[Шумадинац]

.
ПРЕЗИР ВЛАДИ КОЈА О ЗЛУ РАДИ



Узех перо у руку десницу,
да напишем танку посланицу,
све због муке и невоље ради,
а шаљем је србијанској Влади.
Што чините изроди погани?
Зар се тако Отечество брани?
Зар се на то свела политика,
да се часни клевеће владика?
И то онај што највише вреди,
Митрополит црногорски с’једи.
Зар да њега старога јунака,
из Мораче часног Кременштака,
који ево осам деценија,
србском Роду као луча сија,
и који је за свога живота,
кроз стотине прошао страхота,
куде неке моралне трулине?
Ђе си био несрећни Вулине,
док је овај Витез Црне Горе,
крвавио свештене одоре,
вадећ’ Србе поклане из јама,
да их не би заборава тама,
заувијек од нас одвојила?
О, Зорана ђе си тада била,
кад је ова људска величина,
на хиљаде помаг’о начина,
напуштене Србе у збјегове?
Још се памте акције његове,
по Косову „грдном судилишту“,
ђе ‘но Врани људског меса ишту.
Памте добро Срби са Косова,
да је глава Митрополитова,
више пута на нишану била,
освајачких, нечастивих сила,
док је држа’ света опијела,
над стотине закланих тијела.
У том часу крај њега нијесу,
били ови што сад’ у бијесу,
на његово име наваљују,
и кривицу на њега сваљују.
Кад низ брдо одоше нам кола,
Селаковић ђе бјеше Никола?
Кад је овај горостас морачки,
спасавао Таоце јуначки,
и када је своју русу главу,
залагао бранећ’ Вјеру Праву.
Сви су они тад’ далеко били,
под хаљине женама се крили,
само да их у рат не одведу,
а сад грају на главу сиједу,
као пашчад на мртвога вука,
кад их чујем ухвати ме мука.
Зар да једног Витеза и Старца,
куди руља Еврослинаваца?
Да те питам несрећни Ђурићу,
што ти Егзарх скриви Радовићу,
па толике лажи и клевете,
са усана твојих ка њем’ лете?
Знам ја није лако ваистину,
поднијети жалосну истину,
али у ког’ има грам савјести,
тај ће једном сам са собом сјести,
и размислит’ у тишини мрака,
о изјави морачког Горштака.
Него ко је савјест изгубио,
том’ ни Христос не би угодио,
а камо ли ова сабља бритка,
н’о медијска пошто поче битка,
запамтите „политички знанци“,
уз Ђеда су људи и јунаци.
Митрополит сам на св’јету није,
СВИ СМО ДАНАС МИ АМФИЛОХИЈЕ!
Ал’ важније нешто је од тога,
то што има Он узасе Бога,
Живог Бога коме вјерно служи,
Светог Петра са којим се дружи,
кроз молитву и ноћна бденија,
уз њега је Небеска Србија.
А уз Вас су европски јадници,
стидите се њини поданици,
јер Ваша ће и дјела и име,
једног дана да однесу плиме,
тамо ђе Вам бити мило није,
на сметлиште србске историје,
а Ђеда ће Срби да прославе,
ка’ достојног митре Светог Саве!