Ај,шта се оно чује из даљине?
Да л удара море о мраморје,
Ил се бију на планини виле,
Ил громови гађају дубове?
Нит удара море о мраморје,
Нит се бију на планини виле,
Нит громови гађају дубове,
Шенлук чини Велибор Џомићу,
Беко Барон из Краљева града –
Доктор права он постаде сада,
А у славном граду Крагујевцу,
Некадашњој српској престоници,
На ономе Правном факултету
Овдашњи је, а чувен по свету,
Са продаје чувен је диплома,
И на њему докторира Џома.
А ко не зна проту Велибора,
Ко га не зна, јади га не знали?
Житија је овај узорнога,
О ком цела Србадија прича.
Као млађан право студираше,
А о праву слабо размишљаше,
Размишљаше где да нађе лову,
И да живи ко бубрег у лоју.
Беше Беко јагње умиљато,
Умиљато – до две мајке сиса:
Једну мајку – српску дијаспору,
Другу мајку - Цркву у Србији.
Грдне паре узе „зборашима“,
Све хвалећи Љотић Димитрија,
И кујући у звезде „збораше“
Што се кесе раздарушно маше.
Штампао је књиге Љотићеве,
А пара је било као плеве,
Све од старог оца Митрофана
И другијех богатих „љотана“.
Кад потроши паре од збораша,
Промени се Беко харамбаша,
Четник поста и четнике хвали
Да би њему неку кинту дали.
У Чикагу, у четничком листу,
Он се клео у ту љубав чисту
Према Дражи, српском војеводи,
Пише Беко у листу „Слободи“.
А у своме родном отачаству
Без мантије гулио је паству:
Кола узе мати Гликерије,
Што столује у Свете Ћелије -
Узе кола, али их не врати,
Нити врати, а нити их плати,
Каже Беко – то је због мисије,
Кола вози широм Шумадије.
Кад га Стефан отера владика,
Он добеже до славног Тврдоша,
Да би Таси био скутоноша.
Би уз Тасу харамбаша Беко,
Али Таса није дуго чеко:
Отера га до равног Цетиња,
Ту се скраси Беко аветиња,
Па услуге свога пера пружа
Од Цетиња све до града Спужа.
Пригрли га цетињски владика,
Што је Милу и понос и дика,
Парохију обилату даје
Да се знаје да служи код Баје:
Џома поста подгорички прота,
Куд ћеш више од земног живота?
Зато сада он услуге враћа
Обадвојци духовнијех ћаћа:
Таси што га у Тврдош доведе,
Па га после свом брату спроведе,
Радовићу Ристи га доведе,
Амфилохиј Џому воли много,
Не држи се према њему строго,
Свог сеиза обилато плаћа,
Нек се види ко је прави ћаћа.
Зато Џома и говор промени,
Ијекавски он поче да шени,
И да мења свога изговора,
Удворица цетињскога двора.
Увек Беко запет као пушка
Кад га неко од владика хушка
Да покаже своје знање права
Да поскида више српских глава.
Тако Џома оптужницу пише
Кад заверу ћаће саставише
Да укину главу Артемију
На Косову што брани Србију.
Оптужницу пише на сто страна,
Зна одакле долази му храна,
Одакле му долазе банкноте –
Пун трбушчић подгоричког проте.
Пљује, сикће, маше, виче,прети,
Ко ће Џоми славном одолети?
У новине своје чланке меће,
Хонораре очекује веће.
Али Џома не би Џома био
Кад докторат не би урадио.
Зато оде Крагујевцу граду
Ту заложи задњу своју наду,
Подгоричке прота шиша овце,
За докторат тражи „индексовце“
Што су многи испит продавали,
Србију у црно завијали,
Суди им се за та дела срамна,
Ал је ова дружина помамна,
Па их нико склонити не може
Да продате дипломе не множе,
Факултетом „индексовац“ влада,
Боже правде – правда нам пострада.
Код њих дође Џома стари борац,
Придружени он је Црногорац,
Руке шире, у лице се љубе,
Одјекују победничке трубе.
На одбрану стиже му и ћаћа
Амфилохиј који добро плаћа,
А стиже му и владика Таса
Стари пљувач громовитог гласа –
И они се са Џомићем љубе,
И чују се победничке трубе.
Џомић лепо искористи шансу,
И заврши правничку романсу –
Докторат је славно одбранио,
А да никог не би почастио,
Искористи могућност банкета
Свог матичног Правног факултета,
На банкет се ували и Џома,
Прославља се докторска диплома.
То је нама наша борба дала -
Докторира Беко наш, машала!
Сад доктора великог имамо,
Устав Цркве одмах да мењамо,
Комисија уставна је права,
Ристо, Таса, Беко, мудра глава,
О реп мачји качиће каноне,
У сва звона они ће да звоне,
Прави људи у правом времену –
Неће остат камен на камену
Што га Џома разбуцати неће,
Шта ће Срби кад су такве среће?
Ој Србијо, земљо наша мила,
Стотине си рана задобила,
Крвљу својом платила слободу,
Сад те топе све у мутну воду.
„Индексовци“, владике и Џома-
За Србију то је права кома.
Ал Србија када се пробуди,
Кад глас Божји над нама загуди –
Тешко оном ко лаже и маже,
Јер пред Христом лажа не помаже!
Покајте се, браћо моја мила,
Док нас ноћца није препокрила,
Док нас Господ на Суд не доведе,
Када лажне не вреде победе!
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
![[Слика: traktor.gif]](http://poljoinfo.com/images/smilies/traktor.gif)
