[Милослав Самарџић]

Постоји и докторска дисертација о Српској државној стражи 1942.-1944. коју је одбранио Небојша Стамболија

https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/bitstream/h...sAllowed=y

Аутоматски почиње да се скида пдф

За њих су, насупрот четницима, сигурно нађене лепе речи, зар не?

[Митић]

Постоји и докторска дисертација о Српској државној стражи 1942.-1944. коју је одбранио Небојша Стамболија

https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/bitstream/h...sAllowed=y

Аутоматски почиње да се скида пдф

За њих су, насупрот четницима, сигурно нађене лепе речи, зар не?

Нисам стигао да прочитам целу дисертацију, само сам прочитао неке делове.

Нема ниједног цитата из књиге у издању Погледа за разлику од Девића који је цитирао Ваше књиге.

Највероватније да се дисертација држи линије званичне историографије.

[Chicot]

Нема ниједног цитата из књиге у издању Погледа за разлику од Девића који је цитирао Ваше књиге.

Највероватније да се дисертација држи линије званичне историографије.

Nije to razlog.
Miloslav u svojim radovima vrlo malo piše o SDS i to samo kroz prizmu JVuO. Dok je, po prirodi stvari, mnogo temeljnije obradio partizane u odnosu prema JVuO.

Zato je Miloslav korisniji Devićevom nego Stambolijinom radu.

Drago mi je da su istoričari počeli da njegove knjige uvršćuju u bibliografiju. I biće sve više.

[Милослав Самарџић]

Нема ниједног цитата из књиге у издању Погледа за разлику од Девића који је цитирао Ваше књиге.

Највероватније да се дисертација држи линије званичне историографије.

Nije to razlog.
Miloslav u svojim radovima vrlo malo piše o SDS i to samo kroz prizmu JVuO. Dok je, po prirodi stvari, mnogo temeljnije obradio partizane u odnosu prema JVuO.

Zato je Miloslav korisniji Devićevom nego Stambolijinom radu.

Drago mi je da su istoričari počeli da njegove knjige uvršćuju u bibliografiju. I biće sve više.

Јеси ли читао Дражу 4?
Имам опширне главе ''Недићевци'' и ''Љотићевци'', а сем тога они се доста провлаче кроз тај и остале томове. Једно 400 страна, од тих 3.500, могло би да се издвоји о њима и Пећанчевима.
Иначе нашао сам и зборник 1/21, који је веома редак (недићевска документа).

[Chicot]

Jesam , naravno. Svih 5.

U draži 4 o nedićevcima i ljotićevcima je na stranama 421-459. I svodi se na njihove borbe sa komunistima i ocene o slaboj opremljenosti ( nedićevci) i nedisciplini/kukavičluku (ljotićevci) . I većim delom u tih 3500 steana u prikazu tih "legalnih " srpskih snaga se oslanjaš na četničku arhivu, dakle na pogled njima neprijateljske strane.

Sve ok. Samo konstatujem stanje i ostajem pri onome što sam rekao - da vrlo malo pišeš o tim formacijama i većim delom iz perspektive JVUO.

Tvoj rad je specijalizovan i usmeren da prati ratni put JVUO ( ja ga tako vidim) . Svi ostali su opisani usput, u svrhu opisa prethodnog. Ništa sporno u tome.
I sasvim je prirodno da se ljudi pre oslanjaju na teme o JVuO a manje na teme koje nisi obradio ili si manje obradio.

[Милослав Самарџић]

Jesam , naravno. Svih 5.

U draži 4 o nedićevcima i ljotićevcima je na stranama 421-459. I svodi se na njihove borbe sa komunistima i ocene o slaboj opremljenosti ( nedićevci) i nedisciplini/kukavičluku (ljotićevci) . I većim delom u tih 3500 steana u prikazu tih "legalnih " srpskih snaga se oslanjaš na četničku arhivu, dakle na pogled njima neprijateljske strane.

Sve ok. Samo konstatujem stanje i ostajem pri onome što sam rekao - da vrlo malo pišeš o tim formacijama i većim delom iz perspektive JVUO.

Tvoj rad je specijalizovan i usmeren da prati ratni put JVUO ( ja ga tako vidim) . Svi ostali su opisani usput, u svrhu opisa prethodnog. Ništa sporno u tome.
I sasvim je prirodno da se ljudi pre oslanjaju na teme o JVuO a manje na teme koje nisi obradio ili si manje obradio.

Када би писао о оним британским нацистима, вођа Мозли беше, да ли би се ослањао на документа британске државе, и гледао из њеног угла, или пак из угла тих нациста?
Теретски си дакле у праву, али, моје мишљење је да тако треба, јер су само Дражини четници били представници државе. Метод који користим уобичајен је код нас нпр. за Први светски рат. Само што су моје књиге критичније према нашој страни (нема оно епопеја, Голгота и Васкр Србије и сл, онда огромна је несразмер у коришћењу непријатељских докумената - ја их користим много више - итд).

[Chicot]

Pitanje zakonitosti je samo jedan mali segment od mnogih koje bi trebalo ispitati kada se piše o nekoj istorijskoj ličnosti, pokretu, organizaciji.

Svejedno Tito, Mozli, Nedić ili Draža.

Za tebe su svi osim Draže nelegalni, pa se ni ne upuštaš dublje u istraživanje tih ličnosti (organizacija) i pojava.

Istorija nije tu sa sudi, osudjuje i presudjuje. Nego da izloži i objasni procese.

[Милослав Самарџић]

Не бих се сложио, јер ако је тако, остаје питање: На основу чега ћеш објаснити процесе - понашање људи - ако не на основу тада важећих закона?
Комунисти по правили кажу ''ми пошли у борбу за слободу''. Међутим, то где су они пошли је кривично дело, а што су се при томе позивали на борбу за слободу је још једно кривично дело (злоупотреба патриотизма у борби за власт).
Или, кад су судили Кесеру, кажу, убио неког народног хероја, или макар заслужног, не сећам се. Он нема појма. Кад су га подсетили, он каже: Дошли сељаци, пријавили пљачку, ја послао патролу, патрола код тог нашла крадене ствари, осуђен на смрт и стрељан - према законима КЈ.
Ако би било по твоме, био би у дилеми: да ли је Кесер почино злочин, или не?
И наравно нису за мене сви сем Драже нелегални, већ по закону је тако било.
А јесам баш дубуко анализирао комунисте, има много глава о њима (у поменутој књизи). За недићевце није било потребе толико, они се лакше и брже објасне.

[Chicot]

Kad si pomenuo taj primer sa Keserom,
Važnije je da se vidi da li se taj dogadjaj desio,kako se odigrao, ko je učestvovao , da li je Keser naredio ili nije. Posle svako neka tumači po svojim uverenjima. Da li je to zločin je pitanje za sud. Nisi ti sudija, pravnik nego istoričar. Dakle,prvo izvući sve činjenice pod tvojom "ingerencijom".

Ako gledamo samo pitanje legaliteta, Peten je bio legalan (izabran voljom naroda + narod većinski podržao njegove odluke po okupaciji) . I to više nego Draža ( ni pučističku vladu ni Dražu niko nije birao niti im dao ovlašćenja).
Dakle, to je mač sa dve oštrice , posebno za pravne laike poput nas dvojice.

Mi danas pišemo o ljudima , pokretima, pa i državama koje više ne postoje. Najvažnije je da objasnimo ko su oni bili, kako , zašto, šta su radili, kakva im je bila organizacija itd nego da čivijamo ko je imao zakonsko pravo na šta. To nek rade sudovi.

I da, ja sam i rekao da si se više bavio partizanima nego nedićevcima :)

[Милослав Самарџић]

Бавим се тим детаљима, а правна питања ретко и помињем, него рекох кад си већ поменуо...

[Chicot]

Sve ok. Zapeli smo oko SDS. Razumeli smo se

[posmatrač]

...........................
( ni pučističku vladu ni Dražu niko nije birao niti im dao ovlašćenja).
...........................

Невезано за вашу претходну дискусију.
Је ли смјена Милана Стојадиновића била законита?

[Chicot]

Britanci su pokrenuli njegovu smenu kod Pavla. Zato što je ovaj bio orijentisan na Osovinu kako bi spasio zemlju. Britanci su strahovali da će Nemci ovladati Balkanom - pa dalje Sredozemljem - bez otpora.

A kako je to pravno realizovano, najbolje da objasni Nikolaj.

[Николај]

...........................
( ni pučističku vladu ni Dražu niko nije birao niti im dao ovlašćenja).
...........................

Невезано за вашу претходну дискусију.
Је ли смјена Милана Стојадиновића била законита?

Јесте. Министри су му поднели оставке (на Павлов наговор) и влада је пала. Онда је поверен мандат Цветковићу.