(02-02-2018, 09:46 PM)ЈВуО-КГ Пише: Највећи морални пад који сам и сам видео је овај о коме сам писао.Време кад људи губе компас и постају склони стварима ,за које да им је неко рекао пар година пре тога , ни сами не би веровали. Тотално девастирање друштва.
А по тим параметрима по којима ти идеш ,морал је у паду већ 300 година. Само смо ми имали пар драстичнијих случајева од осталог света.
(02-02-2018, 09:00 PM)Јеремија Пише: Но, моје писаније тебе неће изменити јер, ти си један од поменутих јањичара као и већина данашњег живља Србије.
Наравно да неће.
Бољшевици, а то су преузели од Бакуњина и анархиста, су говорили да је морал заоставштина оних снага које су профитирале из Велике буржоаске револуције и које су браниле стечене позиције филозофијом грађанског морала. Зато ћете увек када наши комунци критикују морал срести и тај придев - буржоаски, буржоаски морал. То су они у нашем случају дословце поистоветили са српском грађанском класом и када су уништавали све вредности предратне Југославије, они су увек нападали на буржоаски морал или лажни морал.
Зато је Јеремија у праву, јер су они уништавањем грађанског морала гађали и оне вредности које су тај морал уткане, а да немају везе са тим западним темељима грађанског морала. А то су рецимо: слава, балови, Светосавске академије, општи однос према вези и начину студирања на факултетима и при запошљавању и слично. Касније када су се етаблирали, када су заузели све институције, они су направили свој титоистички морал. То је био прави пример онога што зовемо дупли морал. А то значи, да оно што важи за комунистичку касту, не важи за обичан народ, иако они промовишу управо једнакост.
Тај дупли морал није пао када је дошао Милошевић, него је настављен, до дана данашњег. Оно што је пало , 1992. године, биле су у ствари, маске оних људи који су остали без мрвица са богатог брозовског астала. Када су увидели да више нема радничких савета, самоуправљања и сличних титоистичких будалаштина, јер је Запад то престао да финансира, сви они који су били комуњаре и потгузне муве директора друштвених предузећа и општинских комитета, и сви плаћени сарадници удбе, остали су без принадлежности. Тада је кренуло отимање, а управо су они то махом радили . То им је дозволио Милошевић да не би ударили на њега и његову одабрану свиту, а за тим парадржавним лоповима кренули су и неки обични људи. Зато је то изгледало као општа појава, а није било тако. Оно што је знатно појачало утисак биле су санкције.
Једном речју, морал који је нападнут деведесетих година био је базиран на апсолутној моћи комунистичке партије и њиховог начина уређења друштва. А то је био до краја изражен макијавелистички морал, да за циљ не треба бирати средства. А циљ је увек био намештење, умештење, новац и конформизам. Тај морал је пао деведесетих, не зато што је то Милошевић хтео, него зато што није било америчких пара , ни кредита да то плате за све заинтересоване.
Прави српски, изграђени и дуго стварани грађански морал, који не важи наравно само за оне који живе у граду, пао је са доласком комунаца- титоиста на власт.
Јеремија је, дакле, по мом мишљењу, овде у праву. Осим за ово " јањичар".
![[Слика: owjft.jpg]](http://www.dodaj.rs/images/owjft.jpg)
![[Слика: IMG_5878.jpg]](https://s1.postimg.org/8oavi0g9sv/IMG_5878.jpg)
