Потпуковник Манојло Кораћ – Између Драже и Недића

KORICE MANOJLO KORAC, prva NET

KORICE MANOJLO KORAC, prva NET

Потпуковник Кораћ је одличан сведок јер је био на правом месту у право време: У Ужицу септембра 1941, када су га напуштали Немци и запоседали комунисти; у борбама за ослобођење Вишеграда од усташа октобра 1941, где се сретао са мајорима Дангићем и Бошком Тодоровићем; у првим борбама против партизана за Ужице и Пожегу новембра 1941… Био је командант Дражиног Златиборско-ужичког четничког одреда и уједно Недићев окружни начелник Ужичког округа. У градовима се сретао са Недићем и Немцима, а у селима са Драгишом Васићем и другим Дражиним људима – све док га у јесен 1942. нису открили љотићевци и пријавили Гестапоу…

Другим речима, Кораћ је био баш тамо где нам данас недостају сведоци. Он је један од ретких сведока некомуниста из ‘’Ужичке републике’’ (напустио је Ужице два дана пре почетка грађанског рата), једини који до у детаље описује окружење мајора Вучка Игњатовића и расветљава његово убиство, једини који описује опсаду Вишеграда и једини који описује тзв. легализацију Дражиних четника у управном апарату Милана Недића.

Тврди повез, већи формат (Б-5), 400 страна, богато илустровано.

ЦЕНА: 2.000 ДИНАРА. За поруџбине преко овог огласа издавач одобрава попуст од 20 посто. Поштарина и порез урачунати. Плаћање поштару, приликом преузимања књиге – 1.600 динара.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com

Икона Пресвете Богородице - прва страна рукописа Манојла Кораћа. Уписани датум вероватно значи да је рукопис тада укоричен. Био је први потпуковник кога је произвела Недићева влада

Икона Пресвете Богородице – прва страна рукописа Манојла Кораћа. Уписани датум вероватно значи да је рукопис тада укоричен. Био је први потпуковник кога је произвела Недићева влада

ИЗ ПРЕДГОВОРА:

Када смо помислили да више нема необјављених мемоара истакнутих четничких команданата, стиже велико изненађење: обиман рукопис потпуковника Манојла Кораћа, који су сачували његови саборци у Великој Британији и предали његовим потомцима у Србији.

Манојло Кораћ је био командант Дражиног Златиборско-ужичког четничког одреда, затим батаљона у Пожешком четничком одреду и командант целог овог одреда после рањавања капетана Вучка Игњатовића. Одред се новембра 1941. легализовао код Милана Недића, а Кораћ потом постаје начелник Ужичког округа, у управном систему „Недићеве Србије“. На тој дужности остаје све док Гестапо, на дојаву љотићеваца, крајем 1942. године није сазнао да он и даље ради за Дражину организацију. Тада је ухапшен, одведен у логор на Бањици, а потом у заробљенички логор у Немачкој. По завршетку рата доспева у логор Еболи у Италији.

Међу хиљадама четника смештених у Еболију владало је уверење да су ту само привремено и да се ускоро враћају у Отаџбину. То уверење делио је и потпуковник Кораћ. „Имена остале седморице погинулих не сећам ce,али ћу се касније, по повратку у Отаџбину, постарати да и њихова имена прикупим“, пише, на пример, Кораћ једном приликом.

Међутим, за њега се све мења из корена 31. октобра 1945, када је у логору подељена брошура потпуковника Живана Кнежевића „Ђенерал Михаиловић и СССР“, штампана августа 1943. у Лондону. У брошури је објављена и депеша генерала Драже Михаиловића од 24. јануара 1942. године – из рукописа ће се видети да је писана на предлог пуковника Драгослава Павловића – упућена Југословенској влади у Лондону, са предлогом да се Кораћ лиши чина као издајник и немачки сарадник.

Шокиран, јер је веровао да је тај неспоразум давно решен, Кораћ одмах почиње да пише своју одбрану – а то је заправо ова књига – како би је поднео надлежнима при повратку у Отаџбину. „Ја се надам да ће дати Бог, да доживимо и ускоро видимо и чујемо, шта ће пред народним судом рећи мој тужилац и судија, Понтије Пилат, на основу чије пријаве је и поднет телеграм бр. 100 од 24. јануара 1942. године“, писао је Кораћ истог дана, 31. октобра 1945, начелнику штаба Истакнутог дела Врховне команде Југословенске војске, генералу Миодрагу Дамјановићу. Понтијем Пилатом је, дакле, сматрао пуковника Павловића.

Своју одбрану Кораћ је писао војнички прецизно, бележећи догађаје из дана у дан, па чак и из сата у сат. У логору је било много његових сабораца из 1941. и 1942. године, који су му се нашли на услузи, тако да књига не само што има много детаља, већ се помиње и много имена.

Од огромног значаја била је и чињеница што су догађаји записивани непосредно после рата, када су сећања још била свежа. Мада до њих долазимо после 70 година, уз књигу „Последњи рапорт“ потпуковника Борислава Тодоровића, ово су заправо први написани ратни мемоари. Кораћ их никада није објавио зато што, строго узев, и није писао мемоаре, већ извештај за војни суд, који садржи и низ непријатних детаља. Многа имена помињу се у негативном контексту и руше се неки од највећих равногорских митова, попут оног о мајору Вучку Игњатовићу. Кораћ је био свестан да се пред судом говори под заклетвом и то се види у његовом раду.

Све што је потписник ових редова могао проверити, Кораћ је написао како се и десило. С друге стране, он неке ствари није написао, вероватно зато што је сматрао да нису битне за његову ратну делатност. Карактеристичан је пример улоге Немаца у сламању „Ужичке републике“. Немаца заиста није било тамо где се, нешто пре почетака Операције „Ужице“, борила Колубарска група одреда, у чијем саставу се налазио и Пожешки четнички одред. Та група је била најборбенија и имала је више успеха од других Недићевих формација. Али, када се сагледа цела слика, комунисте су тада сломили Немци, а не недићевци.

У великој мери Кораћев рукопис је потпуно ексклузиван: нема ни других сведочења, ни довољно докумената са којима бисмо га упоредили. Кораћ свакако 1945. године није могао знати да је многа документа из 1941. однео ратни вихор, нити да многе догађаје нико сем њега у будућности неће описивати. Али, ипак је тражио потпору кад год је могао, па је тако добио и писмо од потпоручника Стјепановића, тада у Северној Африци, једног од команданата у покушајима ослобађања Вишеграда од усташа 1. и 15. октобра 1941. године. Као и многа друга, и ово писмо је приложено уз рукопис. (…)

За потребе ове књиге рукопис је скраћен тако што је остављено оно што се директно тиче рата и ратних окршаја. Нису објављени делови о ста­њу здравства, школства, пољопривреде, цркве, и сл, у Ужичком округу 1942. године, јер би књига била преобимна и прескупа. (…)

Милослав Самарџић

Изглед рукописа Манојла Кораћа, како га је он укоричио у дрвене корице и увезао жицом. Са прилозима (писма, документа, исечци из новина) има око 1.000 листова

Изглед рукописа Манојла Кораћа, како га је он укоричио у дрвене корице и увезао жицом. Са прилозима (писма, документа, исечци из новина) има око 1.000 листова

НЕКОЛИКО СТРАНИЦА ИЗ КЊИГЕ:

ПУКОВНИК МИХАИЛОВИЋ НА РАВНОЈ ГОРИ

Око 25. јуна 1941. чује се да се пуковник г. Драгољуб Дража Михаиловић налази на Равној Гори, где врши реорганизацију Југословенске војске у циљу да у даном моменту настави борбу против Немаца. Одмах почех стварати план o хватању везе с њиме, пошто се због Немаца нисам смео кретати из стана.

Концем јуна 1941, Ђорђе Новаковић, учитељ и претседник Ужичког четничког удружења из Ужица, дође код мене у стан у друштву поручника Нешка Недића, Витаса и ваз. наредника Лужанина. Нешко, Витас и овај наредник беху у шумадиском оделу, снабдевени са потребним документима за слободно кретање. После краћег разговора пређоше на ствар. Организовање четника треба да се одмах отпочне по инструкцијама које се буду слале са Равне Горе. Предложише ми да се примим овог посла и да радим на територији среза Ужичког, подразумевајући ту и град Ужице. Без икакве резерве примио сам се ове дужности. Нешко ми затим даде везу са организаторима у Чачку, Чајетини, Ариљу, Пожеги, Субјелу, Косјерићу и Бајиној Башти. У исто време даде ми и потребна документа за рад, а затим са својом тројком оде даље.

Одмах затим напустих постељу и изађох у варош, поштапајући се и имитирајући инвалида са краћом десном ногом. Ступих у везу са политички исправним људима и почех прикупљати национално исправне људе за Ужичко четничко удружење, које сам требао у даном моменту да активирам. По завршеном послу у Ужицу, одлазим у Чачак и ступам у везу са тада главним одржачем везе са Равном Гором, активним пешадиским капетаном I класе г. Радованом Стојановићем (стрељан од стране Немаца децембра 1942. у Београду). Идућих дана ступио сам у везу и са свима осталима, са којима сам према податцима добивеним од Нешка, требао да сарађујем.

О моме одласку за Чачак и о хватању везе са капетаном Стојановићем, поред осталих познато је и резервном коњичком капетану I класе г. Миодрагу Васићу, адвокату и тадашњем претседнику Градског поглаварства у Чачку, једном од високих функционера Равне Горе, који је касније откривен од стране Немаца и са мном заједно интерниран за Немачку. (…)

Једна страница рукописа

Једна страница рукописа

ПРОПАО ПОКУШАЈ ЂЕНЕРАЛА ЈЕВТОВИЋА ДА ФОРМИРА УЖИЧКИ ОБЛАСНИ БАТАЉОН

У колико се сећам, 18. септембра 1941. дође из Београда у Ужице коњички бригадни ђенерал г. Богдан Јевтовић, у циљу да у Ужичкој области формира српску војску јачине неколико батаљона. Поред осталих места у којима су се имали формирати ови батаљони, било je Ужице. Ту је требао да се формира један пешадиски батаљон јачине 4 пешадиске чете и једном митраљеском четом, са батеријом топова 37 мм, ради гоњења комуниста у ужичком крају и чувања територије.

Овог дана ђенерал Јевтовић нађе ме у згради жандармерског пука у Ужицу и у току разговора рече ми зашто је дошао и на који начин мисли да ово формирање изврши. Дошао је сам из Београда, док ће остали официри за ове јединице, како он рече, кроз дан-два бити одређени и упућени у Ужице. Том приликом ме замоли да ступим у Ужички батаљон и да му до доласка осталих официра помажем око формирања јединица и прикупљања људства. Пристадох да му помажем око формирања батаљона, али му рекох да се сталне службе у батаљону не могу примити, пошто, велим, имам својих послова, које моментално не могу да напустим. У ствари нисам имао никакаквих послова, који би ми спречавали ступање у батаљон, већ сам то одбио једино из разлога, што се у то време никако нисам могао помирити са вршењем ма какве легалне службе под окупацијом, поготову формирања неке војске коју народ не би могао ни замислити, и на коју би увек прстом указивао као на издајнике, петоколонаше и окупаторске плаћенике, као што је био случај са добровољцима и жандарима.

Сутрадан,19. септембра 1941, дође из Београда у Ужице и јави се на службу ђенералу Јевтовићу ваздухопловни капетан МАНОЈЛО ПЕЈИЋ и пешадиски капетан I класе РАДОВАН СТОЈАНОВИЋ, послати од стране претседника владе ђенерала Недића. Чим се састасмо, Стојановић ми рече у поверењу, да ће се примити легалне службе, али да ће и даље радити за рачун Равне Горе. Пошто сам и ја у Ужицу, каже он, моћи ћемо заједнички да радимо; он ће вели радити у самом Ужицу и међу војницима Ужичког батаљона, док би ја радио више на територији округа Ужичког, и тако би се међусобно допуњавали. Он je вели добио од пуковника Михаиловића и упуство у томе смислу којим се одобрава ступање у редове ове војске. Ја на то не пристадох и то на томе и остаде.                                                                                                                                   

Сутрадан, 20. септембра, ђенерал Јевтовић не предузе ништа у погледу формирања Ужичког батаљона; а нема ни канцеларије, ни канцелариског материјала, ни потребног особља; другим речима – нема ништа.

Сутрадан, 21. септембра, Немци почеше напуштати Ужице, ради чега се народ ускомеша и узнемири, мислећи да је то коначно напуштање Југославије, те догађаји који после тога наступише ометоше ово формирање и до њега уопште и не дође.

Ужице, 21. септембра 1941. Други с лева Вуко Меденица, трећи мајор Манојло Кораћ, четврти војвода Радомир Ђекић, пети војвода Божидар Ћосовић Јаворски

Ужице, 21. септембра 1941. Други с лева Вуко Меденица, трећи мајор Манојло Кораћ, четврти војвода Радомир Ђекић, пети војвода Божидар Ћосовић Јаворски

НЕМЦИ НАПУШТАЈУ УЖИЦЕ!

Недеља, 21. септембра 1941. Моја жена са децом по обичају устала раније, а нарочито oвога дана, када је била Мала Госпојина и рођендан наше најстарије ћерке Надежде. Ја сам спавао мало дуже него обично. Око 7 часова жена утрча у собу и радосно узбуђена рече да Немци напуштају Ужице. Ова вест ме пријатно изненади, те одмах устадох и први пут после капитулације обукох униформу. Затим одох у жандармерски пук да видим у чему је ствар. Заиста, у вароши видим немачка возила, артилерију и моторцикле, спремне за покрет; поједини делови већ крећу путем Ужице – Трешњица – Пожега. У штабу жандармерског пука нађох све старешине на послу око организације обезбеђења државних и осталих важних објеката, у Ужицу и на територији жандармерског пука, као и саме вароши Ужица. Ту затекох и ђенерала г. Јевтовића. Шта је ово људи, да ли је могуће да Немци стварно напуштају Ужице, упитах присутне официре. У току ноћи, веле они, Немци су добили депешу да одмах напусте Ужице и округ Ужички; То су саопштили бану Дринске бановине Михаилу Трифуновићу, претседнику Градског поглаварства у Ужицу, начeлнику среза Ужичког и команданту жандармерског пука.

Командант жандармерског пука, жандармерски потпуковник ДРАГУТИН РЕДИЋ, замоли ме, да што пре мобилишем Ужичко четничко удружење и да му са четницима помогнем у обезбеђењу појединих важних објеката у Ужицу и у одржавању реда у Ужицу. Видећи да Немци заиста одлазе из Ужица и да су управну власт потпуно предали нама, одлучих се да активирам Ужичко четичко удружење. При томе сам имао нарочито у виду опасност која је претила од комуниста, који се по брдима окуга Ужичког убрзано скупљају, организују и наоружавају. Био сам убеђен да ће ускоро доћи до расцепа између комуниста и четника и зато сам у овом случају поступио на своју руку, јер то није било наређено са Равне Горе.

Немци стално одлазе. Све нови и нови делови улазе у колону и продужују маршевење.

Око 11 часова у канцеларију жандармерског пука дође немачки командант Ужица, пуковник са ађутантом, и поздрави се са свима официрима. И том приликом рече нам, да је добио наређење да одмах напусти Ужице и да је то углавном и извршено, јер свега још неколико мањих оделења не беше ушло у колону. Кроз кратко време и ова оделења одоше.

Тако изненада постасмо потпуно слободни. Али тек сада насташе тешкоће. Треба ову слободу и одржати, што нимало није лака ствар.

Овога дана рано изјутра потпуковник Цветковић је са неколико камиона отишо на Златибор да довезе у Ужице Јаворски четнички одред. Око 8 часова стигоше Јаворци у Ужице. Њих 150-200 четника потпуковник Цветковић употреби за обезбеђење важних војних и других објеката у вароши и околини и у обезбеђењу саме вароши.

И поред изненадног повлачења Немаца, у Ужицу и околини углавном влада ред и мир, изузимајући неколико незнатних инцидената у пијаном стању појединаца и неколико покушаја пљачке.

Ужичко четничко удружење, са мном на челу, мобилише се увелико. Већ тога дана пo подне сакупих око 80-100 наоружаних четника. Са овим људима допуњавам обезбеђење Ужица, обраћајући нарочиту пажњу да се не врше пљачке и разбојништва, пошто су понегде извесни несавесни елементи већ покушали да руше и пљачкају наше војне објекте.

Ужичко четничко удружење фрмирано je 1930, а можда и раније, док je застава овог удружења на врло свечан начин освећена 16. септембра 1934. у Ужицу у присуству војводе Косте Пећанца. По људству које је у њемy активирано, овога дана прекрстих га у ЗЛАТИБОРСКО-УЖИЧКИ четнички одред. (…)

Ужице, 5. августа 1942. године. Потпуковник Манојло Кораћ са женом Десанком и ћеркама Надеждом (горе у средини), Миленом (прва са лева) и Ружицом (друга са лева). Ова фотографија је из Војног музеја у Београду

Ужице, 5. августа 1942. године. Потпуковник Манојло Кораћ са женом Десанком и ћеркама Надеждом (горе у средини), Миленом (прва са лева) и Ружицом (друга са лева). Ова фотографија је из Војног музеја у Београду

ПОЛАЗАК ЗА БОСНУ

26. септембра око 7 часова, са одредом кретох за Босну правцем: с. Буар – Јелова Гора – превој Кадињача – планина Тара – Калуђерске баре на планини Тари. У сами мрак стигосмо на Калуђерске баре и ту заноћисмо. Јаворски четнички одред, у исто време, преко Чајетине и Златибора,  крете за Јавор, на границу.

Одмах по доласку у Чајетину Божа је напао на комунисте, а затим после краће борбе продужио даље према Jавopу. У току ове борбе било је доста мртвих и рањених и на једној и на другој страни, нарочито на страни партизана.

Приликом напуштања Ужица 24. септембра, мој одред је понео са собом извесну количину муниције и друге разне опреме и материјала. То je вожено на једним заплењеним немачким коњским колима. Пред сам полазак из с. Буара, јаворски четници на један веома невојнички и нечовечански начнн нападоше ова кола и узеше све што им је требало, и ако су свега тога имали у Ужицу у изобиљу, само су били лењи да понесу, већ је све пало у руке комуниста. Грабљење и разношење ове спреме и материјала посматрао сам сасвим хладнокрвно; никоме ни једне једине речи нисам рекао, јер сам био свестан шта би самовољни Божа све могао да направи. Моји људи се револтираше због тога, те настаде расправа и свађа. Да се тог момента не затекох на лицу места, између ова два национална одреда дошло би до борбе и до крвопролића. Али срећом се нађох ту, те спречих свађу и тучу и предузех мере да што пре кренем на пут и да се тако одвојим од Јаворског одреда. И овај поступак Јаворског одреда даде ми за право, што нисам пристајао да са њим у заједници браним Ужице од комуниста, како су ми у своје време, и Божа и Ђекић предлагали. (…)

Крајем зиме 1942. године, у области Кокиног Брода: Капетан Вучко Игњатовић, непознати Недићев потпуковник и потпуковник Манојло Кораћ. Фотографија из колекције сина капетана Игњатовића, који је добио име по оцу (рођен 1942)

Крајем зиме 1942. године, у области Кокиног Брода: Капетан Вучко Игњатовић, непознати Недићев потпуковник и потпуковник Манојло Кораћ.
Фотографија из колекције сина капетана Игњатовића, који је добио име по оцу (рођен 1942)

TOK  ПРВОГ  НАПАДА  НА  ВИШЕГРАД

Освану 1. октобар 1941. Овога дана,  према заповести команданта опсаде Вишеграда,  у 4 часа ујутру треба да отпочне општи напад на Вишеград. Подилажење полазном положају за напад,  распоред и све остале припреме,  извршио сам у току ноћи. У стрељачком строју задржах 3 чете,  а једну (жандармерску)  чету оставих у резерви. Тачно у 4 часа моји делови пређоше у напад на целој линији коју су држа.ли. Са наизменичним ватреним потпомагањем,  групице стрелаца,  од заклона до заклона,  кретале су се напред. Непријатељска ватра,  нарочито бацачи,  преко целе ноћи није прекидана. И ако још мрак,  усташи осетише покрет мојих делова,  те борба још више оживе. Напредује се,  али врло споро. Усташи имају добре заклоне,  много аутоматских оруђа,  доста бацача на овом делу фронта и бомби за бацаче у изобиљу, те je њихова ватра врло јака,  скоро поражавајућа за сва жива бића на овом делу положаја. Кретање се ипак врши,  ма да врло споро и врло обазриво, користећи сваку па и најмаљу хумку за заклон и дејство. Најзад свану.
Резервни капетан Ђура Плећаш,  на десном крилу мога одреда,  одлично ради; до сванућа беше потискао неке усташке делове и заузео неколико њихових истакнутих упоришта. (…)

Потпуковник Манојло Кораћ 19. јануара 1947. године, у логору Еболи.  Освећење водице на Богојављање

Потпуковник Манојло Кораћ 19. јануара 1947. године, у логору Еболи. 
Освећење водице на Богојављање

ПРИПРЕМА ЗА ОДЛАЗАК У ПОЖЕГУ

Ноћ 28/29, 29. и 30. и ноћ 30/31. октобра 1941. провео сам у Ужицу, већим делом у своме стану, одмарајући се после 33 дана проведених ван стана, ван куће и породице.

29. октобра свратих у четнички штаб и јавих се жандармерском потпуковнику Сретену Страњаковићу, који је од стране пуковника Михаиловића био одређен за команданта четничке команде у Ужицу. У штабу том приликом беше и рез. мајор Страхиња Рогић, пољопривредни референт из Ужица, затим Десимир Ракић, чиновник из Ужица и још 2 – 3 писара од млађих људи, иначе трговаца из Ужица. Ту беше и активни коњички капетан 2. класе Милорад Митић, опуномоћеник пуковника Михаиловића за одржавање везе и преговоре са комунистичким штабом Тита у Ужицу.

Четнички штаб беше смештен у старој згради званој „Здање“, у којој је раније био ужички окружни суд, штаб 4. пешад. пука и команда војног округа и напослетку управа Дринске бановине. Пред штабом беше четничка стража. У штабу се ради, пише и коментарише. У току разговора са потпуковником Страњаковићем, мајором Рогићем и осталима, изнех им стање које влада на фронту око Вишеграда, а они мени укратко изложише ситуацију у Ужицу. Рекоше ми да у Ужицу постоји комунистичка и четничка власт, које се узајамно помажу и допуњују. Међутим, од уласка у Ужице па све до четничког штаба, свугде и на сваком месту срећем само црвене петокраке звезде, дакле само комунисте, а о четницима и њиној власти не може бити ни речи. Такво је стање и на жељ. станици, и у возу и свугде куд год се макнем. Четнике видим само у четничком штабу и пред штабом.

У четничком штабу Ужицу, као стража за обезбеђење штаба, била су и браћа Крстовићи, који су побегли из мога одреда у селу Гостиљу, среза Вишеградског, и дошли у Ужице и и ступили у стражу за обезбеђење четничког штаба. Они су на до сада непознат начин дошли у посед мотоцикла и кожног капута, својина брата учитељице Анђе Ангебрат, мајке 7 деце, која je живела од своје скромне учитељске плате. Шта је било са њеним братом, који је тих дана долазио код своје сестре у Ужице, остало је тајна. Моторцикл и капут познала је гђа Анђа код браће Крстовића. Брат јој је изгледа убијен и опљачкан, о чему детаље свакако знају браћа Крстовићи.

После краћег разговора капетан Митић узе своју ташну са документима и оде у комунистички штаб, да интервенише да комунисти пусте из затвора неке четнике и националне људе, а они ће, у том случају у Пожези пустити похапшене комунисте. (…)

Joш док сам био на положају на Паносу, тражио сам од партизанског штаба у Ужицу 25 пушака, муниције и још неку спрему. Они су ми то обећали дати чим првом приликом дођем у Ужице. Акт и требовање за ово оружје и опрему беше код мене. Због тога око 11 часова овога дана одох у њихов штаб да се информишем када ћу моћи подићи ово оружје и опрему. То ми згодно дође да одем у партизански штаб и да видим какво је тамо расположење према мени, да би се према томе могао убудуће управљати. У путу до штаба свугде и на сваком месту срећем партизане и партизанке са црвеним петокраким звездама и на капама и по грудима. Понеко, ко ме познаде, поздрави ме са стиснутом песницом десне руке издигнуте у висину слепоочлице. Ја сваком отпоздрављам војнички и идем даље у правцу штаба. Партизански штаб беше смештен у палати окружног суда у Ужицу. Пред штабом бешe стражар партизан са великом црвеном петокраком звездом на капи. И он ме поздрави као и они у путу кроз варош. Ја и њега отпоздравих по војничком пропису.

Уђох и у штаб. Изађох на први спрат и ту у ходнику наиђох на партизане – ордонансе. Милинко Кушић, политички комесар, мислим да беше у канцеларији број 12 или 14. Ордонанси ме пријавише њему. По изласку из канцеларије ордонанс ми рече: „Друже, мало причекај, примиће те друт Кушић“.

После десетак минута, Кушић ме позва да уђем у канцеларију. Прво, мислим, уђох у канцеларију број 12, где беху запослепе две лепе и младе партизанке, које седе за столом и преврћу листове неких дебелих књига са тврдим корицама. Из те канцеларије уђох код политкома Кушића. Он ме лепо прими, понуди ми да седнем, седох и почесмо разговор. Он се интересира о стању на вишеградском фронту и животу на положајима; ја му испричах што му се могло причати, колико да нешто кажем, а затим пређох на главну ствар. Показах му акт и моје требовање на 25 пушака, нешто муниције и нешто остале onpeме, што ми je још раније обећано од њихове стране. У том моменту код нас у канцеларију уђе један човек, по изгледу млад, са великом црном брадом и рече Кушићу да је његов батаљон постројен пред штабом и да може да види, како, вели, силно изгледеју. „Добро“, рече му Кушић, а затим се обрати мени и рече: „Друже,друг потпоручник Радоје Јовановић, звани `Бpадоња`, из села Жaбapa, среза Ваљевског“. Ја му се преставих и тако се упознасмо. После неколико минута ја изиђох у ходник, „другови“ осташе сами у разговору. Оружје и остало што сам тражио не добих, јер се „друг“ Кушић изговара да сада нема на расположењу, али да ће се вели старати да у што скоријем року ово обећање испуни.

При изласку из партизанског штаба сретох се са двојицом југословенских официра. Један беше активни пешадиски поручник Слободан Секулић, из Крчагова; он беше у официрској блузи, без еполета, са петокраком звездом на шајкачи. При наиласку поред мене поздрави ме стиснутом песницом, као и партизани кроз варош што поздрављају.

Други беше активни коњички поручиик Краљеве гарде Смиљанић Момчило, из села Равни, среза Ужичког; он беше у униформи, са еполетама и петокраком звездом на шајкачи. И он ме поздрави партизанским поздравом. Обојицу прописнo отпоздравих и одох даље.

У приземљу штаба сретох се са познатим комунистом Љубомиром Мићићем, пчеларом из села Годовика, среза Пожешког, иначе главним вођом комуниста за срез Пожешки. Он мe сврати у једну канцеларију те ту мало поразговарасмо о приликама на положају око Вишеграда, као и о стању у срезу Пожешком. С њим се познајем још од основне школе, те је овај разговор, посматран са стране, изгледао врло срдачан, мада смо обојица уложили све да један другог искушамо и извучемо што више података сааки за своје циљеве.

После краћег разговора с њиме, изађох на улицу и упутих се кроз варош. Идући улицом наиђох поред нове палате Палас, својина хотелијера Богосава Бодића из Ужица. Зграда врло лепа, троспратна, хотел не ради. На прозорима свугде спуштене ролетне и завесе. Два партизана са пушкама шетају испред хотела. У пролазу поред палате, упитах неке од пролазника, шта је ово овде у овој згради. Они ми рекоше да jе ту Институт слободне љубави. Управник – ужички берберин Коста.

У току даљег кретања кроз варош читам излепљене плакате и разне наредбе по зидовима,телефонским бандерама и плотовима. На свакој место потписа стоји: „За Комунистичку партију Југославије – Тито“. Тако идући кроз град дођох до кафане „Топ“. Ту обиђох своје четнике, који се одмарају и који чувају товарну стоку, смештену у штали у дворишту кафане, а затим продужих у стан. После подне цело време проведох у станy, a послове по вароши и око четника обављао је мој помоћник Ђорђе Новаковић, претседник мирнодобског ужичког четничког удружења.

(…)

Седећи у канцеларији потпуковника Страњаковића и чекајући да кап. Митић сврши свој посао, гледам кроз прозор на улицу према Гимназији. Одједном се на улици појавише гомиле партизана, све нека дечурлија, шегртарија и разне девојчуре. Овагомила на све личи, само не на војску. Њих око 200 појавише се из дворишта гимназије, носећи ко две, ко три пушке и у колони по један одоше негде кроз варош. Упитах шапатом потпуковника Страњаковића, куда партизани преносе ово оружје. „Не знам, они, ето, тако сваки дан петљају“, одговори он.

Ја све то посматрам другим очима, јер већ поседујем и извесно искуство у раду с партизанима. У току даљег посматрања па улицу, код партизана примећујем неко необично кретање и рад. Видим да сe они нешто припремају; и ови у четничком штабу нешто знају о томе, али надлежни крију од мене и преда мном показују потпупу индиферентност по овом питању.

Видећи по свему да партизани спремају неко изненађење, одлучих да што пре напустим Ужице и да се са одредом пребацим у Пожегу, коју држе четници Пожешког четничког одреда, под командом капетана 2. класе Вучка Игњатовића. С тога одмах устадох и поздравих се са „борцима“ из канцеларије и одох код мојих четника у кафану „Топ“. Ту нађох и мога помоћника Ђорђа Новаковића и активног водника 1. класе Данила Мандића, одредског комесара и командира коморе. Одмах прикупих четнике који су се овде одмарали и рекох им да сам данас добио хитно наређење са Равне Горе од пуковника Михаиловића, да са одредом најхитније кренемо за Краљево у борбу противу Немаца, која се тамо води већ неколико дана. Кренућемо – велим – из Ужица најдаље сутра, 31. октобра по подне. Отићемо у Пожегу, коју држе четници, тамо ћемо се још прикупити и попунити са људством, оружјем и муницијом и тако опремљени кренућемо даље према Краљеву. Данас је, велим, четвртак – 30. октобар – а велики број четника треба да се врати са осуства тек у понедељак, 3. новембра. Због тога ћемо у току дана позвати све оне који се могу позвати, а осталима ћемо на неки начин поручити, да што пре дођу у Пожегу у састав одреда. Да комунисти не би посумњали у наш покрет и да наc зато не би похапсили, рекох четницима да у поверењу могу рећи неком партизанском функционеру, који ће се сигурно интересирати о нашем покрету, да сам ја добио хитно наређење пуковника Михаиловића, да што пре кренем за Краљево, у борбу против Немаца, која се тих дана тамо заиста водила. Реците им, велим војницима, да су нам војници из одреда на осуству, па да их због овог хитног покрета према Краљеву позивате да се одмах врате у одред. Ја ћу, велим им даље, са своје стране учинити све што трeбa, а ви и сви остали који сте у Ужицу, будите спремни за покрет сутра, 31. октобра најдаље до подне. Стока и комора такође нек се cnpeме до тога времена. Регулисах у исто време да се преко поверљивијих сељака, који одлазе у села, поручи четницима, који су на осуству код својих кућа, да се одмах врате у одред у Ужице. Ако одред не затекну у кафани „Топ“ у Ужицу, онда да одмах продуже зa Пожегу, где ће се прикључити одреду.

Пошто издадох потребна наређења за припреме за покрет, оставих одред да се спрема за пут, а ја одох у стан. Исхрана одреда за време бављења у Ужицу била је старењем четничке команде у Ужицу. (…)

У Великој Британији, око 1975. године. Потпуковник Манојло Кораћ (лево) са саборцем из Удружења бораца Краљевске Југословенске војске у Отаџбини за Велику Британију

У Великој Британији, око 1975. године. Потпуковник Манојло Кораћ (лево) са саборцем из Удружења бораца Краљевске Југословенске војске у Отаџбини за Велику Британију

Садржај:

ПРЕДГОВОР 5

ПРВИ ДЕО: 1941. ГОДИНА

1. ПУКОВНИК МИХАИЛОВИЋ НА РАВНОЈ ГОРИ 11

2. ВЕЗА СА ПУКОВНИКОМ МИХАИЛОВИЋЕМ СЕ УСПОСТАВЉА 12

3. ЖАНДАРМЕРСКЕ СТАРЕШИНЕ У УЖИЦУ НИСУ РАСПОЛОЖЕНЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОМУНИСТА 13

4. И НАРОД НЕРАСПОЛОЖЕН ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОМУНИСТА 5. ВЕЗЕ СА ОРГАНИЗАТОРИМА У  БЕОГРАДУ 13

5. ВЕЗЕ СА ОРГАНИЗАТОРИМА У  БЕОГРАДУ 14

6. КОМЕСАРСКА ВЛАДА ВРШИ РЕГИСТРАЦИЈУ АКТИВНИХ ОФИЦИРА 16

7. ПОЈАВА ВЛАДЕ ЂЕНЕРАЛА НЕДИЋА 16

8. САБОТАЖЕ И АКЦИЈЕ КОМУНИСТА У ЈУЛУ И АВГУСТУ 1941. И РЕАКЦИЈА ОКУПАТОРА 17

9. ПРЕДСЕДНИК СРПСКЕ ВЛАДЕ ЂЕНЕРАЛ НЕДИЋ УПОЗОРАВА НА ОПАСНОСТ ОД КОМУНИСТА 19

10. ПРОПАО ПОКУШАЈ ЂЕНЕРАЛА ЈЕВТОВИЋА ДА ФОРМИРА УЖИЧКИ ОБЛАСНИ БАТАЉОН 20

11. НЕМЦИ НАПУШТАЈУ УЖИЦЕ! 21

12. КОМУНИСТИ НАПАДАЈУ НЕМАЧКЕ КОЛОНЕ НА МАРШУ 22

13. ДОЛАЗАК КОМУНИСТА У УЖИЦЕ 23

14. САСТАНАК СА КОМУНИСТИЧКИМ ПРВАЦИМА У БУАРСКОЈ ШКОЛИ 32

15. КОМУНИСТИ У УЖИЦУ ХАПСЕ НАЦИОНАЛНЕ ЉУДЕ 33

16. ПОМАГАЊЕ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ БОРБЕ У БОСНИ 34

17. ОДЛУКА ЗА ОДЛАЗАК У БОСНУ 36

18. ПОЛАЗАК ЗА БОСНУ 37

19. ПРИПРЕМЕ ПРВОГ НАПАДА НА ВИШЕГРАД 40

20. ЈАЧИНА НЕПРИЈАТЕЉА (УСТАША) 41

21. ПРИЛАЖЕЊЕ ПОЛАЗНОМ ПОЛОЖАЈУ ЗА НАПАД 42

22. TOK  ПРВОГ  НАПАДА  НА  ВИШЕГРАД 43

23. ОДЛУКА ЗА ПОВРАТАК НА ДЕСНУ ОБАЛУ ДРИНЕ, НА ПОЛОЖАЈ НА ПАНОСУ 47

24. ПОВРАТАК НА ДЕСНУ ОБАЛУ ДРИНЕ, НА ПОЛОЖАЈ ПАНОС 48

25. ПРЕЛАЗ НА ДЕСНУ ОБАЛУ ДРИНЕ 50

26. СНАБДЕВАЊЕ ОДРЕДА ХРАНОМ У ЗАСЕОКУ РАЈАЦИ 52

27. МЕРЕ ПРОТИВ ПЉАЧКЕ, КРАЂЕ И НАСИЉА 53

28. МЕРЕ ПРОТИВ ВРШЉАЊА ЖЕНСКИХ У ОДРЕДУ 54

29. ОДЛАЗАК НА ПОЛОЖАЈ НА ПАНОСУ 55

30. ЖИВОТ И РАД НА ОПСЕДНУТОМ ПОЛОЖАЈУ НА ПАНОСУ ОД 7. ДО 14. ОКТОБРА 58

31. РАЗЛОЗИ НЕУЧЕСТВОВАЊА У НАПАДУ НА ВИШЕГРАД 1. ОКТОБРА 1941. 59

32. ПАРТИЗАНИ У УЖИЦУ ХВАЛЕ СВОЈЕ ЧЕТЕ КОЈЕ СЕ ТОБОЖЕ БОРЕ НА ПОЛОЖАЈИМА ОКО ВИШЕГРАДА 60

33. ВОЈВОДА ЂЕКИЋ ЗАХТЕВА ДА СЕ ПОНОВНИ НАПАД НА ВИШЕГРАД ИЗВРШИ ШТО ПРЕ 60

34. БРОЈНО СТАЊЕ УСТАША И ЊИХОВО НАОРУЖАЊЕ 62

35. ПРИПРЕМЕ ЗА ДРУГИ НАПАД НА ВИШЕГРАД 63

36. МАЈОР ДАНГИЋ НА ПОЛОЖАЈУ МОГА ОДРЕДА

37. ТОК ДРУГОГ НАПАДА НА ВИШЕГРАД 66

38. ЖИВОТ И РАД НА ПОЛОЖАЈУ НА ПАНОСУ ПОСЛЕ ОВОГ НЕУСПЕЛОГ НАПАДА 70

39. ИЗВЕШТАЈ О ТОКУ ПРВОГ И ДРУГОГ НАПАДА НА ВИШЕГРАД 71

40. ВОЈВОДА ЂЕКИЋ НАЈЗАД СКОВА ПЛАН ЗА МОЈЕ УКЛАЊАЊЕ СА ПОЛОЖАЈА НА ПАНОСУ 73

41. ХАПШЕЊЕ ОД СТРАНЕ ПАРТИЗАНА У МОКРОЈ ГОРИ 77

42. ШТА КАЖУ ДРУГИ О МОМЕ РАДУ НА ПОЛОЖАЈИМА ПРЕД ВИШЕГРАДОМ 82

43. „АЛИ КО ЋЕ КАО БОГ“ – КОЈИ МЕ СПАСЕ СМРТИ 83

44. ПРИПРЕМА ЗА ОДЛАЗАК У ПОЖЕГУ 90

45. ПОЛАЗАК ЗА ПОЖЕГУ 100

46. ЗЛАТИБОРСКО-УЖИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД УЛАЗИ У САСТАВ ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА 103

47. ОБЈАВА РАТА ПАРТИЗАНИМА 104

48. НАПАД НА УЖИЦЕ 106

49. ШТА КАЖУ ПАРТИЗАНИ О ОВОМ НАПАДУ 110

50. КАКО ЈЕ ПРИПРЕМЉЕН И ЗАМИШЉЕН НАПАД НА УЖИЦЕ 110

51. ПОКУШАЈ ПРИМИРЈА СА ПАРТИЗАНИМА 113

52. ТОК БОРБЕ ЗА ПОЖЕГУ 114

53. ПОКРЕТ ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА ПРЕКО ТАБАНОВИЋА – ГОРЊЕ ДОБРИЊЕ ЗА СЕЛО ДУШКОВЦЕ 54. МОЈ ПРВИ ОДЛАЗАК НА РАВНУ ГОРУ 120

54. МОЈ ПРВИ ОДЛАЗАК НА РАВНУ ГОРУ 122

55. ОДЛАЗАК У СЕЛО ЈЕЖЕВИЦУ 123

56. ПОЈАЧАЊЕ МУНИЦИЈЕ СТИЖЕ: ЈЕДАН МЕТАК НА ВОЈНИКА 125

57. ФОРМИРАЊЕ ЈЕЖЕВИЧКЕ ЧЕТЕ У САСТАВУ ПОЖЕШКОГ ОДРЕДА 125

58. ЗБОГ ПОВЛАЧЕЊА ОДРЕДА КАПЕТАНА РАЧИЋА, ПОВУЧЕ СЕ НЕШТО УНАЗАД И ПОЖЕШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД 126

59. ОДРЕДСКА МУЗИКА ОДЛАЗИ У СЕЛО БРАЈИЋЕ, ПАД КОСЈЕРИЋА 127

60. СЕЉАК НАГОВАРА ПОЖЕШКЕ ЧЕТНИКЕ ДА СЕ ВРАТЕ КУЋАМА 127

61. АКТИВНИ ПОДНАРЕДНИК БРАНИ СВОЈЕ СЕЛО 128

62. КАРАНСКИ И РИБАШЕВСКИ ЧЕТНИЦИ УЛАЗЕ У САСТАВ ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА 128

63. СПАСАВАЊЕ ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА ОД РАСУЛА ЗБОГ НЕМАЊА МУНИЦИЈЕ, ОДЕЋЕ, ОБУЋЕ И ОСТАЛЕ СПРЕМЕ 131

64. МОЈ ДРУГИ ОДЛАЗАК НА РАВНУ ГОРУ 133

65. КОМАНДАНТИ ОДРЕДА ОДЛАЗЕ ЛИЧНО НА РАВНУ ГОРУ 136

66. НЕУСПЕХ КОМАНДАНАТА НА РАВНОЈ ГОРИ 138

67. ХВАТАЊЕ ВЕЗЕ СА ЈЕДИНИЦАМА ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА 138

68. ПОЛАЗАК ЗА СЕЛО БА 139

69. ЈЕДАН ХЛЕБАЦ НА 100 ЉУДИ 140

70. ДАЉИ ПОКРЕТ КА СЕЛУ БА 140

71. ПОКРЕТ ЗА ЉИГ 141

72. ПРИПРЕМА ДЕЛЕГАЦИЈЕ УЖИЧКОГ ОКРУГА ЗА ОДЛАЗАК У БЕОГРАД КОД ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ НЕДИЋА 142

73. ДИРЕКТНИ ПРЕГОВОРИ СА КОМАНДАНТОМ НЕДИЋЕВЕ ЈЕДИНИЦЕ, ЖАНДАРМЕРСКИМ МАЈОРОМ МИЛАНОМ КАЛАБИЋЕМ 144

74. БЕСМИСЛЕНА НАРЕЂЕЊА ПОТПУКОВНИКА ПАВЛОВИЋА 146

75. ПРИЈЕМ ДЕЛЕГАТА ОКРУГА УЖИЧКОГ КОД ПРЕТСЕДНИКА СРПСКЕ ВЛАДЕ ЂЕНЕРАЛА НЕДИЋА 147

76. УЖИЧКИ ОКРУГ БИО ЈЕ НАЈЗАД СПАШЕН 148

77. ДОЛАЗАК ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА У БЕЛАНОВИЦУ 149

78. ЖИВОТ И РАД У БЕЛАНОВИЦИ 151

79. КОМАНДАНТ ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА, КАПЕТАН ВУЧКО ИГЊАТОВИЋ, КОД ПРЕТСЕДНИКА СРПСКЕ ВЛАДЕ ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА 154

80. БОРБЕ ПОЖЕШКИХ ЧЕТНИКА У ОПШТИНИ ТРУДЕЉСКОЈ, ДРАГОЉСКОЈ И БОСУТСКОЈ, СРЕЗА КАЧЕРСКОГ, ПРОТИВУ КОМУНИСТА 154

81. ДОЛАСКОМ У БЕЛАНОВИЦУ И СТАВЉАЊЕМ ПОД КОМАНДУ ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА, ПОЖЕШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ЈЕ УЧИНИО ОГРОМАН МОРАЛНИ УТИСАК 157

82. ПОСЛЕ ЛЕГАЛИЗОВАЊА ПОЖЕШКОГ ОДРЕДА НАСТАШЕ ДАЉА ЛЕГАЛИЗОВАЊА РАВНОГОРСКИХ ОДРЕДА 158

83. ОДРЕДИ ЂЕНЕРАЛА НЕДИЋА СУ СВУГДЕ И НА СВАКОМ МЕСТУ ПОМАГАЛИ РАВНОГОРСКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ 193

84. КО ЈЕ ПОТУКАО И РАЗБИО КОМУНИЗАМ У СРБИЈИ 1941. ГОДИНЕ? 194

85. ДОЛАЗАК МЕСНОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА ПОД КОМАНДОМ ДРАГОСЛАВА ГОРДИЋА У БЕЛАНОВИЦУ 197

86. ПРВИ НАПАД НА РУДНИК 198

87. ПРИПРЕМА ЗА ДРУГИ НАПАД НА РУДНИК 203

88. ДРУГИ НАПАД НА РУДНИК 204

89. ТРЕЋИ НАПАД НА РУДНИК 211

90. ГОЊЕЊЕ ПОТУЧЕНОГ НЕПРИЈАТЕЉА 213

91. ЧИШЋЕЊЕ ОКОЛИНЕ ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА ОД КОМУНИСТИЧКИХ ЗАОСТАТАКА 216

92. АМБИЦИОЗНИ КАПЕТАН ГЛИШИЋ РОВАРИ ПРОТИВУ МЕНЕ КАО КОМАНДАНТА ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА 218

93. САСТАНАК СА ЂЕНЕРАЛОМ ДРАЖОМ МИХАИЛОВИЋЕМ У СЕЛУ БЕРШИЋИМА, СРЕЗ ТАКОВСКИ, 5. ДЕЦЕМБРА 1941. ГОДИНЕ 220

94. ПРИПРЕМА ЗА ОДЛАЗАК У ПОЖЕГУ 224

95. ПОЛАЗАК ЗА ПОЖЕГУ 224

96. ПРОТА О БОРБИ НАЦИОНАЛНИХ СНАГА 225

97.  СУЂЕЊЕ ПОХВАТАНИМ ПАРТИЗАНИМА И ПОСТУПАК КАПЕТАНА САВЕ МАРИНКОВИЋА 228

98. ПОТПУКОВНИК ПАВЛОВИЋ У ГОЈНОЈ ГОРИ ПРАВИ СМЕТЊЕ КАПЕТАНУ СЛОВИЋУ 228

99. ВОЈНИЦИ ХОЋЕ ДА ЛИНЧУЈУ КАПЕТАНА  САВУ МАРИНКОВИЋА 231

100. СУКОБ СА ПОРУЧНИКОМ РАКОВИЋЕМ 232

101. НЕМЦИ РАЗОРУЖАВАЈУ ГОРСКУ КРАЉЕВУ ГАРДУ 233

102. ДОЛАЗАК У СЕЛО ТАБАНОВИЋЕ 233

103. НЕПРИЛИКЕ ЗБОГ ПРОФЕСОРА ПАВЛОВИЋА 234

104. ПРАВОСУЂЕ У ОДРЕДУ 234

105. ПРЕДАНАК У СЕЛУ ТАБАНОВИЋУ 235

106. КРАЂА ШЕЋЕРА – СМЕНА ОДРЕДСКОГ ИНТЕНДАНТА 236

107. ДОЛАЗАК У ПОЖЕГУ 237

108. ЖИВОТ И РАД У ПОЖЕГИ И ОКОЛИНИ 238

109. ЧИШЋЕЊЕ ОКОЛИНЕ ОД СКРИВЕНИХ ПАРТИЗАНА 239

110. ЖИВЕО КРАЉ, ДОЛЕ ТИТО 239

111. САСТАНАК СА ПРЕТСЕДНИЦИМА ОПШТИНА СРЕЗА ПОЖЕШКОГ 240

112. НОВА ДИСЛОКАЦИЈА ПОЖЕШКИХ ЈЕДИНИЦА 241

113. ОДЛАЗАК ЗА АРИЉЕ 242

114. САСТАНАК СА МИХАИЛОМ ОЛЋАНОМ И ПУКОВНИКОМ МИЛОШЕМ МАСАЛОВИЋЕМ 244

115. МАЈОР КОРАЋ СЕ ОСУЂУЈЕ НА СМРТ ДЕРАЊЕМ 245

116. ПРИЈЕМ КОД ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА 246

117. ПРИЈЕМ КОД ШЕФА УПРАВНОГ ШТАБА ВОЈНОГ ЗАПОВЕДНИКА СРБИЈЕ ДР-а ТУРНЕРА 248

118. КОНАЧАН ЗАВРШЕТАК КОНФЕРЕНЦИЈЕ И ПОВРАТАК ЗА ПОЖЕГУ 250

119. ХАПШЕЊЕ У ПОЖЕГИ 250

 

ДРУГИ ДЕО: 1942. ГОДИНА

1. СПРОВОЂЕЊЕ ЗА БЕОГРАД 255

2. ГДЕ ЈЕ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ 256

3. ПУШТАЊЕ НА СЛОБОДУ 257

4. ПОВРАТАК ЗА ПОЖЕГУ 258

5. ПРИПРЕМА БОЖИЋНЕ ОФАНЗИВЕ ПРОТИВ КОМУНИСТА 258

6. ПРИЈЕМ ДУЖНОСТИ ОКРУЖНОГ НАЧЕЛНИКА 260

7. КОНЦЕНТРАЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ СНАГА  ЗА БОЖИЋНУ ОФАНЗИВУ НА КОМУНИСТЕ 261

8. ТОК БОЖИЋНЕ ОФАНЗИВЕ 263

9. ДОЧЕК БАДЊАКА У УЖИЦУ 263

10. БИТКА ЈЕ ДОБИЈЕНА – ПАРИЗАНИ ОТСТУПАЈУ 265

11. ОДЛАЗАК НА ПОЛОЖАЈ 266

12. ПОВРАТАК ЗА УЖИЦЕ 267

13. ЗЛОЧИНИ КОМУНИСТА У УЖИЦУ 267

14. МАЈОР КОРАЋ УНАПРЕЂЕН У ЧИН ПОТПУКОВНИКА 270

15. ФОРМИРАЊЕ ДРИНСКЕ ГРУПЕ СРПСКИХ ОРУЖАНИХ ОДРЕДА У САНЏАКУ

И АКЦИЈЕ ПРОТИВУ КОМУНИСТА У САНЏАКУ 272

16. АКТИВИРАЊЕ ЗЛАТИБОРСКО-УЖИЧКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА 273

17. СУКОБ СА КОМУНИСТИМА НА ТОМЕТИНОМ ПОЉУ 275

18. ПОСЛЕДЊА БОРБА СА КОМУНИСТИМА У ОКРУГУ УЖИЧКОМ ЗА ВРЕМЕ МОГА НАЧЕЛНИКОВАЊА 277

19. КОЦКАРИ МЕ ТУЖЕ ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ 279

20. НЕУСПЕХ ЗБОРАША ДА ПРЕУЗМУ УПРАВУ И ВОЈНУ ВЛАСТ У СРБИЈИ 280

21. ЗБОРАШИ ПОМОЋУ НЕМАЦА ЗАБРАНИШЕ ИЗЛАЖЕЊЕ НЕДЕЉНОГ ЛИСТА “НОВА СРБИЈА“ 280

22. БОРБА ПРОТИВУ ИСТАКНУТИХ КОМУНИСТА У ОКРУГУ УЖИЧКОМ 281

23. УБИСТВО ЈЕВРЕЈА У СЕЛУ РОСИЋИМА, ОПШТИНЕ РАЖАНСКЕ, СРЕЗА ЦРНОГОРСКОГ (КОСЈЕРИЋ) 289

24. ПОЧЕТАК РАСПАДА ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА 291

25. РАСПАД ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА И УБИСТВО МАЈОРА ВУЧКА ИГЊАТОВИЋА У НОВОЈ ВАРОШИ 298

26. НЕУСПЕО ПОКУШАЈ ПОНОВНОГ ФОРМИРАЊА ПОЖЕШКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА 306

27. МОЈА ТРЕЋА ОСТАВКА НА ПОЛОЖАЈ ОКРУЖНОГ НАЧЕЛНИКА 306

28. ИНТЕРНИРАЊЕ МАЈОРА МИЛОША ГЛИШИЋА ЗА НЕМАЧКУ 307

29. ШЕСТИ ДОБРОВОЉАЧКИ ОДРЕД ИСЦЕНИРА НАПАДЕ 307

30. ПОБУНА И ОРУЖАНИ СУКОБ МЕЂУ ЈЕДИНИЦАМА 6. ДОБРОВОЉАЧКОГ ОДРЕДА У СЕЛУ БИОСЦИ 312

31. ДЕСЕТИ ДОБРОВОЉАЧКИ ОДРЕД ВРШИ ПРЕТРЕС СЕЛА У ОКРУГУ УЖИЧКОМ У НЕМАЧКИМ УНИФОРМАМА 313

32. ДЕСЕТИ ДОБРОВОЉАЧКИ ОДРЕД ТРАГА ЗА ЂЕНЕРАЛОМ ДРАЖОМ МИХАИЛОВИЋЕМ 314

33. АТЕНТАТ НА КОМАНДАНТА 3. ДОБРОВОЉАЧКОГ ОДРЕДА АРТ. КАПЕТАНА 2. КЛАСЕ НИКИЋА БУДИМИРА 315

34. УБИСТВО ПОЗНАТОГ ЗБОРАШКОГ ПРВАКА, СВЕШТЕНИКА БУЛИЋА У ЧАЧКУ 316

35. ОДМЕТНУТИ САМОЗВАНИ ВОЈВОДА ЈАВОРСКИ ИЗАЗИВА НЕМЦЕ ДА ВРШЕ ОДМАЗДУ НАД НЕДУЖНИМ СТАНОВНИШТВОМ 317

36. САСТАНАК СА ДР ДРАГИШОМ ВАСИЋЕМ 318

37. НЕСРПСКИ РАД КАПЕТАНА БРАНИСЛАВА ПЕТРОВИЋА НА ПЛАНИНИ ГОЛИЈИ 1942. ГОДИНЕ 321

38. НЕСРПСКИ РАД КАПЕТАНА БОРИВОЈА МАНИЋА У ПОЖЕШКОМ КРАЈУ 323

39. ЗБОГ БЕГСТВА ПОТПОРУЧНИКА ТИЈАНИЋА

НАЂОХ СЕ У ВРЛО ТЕШКОМ СТАЊУ 324

40. ХАПШЕЊЕ ПОРУЧНИКА РОГИЋА

И ЊЕГОВИХ ЉУДИ 326

41. ПОСЛЕДЊА КОНФЕРЕНЦИЈА СА ЧИНОВНИЦИМА СВИХ НАДЛЕШТАВА У УЖИИЦУ 328

42. ХАПШЕЊЕ, ВЕЗИВАЊЕ И СПРОВОД ЗА КРАЉЕВО 331

43. СПРОВОД ЗА БЕОГРАД,

ЗА ГЕСТАПО ЗАТВОР НА БАЊИЦИ 342

44. ДОЛАЗАК У ЗАТВОР ГЕСТАПОА НА БАЊИЦИ 345

45. ДОЛАЗАК У ГЛАВЊАЧУ, У НЕМАЧКИ ВОЈНИ ЗАТВОР У БЕОГРАДУ 359

46. НОВЧАНО И МАТЕРИЈАЛНО ПОСЛОВАЊЕ У МОМЕ ЛИЧНОМ ЗЛАТИБОРСКО-УЖИЧКОМ ЧЕТНИЧКОМ ОДРЕДУ 371

47. ЛИКВИДИРАЊЕ  ИМОВИНЕ МОГА ЛИЧНОГА ЗЛАТИБОРСКО-УЖИЧКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА 371

 

ТРЕЋИ ДЕО: 1943. ГОДИНА

1. И НАЈЗАД ИНТЕРНИРАЊЕ 373

2. „АУФШТЕН. ЗИГЕН НАХ ДОЈЧЛАНД“

(ДИЖИТЕ СЕ. ИДЕТЕ ЗА НЕМАЧКУ) 374

3. ЗБОГОМ, СРБИЈО… 375

4. ДОЛАЗАК У НИРНБЕРГ 376

5. „УА, ВОЈВОДЕ!“ 377

 

 

ФОТОГРАФИЈЕ 161

 

РЕГИСТАР 381

 

Регистар имена личности:

А

– Ајдачић Филип, наредник, 290, 320

– Алексић Д. Васиљ, поручник, 215

– Алексић Јован, 28, 33, 269

– Анаф, поручник, 105, 236, 237, 292

– Андрејевић Александар, капетан, 340, 347, 349

– Ангебрат Анђа, 90

– Анка партизанка, 97

– Анџић Млађан, 87

– Арсић Станимир, капетан, 361

– Атанасковић Живојин, свештеник, 155

– Аћимовић Милан, 243, 247, 248, 249, 251, 252, 253, 255, 281, 284, 291, 302, 306, 314

 

Б

– Бабић Милорад, 114, 115, 117

– Бабунски Божидар, капетан, 361

– Бајић Јован, каплар, 38, 69

– Барбуловић Бранко, 175

– Берберијан Миша, 283, 284, 285, 361

– Бешлић Милорад, 133, 135

– Бјекић Мило, 242

– Бјелић Видак, 83

– Бјелић Раденко Мали, 83, 84, 86

– Бјелогрлић Јован, наредник, 38, 45

– Блум, 268

– Богдановић Душан Рочко, 72, 79, 80, 84-88

– Богдановић Жарко, 114

– Богићевић Велиша, 277

– Бодић Богосав, хотелијер, 93, 335

– Бојовић Јован, поручник, 159

– Бонџулић Данило, 323

– Борисављевићи из Такова, 213

– Босиљчић Миленко, 285

– Бранковић Градимир, капетан, 347, 355

– Братић Милован, капетан, 159

– Брашић Илија, генерал, 379

– Броз Јосип Тито, 24, 27, 31, 90, 91, 93, 94, 101, 104, 105, 110, 112, 130, 142, 148, 153, 158, 195, 196, 226, 239, 240, 268, 269, 270, 285

– Бугариновић Димитрије, чиновник, 52

– Будумир Церски, четнички војвода, 159

– Будимир Тамнавски, четнички војвода, 159

– Бузуровић Славко, наредник, музичар, 103

– Булатовић Радован, потпоручник, 53, 61, 69, 75, 76, 80, 81, 89

– Булић Драгутин, свештеник, 316, 317

– Бурковић Бранислав, мајор, 360, 375

 

В

– Васиљевић Миливоје, 372

– Васиљевић Милосав, инжењер, 365, 366

– Васиљевић Радош, наредник, 109

– Васић др Драгиша, 122, 140, 196, 318-321

– Васић Миодраг, капетан, адвокат, 12, 133, 284, 358, 361, 362

– Васић Јован, судија, 159

– Вера, учитељица, 53, 54, 71, 73, 74, 76

– Вера, друга учитељица, 296, 297, 298

– Веснић Радосав, потпуковник, 360

– Већковић, возовођа, 34

– Витас, поручник, 11, 233

– Влашић Милан, 270

– Вранић Милован, 129

– Врачарић Јаћим, водник, 371

– Врачарић Миленко, поднаредник, 12, 27, 61, 116, 119, 278

– Вујковић Светозар, 346

– Вукадиновић Петар, мајор, 360

– Вукић Недељко, наредник, 128, 202

– Вучићевић Станислава, курир, 133, 134

– Вучковић Звонимир, поручник, 158, 160, 195, 221

 

Г

– Гавриловић Чедомир, трговац, 150

– Гардић, комуниста, 37

– Гачић Прокопије, капетан, 242

– Глишић Милош, капетан, 24, 102, 105, 107, 108, 109, 110, 113, 114, 138, 150, 177, 179, 199, 218-223, 225, 230, 246, 250, 251, 252, 256, 257, 258, 260, 262, 263, 265, 266, 267, 291, 292, 296, 300, 301, 303-307

– Гојгић Младен, 323

– Гојгић Радиша, 323

– Голдштајн Паја, 290

– Гордић Богдан, капетан, 159

– Гордић Драгослав, 197, 198, 199, 200, 201, 202, 205

– Грдановић, поручник, 230

– Гутман Вита, 99

 

Д

– Дамјановић Миодраг, генерал, 6, 9, 10, 287, 379

– Дамјановић (Кораћ) Ружица, 9

– Дана, партизанка, 84-87

– Дангић Јездимир, мајор, 39, 61, 63-67, 70, 71, 89, 90

– Даничић, 285

– Даничић Верољуб, наредник музичар, 103

– Делић Милан, 279

– Демировић Веселин, 125, 126, 129

– Деспотовић Драгољуб, наредник капелник, 95, 96, 99, 103

– Диковић Милија, адвокат, 333, 367

– Димитријевић, хотелијер из Кладова, 347

– Димитријевић Бора, 270

– Додић Владимир, капетан, 201, 206

– Драговић, госпођа, 283

– Драговић Велисав, 281, 282

– Драговић Станија, 282

– Драмићанин Ратомир, 322

– Драшковић Милорад, 269

– Дрндаревић Божидар, четник, 109

– Дробњак Арсеније, 129, 323

– Дробњаковић, жена из Ужица, 54

– Дугалић, партизанка, 155

– Дукић Димитрије, поручник, 361

 

Ђ

– Ђекић Радомир Ђедо, војвода Златиборски, 7, 8, 27, 28, 30, 32, 33, 34, 36, 37, 38, 47, 53, 54, 58, 60, 61, 63, 64, 65, 68, 71-74, 76, 79, 80, 85, 88, 89, 169, 170, 172, 173, 175, 275

– Ђилас, 130

– Ђорђе, инжењер из Мајдана, 214

– Ђорђевић, чиновник из Бајине Баште, 269

– Ђорђевић Бранислав, трговац, 323

– Ђорђевић Цветан, 238, 310, 311

– Ђорић Душан, поручник, 211

– Ђукић Сима, 129

– Ђуновић, поручник, 112

– Ђуковић Ранко, 231

– Ђурић Милан, прота, 153

– Ђурић Милојко, 305

– Ђурић Радојко, потпоручник, 202, 236, 265, 291, 292, 294, 295, 299, 300, 301

– Ђурић Сергије, капетан, 361

– Ђуришић Павле, потпуковник, 302

– Ђуровић Машан, капетан, 159

– Ђурчић Коста, 99

 

Е

– Ерић Велимир, поднаредник, 151

– Ерић Лазар, потпоручник, 210

– Ерић Стојан, мајор, 129

 

Ж

– Живковић Драгиша, наредник музичар, 103

– Живковић Новак, студент, 245

– Жудевац Веселин, трговац, 323

 

З

– Зарић Милорад, 318, 320

– Захарић Чеда, потпуковник, 111

– Зечевић Влада, свештеник, 153

– Зихорски Антоније, водник, 151

– Зупац Крсто, 215

 

И

– Иван Франц, наредник музичар, 103

– Ивановић Витомир, 129

– Игњатовић Вучко, мајор, 5, 6, 94, 95, 102, 103, 104, 106, 108, 110, 113, 114, 117, 119, 120, 122-128, 132, 133, 134, 136-139, 141, 143-146, 148, 149, 150, 152, 154, 177, 180-183, 185, 198, 199, 205, 218, 219, 223, 230, 237, 242, 271, 272, 288, 291-305

– Игњатовић Вучко, син мајора Вучка, 180, 181

– Игумановић Мирољуб Мита, 278

– Илић Драгутин Ђедо, поручник, 114, 227

– Илић Милисав, 129

– Илић Славољуб, капетан, 114, 236, 266, 299, 300, 301, 302

 

Ј

– Јаковљевић Рајица, поручник, 128

– Јаковљевић Стјепан, потпуковник НДХ, 57, 67

– Јанковић Божа, капетан, 361, 375

– Јанковић Милутин, потпоручник, 308, 310, 315, 316

– Јанчић Ћирил, капетан, 347, 355

– Јањићка из Крушевца, 278

– Јевремовић Андрија, потпуковник, 93, 94, 111, 339

– Јевтић Душан, пуковник, 311

– Јевтић Каменко, поручник, 40, 56, 59, 61, 67, 72

– Јевтовић Богдан, генерал, 20, 21, 24, 25, 26, 27, 30, 34

– Јеличић Миодраг, потпуковник, адвокат, 307, 311, 312

– Јеленко, пратилац поручника Ђорића, 211

– Јелисавчићи, браћа, 52

– Јеремић Станоје, поручник, 361

– Јерковић Душан, 32, 33, 119

– Јованић Алекса, свештеник, 336, 343, 344

– Јовановић Алхибијад, капетан, 124

– Јовановић Драги, 363, 365

– Јовановић Жикица Шпанац, 278

– Јовановић Ђока, 260

– Јовановић Јоца, наредник, 257

– Јовановић Љубиша, потпоручник, 361

– Јовановић Мија, адвокат, 285, 286

– Јовановић Милија, трговац, 323

– Јовановић Милош Лацо, трговац, 337

– Јовановић Миша, учитељ, четник, 358, 370

– Јовановић Радоје „Брадоња“, потпуручник, комуниста, 92

– Јовићевић Војимир, 109

– Јовићевић Љубомир, потпуковник, трговац, 323

– Јовичић Младен, мајор, 15, 16

– Јовичић Недељко, мајор, 119, 125

– Јоксимовић Милинко, водник, 151

– Јонић Велибор, 297

– Јосиковић Радојко, трговац, 323

– Јосип Фридрих, наредник музичар, 103

– Јосић Урош, капетан, 347, 355

– Јосиповић Адам, 318, 319, 320

– Јунгић Александар, поднаредник, 201

– Јунк др Владимир, 228

 

К

– Кабаница Јова, 119

– Калабић Милан, потпуковник, 126, 143-146, 148-157, 178, 198, 203, 204, 206-211, 213-218, 221-224, 235, 236, 237, 244, 246, 258, 259, 260, 270, 271, 285, 362

– Калабић Никола, поручник, 178, 222

– Калаитовић Вук Калајит, поручник, 272

– Капелан Богдан, 119

– Карађорђевић Александар Први, 243, 269

– Карађорђевић Петар Други, 130, 240, 241, 242, 243, 214, 217, 218, 225, 243

– Карађорђевић Петар Први, 243

– Карамарковић Јевстатије, свештеник, 294, 295

– Кардељ, 130

– Катанићи из Бреснице, 202

– Катанић Милош, наредник, 202

– Кидишевић Милутин, војвода, 270

– Кисић, фудбалер, комуниста, 284, 285, 361

– Кнежевић из Биоске, 266

– Кнежевић Живан, потпуковник, 5

– Кнежевић Фрањо, потпуковник НДХ, 67

– Ковачевић Миливоје Риста, капетан, 137, 138, 230

– Ковачевић Миодраг, 274

– Ковачевић Радмило, 53

– Којић Живорад, капетан, 358

– Константиновић Михаило, 269

– Кораћ, фамилија, 115, 239

– Кораћ Видосав, 356

– Кораћ Десанка, 9, 186

– Кораћ П. Десанка, 298

– Кораћ Драган Драгиша, 238, 287, 288, 289

– Кораћ Драгић, 118, 119, 238, 287, 288, 289

– Кораћ Лека, 356

– Кораћ Манојло, 5-10, 25, 42, 56, 61, 72, 77, 83, 84, 85, 89, 91, 105, 115, 146, 148, 150, 161-163, 165-169, 172, 176, 178, 180-183, 186-192, 199, 206, 214, 245, 249, 253, 255, 256, 270, 271, 273, 274, 275, 279, 282, 283, 285, 289, 296, 297, 304, 310, 311, 346, 358, 362, 364, 365, 367, 378

– Кораћ Милан, 118, 119

– Кораћ Милена, 9, 186

– Кораћ Надежда, 9, 21, 186

– Кораћ Петар, 350, 368

– Кораћ Радомир, 287

– Кораћ Ружица, 9, 186

– Косорић Веселин, 88, 286, 371

– Костић Добривоје, поднаредник, 54, 75

– Костић Драгољуб, 129, 237

– Костић Никодин, 54

– Котарац Миљко, 114

– Кратовац Будимир, абаџија, 237

– Ккригер Сапиха, гестаповац, 348, 349

– Крстић, свештеник, 152

– Крстовићи, браћа, 90, 91

– Кршић Петар, 84, 85, 86

– Кузмановић Пера, 29, 81

– Кузмановић Раца, 81

– Кукољац Милош, поручник, 39, 55, 58, 59

– Кушић Милинко, 32, 92, 93

 

Л

– Лазар, кнез, 247

– Лазовић, капетан, 159

– Лазовић Милутин, наредник, 299, 301, 302

– Лаковић Петко, мајор, 367

– Лалатовић Мирко, мајор, 225

– Лаловић Бранислав, капетан, 340

– Лаудановић Синиша, поднаредник, 127

– Лаутнер Хенрих (Милош Војиновић), 235, 244, 245 , 253, 261, 285, 305

– Липовац Вељко, наредник музичар, 103

– Лојаница Симо, поручник, 279

– Лончарић, 340

– Лужанин, наредник, 11

– Лукић Драгомир, пуковник,  246, 302, 303

– Лучић Деско, 175

 

Љ

– Љотић Димитрије, 12, 248, 289, 348

– Љубичић Никола, 84, 85, 86

– Љубојевић Веселин, шофер, 269

 

М

– Мајсторовић Петар, поднаредник, 38, 69

– Максимовић Милорад, писар, 269

– Мандић Гаврило, 215

– Мандић Данило, наредник, потпоручник, 12, 49, 52, 95, 116, 279

– Мандић Раденко, 315, 316, 317

– Манић Боривоје Бора, 294, 323, 324, 327, 328, 370

– Маринковић Александар, поднаредник, 151

– Маринковић Бранислав, 322

– Маринковић Сава, капетан, 102, 103, 146, 207, 208, 209, 210, 214, 228, 231, 232

– Марић Перо, 69

– Марјановић Миљко, 24, 114, 122, 129

– Марјановић Светозар, 285

– Марјановић Филип, студент, 285

– Марковић Милош, капетан, 102, 103, 123, 146, 156, 199, 207, 214, 236, 294, 295, 300

– Марковић Миодраг, капетан, 365

– Марковић Радојица, 207

– Марковић Сава, капетан, 361

– Марковић Сава, поручник, војвода, 358

– Марковић Средоје, капетан, 13, 38, 42, 43, 45, 46

– Мартин Дејвид, 8

– Марчетић Мирко, 318, 319, 320, 367

– Масаловић Милош, пуковник, 244, 299, 303, 304, 309, 310, 363, 365

– Масаловић Радивоје, радник, 269

– Матијашевић Милутин, капетан, 105, 121, 294

– Матић Милисав, 237

– Матић Момчило, мајор, 235, 261, 279, 277, 278, 287, 288, 305

– Матовић Иван, професор, 124, 268

– Матовић Милош, капетан, 237

– Меденица Вуко, наредник, 7, 34, 61, 68, 69, 85, 88, 172

– Механџић Б. Миладин, 305, 323

– Механџић Д. Бранислав, 252, 289

– Механџић Д. Јован, 323

– Механџић Д. Раденко, 323

– Мијовић, госпођа, 368

– Мијовић Вујадин, поручник, 368

– Миливојевић Милорад, поручник, 221, 235

– Милинковић Чеда, 242

– Милић Смиљен, 287

– Милићевић Тодор, генерал, 287

– Миличевић, поткивачки водник, 151

– Милекић Ђорђе, 88

– Миленковић Периша, 205

– Милетић Драгољуб, потпоручник, 279

– Милетић Владета, адвокат, 34

– Милетић Момир Моша, наредник значар, 44, 96, 199, 200

– Милићевић Тодор, генерал, 378, 379

– Миловановић Михаило, сликар, 269

– Милошевић Владислав, капетан, 361

– Милошевић Милован Ђапа, 104

– Милутиновић Драгомир, мајор, 282, 286, 360, 378

– Минић Божидар, свештеник, 66, 67, 69, 70

– Минстер фон Роберт, капетан, 261

– Мирковић Андрија, 175, 235, 244

– Мирковић Милош, 129

– Митић Влада, 348

– Митић Милорад, капетан, 90, 91, 94, 105, 107, 110, 113, 133

– Митрашиновић Ђуро, 322

– Митровић Милорад, каплар, 199, 200, 201, 214, 215, 260, 343, 344, 358, 360

– Мићашевић Илија, капетан, 303

– Мићићи, фамилија, 236

– Мићић Љубомир, 93, 236, 245

– Мићић Радомир, скретничар, 307, 308, 309, 310, 311

– Михаиловић Драгољуб Дража Чича, 5, 8, 9, 11, 12, 20, 27, 71, 73, 88, 90, 91, 94, 95, 96, 101-105, 113, 122, 133, 138, 151, 160, 179, 193, 195, 196, 197, 220-223, 225, 230, 256, 257, 268, 270, 279, 280, 291, 292, 293, 294, 307, 311, 312, 314, 316, 318, 321, 322, 324, 326, 332, 333, 348, 355, 360, 368, 369, 373, 374

– Михаиловић Милијан, 119

– Младеновић, капетан, 275

– Младеновић Никола, капетан, 159

– Младеновић Стеван, 207

– Мојсиловић Милоје, водник, војвода Јелички, 159

– Мољевић др Стеван, 320, 321

– Морис Вито, поручник, 360, 375

– Мослеј, 269

 

Н

– Неготинац Серафим, капетан, 15

– Недић Љубиша Љуба, 209, 298, 323

– Недић Милан, генерал, 5, 6, 8, 9, 16, 19, 20, 27, 33, 67, 126, 132, 134, 137-145, 147, 148, 150, 153, 154, 155, 158, 160, 161, 178, 179, 193-195, 197, 217, 220, 222, 240, 243, 245, 246, 250, 252, 253, 256, 257, 271, 281, 284, 291, 293, 300-304, 306, 307, 309, 310, 313, 314, 348, 363, 371, 379

– Недић Нешко, поручник, 11, 12

– Ненадовић, свештеник, 152

– Никачевић Добросав, учитељ, 322

– Никић Будимир, капетан, 233, 262, 265, 315, 316

– Никола Други, цар Русије, 15

– Николић Благоје, поручник, 141

– Николић Влаисав, 233

– Николић Милинко, наредник, 124, 205

– Новаковић Ђорђе, наредник, учитељ, 11, 34, 81, 93, 95, 122, 144, 176, 225, 250, 251, 334, 339, 341, 370, 371

– Новаковић Ђ. Славко, учитељ, 358, 370

 

О

– Обреновић Милош, кнез, 120, 327

– Олћан Михаило, 232, 244, 245, 253

– Остојић Захарије, мајор, 134, 140, 222, 225, 321

– Остојић Спиро, свештеник, 238

 

П

– Павловић Драгослав, потпуковник, 5, 6, 27, 122, 123, 125, 127, 133, 134, 136, 138, 140, 146, 228-231, 233, 298, 321

– Павловић Живојин, 268

– Павловић Илија, наредник, 215

– Павловић Илија, потпоручник, 361

– Павловић Мило, поручник, 214

– Павловић Радуле, водник, 215

– Павловић Стеван, професор, 234

– Пајевићи из Заграђа, 200, 212

– Пајевић Божо, кројач, 270

– Пајевић Јордан, 277

– Палошевић Миодраг, мајор, 133

– Панић Радоје, потпуковник, 111

– Пантелић Војислав, потпуковник, 136, 137, 159, 217, 224, 230

– Пантић Раденко Сајџија, 118, 275

– Пашић Јован, свештеник, 28

– Пашић Милан, свештеник, 270

– Пашић Никола, 79

– Пејић Манојло, капетан, 20

– Пенезић Слободам Крцун, 270

– Перишић Владимир, 129

– Перишић Радосав, водник, 215

– Петровић Бранислав Брана, капетан, 321, 322

– Петровић Драгољуб, наредник музичар, 103

– Петровић Миливоје, 272

– Петровић Петар, 129

– Петровић Слободан, 341

– Петровић Станимир, 88

– Пећанац Коста, војвода, 8, 12, 22, 33, 73, 170, 195, 225, 318

– Пећинар Душан, потпоручник, 318, 320, 334, 335, 340, 370

– Пијаде, лекар, 358, 359

– Пијаде Моша, 130

– Пиперчића Обрад, поручник, 242

– Плећаш Ђуро, капетан, 35, 44, 53, 61, 75, 76, 80, 275

– Побремовић Матија, 208, 209, 210

– Поповић, професор, 96

– Поповић Гвозден, индустријалац, 80, 81

– Поповић Драгослав, кафеџија, 141

– Поповић Ђорђе, наредник, 151

– Поповић Ђорђе, столар, 130, 151

– Поповић Ђорђе, учитељ из Прањана, 225, 339

– Поповић Момчило, 152

– Поповић Павле, 308

– Поповић Света, свештеник, 141, 153

– Поповић Стојан, 42, 46, 50

– Прљевић Будимир, поднаредник, возовођа, 4, 52, 144, 260, 370, 371

– Продановић Бранко, каплар, 38, 69

– Продановић, геометар, комуниста, 40, 45, 49

– Продановић Лука, 49

– Продановић Милован, капетан, 374

– Простран Даринка, 279

– Простран Душан, професор, 279

– Простран Стеван, свештеник, 279

– Протић Адам, 368

– Протић Вукашин, 322

– Протић Света, потпуковник, 136, 139, 159

– Протић Тома, капетан, 361

– Пурић Илија, свештеник, 276

– Пурић Милан, адвокат, 322

 

Р

– Рада партизанка, 84-87

– Радаковић Ђорђе, водник, 151

– Раде из Сарајева, 86

– Радивојевић Чеда, 67

– Радовановић Радован, восник, 151

– Радовић Душан, 215

– Радовић Недељко Неђа, 87

– Радосављевић Лазар, прота, 152

– Радосављевић Милош, 282

– Радоњић, учитељ, 321

– Радуловић Миленко, потпоручник, 265, 299, 301, 302

– Рајаковић Милан, индустријалац, 269

– Рајић Владимир, владика, 336

– Рајић Танаско, 14

– Рајковић Боривоје, капетан, 359, 366, 367, 374

– Ракић Десимир, 90

– Раковић Предраг, поручник, 159, 232, 256, 257, 309

– Раонић Добросав, студент, 287

– Рачић (Милетић) Драгослав, капетан, 123, 124, 126, 127, 128, 131, 135, 136, 137, 158, 220, 230

– Редић Драгутин, потпуковник, 13, 21, 25, 30, 33, 34, 128

– Ристивојевић Воја, 337

– Ристић Рафаило, 109

– Рњак Петар, наредник, 86

– Рогић Милија, поручник, 326, 327, 328, 330, 336, 339

– Рогић Мића, поручник, 35, 80

– Рогић Страхиња, мајор, 90, 111

– Роси Иван, ветеринар, 228, 235

– Рукавина, комунистички генерал, 110

– Рус Властимир, наредник музичар, 103

 

 

С

– Саватић Мирослав, инжењер, 94

– Савовић Милоје, мајор, 159, 204, 210, 213, 214, 217

– Самарџић Неђо, машиновођа, 85, 88

– Сандић Сава, 214

– Секулић Андрија, наредник, 88

– Секулић Слободан, поручник, 28, 93

– Симић Радосав, прота, 28, 99, 100, 260

– Симићевић Миле, 175

– Симовић Душан, генерал, 343, 344

– Симовићи из Тометиног поља, 136

– Симовић Борисав, 246, 288, 362

– Симовић Милинко, пекар, 9, 16, 367

– Синђелић Милијан, 233

– Ситрин, 268

– Словић Милош, капетан, 105, 107, 108, 110, 146, 177, 200, 201, 212, 215, 227, 228, 230, 231, 236, 237, 239, 242, 294, 295

– Смиљанић Алекса, 109

– Смиљанић Душан, капетан, 159

– Смиљанић Милан, прота, 153

– Смиљанић Мирко, поручник, 135

– Смиљанић Момчило, поручник, 93

– Соколовић Будимир, свештеник, 35, 72

– Спасовић Ацо, студент, 322

– Спечек Властимир, наредник музичар, 103

– Срдановић Милорад, поручник, 115, 116, 119

– Сремац Небојша, потпоручник, 230

– Стаљин, 217, 218, 240, 241, 267

– Стамболић, студент, 195

– Стаматовић Станко, капетан, 39, 58

– Стакић, 368

– Станисављевић Драгоје, 201

– Станић Вићентије, 129

– Станковић Драго, 332

– Станковић Милош, поручник, 124

– Станковић Радивоје, водник, 151

– Станићи, браћа из Биоске, 12

– Станић, наредник, 75

– Станић, четник, 74, 75

– Станојчић Крста, поднаредник, 52

– Стефановић Љуба, апотекар, 24, 323

– Стјепановић Здравко, потпоручникик, 6, 40, 56, 57, 61, 68, 70, 82, 83

– Стојадиновић, капетан, 365

– Стојановић Александар, капетан, 347, 355

– Стојановић Љубомир, потпоручник, 246, 252, 258, 260, 309

– Стојановић Радован, капетан, 9, 10, 14, 16, 20, 30, 32, 39, 42, 45, 47, 52, 61, 63

– Стојић Александар, 279, 280

– Стојић Србо, 170

– Страњаковић др Драгослав, професор, 369

– Страњаковић Сретен, пуковник, 25, 30, 79, 90, 91, 94, 96, 99, 105, 108, 110, 111, 112, 246, 250, 369

– Сухомељ Александар, студент, 35, 69

 

Т

– Тадић Божа, 221

– Тадић Раденко Раденац, 221

– Тајсић Младен, поднаредник, 206

– Танкосић, редов, 327, 328, 336

– Танкосић Милан, поручник, 102, 105, 110, 120

– Тановић Радоје, 119

– Тачић Чедомир, 215

– Тешмановић Дамјан Дака, војвода Лознички, 159

– Тијанић Милашин, потпоручник, 45, 277, 278, 324, 326, 330

– Тичар Иван, наредник музичар, 103

– Тодоровић Борислав, потпуковник, 6

– Тодоровић Бошко, мајор, 39, 40, 48, 59

– Тодоровић Милорад, потпоручник, 230

– Тодоровић Михаило, професор, 268

– Томинчевић  Раде, потпоручник, 361

– Томић Милан, поднаредник, 151

– Томић Стеван, капетан, 214, 215

– Топаловић Тихомир, војвода, 361, 373, 374

– Тренченко Петар, 270

– Трифуновић Андрија, наредник, 109

– Трифуновић Милан Лала, поднаредник, 357, 358

– Трифуновић Мирослав, генерал, 321

– Трифуновић Михаило, бан, 21, 23, 24, 30, 33, 34

– Тројановић, потпуковник, 378

– Турнер др Харолд, генерал, 248, 249, 251, 252, 257

– Туцаковић Михаило, потпоручник, 109

 

Ћ

– Ћирјак Милојко, 101

– Ћирковић др Стеван, капетан, 361

– Ћосић Божидар, поднаредник, 159

– Ћосић (треба: Ћосовић) Божидар Божа, војвода Јаворски, 7, 26, 33, 37, 38, 170, 172, 175, 263, 317

 

Ф

– Филиповић Предраг, потпоручник, 151

– Филиповић Сибин, наредник, 151

– Филиповић Стојко, поручник, 112, 289

– Фрике, потпуковник, 309

 

Х

– Хитлер, 119, 196

 

Ц

– Цветић Раде, 69

– Цветко, 347

– Цветковић Драгиша, 343, 344

– Цветковић Милан, потпуковник, 13, 22, 25, 30, 33, 34

– Цвијовић Илија, наредник, 46

– Церовић Симета, 48, 49

 

Ч

– Чађевић, помоћник бана, 33

– Чарапић Мило, 277

– Чвркић Срећко, 231

– Черне Антон, капетан, 13, 40, 43, 45, 48, 49, 57, 61

– Чиковић Фрањо, 83

– Чоловић Радојица, наредник, 53, 61, 74, 75, 76, 80

– Чудић С. Здравко, поручник, 359, 361

– Чумић Новак, 119

 

Ш

– Шефер, гестаповац, 348, 349

– Штајнер Хуго, пуковник, 378

– Штукић Милорад, 113, 133

– Штурм Артур, професор, 279

– Штурм Вера, 279

– Шушњеварић Драгомир, потпуковник, 129

 

 

 

 

Затворено за коментаре.