Суд Новог поретка

Суд Новог поретка

Како се свет последњих деценија претворио у “планетарно село“, у коме мало шта може остати сакривено, ми смо сада први пут у историји сведоци једног ПРОЦЕСА који се одржава у условима потпуно супротним ономе што његова бит подразумева (тајност и тортуру). То је оно на шта надмени представници Новог поретка нису рачунали…

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

Већ данима Слободан Милошевић растура хашки суд и његове лажне сведоке. А то је тек почетак- трајаће годинама…

За Нови поредак је, дакле, лоше почело. И из њихових редова чују се критике против овог назови суда. Као, лоше су се спремили (за те паре – пише између редова). И додају: а Милошевић се добро спремио…

Управо се води кампања против Милошевићеве одбране. Један представник тзв. невладиних организација, Ковачевић-Вучо, каже како чињеница да Милошевић зна тако прецизне податке о збивањима на Космету потврђује да је он лично планирао злочине! Постојање злочина за њих је несумњиво, самим тим што се оптужују Срби. Само што не кажу: чему уопште суд, зар све ионако није јасно? Уосталом, зар Срби већ нису и осуђени и кажњени?

Досов савезни министар полиције, Живковић, каже да Милошевић користи тајна документа војске и полиције, што је незаконито! Неупућена јавност је у почетку очекивала обрнуту реакцију власти, чак је било захтева да се Милошевићу службено шаљу потребна документа. На крају крајева, држава има обавезу да пружи правну помоћ сваком свом грађану. Тако су се ти неупућени, чувши ову изјаву досовог министра, запитали: чију овај страну држи, нашу или њихову? И ако ништа друго, ово им је била добра прилика за једноставну поуку. Наиме, Дос држи ону страну која га је основала, финансирала и довела на власт, а која је, нема сумње, иста она страна која је основала и хашки суд.

И овај процес, као и сваки други процес (погрешно је употребљавати реч “суђење“, разлика је суштинска), одржава се само форме ради. Ствар је, међутим, у томе што је, за разлику од безброј до сада одржаних процеса, овога пута важна и форма. Наиме, претходни процеси – инквизиција, нацизам, комунизам – одигравали су се далеко од очију јавности. И када је жртва извођена пред народ, то је било тек у завршној фази, пошто је њена одбрамбена способност мање-више потпуно уништена у мрачним казаматима.

Како се свет последњих деценија претворио у “планетарно село“, у коме мало шта може остати сакривено, ми смо сада први пут у историји сведоци једног процеса који се одржава у условима потпуно супротним ономе што његова бит подразумева. То је оно на шта надмени представници Новог поретка нису рачунали. Њихова катастрофална стратешка грешка!

Да су мало боље размислили, оставили би Милошевића у Београду да му наши судови суде за неку реалну ствар. На пример, како је син оног Томића из Врања могао да купи железару Скопље за 40 милиона долара? И како су фамилије готово свих владајућих комуниста постале милионерске, док је народ једва састављао крај са крајем…

Овако, Нови поредак се нашао у небраном грожђу. Изговарање неприпремљеношћу хашког суда, које, наравно, звучи смешно, само је један међупотез док они грчевито смишљају нову стратегију. Јер, ако се овако настави, Милошевић ће их свакако победити. Не зато што је он надчовек, како спремно тврде његови другови из Социјалистичке партије, него просто због тога што при оваквом реалном стању ствари не би могао да изгуби ни неко са скромним интелектуалним могућностима.

Узмимо за пример ратове на западу земље. Нови поредак оптужује Милошевића да их је он изазвао и започео. А нема никакве сумње да је то учинио управо Нови поредак из својих империјалних разлога. Милошевићу је веома лако да ово докаже: довољне су мемоарске књиге западних политичара Цимермана, Овена, Карингтона и других, или само њихове изјаве за штампу. Тако, сви они кажу да је Вашингтон натерао Алију Изетбеговића на рат, пошто је он потписао уговор о миру (тзв. Лисабонски споразум).

Слично стоје ствари и са Косовом и Метохијом. Ништа лакше него доказати да је овде реч о деценијском, боље рећи вековном, настојању Албанаца да отму део српске земље. У последњој фази овог чина, крајем прошле деценије, управо је Нови поредак наоружао екстремне Албанце, и то оне из света подземља, и гурнуо их у рат. Хашки суд је немоћан у доказивању своје тезе да ствари стоје обрнуто, ма колико се припремао.

(Не)правду на страну, нарочито скрећемо пажњу онај део тужиочеве уводне речи, када је он описивао Косово као област која је припадала многим државама (Турској, Аустроугарској, па мало и Србији), и на којој су живели многи народи (Албанци, Турци, Хрвати, па мало и Срби).  Тужилац је, заправо, предавао нову историју, коју ће можда ускоро и наша деца учити у школама. Нови поредак се понаша као победник, а сваки победник изнова пише своју историју. Уосталом, ево како један од водећих људи Новог поретка, Џорџ Сорош, види историју наше земље, према ауторском чланку “Одабир конкретних циљева за балкански Пакт о стабилности“, објављеном у “Вашингтон посту“ 30. јуна 1999:

“Различите националности на Балкану могле би живети у миру ако би над њима постојао ауторитет задужен за очување реда и мира. У прошлости, тај ауторитет било је Отоманско царство, као и Аустроугарска монархија. Титова Југославија је одиграла сличну улогу… На регију би требало гледати као на већу од бивше Југославије…“ (Цитирано према “Билтену“ Милана Марковића из Чикага.)

Дакле, Нови поредак никоме овде неће дозволити да одржи суверену државу. Он жели да трајно окупира Балкан, на овај или онај начин, а за то му је неопходна историјска припрема. Другим речима, као што му је сада неопходно скривање сопствених злочина, и сопствене праве улоге, неопходно је “прање биографија“ и свих осталих тлачитеља балканских народа, вековима уназад. Зато ће из школа отићи и народне песме о Марку Краљевићу, и Његош, и Дучић (ако се он уопште вратио из претходног прогонства) и Иво Андрић…

Дакле, на нама је да смишљамо стратегију прилагођавања, како бисмо некако прегурали и ове османлије. Што се нашег листа тиче, решили смо да и ми њих једном тужимо суду. Наиме, Општинском суду у Крагујевцу “Погледи“ су поднели кривичну пријаву против Душана Јањића из Форума за етничке односе – а то је једна од експозитура Новог поретка у Србији – због кривичног дела клевете из члана 92 став 1 Кривичног законика Србије. Јањић је у “Независној светлости“ из Крагујевца, у броју од 24. јануара, изјавио да наш лист шири “расну мржњу“, наводећи као пример јануарске “Погледе“. Претходно је, на Другом програму Радио Београда, изрекао још горе квалификације, говорећи да “Погледи“ “шире нацизам по Србији“ и сл.

Јањић, наравно, није навео ни један конкретан чланак којим би поткрепио своје тезе, јер таквог чланка и нема. Не верујемо, чак, ни да је он читао те “Погледе“. Видео је Радована Караџића на првој страни, пуковника Драгослава Рачића на другој, па даље није ни листао! Његовом марксистичко-лењинистичком образовању, сада освеженом зеленим новчаницама које засипају тај Форум, ове две слике биле су више него довољан доказ! Уосталом, ако у Новом поретку нема места за такве величине као што су Његош и Иво Андрић, зар уопште треба дискутовати по питању једног Радована Караџића или једног Драгослава Рачића!

Баш нас занима како ће суд пресудити у овом случају, који је, са које год стране да се посматра, кристално јасан…

 

(Март 2002)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *