[Шумадинац]

Узалуд је стално позивати се на Запад и видети у њему главног кривца. Тај Запад је шаренолик, није
хомоген. Усвојили смо са тог Запада најгоре могуће ствари. Да би човек јасно и објективно видео свет
око себе, мора прво себе јасно видети. Ми смо сами себи постали тај најгори ''Запад''. Лако је видети
неправду споља, у другоме, другој држави, али је најтеже и најкорисније видети неправду и само зло у
себи, па и у нашој средини. Ко нам је крив од 90-те па на овамо за велико испирање мозга? Пре свега
мислим на ТВ Пинк, ТВ Прву, Скандал, Курир, отровне рекламе, музичке емисије и мексичко-турске
серије? Америка? Неће бити! Данас 80% Срба живи уз Пинк идеологију, идентификују се са најгором
могућом естрадном ''елитом''. Америка крива? Јел Америка крива за највећи број абортуса у нашој
земљи (први смо по томе у Европи). Више смо ми сами себе затрели него било ко са Запада...Чим?
Испирањем мозгова и чедоморством. Вршимо геноцид над самим собом- званично 120 000 нерођене деце годишње! А после се питамо- Због чега нас мало има? Где су ти нерођени људи, Срби? На небу!
Зато смо ми Небески Народ! А питамо се и због чега нам се све ово дешава, ратови, криза, поплаве,
итд. И за крај...Докле ћемо бити изнутра... депонија туђег смећа?

[Шумадинац]

Еееее....нико се не сећа Диктатора!

[Јеремија]

- Дос­та сам ко­ри­го­вао сво­је гле­да­ње на не­ке ства­ри. Ви­ше не ве­ру­јем ни­ко­ме! Сад кад се вра­тим на тај пе­риод бо­р­бе про­тив Ми­ло­ше­ви­ћа и шта смо му за­ме­ра­ли и по­гле­дам шта смо ура­ди­ли по­сле ње­га... Пр­во сам ре­ви­ди­рао свој од­нос пре­ма Ми­ло­ше­ви­ћу. Он је во­дио те ра­то­ве јер је де­лом био при­си­љен на њих, а си­ла бо­га не мо­ли, али је уз све то успео да са­чу­ва со­ци­јал­ни мир. Ако се не ва­рам, при­ва­ти­зо­вао је са­мо „Те­ле­ком“, и то 50 од­сто, па смо га ка­сни­је от­ку­пи­ли. Тр­пе­ћи ем­ба­р­го, во­дио је ра­то­ве са­чу­ва­в­ши ра­д­на ме­ста, сто­ти­не хи­ља­да за­по­сле­них. Еко­но­м­ски смо би­ли де­ва­сти­ра­ни, али је имо­ви­на са­чу­ва­на. Од две­хи­ља­ди­те па нао­ва­мо, се­ћам се, има­ли смо пет сту­бо­ва на­ше по­ли­ти­ке. Јед­но је Ко­со­во, где се и да­ље осла­ња­мо на Ре­зо­лу­ци­ју 1244, ко­ју је он пот­пи­сао под на­ј­ве­ћим при­тис­ком. Дру­ги стуб је био де­мо­кра­ти­за­ци­ја дру­штва. Да ли вре­ди при­ча­ти, јер не знам да се де­си­ло. Ко­ри­дор 10, ево, не­ка­ко га при­во­ди­мо кра­ју. Ене­р­ге­т­ски си­стем, по­љо­при­вре­да... Да­кле, пет ства­ри ко­је су де­мо­крат­ске сна­ге обе­ћа­ле да ће об­но­ви­ти, ја од 2000. још не ви­дим да су за­вр­ши­ли. У ме­ђу­вре­ме­ну, при­ва­ти­зо­ва­ли смо све осим фу­д­ба­ла.
Кад све ста­вим на сто и ово што је ура­дио Ми­ло­ше­вић у оним усло­ви­ма, ја бих се Сло­би Ми­ло­ше­ви­ћу сад изви­нио.

Ценим људе који признају када погреше.

[Mekenzi]

- Дос­та сам ко­ри­го­вао сво­је гле­да­ње на не­ке ства­ри. Ви­ше не ве­ру­јем ни­ко­ме! Сад кад се вра­тим на тај пе­риод бо­р­бе про­тив Ми­ло­ше­ви­ћа и шта смо му за­ме­ра­ли и по­гле­дам шта смо ура­ди­ли по­сле ње­га... Пр­во сам ре­ви­ди­рао свој од­нос пре­ма Ми­ло­ше­ви­ћу. Он је во­дио те ра­то­ве јер је де­лом био при­си­љен на њих, а си­ла бо­га не мо­ли, али је уз све то успео да са­чу­ва со­ци­јал­ни мир. Ако се не ва­рам, при­ва­ти­зо­вао је са­мо „Те­ле­ком“, и то 50 од­сто, па смо га ка­сни­је от­ку­пи­ли. Тр­пе­ћи ем­ба­р­го, во­дио је ра­то­ве са­чу­ва­в­ши ра­д­на ме­ста, сто­ти­не хи­ља­да за­по­сле­них. Еко­но­м­ски смо би­ли де­ва­сти­ра­ни, али је имо­ви­на са­чу­ва­на. Од две­хи­ља­ди­те па нао­ва­мо, се­ћам се, има­ли смо пет сту­бо­ва на­ше по­ли­ти­ке. Јед­но је Ко­со­во, где се и да­ље осла­ња­мо на Ре­зо­лу­ци­ју 1244, ко­ју је он пот­пи­сао под на­ј­ве­ћим при­тис­ком. Дру­ги стуб је био де­мо­кра­ти­за­ци­ја дру­штва. Да ли вре­ди при­ча­ти, јер не знам да се де­си­ло. Ко­ри­дор 10, ево, не­ка­ко га при­во­ди­мо кра­ју. Ене­р­ге­т­ски си­стем, по­љо­при­вре­да... Да­кле, пет ства­ри ко­је су де­мо­крат­ске сна­ге обе­ћа­ле да ће об­но­ви­ти, ја од 2000. још не ви­дим да су за­вр­ши­ли. У ме­ђу­вре­ме­ну, при­ва­ти­зо­ва­ли смо све осим фу­д­ба­ла.
Кад све ста­вим на сто и ово што је ура­дио Ми­ло­ше­вић у оним усло­ви­ма, ја бих се Сло­би Ми­ло­ше­ви­ћу сад изви­нио.

Ценим људе који признају када погреше.

Kaже неко ко је за време Милошевића био у Енглеској где је играо фудбал...

[ПРОСВЕТАР]

- Дос­та сам ко­ри­го­вао сво­је гле­да­ње на не­ке ства­ри. Ви­ше не ве­ру­јем ни­ко­ме! Сад кад се вра­тим на тај пе­риод бо­р­бе про­тив Ми­ло­ше­ви­ћа и шта смо му за­ме­ра­ли и по­гле­дам шта смо ура­ди­ли по­сле ње­га... Пр­во сам ре­ви­ди­рао свој од­нос пре­ма Ми­ло­ше­ви­ћу. Он је во­дио те ра­то­ве јер је де­лом био при­си­љен на њих, а си­ла бо­га не мо­ли, али је уз све то успео да са­чу­ва со­ци­јал­ни мир. Ако се не ва­рам, при­ва­ти­зо­вао је са­мо „Те­ле­ком“, и то 50 од­сто, па смо га ка­сни­је от­ку­пи­ли. Тр­пе­ћи ем­ба­р­го, во­дио је ра­то­ве са­чу­ва­в­ши ра­д­на ме­ста, сто­ти­не хи­ља­да за­по­сле­них. Еко­но­м­ски смо би­ли де­ва­сти­ра­ни, али је имо­ви­на са­чу­ва­на. Од две­хи­ља­ди­те па нао­ва­мо, се­ћам се, има­ли смо пет сту­бо­ва на­ше по­ли­ти­ке. Јед­но је Ко­со­во, где се и да­ље осла­ња­мо на Ре­зо­лу­ци­ју 1244, ко­ју је он пот­пи­сао под на­ј­ве­ћим при­тис­ком. Дру­ги стуб је био де­мо­кра­ти­за­ци­ја дру­штва. Да ли вре­ди при­ча­ти, јер не знам да се де­си­ло. Ко­ри­дор 10, ево, не­ка­ко га при­во­ди­мо кра­ју. Ене­р­ге­т­ски си­стем, по­љо­при­вре­да... Да­кле, пет ства­ри ко­је су де­мо­крат­ске сна­ге обе­ћа­ле да ће об­но­ви­ти, ја од 2000. још не ви­дим да су за­вр­ши­ли. У ме­ђу­вре­ме­ну, при­ва­ти­зо­ва­ли смо све осим фу­д­ба­ла.
Кад све ста­вим на сто и ово што је ура­дио Ми­ло­ше­вић у оним усло­ви­ма, ја бих се Сло­би Ми­ло­ше­ви­ћу сад изви­нио.

Ценим људе који признају када погреше.

Kaже неко ко је за време Милошевића био у Енглеској где је играо фудбал...

Нас чуди да нико од дрвећа не види шуму!

А шума је:

СВАКА СЛЕДЕЋА ВЛАСТ КОЈА ДОЂЕ У NOVOSRB ГОРА ЈЕ ОД ПРЕТХОДНЕ!

ЈЕСТ И БУДЕТ!

Тако да власт коју нам припремају рецимо Киза ВОЈВОЂАНЕР, иначе лепилац плаката Крмнада Чварка (из партизанске породице), извођача радова балавог шифтарина Вучића, који је излепио цело кумче-недоношче Јосипа Броза тзв.

AUTONOMNU POKRAJINU VOJVODINU

плакатима са натписом

VREME JE!!!


....тек ће да буде таква да ћемо се са носталгијом сећати балавог шифтарина Вучића, главног му угузљуба Чмарића и његових јутарњих гостију или тих ријалитија које гледате тамо!

Даклем до промене и ресетовања Србије од данашњег пута ка истом бездану као у време титића без покрића неће доћи док

МИ

не дођемо навлас'....а и ми се нешта добро не осећамо тако да....не смем ни да помислим!

[Војвода]

Цитати председника Слободана Милошевића
"Ствар је проста, нема ту неке велике завере. Они желе да отму наше фабрике и све што вреди у нашој земљи. Они желе да сруше наш модерни демократски социјализам. Они желе да наш народ ради за њих као јефтина радна снага, зато ми и пролазимо кроз све ове ратове и санкције."

"Одбрана Отаџбине, Савезне Републике Југославије, од насртаја империјализма и неоколонијализма би требала да буде света дужност сваког грађанина Србије и Црне Горе, а не само нашег патриотског руководства. Народ има слободну вољу на изборима, али слобода је одговоран избор, а не лакомислена пожуда за обећаним новцем Европске Уније. Они који 10 година покушавају да нас униште, они нам не желе добро, Они кажу хоће пријатељску Србију, то пријатељска, читајте као послушничка пудлица која дозвољава експлатацију свог народа и богаства."

"Показали смо да имамо непобедиву војску!"

"Наша је судбина у нашим рукама и тај нови поредак не може да подразумева да овај народ који живи у Југославији може бити у неком подређеном односу. Јер ми не можемо бити ничије слуге. Ми желимо да живимо равноправно са својим окружењем, а наше окружење је читав свет. Ми желимо да развијамо једну слободну земљу, да живимо у миру, да живимо у демократским односима, да живимо у односима равноправности са читавим својим окружењем. Мислим да идеје и циљеви које може имати ова држава не могу сметати никоме ко је добронамеран."

"Наши војници знају за шта гину, они гину за своју домовину, за своју отаџбину. А за шта ће гинути ваши воници? 5000 миља удаљени од своје куће, убијајући наше жене и децу док спавају и друге мирне грађане, уништавајући оно што смо деценијама градили после другог светског рата."

"Ни турске, ни аустроугарске, ни фашистичке, ни нацистичке улизице нису мислили за себе да су издајници већ да су паметни људи који знају да је интерес народа да преживи па макар чучећи уз скуте стране власти уместо да се рве и ратује са јачим од себе."

"Србија је дужна, а и заслужила је да се одбрани од инвазије која јој је припремљена кроз разне облике субверзија, а грађани су дужни да знају да учешћем у субверзији којој је циљ спољна доминација над њиховом земљом, односно окупација њихове земље, сносе историјску одговорност за укидање права својој земљи да постоји, али сносе и одговорност за губљење контроле над сопственим животом. Препуштајући своју земљу другима, туђој вољи, препуштају исто тако туђој вољи и сопствени живот и живот своје деце и многе друге људе. Сматрао сам себе дужним да упозорим грађане наше земље на последице активности које финансирају и подржавају владе земаља НАТО алијансе.
Грађани могу да ми верују и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно."

"Уједињен народ најпре може постати део цивилизације према коме човечанство треба да стреми. Ако не можемо бити на челу те колоне која иде према таквој цивилизацији, онда свакако да не морамо бити ни реп те колоне."

"Истина се може удавити са било којом поплавом погрешних оптужница."

"Ваљда би свакоме после ових 10 година требало да буде јасно, да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије."

"Многи наши грађани су обманути да ће живети боље ако Србија и Југославија постану колонија. Треба ли да подсетим да је неоколонијализам исто што и колонијализам, само на фин начин. Природа запада се није променила, они нису одустали од политике империјализма и колонијализма. Њима су потребне колоније, а за колоније су им потребни послушници, школски пример тих послушника су људи окупљени у такозваној Демократској Опозицији Србије.
Грађани, ја вас упозоравам, да са ДОС-ом на челу Србије и Југославије, доживећете разоружавање наше војске, нестанак Југославије, разбијање савеза Србије и Црне Горе, распад Србије на више делова, дужничко ропство, страну власт над свим што вреди у овој земљи и национално понижење. Сусрешћете се са нестанком српских традиција и културе, а и самим нестанком српског народа, тј. нестанком вас.
Новац који Америка и ЕУ улажу у пету колону окупљену у ДОС коалицији је огроман, наши државни органи нису у стању да реагују на такав вид субверзије против наше земље, због страног притиска, а тај притисак је омогућен само из једног разлога, тај разлог је огроман број наших грађана који подржавају ту субверзију и радују се страној окупацији, мислећи да су државе запада наши пријатељи и да ће помоћи нашу економију, иако нашу економију и наше друштво упорно разарају већ 10 година.
Ако вам није стало до некаквих патриотских вредности и националног достојанства, знајте да предајом наше државе у руке страних окупатора, изгубићемо и ово мало стандарда што нам је остало, пошто видим да је многим грађанима само тај стандард и важан, важнији од достојанства и независности земље. Иако те три полуге једне озбиљне државе увек иду заједно."

"Наравно да се тешко живи, санкције су нам и уведене да бисмо тешко живели, али ми смо показали да можемо да се одупремо томе и да можемо да живимо и да градимо своју земљу све боље и боље."

"Један од битних задатака марионетске власти у свакој земљи, па и у нашој, ако бисмо је имали, јесте губљење идентитета. Земље којима се командује споља, релативно се брзо растају са својом историјом, са својом прошлошћу, са својом традицијом, са својим националним симболима, са својим навикама, често и са сопственим књижевним језиком."

"Ми не желимо да се свађамо са Америком. Сви ми знамо да је НАТО најмоћнија војна машинерија на свету. Ми само желимо да Американци прекину ту опседност са нашом земљом и да гледају своја посла."

"Сада када смо преживели агресију и сачували своју независност, морамо делати брзо. Морамо наоружати нашу војску и обновити производњу и инфраструктуру. Стране трупе се неће усудити да поново нападну, једино ако не дођу на позив домаћих издајника и непријатеља."

"Нисмо ми банана-република која са страним агентима договара изборе."

"Наша земља је најдемократскија земља на свету."

"Нико не сме да вас бије!"

"Ми у Србији не правимо хијерархију и не правимо грађане првог, другог и трећег реда — нама су сви грађани једнаки. Према томе, ви као професори Универзитета за мене сте потпуно једнаки у политичкој вољи као и сваки сељак широм Србије или као и сваки радник широм Србије. Не може ваше мишљење бити старије од мишљења радника или сељака нити, морам то да вам кажем, сасвим отворено, сматрам овакву консултацију или овакав разговор важнијим од разговора са радницима у неком предузећу или са сељацима широм Србије. Сви заједно, грађани Србије, могу да одлучују о својој судбини онако, како они већински сматрају да је исправно и потребно за ову Србију."

"Људи којима су уста пуна Србије, некакве патриоте који замишљају да су четници, иако су и ти четници себе називали југословенском војском. Они који су против Савезне Републике Југославије, ти људи неће направити Велику Србију, већ би и ову каква је данас распарчали би је и предали би је западним капиталистима на експлатисање, а Црну Гору би отргнули од нашег братског савеза и претворили је у тврђаву НАТО пакта, уместо да Црна Гора остане неосвојива тврђава Српства и свето гробље мојковачких јунака. Кад нисте направили Велику Србију 1918. и 1945. године, замишљате да ћете је направити сада када се цео свет дигао против нас да нас сатанизује и сатре. Треба размишљати. Нисмо ми последња генерација Срба, треба неке домаће задатке оставити и нашој деци."

"Човек и у затвору може бити слободан. Ја сада овде нелегално утамничен сам слободнији од политичара марионетског режима у Србији. Ја сам духовно и морално слободан, док они имају само физичку, мање битну слободу."

"Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисала у приватну. А власници те приватне својине би били, по искуству наших суседа, странци."

"Даћете ви Србију, али како ћете је вратити?"

"Увек сам за себе сматрао да сам обичан човек кога су историјске околности у једном тренутку његовог живота довеле у ситуацију да сав свој живот посвети народу коме је све било угрожено."

"Ја сам инструмент народне воље, ја се савијам само по вољи српског народа, а не по вољи западних сила."

"Како могу веровати онима који су подржавали НАТО агресију? Какав морални атеиста се мора бити да би подржавао оног који подржава НАТО? Како неко може бити без кичме у народу који је родио толико усправних кичми?"

"Та заблуда да бира сам оно што је за њега изабрао неко други, најопаснија је заблуда и главни је разлог мог јавног обраћања грађанима Југославије. Хвала вам."

Пре него што су Милошевића убацили у хеликоптер за Хаг, председник је застао, окренуо се и рекао
- "Браћо Срби, лепо сте ово одрадили, ајд сад здраво и срећан вам Видовдан."

"Без обзира, што се и данас као некад, против Србије удружују њени непријатељи ван земље са онима у земљи, њима поручујемо да уопште нисмо плашљиви, да у сваку битку улазимо!"

"Не постоји богата колонија нити срећан просијак."

"Својом храброшћу, слободарским духом и моралном чврстином својственом нашем народу, испољеном у борбеним дејствима против вишеструко надмоћнијих снага западне војне алијансе, припадници Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова Србије, уз свестрану подршку свога народа, доказали су да су непобедиви. У славу предака и на понос будућим нараштајима наши војници и полицајци су се, у јединственом фронту оружаних снага наше отаџбине, херојски борили и вештим маневром и одлучним дејствима успешно узвраћали на подмукле кукавичке нападе агресора."

Текст преузет са другог сајта.

Одакле је ово преузето? Како је могуће да је после ових речи његова ћерка постала србомрзитељка?

[мунгос]

Drugovi, ceka se da Zloba i Tito vaskrsnu i povedu u nove pobede! Neka pocrkaju svi vekovni mrski dusmani! I truli Zapad koji nas je finansirao tolike godine!!!

Da nasa Juga bude kao sto je nekad bila, jaka i mocna!

[Јеремија]

На сваку годишњицу бомбардовања обавезно од неких појединаца и кругова иде прича како нам је Милошевић донео бомбардовање. Фазон - морао је НАТО да нас научи памети због њега.

Знате шта, ја сад као зрео човек уопште нисам, нити сам икада био идеолошки близак Милошевићевој политичкој филозофији и основи, нити сам растао у окружењу које га је волело, али сад са ове дистанце и читаве геополитичке слике и тада и сада, ви издајнички дрипци који сте дошли након њега, можете само да му се сагнете, простачки, али једноставно речено, јер је за вас био и господин и државник и политичар са стилом. А ако неко може и треба да га критикује због нечега, онда су то кругови и људи који нису били ничије марионете и који Милошевића могу да сагледају објективно, а не по нечијем налогу и нечијој директиви. А ви горе споменути се срамите бар мало због свих бљутавих разлога које изналазите да оправдате злочиначке лешинаре који су тада ударили на нас.

[Бенито]

Чича, ко је ово изјавио?

[Јеремија]

Чича, ко је ово изјавио?

Марко Радуловић.
Човек који је баш био против Милошевића.
Доста објективно пише на ФБ-у, а због својих ставова су га пар пута приводили у протеклих пар година јер је оштро критиковао садашњу власт.

[Јеремија]

Миланко Ковачевић: ПОЧЕТАК „ДЕМОКРАТСКЕ ДРАМЕ” СРБА


Нови поглед на свијет и нови систем вриједности произашао из комунистичке идеологоје, управо је најпогодније тло нашао у српском етничком корпусу. Ова неумољива чињеница је посебно интересантна јер одсликавала опште духовно посрнуће српског народа које га је задесило средином двадесетог вијека, кад Срби изгубивши везу с прослошћу и безглаво јурнуше у обећану будућност – побркавши Небо и Земљу, Срби повјероваше да је рај небески могући и на Земљи, и тако, у једном пустом тренутку времена, на своје светосавље и Христа заборавише! Овакво духовно растројство, које није постојало код других народа на Балкану (а вјероватно нигдје у свијету) водило је гашењу националних осјећања и саборности у српском корпусу (док ће се код сабраће, у заједничкој држави, одвијати супротан процес еманципације и развитка националне свијести) а што је само слутило нова страдања разједињених и раздуховљених Срба…

Срби су (у највећој мјери, духовно и морално већ разорени као нација) једини од свих народа у СФРЈ искрено и потпуно предано (послије свих искустава – каква иронија!) прихватили Хрвата, комунисту Јосипа Броза Тита као неспорног вођу нове заједничке државе и оца ”нове” нације – Југословена! “Друг” Тито им замјени и Немањиће и Карађорђевиће! Тито ће пак, схвативши да су Срби искрени и одани, вјешто користити ту чињеницу да би успјешно владао – и то уз помоћ Срба! (истовремено имајући пуну контролу над њима – а знао је, док контролише Србе контролисаће и остале народе док буде требало!) Уствари, комунисти су од самог почетка имали јасно разрађену концепцију опстанка и развоја нове социјалистичке Југославије – слаба Србија, јака Југославија! (наравно, све увијено у обланду равноправности, “братства и јединства свих наших народа и народности”). За ту максиму знали су и Срби и они су је, у име општих идеала и “свијетле” будућности, свјесно прихватали! Практично, њима је Србија и престала бити важна јер су усвојили Југославију као своју државу; као што им није било важно ни српство – постали су Југословени! Таквима Србима није требао ни Лазар ни Карађорђе – довољан им је био Тито! Нови вођа за нову будућност! Тако је извршена велика денацификација и расрбљавање Срба у читавој Југославији; а Срби су је мирно прихватали – наивни и занесени идеалима али и разочарани старим друштвом (Краљевином) и утучени сломом (ионако недоречене и стерилним четништвом компромитоване) националне идеје у другом свјетском рату. За то и не чуди да Срби, овако заблудјели и ”изгубљени” заборавише и на Косово и на светосавље – похулише и на Бога и на корјене своје … а представници таквих Срба, што је сасвим логично, били су потпуно незнатне интелектуалне и моралне личности, разгољене и разљуђене и у строгој идеолошкој функцији владајуће бирократије, за коју Срби, заправо, нису ни постојали (уосталом, у сваком времену, народ и има представнике какве заслужује!) Истовремено (потпомогнут ”западним демократама” ) одвијао се сасвим супротан процес код свих других народа у СФРЈ… сви су они све више развијали свој национални идентитет и штитили своје националне интересе и интересе својих република… и тако ”ослепљели” Срби, све су више нестајали а други народи постајали (и Словенци и Хрвати и Муслимани и Албанци и Црногорци и Македонци а што је најинтересантније, већина њих је носила српско корјење на српском етничком простору израсло!) Ови супротни процеси су, наравно, и раније максимално кроз историју помагани са Запада али су свој највећи замах добили у време СФРЈ, када је дошло до потпуног духовног клонућа српског народа због разорног и несрећног утицаја југословенства и комунизма (нажалост, Срби тада нису ни били свјесни да им Запад спрема и нову, још већу подвалу – за Србе посебно припремљену ”еуропску демократију”) идеологија којима су Срби наивно повјеровали а које су, да тога Срби тада и нису били употпуности свјесни (а неки нису ни сада!) самоубилачки дјеловале на српско национално биће и његову аутохтону духовност – водиле су тоталној пропасти и нестанку, не само српске државности, него и српског народа!!! Најтрагичније стање и положај Срба је био на Косову али ниподаштавања, понижавања, напада и притисака на Србе од дојучерашње браће из заједничке државе, било је и у свим другим дијеловима Југославије – њихов заједнички циљ је био “ослобађање” тих територија од Срба и скорашње, како су планирали, стварање нових властитих националних држава (наравно, уз помоћ својих ментора – ”демократа” са Запада!) Али, за те већ отворене нападе на Србе требало је наћи разлог – и нашли су! Расрбљени, непостојећи Срби, само ако би споменули српско име, одмах би били оптуживани као великосрби и хегемонисти – по старом “добром” аустроугарском и комунистичком рецепту!

Насртаји сународника на Србе, постајали су (крајем осамдесетих година) сваким даном све дрскији и безочнији… Срби су сада, већ унапријед, проглашени јединим кривцима за сва зла која су свјетске силе пројектовале на јужнославенским просторима – а они, Срби, збуњени и разједињени, са зебњом су очекивали дане који долазе… Међутим, када је изгледало већ све изгубљено десило се чудо – опет, као и безброј пута до сада, изненадили су Срби сами себе, али и друге! Прогоњени као звијери на читавом простору Југославије (чак и у “Ужој Србији” – Шумадији, није пожељно било бити Србин!) већ непостојећи, расрбљени Срби, можда, управо, највише захваљујући тим бескрупулозним нападима српских непријатеља, изненада су почели постајати све више свјесни себе … српски непријатељи су поново подизали српску нацију из пепела! Ту новорођену, из муке изниклу српску националну свијест, први ће (у почетку и несвјесно) артикулисати нови југословенско – српско – “комунистички” вођа, Слободан Милошевић – који ће настојати да замјени, до сада неприкосновеног, ”оца нације” Јосипа Броза Тита, у наивној вјери да може спасити Југославију и југословенство а тиме како је вјеровао и Србију. Хтјео је спојити, убрзо ће се показати, неспојиво – и јаку Југославију и јаку Србију! Тако је С. Милошевић, декларисани Југословен, уствари постао први Србин тог времена који је увидио погубност досадашње политике, не само за Југославију и југословенство већ и за српски народ и његову матичну државу Србију; покушавајући рјешавати југословенско питање почео је, уствари и несвјесно (бар у почетку свог дјеловања) рјешавати – српско! “Јаке и слободне Југославије има ако има и јаке и слободне Србије” – ово је био један од кључних ставова Југословена С. Милошевића који ће “пробудити” многе Србе (што је парадокс – неће Југословене!) а њега промовисати у српског лидера и ако он тога у први мах неће бити ни свјестан – кренуће духовно и морално преиспитивање и буђење Срба, до тада натурализованих Југословена! Рађала се слобода за Србе!!!

У рјешавању југословенског питања, разједињености и располућености Србије као равноправне федералне јединице, С. Милошевић је кренуо од АП Војводине и КиМ враћајући их под правни суверенитет Републике; Србија је под водством С. Милошевића уједињена а сепаратистичке снаге, бар привремено у републици Србији, поражене! – али, то је уједно водило великом поремећају досадашњих односа у заједничкој држави, што ће сецесионисти ван Србије обилато искористити и кренути, не само у отворено рушење Југославије, већ и Србије као њеног темеља; уследили су још жешћи напади на Србе, уопште, а посебно на С. Милошевића као њиховог вођу (наравно на миг “западних” пријатеља) Али, све је било узалуд – запаљена бакља слободе за Србе се више није могла угасити! Пробуђена енергија српског народа је, без обзира на све, незаустављиво расла дајући нову снагу српском руководству у истрајној борби у одбрани Србије али и права и слободе цјелокупног српског народа у Југославији а реченица „Нико не сме да вас бије” (С. Милошевић) изречена на Косову пољу и “овјерена” на Видовдан 1989. год. на Газиместану (шесто година од Косовске битке) пред два милиона Срба означиће и дефинитивно почетак нове вјере и наде. Та реченица, вратила је Србима самосвјест, свијест о себи и свом постојању (чему ће посебно допринијети и “ослободјено” дјеловање СПЦ и САНУ) Управо због тога, због оживљавања већ, знатно изгубљеног националног и духовног идентитета и већ замрлог слободарског духа Срба, ова реченица је постала антологијска – али у овој реченици се одражава и величина С. Милошевића као лидера, без обзира на све трагичне догађаје који ће Србе задесити касније. Она је рађала слободу за Србе! Ова реченица је покренула милионе Срба, подсјећајући их на косовски завјет и снагу предака иако ју је изрекао један “комуниста” који ће тек касније, послије властитог слома (и политичког и животног) постати српски националиста и велики српски патриота (Још један парадокс српски!) Да није било ове реченице, у злим временима која су слиједила, Срба више вјероватно не би ни било или бар не би ни знали да постоје! Међутим, и Запад је добро разумио снагу ове реченице и њен значај за српски народ! – кренули су, заједно с домаћим “демократама” у бескомпромисни рат против ње да би по сваку цијену поништили њену слободарску снагу и њен утицај на свијест српског народа; пљуштали су напади са свих страна; осуде, ниподаштавање, омаловажавања, исмијавања! (а ти бескрупулози напади трају без престанка и са истом жестином још и данас – Срби још постоје!) Знали су они, уствари, да је С. Милошевић, послије ове реченице (својом појавом и својим енергичним дјеловањем – бар је тако изгледало!) постао одједном, у српској свијести, нови Карађорђе, нови борац против силе и неправде, нови “вожд” који враћа снагу и вјеру утученом српском народу, што он, у то вријеме, и јесте на неки начин био.

Слободан Милошевић је био тада први српски лидер (у задњих седамдесет година) који је о српству и Србима, на почетку и несвјесно (обраћајући се Југословенима) а затим сасвим јасно и слободно, бар проговорио штитећи њихово достојанство (и ако се идеолошки разликовао од српског национализма, што ће проузроковати низ грешака у његовом конкретном дјеловању у времену распада Југославије и грађанских ратова који ће бјеснити јужнословенским просторима). Парадокс над парадоксима – “комуниста” је ослобађао Србе! – јер Срба није било! Својим енергичним дјеловањем и својим бескомпромисним ставом у тражењу равноправности за Србе, С. Милошевић је успио код већине Срба оживјети дух слободе (већ заборављен од давно прошлих четрдесетих година и борбе против фашистичког окупатора) али, управо то ће бити разлог да га Запад и његови марионетски народи у Југославији (као, уосталом, и многи расрбљени Срби!) нападају свим средствима и до краја… здруженим дјеловањем свих српских не – пријатеља С. Милошевић је истовремено оптуживан и као комуниста и као српски националиста и шовиниста а уз то и велики диктатор -и ако је увео вишестраначје и демократију у Србију! Он је, наглашавале су “прозападне демократе”, и велика потенцијална претња за разумјевање и мир међу народима на просторима Југославије – унапријед је оптуживан (а тиме и српски народ!) као потенцијални агресор и растурач постојеће државе! Оваквим бескрупулозним и оркестрираним нападима, Запад је (заједно са новоформираним “демократама” у Србији) уствари, унапријед амнестирао сецесионистичке покрете у другим републикама дајући им директну подршку за њихова нечасна дјела која ће убрзо услиједити . Све је ово био само дио злочиначког плана Запада о разбијању Југославије и Србије (цјелокупног српског националног корпуса на Балкану) Запад је желио, по сваку цијену, спречити релативно успјешно дјеловање српских власти и С. Милошевића на његовом путу стварања уједињене Србије, јер би она, тако уједињена, постала јак ослонац и стожер окупљања свих Срба из Југославије што је реметило његове планове у овом дијелу свијета (а таква политика Запада је и данас!)