[Шумадинац]

.
ДА ЛИ ЦЕЛА ВЛАДАЈУЋА КОАЛИЦИЈА ПОДРЖАВА ПОДЕЛУ КОСОВА ЗА ШТА СЕ ЗАЛАЖЕ САМО ДЕЛИЋ ВЛАСТИ?





САБОРНОСТ ОБАВЕЗУЈЕ

Црква има велику толеранцију према грешницима и покушава љубављу да их исправи а не да спроводи некакву дистанцирану строгост. Не могу се знати све дубине нечије душе и кад ће кога Бог навести на покајање и исправљање, па чак можда и на подвиге.
Црква има и толеранцију према властима које је Бог дао народу према његовом тренутном стању.
Црква је Богочовечански организам, али и институција. Да би се омогућило боље функционисање институције, улази се у сарадњу са властима, а ређе власт критикује. То Црква обично оставља политичкој сцени. Утолико се веома ретко дешава да Црква отворено позива вернике да дају подршку овој или оној политичкој опцији.

Највећи ауторитет у нашој цркви је Свети Архијерејски Сабор. И његове одлуке су обавезујуће за чланове Цркве.
Ако неко отворено почне да напада одлуке Сабора, као што је то сада случај, он напада саму Цркву. Тако свесно или несвесно покушава да произведе расколничке тенденције или се поставља секташки, као неко изнад Цркве.
Цркву чине Бог и људи, а људи могу да погреше, без обзира у ком су чину у црквеној јерархији. Због тога је и потребно подсећати се на одлуке Сабора који исправља те повремене грешке.

Понекад дође време кад верујући јасно морају да изаберу између онога што је одлука Сабора и онога што се супротставља одлукама Сабора. Иако је пожељно да и јерархија подсећа верне на те одлуке, верни не морају посебно да чекају нова јављања више јерархије, довољно је за сналажење у околностима које носе политичка комешања да пред очима имају саборске одлуке.

Ако неко из јерархије отворено брани саборске одлуке, а неко од верујућих или неверујућих покушава да их сруши или игнорише, јасно је какав став треба да заузмемо.
Недопустиво је да верни подржавају оне који се противе саборским одлукама у тако важним стварима као што је сада судбина Косова и Метохије. И недопустиво је да своје политичке одлуке везане за привремене политичке странке секташки стављају изнад одлука Цркве.

А кад се неко, као сад секташки настројени делови владајуће странке обруши на „делове Цркве“, можда их треба подсетити на њихове обавезе као крштених чланова Цркве, али и предочити им оно чиме би требало одговорније да се позабаве – да су и у њиховој странци само делови за секташки приступ црквеним одлукама, конкретно сада за идеју о распрачавању Косова и Метохије.
Још увек верујући и у странци на власти имају могућност да превладају секташки дух који се претећи надвио над њима и да испуне своју одговорност чланова Цркве.
А остали верујући не треба да имају превише дилеме.

Саборност Цркве, чак и кад понекад институционално шкрипи – обавезује.




Свештеник Ненад Илић, Фејсбук