30-05-2021, 10:46 PM
.
10 ГОДИНА КАСНИЈЕ
Пре десет година многи су се плашили голобализације и намрштена лица викали су против ње. И десет година пре тих десет година било је много оних који су викали против глобализације. И заправо одувек су се неки опирали свему што је заједничко и глобално. Да ли сте и ви против глобализације? Врло је вероватно да јесте иако сви, па и ви, уживате њене благодети. Данас свако има мобилни телефон, носи фармерице, патике, тренерке. Све је више оних који рачуне плаћају картицом и који се претплаћују на ХБО и Нетфлиx и који радо купују стране сиреве, страна вина, страну храну, обућу, одећу…
Прочитајте доњи текст и размислите, да ли се против голобализације.
Док сам се припремао за овај блог и прелиставао литературу једна мисао ми се стално вртела у глави: Дођавола, шта ми је ово требало! Па то је превелика и претешка тема за мене. Али пре неколико месеци сам најавио да ћу о глобализацији нешто написати. Рекао сам тада да се напредак човечанства заснива на развоју науке, технологије, комуникације и глобализације. Затим сам се осврнуо на прва три од ових фактора, па осећам обавезу да кажем нешто и о последњем. Али наглашавам да овде о глобализацији говорим само са тог становишта и свакако немам ни намеру ни могућности да дам један потпун преглед глобализације.
* * * * *
Шта је глобализам? Па то је када купите сијалицу у Јапану, уврнете је у Босни и она ради! Ја тако схватам глобализам. Знам да има оних који под глобализмом и глобализацијом подразумевају нешто друго, и још више оних који из беса и немоћи да глобализацију зауставе, са бескрајном мржњом и цинизмом говоре о њој бесмислице. У сваком случају, ако је глобализација нешто друго, ја не говорим о томе!
У почетку се глобализација везивала само за економију и развој слободног тржишта, за кретање капитала, идеја и радне снаге без препрека границе, али уверен сам да ће се тај термин убудуће све више користити у најширем смислу и везивати за стандарде и правила. Јер и слободно тржиште и трговина, па и обично путовање преко границе могући су тек ако постоје заједнички стандарди - стандарди као мерило, правило, норма. Узајамно разумевање и пријатељство на глобалном нивоу подразумева извесну сагласност око система вредности.
Дакле, глобализација је успостављање светских, општих стандарда! И то стандарда у свему: у праву, у трговини, у медицини, у саобраћају, у свему. Глобализација се снажно шири по Европској унији. Закони, прописи, мерне јединице, у целој Унији постају исти. Ко закорачи на тло ЕУ налази се под окриљем и заштитом европских прописа. Не сме да се деси да неко буде криминалац у једној земљи Европе, а да заштиту нађе у другој. Не сме да се деси да вас неко превари или увреди у једној земљи а да га не достигне рука правде у другој. Диплома коју сте добили у једној земљи мора се признати и у другој. Ако купите лек у Холандији он он мора да има једнаке последице по ваш организам као и да сте га купили у Италији. Где год да одете у ЕУ биће вам исто!
Е, а тога се боје најбучнији антиглобалисти. Они презиру то исто. Јер по њима то исто значи губитак идентитета. „Свуда је све исто", кажу они и кад уђете у маркет не знате где сте, не знате да ли сте у Данској или у Грчкој, јер све је исто.
Па да, али то је дивно, нарочито у маркету. Када уђем у радњу нећу да читам упутство о правилима понашања, него хоћу да купим хладну кока-колу. И хоћу да она има исти укус. И хоћу да знам где је, а не да лутам по маркету и трагам за њом. Последње што ме у маркету интересује је етнологија. Маркети и треба да су свуда исти, као и рачунарски програми, на пример. Замислите какав хаос би настао да не постоје глобална решења за излазак из компјутерског програма, за навигацију, за пречице, за линкове итд.
Дакле, кад је нешто „исто" то не значи да је и лоше. Сем тога, у главним старима сви ми и јесмо исти. Ми и мислимо исто. Разликујемо се само у нијансама. У небитним нијансама. Зар је битно, зар је заиста битно то што се православци крсте друкчије од католика? То што више волимо шљивовицу од сакија и латиницу од ћирилице? Или трубу од бенџа?
У ономе што јесте битно сви смо исти. И још једном - у ономе што јесте битно, битно за опстанак и развој човечанства исти смо: сви родитељи негују своју децу, а деца се потом старају о родитељима. Родољубље се награђује, издаја кажњава. Љубав је добра, мржња није. Сви желимо да смо паметни и лепи и нико не жели обрнуто. Сви желимо да смо вољени. Зар нисмо исти? Исти у важним стварима. Ко није, друштво га кажњава.
ГЛОБАЛИЗАМ КОЈИ НАМ СЕ НЕ СВИЂА
Наравно да глобализам доноси и понешто што нам се не свиђа, али сваки друштвени однос доноси и нешто што нам се не свиђа. Наравно да глобализам значи и ограничење, али сваки друштвени однос доноси ограничење. Имате девојку, односно момка - ок, лепо, али тај однос вас ограничава. Хтели бисте да слушате Вивалдија, а ваша девојка би да гледа кошарку. Или обрнуто: ви бисте да гледате кошарку а ваш момак да слуша Вивалдија, ОК, ако нисте у стању да се договорите онда и нисте једно за друго. Ако ни са ким нисте у стању да се договорите онда сте социјално незрели.
Наравно да глобализам значи ограничавање, али шта је боље? Ако желите пуну слободу идите на планину и гајите овце. Имаћете неслућену слободу! Само на усамљеној планини не можете уживати у благодетима модерне цивилизације. А и Интернет је слаб.
Глобализација је стадијум у развоју човечанства. Као што су у једном историјском периоду настале границе државе тако долази историјски период који ће их укинути. А то је глобализација.
КО СУ АНТИГЛОБАЛИСТИ?
Има промишљених и искрених антиглобалиста. Они у суштини нису антиглобалисти, па чак сами себе и не зову антиглобалистима, него им тај назив пришивају други. То су они који у надирућој глобализацији увиђају њене негативне стране, који у глобализацији виде опасност да се она претвори у манипулацију локалним законима и радном снагом неке средине противно њиховим сопственим интересима. И да не заступа интересе већине чланова друштва, већ његове мањине. Али ови „антиглобалисти" су свесни позитивних страна глобализације и само опомињу да постоје и лоше.
Неки антиглобалисти су опет усмерени само против неких облика глобализације, а не против глобализације у целини. Рецимо, неки од њих (Чомски) се залажу за глобалну правду, па су по томе они пре глобалисти него антиглобалисти.
Али неки нису поштени. Они злоупотребљавају незнање других због свог паразитског живота. Они користе стечене позиције и опиру се променама које од њих захтевају више труда и рада. Диктаторски ставови у политици, науци, уметности не трпе глобализацију. Такви диктатори су њени оштри противници. Такви се штите границама, политичким и свим другим, нарочито границама ума.
Има оних који су против глобализације јер она руши националне границе. Националисти из неког разлога своју нацију виде у неком посебном сјају, па су онда поносни што су баш, рецимо Мађари или Пакистанци, или Французи, а не нешто друго. Али добро сад, то је већ друга тема.
Глобализација даље смета криминалцима, терористима и сличнима јер им глобалне норме осујећују бег од правде. Њихови рачуни у банкама се глобално блокирају, а без новца њихово скривање је отежано. Сем тога сва полиција глобализованог света их тражи и њима није лако.
Обрнуто, глобализација јако годи свима којима сметају границе, јер границе ограничавају тржиште, кретање, размену.
* * * * *
Данас цео свет слуша музику и гледа филмове Америке. Наша музика и наши филмови су, међутим, само за нас. Али што не бисмо правили музику и филмове за свет? Није лако? Па наравно да није, али ако то не учинимо читава наша култура ће се истопити и нестати. Глобализација је велико такмичење у коме побеђују бољи, вештији, јачи, дрскији, па и безобразнији. А понекад они који само имају више среће. Остали губе, понекад потпуно.
У будућности читави народи ће пропасти, изгубиће се, избледеће. Али то се стално дешава. Херодот у својој Историји помиње стотине народа од којих данас не постоји ни један. Опстали су само они који су били способнији, или су имали више среће.
Пре 3,5 хиљаде година, изненада је нестала раскошна Минојска цивилизација. Претпоставља се да је уништена у разарајућем таласу након експлозије вулкана Санторини сто километара северно од Крита. Минојци, ето, само нису имали среће.
У реду, желимо да опстанемо, али како се опстаје? Неки сматрају тако што ћемо да се затворимо и чувамо све наше од утицаја са стране, што ћемо зауставити глобализацију на нашим границама! То међутим није могуће. Без глобалних решења не бисмо могли ни да телефонирамо, ни да увозимо, ни извозимо, не бисмо могли заправо ништа.
Стари Грци су били отворени за нове идеје, упијали су нова знања (чак су и богове узели са истока) и на тим основама изградили су ново, грандиозно дело. У ново доба САД, и све развијене земље раде исто. Сви су отворени за нове идеје и сви су успешни! Јапан, та дубоко традиционална земља, се отворио према Западу и данас је сила. Индија се отвара и постаје много моћна земља. Кина такође. И све шаљу ракете у свемир.
Отварање није довољно, потребно је радити и бити бољи и све бољи. Хајде да будемо бољи програмери од Индијаца. Хајде да свету наметнемо балканску музику. Та музика је дивна. Хајде да направимо за цео свет балканску музику. Хајде да нацртамо одличне цртане романе, смислимо дивне компјутерске игре. Хајде да Краљевић Марко буде већи јунак од Супермена...
Знам да то не може преко ноћи. Уосталом, Американци вежбају свој шоу бизнис још од времена каубоја. Погледајте овај спот...
Снимљен је 1941. године. Може да вам се свиђа или не свиђа, али морате признати да је маестралан и недостижан.
Зашто је то тако? Па изгледа да Америка има систем који их тера да се труде, да уче и измишљају. Проблем је што ми немамо. Наши друштвени, привредни и сви други односи су тако регулисани да нас коче, спутавају. Није дакле наш проблем у глобализацији, него у нама и правилима које смо сами изгласали. И проблем је што ћемо радије да вичемо против глобализације, него да мењамо законе и начин живота
Глобализација је неминовна. То је једна фаза развоја човечанства.
Александар Зоркић (Астрономски Магазин)
10 ГОДИНА КАСНИЈЕ
Пре десет година многи су се плашили голобализације и намрштена лица викали су против ње. И десет година пре тих десет година било је много оних који су викали против глобализације. И заправо одувек су се неки опирали свему што је заједничко и глобално. Да ли сте и ви против глобализације? Врло је вероватно да јесте иако сви, па и ви, уживате њене благодети. Данас свако има мобилни телефон, носи фармерице, патике, тренерке. Све је више оних који рачуне плаћају картицом и који се претплаћују на ХБО и Нетфлиx и који радо купују стране сиреве, страна вина, страну храну, обућу, одећу…
Прочитајте доњи текст и размислите, да ли се против голобализације.
Док сам се припремао за овај блог и прелиставао литературу једна мисао ми се стално вртела у глави: Дођавола, шта ми је ово требало! Па то је превелика и претешка тема за мене. Али пре неколико месеци сам најавио да ћу о глобализацији нешто написати. Рекао сам тада да се напредак човечанства заснива на развоју науке, технологије, комуникације и глобализације. Затим сам се осврнуо на прва три од ових фактора, па осећам обавезу да кажем нешто и о последњем. Али наглашавам да овде о глобализацији говорим само са тог становишта и свакако немам ни намеру ни могућности да дам један потпун преглед глобализације.
* * * * *
Шта је глобализам? Па то је када купите сијалицу у Јапану, уврнете је у Босни и она ради! Ја тако схватам глобализам. Знам да има оних који под глобализмом и глобализацијом подразумевају нешто друго, и још више оних који из беса и немоћи да глобализацију зауставе, са бескрајном мржњом и цинизмом говоре о њој бесмислице. У сваком случају, ако је глобализација нешто друго, ја не говорим о томе!
У почетку се глобализација везивала само за економију и развој слободног тржишта, за кретање капитала, идеја и радне снаге без препрека границе, али уверен сам да ће се тај термин убудуће све више користити у најширем смислу и везивати за стандарде и правила. Јер и слободно тржиште и трговина, па и обично путовање преко границе могући су тек ако постоје заједнички стандарди - стандарди као мерило, правило, норма. Узајамно разумевање и пријатељство на глобалном нивоу подразумева извесну сагласност око система вредности.
Дакле, глобализација је успостављање светских, општих стандарда! И то стандарда у свему: у праву, у трговини, у медицини, у саобраћају, у свему. Глобализација се снажно шири по Европској унији. Закони, прописи, мерне јединице, у целој Унији постају исти. Ко закорачи на тло ЕУ налази се под окриљем и заштитом европских прописа. Не сме да се деси да неко буде криминалац у једној земљи Европе, а да заштиту нађе у другој. Не сме да се деси да вас неко превари или увреди у једној земљи а да га не достигне рука правде у другој. Диплома коју сте добили у једној земљи мора се признати и у другој. Ако купите лек у Холандији он он мора да има једнаке последице по ваш организам као и да сте га купили у Италији. Где год да одете у ЕУ биће вам исто!
Е, а тога се боје најбучнији антиглобалисти. Они презиру то исто. Јер по њима то исто значи губитак идентитета. „Свуда је све исто", кажу они и кад уђете у маркет не знате где сте, не знате да ли сте у Данској или у Грчкој, јер све је исто.
Па да, али то је дивно, нарочито у маркету. Када уђем у радњу нећу да читам упутство о правилима понашања, него хоћу да купим хладну кока-колу. И хоћу да она има исти укус. И хоћу да знам где је, а не да лутам по маркету и трагам за њом. Последње што ме у маркету интересује је етнологија. Маркети и треба да су свуда исти, као и рачунарски програми, на пример. Замислите какав хаос би настао да не постоје глобална решења за излазак из компјутерског програма, за навигацију, за пречице, за линкове итд.
Дакле, кад је нешто „исто" то не значи да је и лоше. Сем тога, у главним старима сви ми и јесмо исти. Ми и мислимо исто. Разликујемо се само у нијансама. У небитним нијансама. Зар је битно, зар је заиста битно то што се православци крсте друкчије од католика? То што више волимо шљивовицу од сакија и латиницу од ћирилице? Или трубу од бенџа?
У ономе што јесте битно сви смо исти. И још једном - у ономе што јесте битно, битно за опстанак и развој човечанства исти смо: сви родитељи негују своју децу, а деца се потом старају о родитељима. Родољубље се награђује, издаја кажњава. Љубав је добра, мржња није. Сви желимо да смо паметни и лепи и нико не жели обрнуто. Сви желимо да смо вољени. Зар нисмо исти? Исти у важним стварима. Ко није, друштво га кажњава.
ГЛОБАЛИЗАМ КОЈИ НАМ СЕ НЕ СВИЂА
Наравно да глобализам доноси и понешто што нам се не свиђа, али сваки друштвени однос доноси и нешто што нам се не свиђа. Наравно да глобализам значи и ограничење, али сваки друштвени однос доноси ограничење. Имате девојку, односно момка - ок, лепо, али тај однос вас ограничава. Хтели бисте да слушате Вивалдија, а ваша девојка би да гледа кошарку. Или обрнуто: ви бисте да гледате кошарку а ваш момак да слуша Вивалдија, ОК, ако нисте у стању да се договорите онда и нисте једно за друго. Ако ни са ким нисте у стању да се договорите онда сте социјално незрели.
Наравно да глобализам значи ограничавање, али шта је боље? Ако желите пуну слободу идите на планину и гајите овце. Имаћете неслућену слободу! Само на усамљеној планини не можете уживати у благодетима модерне цивилизације. А и Интернет је слаб.
Глобализација је стадијум у развоју човечанства. Као што су у једном историјском периоду настале границе државе тако долази историјски период који ће их укинути. А то је глобализација.
КО СУ АНТИГЛОБАЛИСТИ?
Има промишљених и искрених антиглобалиста. Они у суштини нису антиглобалисти, па чак сами себе и не зову антиглобалистима, него им тај назив пришивају други. То су они који у надирућој глобализацији увиђају њене негативне стране, који у глобализацији виде опасност да се она претвори у манипулацију локалним законима и радном снагом неке средине противно њиховим сопственим интересима. И да не заступа интересе већине чланова друштва, већ његове мањине. Али ови „антиглобалисти" су свесни позитивних страна глобализације и само опомињу да постоје и лоше.
Неки антиглобалисти су опет усмерени само против неких облика глобализације, а не против глобализације у целини. Рецимо, неки од њих (Чомски) се залажу за глобалну правду, па су по томе они пре глобалисти него антиглобалисти.
Али неки нису поштени. Они злоупотребљавају незнање других због свог паразитског живота. Они користе стечене позиције и опиру се променама које од њих захтевају више труда и рада. Диктаторски ставови у политици, науци, уметности не трпе глобализацију. Такви диктатори су њени оштри противници. Такви се штите границама, политичким и свим другим, нарочито границама ума.
Има оних који су против глобализације јер она руши националне границе. Националисти из неког разлога своју нацију виде у неком посебном сјају, па су онда поносни што су баш, рецимо Мађари или Пакистанци, или Французи, а не нешто друго. Али добро сад, то је већ друга тема.
Глобализација даље смета криминалцима, терористима и сличнима јер им глобалне норме осујећују бег од правде. Њихови рачуни у банкама се глобално блокирају, а без новца њихово скривање је отежано. Сем тога сва полиција глобализованог света их тражи и њима није лако.
Обрнуто, глобализација јако годи свима којима сметају границе, јер границе ограничавају тржиште, кретање, размену.
* * * * *
Данас цео свет слуша музику и гледа филмове Америке. Наша музика и наши филмови су, међутим, само за нас. Али што не бисмо правили музику и филмове за свет? Није лако? Па наравно да није, али ако то не учинимо читава наша култура ће се истопити и нестати. Глобализација је велико такмичење у коме побеђују бољи, вештији, јачи, дрскији, па и безобразнији. А понекад они који само имају више среће. Остали губе, понекад потпуно.
У будућности читави народи ће пропасти, изгубиће се, избледеће. Али то се стално дешава. Херодот у својој Историји помиње стотине народа од којих данас не постоји ни један. Опстали су само они који су били способнији, или су имали више среће.
Пре 3,5 хиљаде година, изненада је нестала раскошна Минојска цивилизација. Претпоставља се да је уништена у разарајућем таласу након експлозије вулкана Санторини сто километара северно од Крита. Минојци, ето, само нису имали среће.
У реду, желимо да опстанемо, али како се опстаје? Неки сматрају тако што ћемо да се затворимо и чувамо све наше од утицаја са стране, што ћемо зауставити глобализацију на нашим границама! То међутим није могуће. Без глобалних решења не бисмо могли ни да телефонирамо, ни да увозимо, ни извозимо, не бисмо могли заправо ништа.
Стари Грци су били отворени за нове идеје, упијали су нова знања (чак су и богове узели са истока) и на тим основама изградили су ново, грандиозно дело. У ново доба САД, и све развијене земље раде исто. Сви су отворени за нове идеје и сви су успешни! Јапан, та дубоко традиционална земља, се отворио према Западу и данас је сила. Индија се отвара и постаје много моћна земља. Кина такође. И све шаљу ракете у свемир.
Отварање није довољно, потребно је радити и бити бољи и све бољи. Хајде да будемо бољи програмери од Индијаца. Хајде да свету наметнемо балканску музику. Та музика је дивна. Хајде да направимо за цео свет балканску музику. Хајде да нацртамо одличне цртане романе, смислимо дивне компјутерске игре. Хајде да Краљевић Марко буде већи јунак од Супермена...
Знам да то не може преко ноћи. Уосталом, Американци вежбају свој шоу бизнис још од времена каубоја. Погледајте овај спот...
Снимљен је 1941. године. Може да вам се свиђа или не свиђа, али морате признати да је маестралан и недостижан.
Зашто је то тако? Па изгледа да Америка има систем који их тера да се труде, да уче и измишљају. Проблем је што ми немамо. Наши друштвени, привредни и сви други односи су тако регулисани да нас коче, спутавају. Није дакле наш проблем у глобализацији, него у нама и правилима које смо сами изгласали. И проблем је што ћемо радије да вичемо против глобализације, него да мењамо законе и начин живота
Глобализација је неминовна. То је једна фаза развоја човечанства.
Александар Зоркић (Астрономски Магазин)
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
