04-08-2018, 04:35 AM
ВЕРНИ СРБСКИ НАРОД СЕ МОИЛИ ГОСПОДУ И СВЕТОМ САВВИ ДА КРЕНЕ ЛИТИЈА БЕОГРАДОМ И ВАСЦЕЛОМ СРБИЈОМ, СРБСКОМ И ЦРНОМ ГОРОМ, ПРЕДВОЂЕНА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА И ПРОГНАНИМ ВЛАДИКОМ АРТЕМИЈЕМ...ПА СВИ ЗАЈЕДНО У ПРИЗРЕН!
Призрен...тамо где Призренска Бистрица пресеца високе стене и отвара пут ка Шар планини, тамо где наслоњен на стене и обгрљен бистром реком, у тишини и неком посебном, Божанском миру, живи Манастир Светих Архангела.
Кад се пред очима открије и својом чудесном лепотом почиње да зрачи , у грудима брише црнило и бриге тешког метохијског живота. Заборави се на све порушене србске куће које се виде са пута Ораховац- Призрен, избрише слика, НАТО бомбама разореног подрума Метохија вина у Малој Круши.
Заборави се на Призрен у коме о древном Србском Царству једва десетак Срба сведочи!
Призрене стари, капије раствори,
По праговима, сагове разгрни,
Скерлетом тешким доксате огрни -
Твоје се Царство враћа! Гле, у зори,
Великој зори, Бог над тобом бдије!
Призрене! С песмом србскога усташа,
Жезло то носе два Орла Крсташа,
Мила два брата, златне Круне двије!...
Заљуљај звона нека Васкрс јаве!
С Ловћена тврдог и Авале плаве:
Сјутра, уз трубе, под стјегом у зори,
Витези силни, громови у боју,
Јездиће гордо уз калдрму твоју -
Призрене стари, капије раствори!
Алекса Ристов Шантић
ОЈ ПРИЗРЕНЕ ГРАДЕ...
НЕКА БУДЕ БОРБА НЕПРЕСТАНА!
НЕКА БУДЕ ШТО БИТИ НЕ МОЖЕ!
МЫ СЕРБЫ, СЪ НАМИ БОГЪ !
ЯКО СЪ НАМИ БОГЪ !
Призрен...тамо где Призренска Бистрица пресеца високе стене и отвара пут ка Шар планини, тамо где наслоњен на стене и обгрљен бистром реком, у тишини и неком посебном, Божанском миру, живи Манастир Светих Архангела.
Кад се пред очима открије и својом чудесном лепотом почиње да зрачи , у грудима брише црнило и бриге тешког метохијског живота. Заборави се на све порушене србске куће које се виде са пута Ораховац- Призрен, избрише слика, НАТО бомбама разореног подрума Метохија вина у Малој Круши.
Заборави се на Призрен у коме о древном Србском Царству једва десетак Срба сведочи!
Призрене стари, капије раствори,
По праговима, сагове разгрни,
Скерлетом тешким доксате огрни -
Твоје се Царство враћа! Гле, у зори,
Великој зори, Бог над тобом бдије!
Призрене! С песмом србскога усташа,
Жезло то носе два Орла Крсташа,
Мила два брата, златне Круне двије!...
Заљуљај звона нека Васкрс јаве!
С Ловћена тврдог и Авале плаве:
Сјутра, уз трубе, под стјегом у зори,
Витези силни, громови у боју,
Јездиће гордо уз калдрму твоју -
Призрене стари, капије раствори!
Алекса Ристов Шантић
ОЈ ПРИЗРЕНЕ ГРАДЕ...
НЕКА БУДЕ БОРБА НЕПРЕСТАНА!
НЕКА БУДЕ ШТО БИТИ НЕ МОЖЕ!
МЫ СЕРБЫ, СЪ НАМИ БОГЪ !
ЯКО СЪ НАМИ БОГЪ !
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!