05-01-2014, 08:57 PM
Ето трачак наде...
То што је Русија Сноудену дала азил, којег није смела да прими ни једна друга земља, очигледан је доказ улоге коју играмо у свету. Како по свом пропагандистичком ефекту, тако и по утиску који је произвела на светску елиту, Путинова давање азила Американцу, по свој прилици, може се по последицама упоредити само са раскринкавањима бившег сарадника NSA
САД су 2013. изгубиле не само у Сирији, Египту и Украјини – оне су искомпликовале своје односе са Саудијском Арабијом и Турском. Чак и окупирани Авганистан одуговлачи са потписивањем споразума о америчкој бази на својој територији после 2014. године
Током 2013. је у Москву два пута долазио саудијски принц Бандар – човек који значајно одређује спољну политику своје земље. Бандар и Путин не разговарају о наоружању, већ о геополитици, као што је и обичај на Истоку - у готово философском маниру
Резултати управо таквих расправа о светском поретку веома често превазилазе све такозване практичне договоре. После тога разговоре о томе више није потребно водити са Бушевима или Клинтонима, већ са Путином. То разуме све већи број светских лидера
ШТА је Путину пошло за руком да учини током 2013. године?
Учврстио се и напредовао у неколико праваца. Томе, наравно, није погодовало само слабљење САД до којег је дошло и због објективно нагомиланих проблема у америчкој политици. Истина је, сами су себе сатерали у ћошак и нанели штету својој снази, али су много значајнија била умешна дејства Русије.
Конфронтација са САД, која се заоштрила крајем 2012. године због доношења „закона Магнитског” и нашег одговора у виду „закона Диме Јаковљева”, настављена је и у 2013. години. Стекао се утисак да ће притисак на Русију и Путина лично само нарастати и да ћемо тешко одржати своју линију. Али, шта смо добили на крају године?
То што је Русија Сноудену дала азил, којег није смела да прими ни једна друга земља, очигледан је доказ улоге коју играмо у свету.
Како по свом пропагандистичком ефекту, тако и по утиску који је произвела на светску елиту, Путинова давање азила Американцу, по свој прилици, може се по последицама упоредити само са раскринкавањима бившег сарадника NSA.
Главна прошлогодишња сензација била је ипак непоколебљива позиција поводом Сирије која се огледала како у разноврсној помоћи Дамаску, тако и упућивању морнарице у Медитеран. А још је значајнија дипломатска операција Русије која је довела до тога да САД одустану од унапред испланираног напада.
То није била просто сензација. Свет је заиста био на ивици великог регионалног рата са несагледивим последицама.
http://fakti.org/rossiya/medija-menju/pu...est-vekova
То што је Русија Сноудену дала азил, којег није смела да прими ни једна друга земља, очигледан је доказ улоге коју играмо у свету. Како по свом пропагандистичком ефекту, тако и по утиску који је произвела на светску елиту, Путинова давање азила Американцу, по свој прилици, може се по последицама упоредити само са раскринкавањима бившег сарадника NSA
САД су 2013. изгубиле не само у Сирији, Египту и Украјини – оне су искомпликовале своје односе са Саудијском Арабијом и Турском. Чак и окупирани Авганистан одуговлачи са потписивањем споразума о америчкој бази на својој територији после 2014. године
Током 2013. је у Москву два пута долазио саудијски принц Бандар – човек који значајно одређује спољну политику своје земље. Бандар и Путин не разговарају о наоружању, већ о геополитици, као што је и обичај на Истоку - у готово философском маниру
Резултати управо таквих расправа о светском поретку веома често превазилазе све такозване практичне договоре. После тога разговоре о томе више није потребно водити са Бушевима или Клинтонима, већ са Путином. То разуме све већи број светских лидера
ШТА је Путину пошло за руком да учини током 2013. године?
Учврстио се и напредовао у неколико праваца. Томе, наравно, није погодовало само слабљење САД до којег је дошло и због објективно нагомиланих проблема у америчкој политици. Истина је, сами су себе сатерали у ћошак и нанели штету својој снази, али су много значајнија била умешна дејства Русије.
Конфронтација са САД, која се заоштрила крајем 2012. године због доношења „закона Магнитског” и нашег одговора у виду „закона Диме Јаковљева”, настављена је и у 2013. години. Стекао се утисак да ће притисак на Русију и Путина лично само нарастати и да ћемо тешко одржати своју линију. Али, шта смо добили на крају године?
То што је Русија Сноудену дала азил, којег није смела да прими ни једна друга земља, очигледан је доказ улоге коју играмо у свету.
Како по свом пропагандистичком ефекту, тако и по утиску који је произвела на светску елиту, Путинова давање азила Американцу, по свој прилици, може се по последицама упоредити само са раскринкавањима бившег сарадника NSA.
Главна прошлогодишња сензација била је ипак непоколебљива позиција поводом Сирије која се огледала како у разноврсној помоћи Дамаску, тако и упућивању морнарице у Медитеран. А још је значајнија дипломатска операција Русије која је довела до тога да САД одустану од унапред испланираног напада.
То није била просто сензација. Свет је заиста био на ивици великог регионалног рата са несагледивим последицама.
http://fakti.org/rossiya/medija-menju/pu...est-vekova
