[Јеремија]

Лепо је видети ред и поредак у време кад Србин Србином беше

[Бенито]

Не може Чича да не рекламира Обреновиће.
Ако, добро је ово видети...

[Јеремија]

Не може Чича да не рекламира Обреновиће.
Ако, добро је ово видети...

Ко, јел ја

Србију брате, Србију сањам.

Знаш ли шта значи од дечачких дана сањати државу коју су отели, а онда деценије у емиграцији, па све до данас?

И негде схватиш да биолошки сат куца повечерје, а снови о Србији као држави Срба, где је Србски језик (писмо), војска, установе писано са великим С, где нећеш морати да се правдаш мањинама нити било коме, остаће недосањани.

[Бенито]

Знам, Чича Јеремија. Исти су празници били и за време Карађорђевића, осим рођендана краља Александра Обреновића.
Али, милитантни комунистички атеизам је променио српски народ. Ту своју улогу они сада покушавају да сакрију, па оптужују овог или оног кроз српску историју. Кога они нису ољагали? Краља Милутина? Стефана Немању? Цара Душана? Цара Лазара? Карађорђа и Милоша? Краља Перу? О краљу Александру Карађорђевићу је излишно више и говорити.
Али, другу ствар хоћу да Ти велим:
Замисли да сад усвојимо ову листу за државне празнике. Па, требало би једно 20 година само да објасниш данашњим Србима шта је Спасовдан, а шта Ваведење.
Теби цео школски програм, културни и национални идентитет, медији, па чак и вођење економске политике, морало би да буде прилагођено тој политици коју прокламују вредности које ми празнујемо тим празницима.
Када су ти празници увођени у државни хабитус Србије у 19 веку, они су долазили на "готов терен" јер су становници те државе 95% били православни Срби, који су и код својих кућа вековима славили те празнике.
Сети се само како преко 20 година српски народ није могао да прихвати комунистичке празнике. Све док се нису подигле нове генерације које су васпитане, тј идеологизоване у комунистичком духу.
Дакле, да не дужим, треба прво да одлучимо да хоћемо да имамо националну државу. Празници ће онда сами доћи.

[ПРОСВЕТАР]

Замисли да сад усвојимо ову листу за државне празнике. Па, требало би једно 20 година само да објасниш данашњим Србима шта је Спасовдан, а шта Ваведење.

Ма више, ВИШЕ...јербо изгледа да NOVOSRB све схвата са 30 година закашњења....ТО ЈЕСТ ОНАЈ СРБИН КОЈИ СЕ РОДИО КАД ЈЕ ГОС'Н САМАРЏИЋ У "ПОГЛЕДИМА" ОБЈАВИО ОНУ ДРУГУ ПОЛОВИНУ ПЛАКАТЕ-ДАНАС ЈЕ РАЗМЕНИО ЧЕТВРТУ БАНКУ И ВАЉДА ИМА И ЂЕЦУ А ПО СВЕМУ СУДЕЋИ ИМАЋЕ И УНУКЕ

П Р Е

НЕГО ШТО СЕ СРБИЈА ИШЧУПА ИЗ КОМУНО-САТАНИЗМА, А ГОС'Н САНАРЏИЋ ЈОШ УВЕК ОБЈАШЊАВА ТУ ИСТУ ПОЛОВИНУ ПЛАКАТЕ И ЈОШ УВЕК У NOVOSRBA ЧУЂЕЊЕ..."МА НИЈЕ МОГУЋЕ"...а ђе је Спасовдан туне па Ваведење....ихааај...то само начуло за то кад заглави у Цркве на Божић и Васкрс....немо'да нас заварава постојање онијех 4,5 % још живих Срба!

Међутим!

Ово у Црној Гори мож'да бидне ал'не мора да значи...видећемо!

[Јеремија]

Знам, Чича Јеремија. Исти су празници били и за време Карађорђевића, осим рођендана краља Александра Обреновића.
Али, милитантни комунистички атеизам је променио српски народ. Ту своју улогу они сада покушавају да сакрију, па оптужују овог или оног кроз српску историју. Кога они нису ољагали? Краља Милутина? Стефана Немању? Цара Душана? Цара Лазара? Карађорђа и Милоша? Краља Перу? О краљу Александру Карађорђевићу је излишно више и говорити.
Али, другу ствар хоћу да Ти велим:
Замисли да сад усвојимо ову листу за државне празнике. Па, требало би једно 20 година само да објасниш данашњим Србима шта је Спасовдан, а шта Ваведење.
Теби цео школски програм, културни и национални идентитет, медији, па чак и вођење економске политике, морало би да буде прилагођено тој политици коју прокламују вредности које ми празнујемо тим празницима.
Када су ти празници увођени у државни хабитус Србије у 19 веку, они су долазили на "готов терен" јер су становници те државе 95% били православни Срби, који су и код својих кућа вековима славили те празнике.
Сети се само како преко 20 година српски народ није могао да прихвати комунистичке празнике. Све док се нису подигле нове генерације које су васпитане, тј идеологизоване у комунистичком духу.
Дакле, да не дужим, треба прво да одлучимо да хоћемо да имамо националну државу. Празници ће онда сами доћи.

Добри мој Бенито.

Не сања чича о враћању календара, оповргавању заслуга једне или друге династије, јер бо, точак историје се не враћа, то знамо сви.

Поновићу се: Сањам Србију кадо државу Србскога народа где мањине уживају права исто колико Срби у земљама одакле су мањине.

Није много ако очекујем србско писмо у земљи која се зове Србија.

Зар је много ако тражим да се Војска и све остале установе пишу: Србска(и) а јок, примера ради, Радио Телевизија Србије!

Обилазећи државе бившег "Источног блока" видео сам да сви без изузетка наглашавају своју Нацију. Тако је у Бугарској, Румунији, Маџарској, Словачкој итд.

Зар су сви народи које је поклопио комунизам у неком периоду успели да задрже свој национални индентитет а само ми нисмо?

То је оно што ме заправо мучи.