[Србин]

Питање мање-више. Пре ће бити да је одговор поражавајућ. Где смо то опстали? Једино тамо где смо били већина и пре рата. Са свих других огњишта смо протерани. То је био крени-стани рат, где је већини официра ЈНА било важније да се неки град војно одблокира не би ли извадио своје ствари из града, него шта ће бити са фронтом. Где је гомила људи гледала само свој интерес, и како да се обогати што више од настале ситуације.

Кажеш, добили смо државу. Ако мислиш на Србију, њу смо имали и пре рата, па и пре Југославије. Ако мислиш на Српску, с обзиром да је у њој већинско Српско становништво, и њу би свакако добили дипломатским путем, само без свих оноликих разарања, протеривања и жртава, само да наше руководство није од почетка хтело да по сваку цену сачува Југославију, па када смо изгубили силно време уверавајући се да од тог посла нема ништа, онда смо зарцтали неке у том тренутку и том стању немогуће границе, где смо хтели да територије где живи иједан Србин прикључимо "Великој Србији". Па кад смо и ту изгубили силно време видевши да ни од тога нема ништа, онда смо кренули да оснивамо разне државе у држави, аутономне области као САО Крајину и сл. Међутим тад је већ било касно за разноразна испробавања, фукара се већ обогатила на рату, и видела да нема више зашта да ратује, па је на крају било дај шта даш, може и Дејтон, може све.

Такав један сценарио се зове изгубљен рат и изгубљено време.

А где је то тамо историјски центар Српске државе?

Никада наше руководство није тражило Велику Србију, нажалост, а може да прича ко шта хоће, ја сам научен да се цео живот жртвујем да сви Србе живе у једној држави Србији и научићу то и мог сина, а он свог и тако даље, и биће српско од задра до скадра па макар и за 500 година