[Јеремија]

Знам да је текст подугачак али вреди га прочитати.
Прича је истинита (живео сам горе и знам да је тако) и веома тешка.
Када прочитате схватићете зашто се мењају закони о породици, насиљу и сл. у Србији.
Тема јесте за политику па је баш овде и постављам.
Превод није баш најбољи али бар сам га уобличио и конвертовао у ћирилицу.

ДРЖАВА СИЛУЈЕ, МУЧИ И ЗЛОСТАВЉА ДЕЦУ ЛЕГАЛНО?!
МЕДИЈИ ЋУТЕ О МРАЧНОЈ ИСТИНИ У НОРВЕШКОЈ: Инцест, педофилија, секс у вртићу, крађа деце! Циљ је изопштење породице и деце!

У Норвешкој постоји некаква народна традиција интимних односа с децом: с дечацима и девојчицама – учињених од стране њихових крвних сродника, који их касније предају суседима.

Застрашујуће сведочанство ове Рускиње откит ће вам мрачне тајне такозваног напредног запада. Реч је о потпуној деструкцији читавог човечанства док сви медији света ћуте о злу које се одвија у напредним земљама. На удару су породице и деца, а ударе извршава држава инцестом, педофилијом и присилним мењањем пола код деце у Норвешкој и другим скандинавским земљама. Ирина Берсет годинама покушава упозорити хришћански свет на монструозности које су почињене над њеном, али и над децом хиљаде родитеља о којима нико не сме говорити. Подсећамо, слично сведочанство само у свези Велике Британије дао нам је бивши НАТО- службеник за сигурност у тексту: Велика Британија заиста краде децу, силује, ритуално убија!’ (ИНТЕРВЈУ) а сада је слично сведочанство Ирине Бергсет испричано и за Норвешку!

Ирина Бергсет: 2005. године ја сам се удала за држављанина Норвешке. Мој син је тада имао 7 година. Отишли смо живети у Норвешку, у комуну Аурског-Хекланд, у насеље Аурског. Тада још нисам знала да је до прије пола столећа Норвешка била држава која се по степену цивилизације могла упоредити с државама Централне Африке.

Године 1905. Норвешка је прво добила независност и од Данске и од Шведске. Држава је, каква је била-таква и остала – држава кметова, при чему племића њени житељи никада нису ни виђели. Само су плаћали порез. Развоја културе није било. Житељи ове земље су говорили или на шведском или на данском – односно на језицима освајача. После су се ти језици помешали и створили један вештачки језик који се зове Бокмол. Иако и сада свака породица у Норвешкој говори на свом дијалекту. До данас не постоји државни стандардни дијалекат. Може се рећи да се та земља тек сада развија, кад не би било супротног процеса. Норвешко друштво убрзано морално пропада копирајући америчке законе и поредак.

Нашли су нафту у мору пре 50 година. Јасно је да земља у којој није било науке и културе, није могла овладати технологијама вађења нафте из мора – користили су туђу научно-технолошку помоћ.
Све то сам ја сазнала касније. Када сам напуштала Русију, знала сам само да је у Норвешкој највећи животни стандард на свету.

Без обзира на то што сам завршила факултет новинарства Московског Државног Универзитета и што сам кандидат филолошких наука, Норвешка није признала моје образовање.

Мени су предложили да радим као учитељица у суседној Фет комуни, у сеоској школи новог типа – по прогресивном данском обрасцу по имену “Риддерсанд”, што у преводу значи “школа витезова”. У упоредби с нашим руским системом, сви норвешки школски програми изгледају као за ментално заостале. Од 1. – 7. разреда је основна школа. Задатак државног програма је научити абецеду до 13. године и да се деца науче бројати – читају цене у трговинама.

У разреду се не сме читати наглас зато што је то “срамота”. Специјални учитељ изводи дете у ходник и тамо слуша “малишу” како он чита да га не срамоти. Учитељ има право разрадити с децом два примера из математике дневно, а ако деца не усвоје материјал, онда се кроз три дана поново труди да им објасни пређено градиво. Домаћи задатак недеље – 5 речи на енглеском или осам, по одлуци детета.

Норвешка школа – је пример потпуне деградације образовања. Књижевности нема, нема историје, физике, кемије, нема природних наука. Има познавање природе, зове се “Преглед”. Феца изучавају свет око себе у општим цртама. Она знају да је био Други светски рат. Све остале појединости – то је насиље над дететом и његовом психом.
Најбогатија држава света не храни децу у вртићу. Тачније, хране их неком супом с именом “парадајз супа” из врећице једном недељно. Остале дане деца носе од куће сендвиче.

Мој старији син је ишао у Русији у обичну школу. Зато је он у Норвешкој био чудо од детета. До 7. разреда ништа није учио – тамо није потребно учити. У школама су на све стране обавештења: “Ако те родитељи терају да учиш – позови нас. Помоћи ћемо ти да се ослободиш таквих родитеља”.
Једини начин да вежбам памћење са сином био је клавир. Говорила сам му: “Само гукни негде да имаш тако захтевну маму …”
Несрећа се догодила 6 година после мог доласка у Норвешку. Ништа нисам знала о њиховом систему “Барневернет”.

Ја сам бринула своју бригу: посао, кућа, породица. Живела сам полако се прилагођавајући у друштву државе у коју сам се преселила. Чула сам да су некоме одузели децу, али ја сам била нормална мајка.
Развела сам се од мужа после три године заједничког живота, после рођења другог сина. То је био сукоб култура. Мени сада говоре: “Код нас у свакој сеоској кући имамо канализацију и туш кабину”. Да, одговарам ја на то, али зато Норвежани по навици иду мокрити иза куће.

Три године сам живела сама с децом. Узела сам кредит у банци, купила стан, почела нормално живети, никада нисам добијала социјалну помоћ: радила сам, проводила сам доста времена с ецом. Деца су била само са мном. Пошто је муж тукао сина из првог брака, нисам мужу допуштала посете.
Са млађим је муж по закону био дужан виђати се. Ја сам се трудила колико сам могла да дете не спава код оца – постојала је претња да ће га тући. Али социјална служба и друге државне структуре су ме притискале да га пустим. Зато је млађи син остајао код оца прво по два сата суботом или недељом. Али последњи пут је провео код њега скоро целу нрдељу дана – дете је имало температуру када га је он одвезао назад из Трохајма где је био код његових тридесетак рођака.
Године 2011., ја сам отишла у полицију села Бјоркенланген зато што је мој млађи син испричао да су му стрине и стричеви, рођаци његово оца, наносили бол у устима и гузи. Испричао је о стварима у које ја прво нисам могла веровати.
У Норвешкој постоји некаква народна традиција интимних односа са децом: с дечацима и девојчицама – учињених од стране њихових крвних сродника, који их касније предају суседима. Прво нисам могла у то поверовати. Написала сам изјаву у полицији. Осмог марта су нас позвали у социјалну службу за децу – Барневарн. Испитивање је трајало шест сати. Били смо само ја и моје двоје деце.

Они имају шему заштите деце која постоји да би изгледало да се они боре с инцестом. Затим сам схватила да центри Барневарн, који постоје у сваком селу, постоје за то да би лакше нашли дете које је проговорило и незадовољну мајку или оца – и да се они изолују, казне.

Из новина сам сазнала за случај када је суд девојчици од 7 или 8 година одредио платити трошкове суда и компензацију насилнику што су га држали у затвору. У Норвешкој је све обрнуто наглавачке. Педофилија није преступ.

Осмог марта 2011. први пут су ми одузели моје двоје деце. Одузимање изгледа овако: дете се не враћа из вртића или школе тј. практично га краду од вас, оно нестаје. То зато што га крију од вас на тајној адреси. Тада су ми рекли: “Ситуација је таква, ви говорите о насиљу над децом. Вас треба прегледати лекар и који ће проценити дали сте здрави. “Нисам се бунила. Поликлиника је била десетак минута колима одатле. Сарадница Барневарна ме је одвела тамо и рекла: “Ми ћемо вам помоћи, поиграт ћу се се с вашом децом”. Деца су остала, не било где, већ у центру за заштиту деце. Сада схватам да то није било по закону. Када сам дошла до поликлинике, старији син Саша, тада је имао 13 година, ме је назвао и рекао: “Мама, нас возе у пријемну породицу”.

Била сам на удаљености од десетак километара од деце коју су одвозили на тајну адресу. По њиховом закону, децу одузимају без било каквог подношења папира. Једино што сам могла – је узети ствар у своје руке. У Норвешкој је забрањено плакати – то се оцењује као болест и Барневарн може на тебе применити присилну психијатрију.
Показало се да у Норвешкој постоји државни план, квота колико се деце одузети од родитеља. Органи социјалне заштите се чак такмиче тко ће га боље испунити – то је својеврсно државно такмичење. Графикони, дијаграми се објављују квартално – колико су деце у ком месту одузели.

Недавно сам добила документ – извештај од Швеђана.То је извештај о случајевима одузимања деце у Шведској и суседним скандинавским земљама. Реч јео чудној појави. У том извештајусе говори да је у Шведској одузето 300.000 деце од родитеља. То јест, реч је о целом поколењу украденом од њихових родитеља. Научници, криминолози,правници – људи с традиционалним вредностима који још увек памте шта је породица била у Шведској – не схватају. Они кажу да се догађа нешто чудно. Догађа се државни прогон породице.
Специјалисти наводе бројку од 10.000 круна (око 1.000 Еура). Толику суму добија нова породица за једно усвојено дете, било које. Посебни агент организације Барневарн добива из прорачуна огромну награду за разарење родног гнезда, за крађу потомства. То се догађа у свим скандинавским земљама.

Притом, усвојитељ може бирати дете, као на тржишту. На пример, вама се допала та руска девојчица с плавим очима и ви баш њу хоћете да узмете у породицу. Довољно вам је позвати у Барневар и рећи: “ја сам спреман, имам невелику собу за усвојеника”. И кажете име. И управо њега ће вам и доставити. То јест, прво се налази “најамна породица”, а затим се од рођених родитеља одузима дете “по наруџбини”.

Правозаштитиници Норвешке се боре са свемогућим казненим саставом Барневарн. Они озбиљно сматрају да је то корумпирани састав за трговину децом. 3. маја (2013.) су жртве Барневарна у Норвешкој организовале протест против насилног одвајања деце и родитеља од стране државе у Норвешкој.

У смислу крађе деце од родитеља, Норвешка предњачи пред целим светом – тамо је то државни пројекат. Наслов у норвешким новинама гласи: “Једна петина деце у Норвешкој већ је спашена од родитеља”. Једна петина – то је буквално, од милион деце у тој земљи – око двјесто хиљада (200.000) “спашене” деце која не живе више у кући са мамом, већ у пријемним породицама. Новчано покриће које пријемна породица добија у Норвешкој је око 240.000 еура годишње. Ако дете буде инвалид, добићете још више дотација. Што више траума, то боље за пријемни дом, који постаје ништа друго до затвор породичног типа.
По статистици објављеној у норвешким новинама, од сваких десеторо новорођене деце, само двоје рађају Норвежани, а осам рађају досељеници. Досељеници чине здраво становништво Норвешке зато што не практикују бракове блиских рођака.

Највише деце рођених на територију Норвешке, је Барневарн одузео је од Руса. То јест, прво одузимају руску рецу. Практично сва деца рођена од једног или оба руска родитеља, налазе се у евиденцији Барневарн и стоје у ризичној групи. Они су “број један” кандидати за одузимање.

Шта могу учинити родитељи ако им одузму дете?

Скоро сваког месеца по једна Рускиња заврши живот самоубиством у Норвешкој. Зато што кад долазе код вас и узимају вам децу, ви сте незаштићени, ви сте – један на један са системом. Говоре вам: “Ти не правиш омлет по норвешком рецепту. Ти тераш дете да пере руке. Ти шепаш, не можеш седити с дететом у песку. Значи – ти си лоша мајка, ми ти узимамо дете! “. Систем заштите деце у Норвешкој је заснован на претпоставци кривице родитеља. Родитељ је свесно крив. На родитеље се излива море лажи. А све почиње од просте тврдње: “Ви хоћете отићи у Русију”. И ви не можете то да оповргнети јер имате рођаке у Русији. Или: “Ви хоћете убити своје дете”. Зато што Руси кад се наљуте говоре: “убит ћу те!”

Вас непрестано стављају у ситуацију да се морате правдати. И ви схватате да је то немогуће. Сами не можете зауставити норвешку државну машинерију темељу баснословним наградама за адвокате, сараднике социјалних служби, судије, психологе, психијатре, пријемне родитеље, специјалисте и остале … Награде се дају за сваког узетог плавооког малишана. На жалост, ви немате шансе спасити свог сина или кћер од норвешког пријемног дома. Ја сам прошла све инстанце норвешких судова. Све је обухваћено, свуда је корупција. Деца су роба. И не враћају их натраг.

Све материјале које су руске новине објављивале о мојој деци је преводио адвокат Барневарна и користио их у корист оптужби на суду. “Она је луда, штити своје дете у штампи!”. На Западу не постоји слобода штампе по питању деце. Немогуће је обратити се друштву. Тамо постоји закон о тајности података, који се активно сада протура и Русији те у другим традиционалним земљама.

Ви сте рекли да систем који уништава породицу и који сада ради у Северној Европи, подстиче сексуално насиље над децом. Како ради тај механизам?

Министарство за децу у Норвешкој зове се “буквално” нешто као Министарство за дечја питања и равноправност свих облика сексуалне разноликости. Сексуалне мањине у Норвешкој – то више уопше нису мањине. Нормални људи – су тамо мањина. Материјали социолога који су доступни сведоче: до 2050. године Норвешка ће бити 90% хомо-држава. Што се сматра под “хомо” није тешко замислити. Кажу да је наше, руско поимање “гејева” и “лезбијки” – прошли век.
На Западу је озакоњено најмање тридесет видова нетрадиционалог брака. “Најнапреднија” по том питању је Норвешка, тамо су “мушкарац” и “жена” – појмови који нестају. И није чудно да у Норвешкој нема могућности да се заштити дете рођено у природној породици.
Чини вам се да вас се то не тиче. Ви говорите себи: “Нека они раде што хоће! Шта ћу ту ја са својом децом? “И ја сам некад тако мислила јер нисам знала да су у целој Европи уведени секуална стандарди који обрађују одгој деце у одређеном кључу .
И тај стандард је обвезан за све државе које потпишу одговарајућу конвенцију, и чије примање се сада активно лобира и Русији.
Тамо се отворено говори о томе да су родитељи обвезни, заједно с лекарима и одгојитељима у вртићу, учити децу “разним видовима љубави”.
А посебни одељак тог општеевропског сексуалног стандарда објашњава зашто европску децу родитељи и одгајатељи требају учити мастурбацији строго до 4 године и никако касније. За нас, пећинске Русе, то је јако користан податак. На 46. страни споменутог документа указује се да новорођенче треба спознати свој “џендерни (родни) идентитет”.
Обавезном секс-просветом ваше дете треба већ у тренутку рођења определити се јели оно: геј, лезбијка, бисексуално, трансвестит или Транссексуално. А пошто су појмови “мушкарац” и “жена” искључени из поимања равноправности полова, закључите сами. Ако ваше дете ипак не изабере “гендер”, у томе ће му помоћи свемогућа норвешка Барневарн или финска Ластенсуоелу, немачки Југендамт итд.

Норвешка је једна од првих земаља у свету која је отворила научно-истраживачки институт при Универзитету у Ослу, који изучава самоубиства деце од 0 до 7 година. С тачке гледишта обичног човека то је јако чудно. Како се може новорођенче убити? Али с точке гледишта Барневарн, то је природно. Ако деца после садистичких оргија заиста умиру, онда се то службено може подвести под “самоубојство”.

Ирина, хајде да се вратимо на Вашу личну причу …

Мени су децу отели други пут 30. маја 2011. године. На врата су ми дошла два полицајца и два сарадника Барневарн. Отшкринула сам врата и погледала. Сви полицајци само што нису држали револвере, чак је и сам начелник полиције Бројклангена дошао, и каже: “Дошли смо узети вашу децу”. Ја зовем адвоката а он ми каже: “Да, по законима Норвешке ви сте их обвезни дати. Ако се будете супротстављали свеједно ће вам их узети али их више никада нећете виђети. Морате дати децу а сутра ће вам објаснити о чему се ради … “

Децу су узели одмах, чак им нису дали да се преобуку и притом ми нису показали никакав папир, никакве прописе. После порцедуре одузимања сам била у стању шока: сада сам морала доказивати ​​да сам добра мајка.

У норвешким новинама су описали један случај: једног дечака кога су узели од мајке у дечјем узрасту, силовали су у свим прихватним породицама. Он је напунио 18 година, купио оружје, дошао “кући” и убио пријемне “родитеље”.

Другог норвешког дечака су узели од мајке – он је плакао, хтео је код мајке. Лекари су рекли да је то параноја. Онда су га накљукали лековима и од њега направили ствар. После напада медија, вратили су га мајци у инвалидским колицима. Тада већ није могао говорити, спао је на 13-15кг. То је била дистрофија, пошли су неповратни процеси.

После мог јединог виђења са сином, мој старији син је рекао да је написао писмо у руски конзулат: “Умрећу, али ћу ипак побећи из Норвешке. Нећу живети у конц-логору “. Он је сам успео организовати своје бекств. Преко интернета се повезао с Пољаком Крзyсзтоф Рутовским, који је већ пре тога успео спасити пољску девојчицу из норвешког пријемног дома.

Пољак ме позвао у посљедњем тренутку, кад је све већ било спремно и рекао: “Ако ћу ја извести вашег сина без вас – то ће бити киднаповање, крађа туђег ђетета, а ако ћу га извести заједно с вама – онда просто помажем обитељи.” Било ми се тешко одлучити али избор је био страшан: или погинути све троје у Норвешкој или да бар спасим себе и старијег сина … Не дај Боже никоме да доживи нешто такво!

Након вашег повратка у Русију, почели сте примати податке о сличним случајевима. Реците нам нешто о вашој друштвеној делатности.

Ево једног случаја: Ирина С. је живела 18 година у Енглеској. Тамо је имала момка. Родила је кћер. Једном је Ирина случајно сазнала да је њезин пријатељ члан садомазохистичког клуба. Њезина евојчица је једном гледала где на ТВ показују месног возача. Кћи каже: “Мама, а тај чика је долазио да се са мном ига доктора. А та тета се са мном купала у кади! “Замислите да вам дете говори нешто тако?

Ирина је отишла код енглеског дечјег психолога, који јој је рекао: “Драга, ви сте луди, ви сте параноични. То није изопаченост – то је креативни секс за елиту! “Она је ућутала и полако почела спремати ствари и припремати се за повратак у Русију. Паметна жена …

У Норвешкој су прво легализовани истосполни бракови. Затим је легализовано усвајање деце од стране истосполних родитеља. Тамо свештеници – жене и мушкарци – отворено изјављују о својој нетрадиционалној орјентацији. А сада су се појавили храбрији међу тим истосполним, који постављају питање о правима да се венчавају с децом, да се жене децом.

Ако ми, традиционални родитељи, будемо седили као трупови и чекали, изгубићемо борбу с истосполним или с другим “Џендер” (родовима) за своју рођену децу. Данас је зона експеримента Северна Европа, Немачка плус САД и бивше британске колоније: Канада, Аустралија, Нови Зеланд – то су “вруће тачке” одакле ја добијам “СОС ” сигнале руских мајки.

Мисао о неопходности отвореног противљења давала ми је снаге да не клонем, да не сиђем с ума тамо у Норвешкој.

Сваки руски родитељ треба знати. За последњих 30 година, структуре заинтересиране за трговину децом, које се баве прерасподелом демографских маса, узаконили су став да родитељ и дете уопше нису једна целина. Сада деца припадају неком апстрактном друштву или држави. Штавише, по Хаашкој конвенцији о крађи деце из 1980. год. коју је Русија потписала 2011.године, деца припадају територију на којој су проживела посљедња три месеца.

Филозофију тих нељуди деломично разоткрива пројект у Норвешкој владајуће, Радничке партије, о чему сам недавно читала у норвешким медијима.
“Ја сам хомосексуалац. Ја хоћу да сва деца у земљи буду оваква какав сам и ја!

Лисбакен, министар за питања деце, не стидећи се, говори: “Ја сам хомосексуалац. Ја хоћу да сва деца у земљи буду оваква какав сам и ја. “Он је започео државни програм који треба провести следећи експеримент: у вртићима је била узета сва литература типа” Пепељуга “, све бајке браће Гримм. Уместо тога је написана друга књижевност, полна – типа “Краљ и краљ” или “Гаy-деца”. Тамо се, нпр. принц заљубљује у краља или принца, а девојка-принцеза машта да се уда за краљицу. По закону су већ у вртићу, у колевци, одгајатељи дужни читати такве бајке и показивати слике.

Догодио се и овакав случај. Руски туристи су пошли у Нови Зеланд са краткорочном визом, нпр. седмодневном. Мама, тата и дете. Јесу ли су родитељи викнули на дете или је дете гласно плакало – из кафеа или хотела су позвали службу за заштиту деце. Дошао је одред “спасилаца” и дете су одузели, “спасили” од “родитеља-садиста”. Руска дипломатија се борила више од годину дана за то да дете да га пусте да се виђа с родитељима.

Сваких пет година Берневарн прави извјештај о досељеницима, чије деца се највише узимају у Берневарн. Топ-листу предводи Афганистан, затим Еритреја, затим Ирак. Од беле деце, Русија је на првом месту, у опшем попису држава – на четвртом.

Родни родитељи добијају дозволу да се виђају с украденим дететом по 2 сата, једном у пола године. То је максимум.

Не треба говорити о педофилији као таквој. То је друга појава. Само у Норвешкој постоји 19.000 невладиних организација за “препрофилирање” деце из “старих” (мушкарац, жена) у друге, нетрадиционалне родове.

Дете се присилно развија у нетрадиционалној родној категорији. Оно што ми је говорио мој мали син, то није више примитивна педофилија већ неки “организовани” тренинг, нациљан на другу орјентацију.

У све те ужасе је тешко поверовати …

Док ви размишљате да верујете или не верујете, већ се појавило цело поколење родитеља који морају живети с тим ужасом.

Све се то у савременој Европи сматра видом толерантности. Јер, деца имају право на сексуалне склоности од нула година, имају право на сексуалну разноврсност. Против нас, против родитеља и деце ратује добро организована криминална светска мрежа. И чини се да је дошло време да се то отворено призна и почне у сваком обласном оделу руске полиције, по целој њеној вертикали, да се уводе специјалне јединице за борбу против тих међународних скупина демографског бандитизма.

Ја сам на маршу “Заштити децу” позвала људе да погледају иза лепе маске западне идеологије, која се нама протура под видом “спашавања деце од родитеља-алкохоличара” – што је глобални експеримент за промену пола нашој деци. Чудовишни експеримент који се скоро већ тридесет година проводи по целој Европи.
Тамо, у Европи, па и у Канади, у САД, Аустралији, Новом Зеланду, свуда иза граница Русије – родитељство је уништено и подељено. Родитељство као веза родитеља с дететом – плански се уништава. Бројке одузете деце –200.000 у Норвешкој, 300.000 у Шведској, 250.000 у Финској, у Немачкој, у Израелу – такођер огроман број – то је украдено покољење.

Разговарао: Андреј ФЕФЕЛОВ за завтра.ру.

[Змај_Баћушка]

"Progres kao lažna ideja, služi zamračenju istine" Протоколи бр. 13.