[Јеремија]

РУДНИК
Знаш ли ти човече шта је Рудник и Горњи Милановац. Тамо су се партизани одувек писали малим словима. Тако их уче учитељице у школи још од малих ногу. Њихове јединице побише и отераше на Сремски фронт пуно српске омладине. Без икаквог суда стрељаше српску елиту тај неписмени и умишељени свет који се поноси тиме да су нова класа. Можда јесте, можда није а партија каже јесте. Чим то каже она онда није мислим ја у себи. На изградњи школе у једном селу на Руднику дођоше радници из Босне и Крајине. Станују у старој школској згради. Приметили су да их већина света избегава и не упушта се у разговор. Чак и у кафану ретко могу да уђу увек нађу неки разлог. Те не ради, кречи се, попис и остало. Једне суботе деси се немио случај у кафани. Ове раднике су пустили у кафану. Ту поред њих сто били су четнички синови чији су очеви углавном побијени. Мало који је на робији. Седе играју таблић и прате. Почеше да певају па све о Титу и партизанске. Мисле ваљда да су на Сутјесци а не на Руднику. Гледа их мрко Бора Капетан и свега му је преко главе. Један поче песму "Кад је била борба код Дрвара Шеста личка спасила Маршала". Како поче Шеста личка скочи Бора капетан и удари шамар певачу. Настаде општа туча. Удара ко кога стигне. Лете столице и флаше. Убрзо одјекнуше два пуцња. Ђока мајор из свога Валтера испали два хитца. Нареди радницима да седну са рукама стављеним позади. Убрзо дође народна милиција и све отера у Горњи Милановац. Бору капетана осудише три месеца и оде у Ваљевски затвор. Певач доби месец. Радници нису више долазили у кафану.
Бора капетан чим се вратио направи велику свадбу.