Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

8 деценија окупације
#29

Има два научна текста која говоре о Народној библиотеци. Додуше, један говори о археолошким ископинама испод Народне библиотеке. Али се помиње Лер.


Цитат:

"Нашли смо много угљенисаних књига (сл. 2) —
на стотине кубика или десетине хиљада
примерака, међу њима тридесетак листова једне
рукописне књиге из XVI—XVII века и око 200
фрагмената листова старијих рукописних књига
(сл. 3), приписаних раздобљу од XIII до XVI века.4

Биљана Стипчевић, научни саветник садашње
Народне библиотеке, нашла je
међу њима и фрагменте рукописа влашке
редакције који нису били наведени y сачуваним
пописима, што значи да je рукописа било више
но што je дотад било познато.5

Током ископавања утврђено je да су сандуци са
рукописним књигама однети, одчосно да je згариште
било опљачкано (сл. 4), и то убрзо после спаљивања,
a свакако пре но што je окупатор y јесен исте, 1941. године,
порушио горње делове зидова и затрпао доње. Да
je ова пљачка дело окупатора и његових помагача
потврђују и недавно објављена сећања проф.
Љубомира Дурковића.6


4 Смештене су на таван нове Народне библиотеке, Скерлићева улица бр. 1.
5 Биљана Стипчевић ово саопштава y интервјуу новинару Благоју Илићу („Илустрована Политика" бр. 1294, Београд 23. VIII 1983, стр. 25).
6 Љубомир Дурковић Јакшић, О пропасти Народне библиотеке y Београду 1941. и судбини њених реткости, Археографски прилози 6—7, Београд 1984—1985, 7—50

http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Down...menici.pdf

Извор: ГОРДАНА ЦВЕТКОВИЋ/ДРАГАНА МИЛОВАНОВИЋ/МИХАИЛО МУРАВЉОВ, "Ha згаришту Народне библиотеке y Београду: меморијални и археолошки споменици", Саопштења XX-XXI / 1988/89, стр. 149

Такође, на истој тој 149-ој страни, у фусноти 3 помиње се Лер:

3 По завршеним преговорима између пуковника Воја
Поповића и генерала Лера, о капитулацији немачке војске
на тлу Југославије, Лер je, на питање В. Поповића,
одговорио „Фирер ми je наредио да порушимо Београд, да
разбијемо Југославију. У првом налету требадо je да
срушимо Народну библиотеку Србије, па тек онда оно што
je за нас војнички интересантно." На питање зашто баш
библиотеку, одговорио je: „Зато што je y тој установи чувано
оно што je вековима чинило културни идентитет тога
народа." И шта je још Фирер наредио? „Да унштимо српску
интелигенцију и да обезглавимо врх српске православне
цркве..." Какве су биле даље намере y Југославији? „...
ниједно српско ни словеначко дете не би смело да иде y
школу више од четири године... Толико je било довољно да
би Срби и Словенци радили y фабрикама Рајха" (НИН, бр.
1892, Београд 5. април 1987, стр. 29).






А ево цитата из једног другог чланка, а у вези је са Лером:

"U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda,
predočenom na poratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih
ciljeva. Znači, akcija Aleksandra Lera, komandanta nemačkih trupa, nije bila ni
slučajna ni neželjena, naprotiv namerna, osmišljena i sa poražavajućom rezultatom,
potpunim nestankom nacionalne biblioteke. 2) "

2) Istorija Narodne biblioteke u Beogradu / Miraš Kićović. – Beograd : NB, 1960. – 214 str.

https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=464

Извор: Prof. dr Aleksandra Vraneš, NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE U RATNIM GODINAMA (1941-1944)



Ако неће горњи линк, има на Скрибду

https://www.scribd.com/doc/193142928/Nar...-1941-1945
Одговори
#30

(08-04-2021, 11:14 AM)ватхра Пише:  Ово што Гајић пише је једна класична ревизионистичка појава. На 80 година бомбардовања пише како су комунисти измислили да је Лер рекао да је намерно гађао библиотеку. А све остало што су зликовци уништили ником ништа.

Има релативно слична ситуација са америчким бомбардовањем 1944. године. Протура се лажна вест да је на једној бомби писало "срећан Ускрс". За то нема ваљаног извора, а такође је из више разлога нетачно.
И замислите да сад уместо о том целом трагичном догађају говоримо само о нечему што је неки пропагандиста слагао једном.

Ватра, добро је што си поменуо савезничко бомбардовање 1944. и то да је писало "Срећан Ускрс" на бомби.

Историјски архив је објавио у дигиталном облику публикацију "Бомбардовања Београда 1941-1944" из 1975. године. То је у ствари каталог изложбе "Бомбардовања Београда у Другом светском рату".

За ову изложбу коришћени су материјали Историјског архива Београда, Музеја Југословенског ваздухоиловства, Војно-иосторијског института, Народне библиотеке СРС, Војног музеја, Музеја града Београда, Историјског музгја СРС, Архива СФРЈ и Архива СРС.

На страни 52, налази се слика са следећим потписом: "Немачки воjник исписује на бомби честитку Београђанима — Сретан ускрс."

Такође, на стр. 69-71 се налазе слике везане за Народну библиотеку.

Ево линка те публикације

https://www.arhiv-beograda.org/images/pu...44_res.pdf

Ето, има слика за "Срећан Ускрс", не знам да ли је погрешно потписана или погрешно протумачена.

Кад будеш имао времена, види па прокоментариши
Одговори
#31

Под условом да је та слика са Фрохе остерн из Југославије, она није била 6. и 7, већ је Ускрс те године био касније, мислим 13. После 7. се мало летело због облачности. Тако да и ако је бачена та бомба овде, то је било вероватно нешто тактички, на линији фронта.
Одговори
#32

Васкрс је био 20. априла, а Ускрс 06. априла.
Баш Швабурине знају разлику у календару.
Али, сагласан сам да је велико питање да ли се ово односи на бомбардовање Југославије или неке друге државе. Ако је извор релевантан, односно филм из фотоапарата пилота који је учествовао у бомбардовању Београда и био задужен за фотографисање, онда је то тачно.
Одговори
#33

Ускрс је 1941. године био 13. априла. То се види из пропагандног говора поводом проглашења НДХ, где кажу да је "уочи ускрса ускрснула хрватска држава". У том фазону, нисам дао стопроцентан цитат, али је то поента да је 10. април био уочи ускрса.

Васкрс је био 20. априла. Бугари се у априлском рату нису војно ангажовали, али су уступили своју територију немачком вермахту за напад на Југославију. Након примирја које је ступило на снагу 18. априла у 12,оо на Велики Петак, покренули војску и 19./20. априла умарширали у вардарску и егејску Македонију и то су пропагандно назвали бугарски Васкрс илити блгарски великден.
Одговори
#34

Напомена у вези термина: Васкрс = Ускрс. Дакле, никаква разлика.

.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Одговори
#35

(08-04-2021, 09:36 PM)Почетник Пише:  Ускрс је 1941. године био 13. априла. То се види из пропагандног говора поводом проглашења НДХ, где кажу да је "уочи ускрса ускрснула хрватска држава". У том фазону, нисам дао стопроцентан цитат, али је то поента да је 10. април био уочи ускрса.

Васкрс је био 20. априла. Бугари се у априлском рату нису војно ангажовали, али су уступили своју територију немачком вермахту за напад на Југославију. Након примирја које је ступило на снагу 18. априла у 12,оо на Велики Петак, покренули војску и 19./20. априла умарширали у вардарску и егејску Македонију и то су пропагандно назвали бугарски Васкрс илити блгарски великден.
У праву си, 13. априла... Писао на брзину.
Али, не мења суштину оног што сам написао.
Дакле, ако је извор тачно наведен, онда је релевантно да су Швабе гађале Београд са бомбом на којој је то било написано.
Али, пошто је то био обичај разних зараћених страна, и то не само у том рату, не сматрам сам натпис посебно битним.
Одговори
#36

(08-04-2021, 09:51 PM)Бенито Пише:  У праву си, 13. априла... Писао на брзину.
Али, не мења суштину оног што сам написао.
Дакле, ако је извор тачно наведен, онда је релевантно да су Швабе гађале Београд са бомбом на којој је то било написано.
Али, пошто је то био обичај разних зараћених страна, и то не само у том рату, не сматрам сам натпис посебно битним.

Ја сам се само осврнуо на датуме, не оспоравајући твоју поенту. Зато сам пропустио да напишем да сам сагласан са твојим закључком. Некако ми се то подразумевало. Сад видим да ми ништа неби фалило да сам у старту написао још једну просто проширену реченицу Баја
Одговори
#37

Не, 13. нису гађали по Београду, можда једино по некој широј околини ако је било борби.
Одговори
#38

И? Који је најзначајнији српски средњевековни документ који је "нестао у пожару зграде Народне библиотеке", који је избио пошто су Немци бомбардовали Београд, 06. априла 1941. године?
Одговори
#39

(13-04-2021, 11:27 PM)Бенито Пише:  И? Који је најзначајнији српски средњевековни документ који је "нестао у пожару зграде Народне библиотеке", који је избио пошто су Немци бомбардовали Београд, 06. априла 1941. године?

Питање је на месту, а нисам видео да га је неко поставио у јавности.

А тиме би требало да се баве државне установе, па да обиђу Беч или Берлин и упореде са постојећим стањем код нас.

Видећемо кад ће бити дат одговор на ово круцијално питање.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним