[смедерево]

Ко је убио Оливера Ивановића и шта то за нас значи?
Убиство Оливера Ивановића повлачи низ питања. Cui bono, на првом месту. Најважније би, за све нас, било да се случај непристрасно и ефикасно истражи, а да убице буду осуђене, одавши при томе разлоге свог гнусног чина. Овај догађај уноси једну сасвим нову димензију у наше животе. Страх за безбедност. Ако се десило Ивановићу, зашто не би и неком другом? Да ли је некоме засметао? Можда због своје политике? Шта ако још неко засмета?



Ваља се присетити неколиких информација.

Ивановић је био политичар. Председник једне странке – Србија, демократија, правда.
Он је више од две године робовао у арбанашком казамату под оптужбом за наводни ратни злочин.
Јула 2017. запаљен му је аутомобил у Косовској Митровици.
Четворо чланова његове партије је, како се тврди, под притиском напустило његову странку у време кампање за локалне изборе у Косовској Митровици.
Ако иза убиства овог човека не стоје арнаутски крвници, онда смо сви у много већој опасности него што претпостављамо. Ако је српска рука повукла обарач по налогу неке српске главе, онда је, изгледа, бављење политиком опасно по живот у нашој земљи.

Ако је због политике Ивановић изгубио живот, његова деца оца, а супруга мужа, како можемо да замеримо онима који не смеју да погину, знајући да им породице нико неће збринути, а да ће и њих саме, колико сутра, раја заборавити по систему „сваког чуда за три дана“? Опет, ако је у некој земљи иједна група дрска толико да убија из политичко-пословних побуда, ко ту земљу, сем њених храбрих људи може да ослободи?

Као у Езоповој басни, кад су мишеви у страху од мачка, решили да се посаветују како да се заштите, дошли су на идеју да мачку убици окаче звонце о врат, које би их упозоравало на његову близину. Но, када је требало да се јави добровољац, који би операцију извео, није га било, па је мачка наставила да се обилно храни. Страх животу каља образ често, али Беганова мајка не плаче.

Шта чинити?
http://xn--j1aat.xn--90a3ac/