Обнова Зејтинлика у Србији

ИНИЦИЈАТИВЕ

Обнова Зејтинлика у Србији

Крагујевачка градска скупштина усвојила је предлог „Погледа“ о обнављању српског војничког гробља које су порушили комунисти

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

АНТРФИЛЕ:

Република Србија

Град Крагујевац

ИЗВРШНИ ОДБОР

Број: 2-01-060-604

Дана: 12.11.1998. године

КРАГУЈЕВАЦ

 

НИП „ПОГЛЕДИ“

Г-дину Милославу Самарџићу

Крагујевац

Ваше писмо упућено председнику Скупштине града Крагујевца које се односи на откриће, уз помоћ фотографије Милована Ракоњца, да се у Шумарицама, између хотела и каменог лава налази централно гробље српске војске из Првог светског рата, изазвало је велику пажњу и интересовање и покренуло предузимање потребних радњи у циљу расветљавања и доношења одговарајућих решења.

Тим поводом у Скупштини града одржан је састанак са директорима Спомен парка „Крагујевачки октобар“, Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, Народног музеја, Историјског архива и представницима надлежних стручних служби Скупштине града и закључено да је неопходно обавити истраживање документације, спискова и постојеће историјске грађе почев од Балканских ратова па до краја Другог светског рата везане за постојање гробља у Шумарицама. Резултат истраживачког рада чиниће основу решења питања гробља.

У циљу покретања и реализације овог посла договорено је да координатор буде директор Спомен парка „Крагујевачки октобар“ и да за заказани састанак крајем новембра у Скупштини града предложи стручни тим и утврди потребна средства из буџета града за ову намену.

Овим путем Вас обавештавамо да је Ваша иницијатива прихваћена и да су предузете мере ради њене реализације.

С поштовањем,

ПОТПРЕДСЕДНИК

Светолик Николић

 

ОСНОВНИ ТЕКСТ:

Сви су изгледи да једно откриће нашег листа неће остати мртво слово на папиру. У претпрошлом броју, „Погледи“ су донели ексклузивну репортажу о централном гробљу српске војске из Првог светског рата, у Шумарицама крај Крагујевца, које су комунисти после Другог светског рата порушили и читав крај засадили шумом. Кључни човек за ово откриће био је стари крагујевачки фотограф Милован Ракоњац, који је снимио гробље у Шумарицама непосредно пре рушења.

По објављивању чланка, послали смо примерак новина и једно писмо председнику крагујевачке градске Скупштине, Верољубу Стевановићу, са предлогом да се гробље обнови. И – недуго потом – одговор је стигао: „Иницијатива је прихваћена и предузете су мере ради њене реализације“.

На страницама нашег листа било је много ексклузивних открића, праћених одговарајућим предлозима, али, ево, овоје први пут да се нека иницијатива „Погледа“ прихвати од стране органа власти. Свакако, до тога не би дошло да су у Крагујевцу на власти остали комунисти. (Можда је ово знак да ће и друге наше иницијативе бити прихваћене, почев од оне за обнову српске краљевине…)

 

КРУШЕВАЦ, ВАЉЕВО, НИШ

Сем иницијативе у Скупштини Крагујевца, учинили смо да се прича о вандализму у Шумарицама рашчује широм Србије. Примерак „Погледа“ дали смо „Блицу“, једном од најтиражнијих дневних листова, са молбом да објави нашу ексклузивну причу. „Блиц“ ово није прихватио, па смо се обратили „Гласу јавности“. Овај дневник је, срећом, прихватио наш предлог и направио веома добру серију чланака, из које се видело да су комунисти порушили српска војничка гробља и у Крушевцу, Нишу и Ваљеву.

У Крушевцу, српско војничко гробље налазило се у порти цркве у центру града. Удружење ратника 1912-1918. успело је да на овом месту подигне заједнички споменик.

У Ваљеву, комунисти су српско војничко гробље порушили 1946. године. Ово гробље било је веће од крагујевачког, због близине фронта. Налазило се на пропланцима званим Баир и Видик, који доминирају градом. Комунисти су најпре срушили репрезентативну капелу, а затим су дали рок родбини да пренесе посмртне остатке својих покојника на ново гробље. Али, многе гробове није имао ко да пренесе. Тако је уништен велики број споменика. Поред осталог, од споменика је сазидана и штала у Петници, која и данас постоји. Репортери „Гласа јавности“ прочитали су један натпис на зиду штале: „Под овим каменом почива раб Божји Недељко Пејић из села Белошевца…“

На месту старог српског војничког гробља, комунисти су подигли „спомен комплекс палим борцима народноослободилачке борбе“. Комплексом доминира споменик њиховом „народном хероју“ Стевану Филиповићу. Реч је о Стјепану Филиповићу, хрватском комунисти обешеном у Ваљеву 1942. од стране Недићевих власти, због учешћа у зверствима над цивилним становништвом. Филиповић је присуствовао и ритуалном убиству, уз помоћ тестере, председника сеоске општине Кланица код Ваљева, Петровића, које су починили комунистички комесари Борота и Мајер.

Српско војничко гробље у Нишу срушено је 1986. године, да би на том месту био подигнут комплекс стамбених зграда. Комунисти су имали намеру да поруше и британско војничко гробље, које се налази тик уз српско. Међутим, Велика Британија је уложила протест, тако да је британско гробље сачувано. Ово је један у низу примера о безграничном комунистичком цинизму. На британски протест, испоставило се да план развоја града ипак може да се промени, али, Србе није имао ко да заштити. Према фељтону „Гласа јавности“, нишка „Телевизија 5“ недавно је емитовала репортажу о порушеном српском војничком гробљу. „Видело се у тој репортажи да измештање костију старих српских војника није извршено баш најпажљивије, а можда је било чак и сасвим непажљиво, јер је репортер, бизарно је рећи али је тако, наилазио на кости чим би загребао поравнату земљу“, пише у „Гласу јавности“.

 

ЈОШ ДВА ПРЕДЛОГА

Иначе, из изјава које је преносио овај лист видљив је негативан став појединих институција према овој теми. „Фотографија не може да буде доказ“, рекао је, примера ради, директор Спомен парка „Крагујевачки октобар“, док је један ваљевски новинар изјавио: „То је, у основи, однос Срба према прецима и историји“.  Однос Срба према прецима није баш најсјајнији, али, ипак, како рече владика шумадијски Сава, Срби никада нису рушили гробља. А и несумњиво је да су сва ова гробља порушили комунисти.

Најзад, подсетићемо да крагујевачка градска Скупштина није усвојила све предлоге из нашег писма. Била су још два предлога: враћање крстова на хумке грађана стрељаних 21. октобра 1941. од стране Немаца и попис жртава стрељаних од стране комуниста, почев од октобра 1944. године.

 

СРБИ НИКАДА НИСУ РУШИЛИ ГРОБЉА

Све до Другог светског рата Срби су на гробља гледали као на највеће светиње. Међутим, после Другог светског рата када је атеизам завладао насилним путем код нас, онда су почели да руше гробља. Такав случај, рецимо, имамо у Шумарицама, где смо имали гробља на којима су сахрањени Срби и војници против којих су се Срби борили. У смрти су постали сви једнаки. Такав случај имамо и у Лазаревцу, где је сахрањено више од 50.000 аустроугарских и српских војника који су се потпуно сјединили овде у смрти. Срби никада нису рушили гробља. После Другог светског рата имамо неколико случајева где су гробља порушена, и на њима су саграђени хотели, стамбене зграде. Доказано је да нико среће нема од оних који живе, не својом кривицом, у тим зградама, јер мртви се тешко свете…

Поред Лазаревца имамо случај и у Шабачкој епархији, где су непријатељски војници, Немци и Мађари, сахрањени заједно. Срби никада нису узнемиравали туђа гробља ни гробља иностраних хришћана. Сва гробља су за поштовање, тамо почивају хришћани без обзира што су били наши непријатељи. Никада се Србин није светио мртвима. И никада није раскопавао туђа гробља. Срби имају многа гробља расејана у Европи – у Немачкој, Грчкој, Аустрији и пошто странци поштују наша гробља, ми смо дужни да поштујемо и њихова гробља.

Епископ шумадијски Сава („Глас јавности“, 7-8. новембар 1998).

 

(БРОЈ 221, 1. децембар 1998)

 

(Гробље у Шумарицама још није обновљено, изузев око 150 споменика лево од каменог лава. Ти споменици су углавном камени и припадају периоду од пре Првог светског рата.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *