Зашто ДОС треба да оде

Зашто ДОС треба да оде

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

Српски национални интерес бр. 1 сада је питање како владајућу Коалицију звану ДОС отерати на “буњиште историје“ – како би то рекао њиховим лидерима некада најомиљенији лик Карл Маркс. Има много разлога због којих ови марксисти сметају грађанима Србије, и због којих већ једном треба да нам се скину са врата, а у најкраћим цртама то су:

1. ДОС је нецивилизацијска појава и као таква не постоји ни у једној западноевропској земљи. У европским демократијама не могу постојати странке финансиране из иностранства, јер је јасно да су оне у том случају везане више за своје финансијере, него за гласаче. У интересу јавности, требало би објавити колико новца су лидери ДОС-а примили са стране и под којим условима, али за те податке ћемо, наравно, причекати. Свакако у вези с овим је и спречавање грађана да виде полицијске досијее лидера ДОС-а из ранијег периода. У неким источноевропским земљама ти досијеи су отворени, док су овде вероватно уништени одмах после 5. октобра 2000. године.

2. У западним демократијама се може видети да странке које имају мање од 1 посто гласача добију понеко место у влади или каквом другом јавном сектору. Али да странке са нула кома нешто бирача добију најважније полуге моћи, то се вероватно никада и нигде није десило, сем сада у Србији. Од чланица ДОС-а једино је Демократска странка освајала респектабилан број гласова, негде око 12 одсто, док остале нису ни излазиле на републичке изборе, нити ће убудуће излазити, јер им је јасно колико вреде. А такве странке воде главну реч у просвети, дипломатији, полицији, судству…

3. Хајка на криминалце, макар и селективна, ипак је истерала на чистац многе важне ствари. И поред чврсте контроле већине медија, грађани су видели да постоје извесне везе између појединих лидера ДОС-а и мафије. Штавише, показало се да постоје и троструке везе – политика, мафија, тзв. угледни привредници – које су по народ и државу најфаталније. Јавности је најпознатији случај председника Скупштине Аутономне покрајине Војводине Ненада Чанка, јер су објављене његове фотографије у заграљају са једним нарко-дилером и једним од привредника из најновије поставе. Нарко-дилер је однедавно у затвору, а привредник је купио три државне шећеране за три евра, док му је четврта управо позајмила (!) сву робу, тако да ни сељацима-добављачима сада не може да испоручи уговорене количине шећера. (Та четврта шећерана је из Баната, али су сељаци-добављачи игром случаја из Срема, а са Сремцима нема шале, у шта је могао да се увери свако ко је тих дана покушао да прође њиховим ауто-путем.)

Када би новине којим случајем објавиле фотографију на пример председника Скупштине немачке покрајине Баварске у загрљају са особом која продаје дрогу, у најмању руку уследила би моментална оставка тог председника. Колико је стање у Србији политички нездраво, види се по томе што оставку Ненада Чанка практично нико није помињао. Штавише, Чанак је добио прилику да образлаже своје ставове на најгледанијим телевизијама, док се глас неистомишљеника, који су свакако у огромој већини, нигде није чуо.

4. Лидери ДОС-а су нестручни за обављање државничких послова, уједно веома сложених и одговорних, јер они раније углавном ништа озбиљно нису ни радили. Били су професори разних грана марксизма, пропагатори комунистичке и неокумунистичке идеологије, забављачи-музиканти или само студенти… Таква кадровска структура карактерише леве револуционарне покрете, којих је у 20. веку било безброј широм планете, а од којих, иначе, ниједан није донео нешто вредно – али се не може срести у развијеним демократским земљама.

5. Лидери ДОС-а су у моралном погледу чак испод претходне комунистичке владајуће гарнитуре, јер Милошевићев државни апарат њих ипак није оптуживао за убиства и друге тешке злочине, док они то чине. На пример, очекују од грађана Србије да поверују како је Слободан Милошевић наредио убиство Ивана Стамболића, да га он не би победио на изборима, мада се у овом случају чак ни датуми не поклапају. (Стамболић се није ни кандидовао за изборе, а убијен је дан после закључења изборне листе.) Поред осталог, неморално је и држање у затвору болесног генерала Небојше Павковића, ратног хероја из 1999. године, под више него неуверљивим оптужбама, затим хајка на генерала Обрадовића када је започео борбу против новопечених богаташа, док се истовремено штити генерал Перишић ухваћен у шпијунажи.

6. Лидери ДОС-а су већином потомци партизана и истакнутих комуниста, због чега по природи ствари не желе и не могу да спроведу једну од најпотребнијих акција – процес дебољшевизације, после готово шест деценија владавине погубне комунистичке идеологије. ДОС ће увек спречавати истрагу у вези бројних жртава комунизма и кажњавање починилаца, као и враћање огромне имовине коју су комунисти отели законитим власницима.

 

(МАЈ 2003)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *