Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 4 Гласова - 2.25 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Батин подрум (Стара писма)
31-01-2015, 02:52 PM (Последња измена: 31-01-2015 03:26 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #71
RE: Батин подрум (Стара писма)

ЛУДИЛО КОЈЕ ЈЕ ПОСТАЛО НОРМАЛНО

30.-6. -`12.

Још један тежак и мучан Видовдан је за нама. Попрскан српском крвљу. Зликовци су на децу бацали молотовљеве коктеле.
Већина данас ваљда мисли, "само нек је прошло..."

Политичари се кидају око власти. Цене да је маркетиншки упутно на овај свети српски дан народу објавити "добру вест", да су се договорили.
О радости! О среће наше! Добили смо владу!
Болнице пуне рањених. Они што су обилазили краве у свакој штали, сад немају времена да обиђу страдалу српску децу.

Жандармерија добија нову заклетву, у којој пише да ће погинути за Косово. Том заклетвом добијају карт-бланш, патриотску слободу и дужност, да бију и газе народ.

Лудило постаје потпуно. Изврнута свест, анти-свест, сада је већ регуларно стање.

У нашем престоном граду педере третирају као да су са златном звездом на челу рођени, а православног крста и верника се гнушају.

Ово може, треба и мора. Свуда...

Цитат:ЛГБТ лутке у Београду
26 јун 2012 Вести

Београд -- Поставком "Демонстрација картонских ЛГБТ лутака" у центру Београда настављена акција против предрасуда према ЛГБТ популацији и за промоцију једнакости.

На Тргу републике постављене су картонске лутке ЛГБТ особа са транспарентима "Не суди књизи по корицама", "Не тражимо посебна права", "Упознај ме пре него што ме замрзиш", "Стоп предрасудама и незнању", "Поносан што постојим", као и фигура жене са транспарентом: "Ја волим свог геј сина".

Активисти ГСА пролазницима деле брошуре које указују на проблеме ЛГБТ популације и позивају на толеранцију.

Председник Геј стрејт алијансе (ГСА) Лазар Павловић рекао је новинарима да се положај геј популације у Србији побољшава, али "сензибилизација грађана касни и на томе се мора радити".

Пројекат је изабран на конкурсу програма "Календар људских права" који спроводи Управа за људска и мањинска права, а подржала га је и
амбасада Холандије у Београду.

Извор: Бета

[Слика: d0b2d0b8d0b4d0bed0b2d0b4d0b0d0bdd181d0ba...;amp;h=444]
...Ово не може и не сме. Ово су људи "опасни по околину"...

Цитат:ЗАБРАЊЕНА ВИДОВДАНСКА ЛИТИЈА
четвртак, 28 јун 2012 05:23

Синоћ иза 20 часова, организатори Видовданске Литије, телефонским путем су од стране надлежне полиције Стари град, добили забрану одржавања Литије. Обзиром да је она пријављена на време, пре две недеље, захтевали смо да писмено добијемо решење о забрани. Из полиције је речено да ће решење бити урађено.
Прошло је 2 сата иза поноћи и тај папир нисмо добили, а Литија је забрањена. Речено нам је да ако кренемо да пешачимо да ћемо бити физички онемогућени. Полиције је било пуно, око 50-ак са неколико марица и пуничких возила. Били су коректни, али ми смо били затечени одлуком да не смемо са иконама, крстом, барјацима, заставама да шетамо Београдом. Учесника Литије је било са КиМ-а, из Ниша, Шапца, Ужица, Новог Сада, Црне Горе па и из Русије. И наравно било је и из Београда. Литију су требали да предводе монаси и монахиње ЕРП-а у егзилу. ЗАБРАНА ЈЕ БИЛА, по речима полиције, ПРОУЗРОКОВАНА ЊИХОВОМ БРИГОМ ЗА НАШУ БЕЗБЕДНОСТ! А сведоци смо да се задњих пар дана полиција врло здушно ангажује да обезбеди безбедност оном "настраном делу популације града Београда" који тврди да је "поносан", а лично мислим болестан... Обезбедити безбедност здравом, православном, партиотском делу српске популације је немогућа мисија, или није у складу са европским стремљењима власти у Србији. Поштована браћо и сестре нека Вам је срећан и Богом благословен ВИДОВДАН!
Уредништво "Срби на окуп"/Фејсбук страница "Срби на окуп"

Колико можемо, ту где јесмо, опкољени непријатељима и лудилом, ипак ћемо чувати светињу.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcTgObb9GVpLN2yhT53wiMz...fI6vqc6t5w]

ФОРМИРАНА НОВА ВЛАСТ У СРБИЈИ!

27-6-`12.
Скраћена верзија)

Победничке странке су одлучиле да свој будући програм базирају на изворним европским вредностима, као им и приличи.

Председник: Томислав Николић – Перун ...

...је словенски бог неба и непогода.

Премијер: ДАЧИЋ ИВИЦА Сварог

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRYsZsdmH7hQ4Bvo-3ippI...mbTge5hhO8]

Сварог је словенски бог Сунца које даје животну топлоту као и кућног огњишта (које је замена за Сунце).
Ако би се Сварог тумачио кроз сварга то би значило да је он бог тзв. ниског неба, али тим простором већ управља Перун са много јачим доказима за то, стога се морамо окренути тумачењу његовог имена кроз корен свар.
Такође назив Сварог може представљати митско биће које је рогато (сав у роговима). Што би значило да је врховни бог старих Словена било надбиће са роговима на глави.
Сварог - Сварожић (Напомена: = Чеда)
Међу Словенима је на више места забележено име Сварожић као име једног од богова што је уносило велику забуну у истраживање словенска митологије, што због сличности са именом Сварог, што због различитих улога које су му даване.

Пoтпрдседник: Александар Вучић - Дрекавац...

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcT99vz1uCaCROKMT1YXXNt...c5CDN92uog]

...је биће из митологије Јужних Словена. Веровање је раширено по Србији, Босни, и Црној Гори.
По легенди, дрекавац је материјална манифестација умрлог, некрштеног човека (по неким причама, младог дечака), који не може да нађе мир, па прогања оне који су му згрешили у животу. Како предања кажу, дрекавац је мало, длакаво створење, слично животињи, које непрестано гази на сопствено крзно, а потом урла мешавином плача и вучјег завијања. Најчешће се шета по гробљима, а жртве дави у сну. Јако се плаши светлости, иако не може бити уништено док не нађе мир. Уколико се жртва не повинује захтевима дрекавца биће изгребана и почупана огромним канџама овог митског бића. (Напомена: За детаље видети код Томе Николића)

Други потпредсдник: Јован Кркобабић – Домовик

[Слика: 220px-Domovoi.jpg]

Под тим именима замишљан је омалени старац са крзненим огртачем који живи иза или испод огњишта и брине се о кући и стоци. Некада се замишља и у виду пса, медведа или змије. Ако се том кућном заштитнику не поклања одређена пажња, он напушта кућу и проузрокује болести стоке или смрт домаћина.

Привреда, регионални развој, рад: Млађан Динкић - Вампир

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcSPblpDAkj8v-Hg-gHvhRr...9hkJ3NPalg]

...је митолошко биће које је настало у словенској митологији, посебно на Балкану и у Украјини. Вампиром се сматра дух умрлог или леш кога је оживео зао дух или ђаво. На слику повратника-вампира који пије или сиса крв можда су утицале и грчке Ламије.

Финансије: Јоргованка Табаковић - Караконџула

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRtrY-ZMChyIloExQ0F89-...gcnZYFw2nf]

...је назив за ноћног демона. Караконџуле су искључиво женски демони са ликом старице са великим ноктима и гвозденим зубима и (веома често) са роговима.
Караконџуле се појављују у некрштене дане и тада ноћу јашу човека по селу или кроз реку и страшно га физички измуче. Жене, међутим, малтретирају на другачији начин. Понекад им изгребу лице ноктима или их бацају с брда, или их удаве у води.

Минисарство здавља, социјалне заштите и породице: Славица Ђукић-Дејановић -Суђаје

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRy1kMbuS4-qChZ6aYJLCG...pU58FMPXt6]

Министарство за инфраструктуру: Милутин Mркоњић -Дабог

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRMe0eFZ5TLwtHBUr3ESMj...xciC0ttAX4]

(Дајбог, Дажбог, Даждбог) је словенски бог који даје живот Земљи, јер је истовремено бог Сунца (сунчеве топлоте) и кише који су најважнији услови за опстанак људи. Он је истовремено и бог подземног света и родоначелник Словена (људи).

Билиско везан са богом Велесом:

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcTl-p5IUy2CVT156nAPMdu...3zmdxNuR7A]

Министарство просвете: Жарко Обрадовић -Симаргл

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcQBcRY8gMi45jpOsdKiQ8Q...Pl7z29siRA]

...је божанство Источних Словена, нејасних функција. Није утврђено да ли је у питању једно (Симаргл) или два божанства (Сим, Регл).

Осим, ових главних Божанстава, постоје и многа друга важна божанства и светилишта, од којих указујемо на најутицајније:

Милоснице су описане као жене у црнини. Крећу се саме или у групи. Милоснице су невидљива бића и свака од њих је носила неку болест. Епидемије су изазивале удруженим снагама.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRBvH-z0UMrOKKwosLOA6W...bP7Azt5ecw]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
05-02-2015, 03:07 PM (Последња измена: 05-02-2015 03:57 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #72
RE: Батин подрум (Стара писма)
ГОДИНА МУЊА

25-06-12
ИЛИ: ЕП 2012

[Слика: 4RIAN_01142395.LR.ru.jpg]

Кад пуно гледаш фудбал, просто престанеш да примећујеш како се развија. Или како скреће где не треба. Све ти постане слично. ("Кад стално гледаш у траву, не примећујеш како расте." - Јапански хаику).

Оно што прво ваља констатовати након расплета квалификација, да су се у полуфинале ЕП пласирале мултинационалне ногомлатне корпорације. Ово првенство се слободно може назвати "Европски мастер колонијалних сила".

Плати па клати.

Сада је све једно која ће од четири репрезентације заузети трон. Вероватно најмултинационалнија.

Поента је у парама, и то је разумљиво. Али, у чему ту навијачи датих репрезентација налази задовољство, виртуалну самореализацију, разлог за "националну" еуфорију суб-космичких размера (кад су платили Кунта-Кинти да трчи за њих, под заставом која му је као и свака друга, а химну тек распознаје, кад скине слушалице са ушију) само ти навијачи, сваки за себе, знају.

Друго - показало се да чак и код професионалаца највишег ранга (и ово је важно и за нас) међуљудски односи (или, што би спортски психолози свели под формулу "психо-динамика спортске групе", а све везанао за "колективну идентификацију"), народски се вели слога - неслога, имају скоро пресудни значај.
Екипе попут Француске (тукли се у свлачионици), Русије или Холандије..., испале су највише зато што је било трвења међу играчима.

Треће: *ебем ти Србе. Не знам на колико сам људи наишако који су ми рекли да навијају за Хрватску (?!). Кад их питаш што то раде себи... "Па знаш... боре се, играју добро... Тандара-мандара. Ја не видим да су то довољни разлози да се навија за усташе, али - таман и да су прошли (за шта би ме било баш брига) то је екипа скромних могућности која је играла декадентан и досадан фудбал. Борили су се колико и други. Зашто ти српски ногометни кроатофили нису навијали нпр. за Шведску која се, већ отписана, морално издигла, или за Ирце чија се песма орила стадионом у моментима када је њихова репрезентација дефинитивно напуштала првенство?

Фудбалска мрсомуђења Горчина Стојановића све теже подносим.

И, сад, суштина:
Ово Европско првенство је показало ДОМИНАЦИЈУ ЗАСТРАШУЈУЋЕ БРЗИНЕ!

Кад год се помисли да је фудбал достигао свој климакс и да следи његово лагано пропадање до белог џина, појави се нешто ново, што му ( фудбалу као игри) врати живот.
Синоћ су Италија и Енглеска играле 0 : 0. И, рекао би човек - па очекивано, бункер на бункер и то је то. Није. Шанси је било у изобиљу. Толикој индивидуалној тркачкој брзини, брзинској техници и брзини ума, ни најбоље одбране нису успевале да се успешно супротставе.

Када се сударе екипе где су сви брзи, онда се то скоро не примећује.
Али, наш селектор Михајловић је све што га је занимало могао видети у пријатељском мечу против Француске у првих двадесет минута. Све остало је био излет.
Д` извинете, препишали нас.

То што је могао да види је наша потпуна инфериорност на плану брзине. Не само као моторичке, већ и као техничко-тактичко-когнитивне способности.

Како да пристигнемо најбоље (најбрже)? Шта је наш проблем?
Методологија тренинга?
Јесте, "Проблем је што је тренинг статичан, а утакмице се играју у великој брзини!" ("Подучавање фудбала", штампано у Бечу 1919 године).

Ама, има нешто пре тога, а види се на насловној слици. А шта видите на слици? Да вам помогнем - 14 лопти. А шта не видите?
Па децу, забога.
како направити селекцију без деце?

Но, о томе како вратити децу на пољанче, другом приликом.

ПОВАМПИРЕЊЕ

21-06-12
ИЛИ


Pokop Otta von Habsburga i žal za Monarhijom


[Слика: image.jpg]

Повод овом писању је мала припрема за одговор на нову ескалацију антисрпског расизма, чија је резонантна кутија, дакле не директни произвођач, етаблирани војвођанерско-сецесионистички портал "Autonomija". Расистичка бљувотина је штампана под насловом "Genocid je zločin države". Извор из кога се расизам лансира, па "сигнал" даље прихватају подређени штрумфирери је Deutsche Welle, а непосредни креатор расистичких радова извесни журналист (??!!) Емир Нурмановић, коме погано кољено не би сакрило ни да се самопреименовао у "Нурманоглу". Нурмановић је класична потурица (што је, понављамо, карактерна особина и ништа друго), архетип балије у новинарској служби.

Претражујући чиме балија трује, дошли смо и до овог "написа", у коме описује, с суздржаним ридањем, како је покопан један Хабзгурговац, с чврстим уверењем да ће се, ако се Папа и Алах смилостиве, исти повампирити и умножити до коначне победе.

На жалост, све је упаковано у рухо НОВЕ ЕВРОПЕ, и, слушајте ви мене, балија не лупета, већ, коликогод вам бизарно изгледало, само констатује текуће процесе.

Цитат:Unatoč tomu što Austrija odavno nije monarhija, pokop Otta von Habsburga poprimio je državni karakter. Posebno oštri kritičari tvrde da Austrijanci nikad nisu skroz raskrstili s Austro-Ugarskom Monarhijom

Цитат:Еmir Numanovic, Nacional, 18. 07. 2011

Otto von Habsburg, sin posljednjeg austrougarskog carskog para Karla i Zite, sahranjen je u subotu (16.07.) u Beču, u grobnici Kapuzinergruft, gdje počivaju i ostali članovi nekadašnje carske obitelji. Misa u katedrali Svetog Stjepana predvodio je bečki nadbiskup Christof Schönborn, a na misi su bili brojni predstavnici europskog plemstva, švedski kraljevski par Gustav i Silvija, luksemburški vojvoda Henri i njegova supruga Maria Theresa, te knez Hans Adam sa suprugom Marijom iz Lihtenštajna. Svečanosti su nazočili i brojni europski političari, među njima i hrvatska premijerka Jadranka Kosor, mađarski predsjednik Pal Schmitt, te brojni drugi dužnosnici iz zemalja bivše Austro-Ugarske Monarhije. Nisu nedostajali niti predstavnici austrijskog političkog života: premijer Werner Faymann, predsjednik Heinz Fischer, te bečki gradonačelnik Michael Häupl.

Predstavnici triju(Напомена: !!! Богу хвала, наших није било.) monoteističkih zajednica

Prije mise u katadrali Svetog Stjepana, od preminulog su se, a po želji članova njegove obitelji, oprostili i predstavnici drugih dviju velikih monoteističkih religija: rabin Steven Langnas iz Münchena koji je izmolio židovsku molitvu za pokojnika „Al Molah Rachamin", dok je reisu-l-ulema Mustafa efendija Cerić, na englekom i arapkom jeziku izgovorio molitvu koja je još prije stotinu godina napisana za tadašnjeg preminulog cara Franju Josipa.

Dio konvoja, koji je od katedrale Svetog Stjepana do grobnice Kapuzinergruft pratio tijelo Otta von Habsburga, činili su i austrijski gardisti, a osiguravalo ga je 400 austrijskih policajaca. Ova činjenica našla se na meti kritike austrijske oporbe, koja smatra da je prisustvom austrijske vojske i policije cijeli događaj dobio državni karakter, iako Austrija već odavno nije monarhija.

Otto von Habsburg rođen je 1912. godine u austrijskom Reichenau an der Rax, da bi se nakon raspada Austro-Ugarske Monarhije već 1919. našao u egzilu, najprije u Švicarskoj a zatim u Španjolskoj. Za vrijeme Drugog svjetskog rata boravi u Americi, dok 1961. godine potpisuje dokument kojim se odriče svih prava na habsburško prijestolničko nasljedstvo u Austriji, što je na temelju tzv. Habsburških zakona (Habsburgergesetze), koji datiraju iz 1919. godine, bio uvijet za njegov povratak u zemlju.

Od 1979. godine osim austrijskog, Otto Habsburg posjeduje i njemačko državljanstvo i postaje zastupnik bavarske Krišćansko-socijalne unije, te Europske narodne stranke u Europskom parlamentu. Upravo njegov angažman u Europskoj uniji je ono što se proteklih dana isticalo kao njegova najveća zasluga: da je bio veliki zagovornik Europske unije, borac protiv nacizma i komunizma, te čovjek koji je dobrim dijelom zaslužan za pad „Željezne zavjese".

Otto von Habsburg je bio poliglot koji je govorio i hrvatski jezik, bio i hrvatski državlljanin i veliki zagovornik ulaska Hrvatske u Europsku uniju. Hrvatsku je Otto von Habsburg često posjećivao, a tijekom Domovinskog rata svesrdno pomagao.

Monarhija je prošlost - živjela Monarhija

Povjesničar Karl Vocelka smatra međutim, da se pri angažmanu Otta von Habsburga ističu samo pozitivne strane njegovog djelovanja, te zaboravlja činjenica da Otto von Habsburg zapravo nikada nije odustao od ideje ponovnog stvaranja Austro-Ugarske Monarhije: „Iz tog angažmana ipak je uvijek izbijala ideja ponovnog uspostavljanja Austro-Ugarske Monarhije, od koje cijela obitelj Habsburg nikada zapravo nije odustala. Sam Otto von Habsburg je u nekoliko navrata, izjašnjavajući se o državnoj formi u Austriji, navodio kako bi po njemu najbolja bila mješavina monarhije i parlamentarizma", navodi Vocelka.

„Pogledaju li se svi simboli koji su pri sahrani došli do izražaja, stječe se dojam da mi još uvijek imamo monarhiju", objašnjava za Wiener Zeitung povjesničar Erich Bruckmüller. Republički simboli, kaže on, nikada nisu izazivali toliko emocija kao monarhijski. „Republilka Austrijance nije odgajala kao patriote, već isključivo kao demokrate. U razumijevanju monarhističke euforije koja je trenutno očigledna, važno je također naglasiti da Austrijska republika nije nastala nakon narodne pobune i želje za promjenom, kako je to, na primjer, bilo u Francuskoj, već je nastala kao nužno zlo nakon raspada Monarhije".

S druge strane, kaže Bruckmüller, koristi od monarhijske prošlosti, ima dakako i današnja republilka. „Budimo iskreni", kaže Bruckmüller „malo tko od turista koji posjete Beč želi vidjeti radničke stanove ili tvornice, zar ne? Glavni ciljevi su Schönbrunn, Hofburg, Burgtheater i ostale znamenitosti koje je za sobom ostavila Austro-Ugarska Monarhija." Tako zapravo ne treba čuditi, što su jučer i socijaldemokratski premijer Fayman, i predsjednik Fischer, takođe deklarirani socijaldemokrat, odali poštovanje „velikom Europljaninu, koji je temelj svoga djelovanja pronašao u kršćanskim vrijednostima" i zajedno s ostalim uzvanicima u katedrali Svetog Stjepanana pjevali himnu Austro-Ugarske.

"Većina nije imala ništa protiv"


Manje kritična prema stajalištima Otta von Habsburga i prema Austro-Ugarskoj Monarhiji je povjesničarka Valeria Heuberger, voditeljica Odsjeka za Balkan pri Austrijskoj akademiji znanosti i umjetnosti, koja u razgovoru sa DW kaže: „Naravno da u Austro-Ugarskoj Monarhiji nije bilo sve savršeno, naravno da su Habsburgovci od prostora kojima su vladali imali koristi. Ali je ipak očigledno da većina stanovnika na prostorima na kojima se nekada rasprostirala monarhija, imaju lijepa sjećanja na ta vremena. Posebno je to postalo očigledno na Balkanu krajem 80-tih", kaže Heuberger.

Ona pri tome posebno izdvaja područje Bosne i Hercegovine u kojoj za vrijeme monarhije, kako navodi, nisu samo izgrađeni putevi, pruge i druge javne ustanove, već je i stanovništvo doživjelo puno poštovanje, kako kulturnih tako i religijskih običaja. „Možda to posebno važi za muslimansko stanovništvo, za koje je Austro-Ugarska najprije bila kršćanska, okupatorska sila, ali koje je jako brzo uvidjelo da ih monarhija, poštuje i uvažava kao i sve druge vjerske zajednice. Sam Otto von Habsburg se zalagao za neovisnu BiH, a posebno je cijenio bosanski islam i bosanske muslimane. Vjerovatno je i to razlog što su članovi obitelji pozvali efendiju Cerića na oproštajnu svečanost, a moglo se također jasno vidjeti da je Cerić, za sve ono što je obitelj Habsburg učinila za Bosnu i Hercegovinu, duboko zahvalan".

И, браћо Србљи са простора бивше Аустроугарске, хоћете ли поново у ТАМНИЦУ НАРОДА, у коју вас тако милозвучно призивају? Да гинете за њих, а да ни покојника по свом "закону" не смете да укопате?
Заборавили?
А да - даће вам краву, па ви њима после вратите теле?
Хоћете ли то, Браћо моја??!!!

ГУЛАНФЕРОКРАТИЈА

19-06-12
njegov ljubavnik ne znajući zapravo s kim ima posla
i da su im uloge zamenjene
traži priliku da mu jasno da do znanja
da bi život mogao da mu se preokrene
ukoliko bi više vremena provodili zajedno

Гуланферска поезија

Месец дана траје натезање око „конституисања власти у Србији“.
Ко ће кога и ко ће с ким, а ко с ким неће. Пишкићу, какићу? Са Динкићем, или са Динкићем?
Да. Помињу се и некаква програмска начела и сличне ствари.

Николић куса прве председничке дане. Није променио ни први пар чарапа у кабинету, а на његовом лицу већ стоји гримаса која поручује „дала баба динар да уђе у коло, сад даје два да из кола изађе“. Најрадије би да ћути и размишља, да га нико не цима из медитације, сем кад стигне глас да му је вакат за пензију.

Сећа ли се у опште неко шта је обећавао пре месец дана?

Од Тадића најпре чусмо да жив неће за премијера, па онда рече да је спреман за ту, још једну своју велику жртву, а искључиво ради добра свију нас, и да доврши започети посао (?!), али да му за то требају нови сарадници и у странци и у влади. Треће је јавио да је одустао и да ДС прелази у опозицију.
Кад у то стиже Шутновац са кратким и сувим абером из амбасаде УСА, да исто неће да може, него да се сабирају како знају и умеју.
У малађега поговора нема.
Шутановац велики, јак, а нешто му запело око грађевине, нервозан је, није га дражити.

Дачић неће са Чедом, сем ако не буде председик владе. Онда може све, не само виски с (х)ледом.

И сви би власт, част и маст, а да увале коалиционим партнерима вреле кромпире и врућу кашу.
Народ ћути и гледа. (Па, ако ћемо право, ко шиша народ? Ел га неко терао да излази на изборе и гласа их?)
И онако је све пропало.

[Слика: 3993307034fd752deb9517868524848_orig.jpg]

На крају ће бити онако како су се могли договорити првог сата првог дана.

ГУЛАНФЕРИЈА ће дати свечану изјаву, озбиљних лица сешће на своја места. После сликања затвориће се тапацирана врата и почеће свађа и развлачење. Утишаће се и смирити само кад стигне изасланик ЕУ да саопшти још један најновији безусловни услов за почетак разговора о придруживању заједници европских народа.

Ипак, какви су то људи, ти наши политичари? Па мого је и од њих иако су наши, а ми знамо какви смо?

Тестирао сам многе дефиниције и дошао до закључка да физички, духовни и интелектуални профил у потпуности детерминише стара реч:
ГУЛАНФЕР.

Шта је гуланфер? Широк је појам, зато и свеобухватан. Ево тумачења:

ГУЛАНФЕР : ускокогруд човек. Од друштвено корисних активности презире мање-више сваку. На посао не иде, него седи кући и чека пензију. Па кад стигне, њему се не жури.

гуланфер : (арап.-перс. gulambare, тур. gulamраге хомосексуалац), латиницом: gulanfer
бескућник, скитница,пробисвет; спадало, мангуп. Onaj koji masturbira vise od 3 puta dnevno...
Od reci guliti, koja ponekad znaci masturbirati.

= битанга, јебиветар, шарлатан, шалабајзер.

bitanga
Reč nastala od nemačkih reči bitte (molim) i danke (hvala). Jedna od mnogobrojnih srpskih reči za označavanje i etiketiranje rđavog čoveka.
U vreme kad su Nemci bili gastarbajteri u Srbiji. Sasi su bili rudari kod cara Dušana, ljudi koji nisu imali porodice, i koji su za sobom vukli kockare i kurve.

Jebivetar
Upucuje na osobu koja umešno rukuje sa vetrom i označava veći broj zanimanja:
1) Onog koji po ceo dan ne radi ništa. Krade bogu dane
2) Savetnik ili stručni saradnik u državnim preduzećima
3) Jedriličar
4) Letač na paraglajderu (paraglajderdžija?)

šarlatan
Prevarant, prodavac magle - upakovane u lepe reči, lažni lekar, doktor placebo prakse. Najprostije rečeno: hohštapler.

Šalabajzer
Шалабајзер је стари олд-скул израз за зајебанта, човека склоном спрдњи и подјебавању, зезању и шали.

Gulanfer
Složenica od arap. reči gulam (mn. gilman, gilme, gulaman) – dečak, mladić, momak, sluga, mlad rob, paž, pratilac, konobar, pion, pešak (u šahu)i perz. reči bare – prijatelj, ljubavnik. Preko turskog gulampare eto »našeg« gulan(m)fera koji ovde pokriva više »zanimanja« – uličar, beskućnik, skitnica, golać, besposličar, probisvet, spadalo, mangup, obešenjak, baraba, fakin (»Gulanferu nijedan, i ti će’ pa nekoga da častiš«). Imamo i oblike gulaver (»U koga se zagledala? U Matu, kolara, gulavera«), odnosno gulanferija, to će reći gulanferi, probisveti (»Svetijetogolarajaigulanferija«). A gulamija (pokr.) znači, opet, graja, vika, galama, gužva (»Na pazaru je danas bila velika gulamija«) i možda je treba dovesti u vezu s istoimenim nazivom za vrstu turske takse. Ne nedostaje ni nesvr. gl. gulanferiti (se) – živeti kao gulanfer, skitati, mangupirati se (»Gulanferi kao propalica, mjesto da se prihvati posla«), a tu je još i prid. gulanferski (»E, boga ti gulanferskog, baš ništa nemaju«).
»Slično Abasidskom carstvu i islamskim sultanima u Egiptu i Iranu i Osmanlije su« – kaže turski istoričar Halil Inaldžik – »imale robovsku vojsku, a upravne položaje poveravali su posebno školovanim robovima, jer je sultan, prenoseći svoju vlast isključivo na one koji su mu dugovali nedvosmislenu vernost, obezbeđivao svoju apsolutnu vlast. On – sultan – može ih uzdići i uništiti, a da se pri tom ne izloži nikakvoj opasnosti«. Od Evropljana Makijaveli je tačno zapazio da je Osmansko carstvo apsolutistička monarhija zasnovana na robovskom sistemu.
U vreme Turaka-Seldžuka gulam je bio naziv za vojnika plaćenika. Turci-Osmanlije razlikuju termine gulam – punoletni zarobljeni muškarac i gulamče – zarobljeni dečak star od osam do dvanaest godina. Iz redova ratnih zarobljenika (uz one uzete dankom u krvi) regrutovani su »Portini robovi«, koji su, za platu, služili u vojsci, administraciji, odnosno na dvoru (gilman-i saray-i amire). Javljaju se i u provinciji kao vazali, odnosno sluge timarnika (spahija).
Taksa koju bi Portini konjanici naplaćivali pri sakupljanju nekih poreskih dažbina (harača, na primer) nazivala se gulamiyye (akčesi).
U divanskoj poeziji gulam je mladić, sluga, rob i najčešće se ovom rečju izražava podređenost vladaru dok oblik gilman označava mladiće koji će služiti u raju, a koji su bili simbol muške lepote i znače isto što i hurije kao simbol ženske.
U Iranu i Indiji umesto Abd (rob, sluga) dolazi, u ličnom imenu, neretko reč Gulam (Gulam Ali), dok je kod nas to prezime (Gulam i Gulan).
Inače, u turskom reč gulampare, češće kulampara, znači pederast, pedofil, odnosno kulamparalik – pederastija.
Olga Zirojević

Ето тако, све из наше власти смо поменули.

Одговори уз цитат

ФУСНОТА

16-06-12,
[Слика: images?q=tbn:ANd9GcQkF98ysycI0T7oGIqYgtJ...COnPf3xGwg]
"Reci mi, ako znaš, kolika je težina jedne snježne pahuljice?"

Само се тежина у овој крвавој математици рачуна.

Колико год "пахуљица" била тешка, немерљиво су тежи окупаторски тенкови.
[Слика: 15184576884fc8956526bd3875936695_orig.jpg]

И гумени метак је много тежи...
(Нап:избрисана слика)

...А Срби су бесплатне, лаке мете, и тамо и овде...
[Слика: dvanaestogodisnji-decak-stradao-decak-po...316823.jpg]

- Ах, да - рекоше неки чиновници у ЕU с благим осмехом на лицу, када им наши гуланфери стидљиво поменуше "фусноту", тек да би нешто рекли, да се учини да штите народ - постоји и та пахуљица...

А Evropski posrednik u dijalogu Beograd-Priština Robert Kuper, сликовито нам је објаснио новонасталу ситуацију: "Фуснота? Па, знате, ја сам имао крштеницу, недавно сам је тражио, али је нисам нашао. Више је немам."
Духовит неки посредник у дијалогу.

Тарабићи нису били у праву.
Нису Срби стали под једно дрво, шљиву или крушку, све једно, већ под фусноту.
Завукли наши властодршци-гуланфери мучени народ под пахуљицу, да га тенкови не прегазе.

И ништа...

Па шта онда има да се љутимо што нам се сви ругају?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-02-2015, 02:57 PM (Последња измена: 16-02-2015 03:19 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #73
RE: Батин подрум (Стара писма)
ОСТВАРЕН КАО ТУРИСТА
31-05-12

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcSPjOxhffZe1XCS-IhJDkC...naCP_TjI1g]
Панорама Дуисбурга, Немачка

После двадесетседам година, одох у посету рођацима у Немачкој. Кратко сам боравио, у главном фамилијарни сусрети. Наравно, било је и излета, шетњи градовима, Дуизбург, Леверкузен, Келн... Немачка, велика и моћна земља, дуга традиција. Рецимо, катедрала у Келну, има шта да се види.
Али, видео сам и другу страну, ону коју класични туристи нису у прилици да виде или неће да виде.

КАСАБА


Дуисбург ми је остао у сећању од пре, није ми толико ослабило памћење. Шта се променило за три деценије, у којима је, мало по мало, Немачка постала поново најмоћнија континентална сила?
Град је деградирао.
У једној реченици - много мање доброг асфалта и много, мого више Турака. Муслимана, опћенито.
Недим Сејдиновић би се у Дуисбургу осећао као да је код куће, у Живиницама. (Динко Грухоњић не би. Он је ипак из Бања Луке). Има делова града који неодољиво подсећају на босанске касабе. Кажу ми - овуда Немци, а поготово Немице, ноћу не смеју да се крећу, или пролазе са нелагодом. Ако се `закачите` са једним Турчином, а добре су шансе да се тако нешто деси, моментално ће се окупити гомила ахбаба, па ти види шта ћеш.
Неки људи ми рекоше: Немци говоре овако: "Кад се један дан дигнемо, има све да их протерамо. Све ћемо за њима порушити, и саградити ново, јер и зидови смрде од њих."

То је унутрашња страна "мулти-култи цивилизације".

Јесте на први поглед апсурдно, али је истинито. После свега, "деведесетих", ембарга, санкција, ратова, бомбардовања, прогона Срба, и, супротно, осиљавања ЕУ, Нови Сад је постао цивилизацијска метропола за Дуизбург.

О НАШИМА И МОЈИМА

Срби у Немачкој још само мисле да су Срби. За разлику од Турака, наше треће и четврте генерације су сасвим асимиловане. Они стари тону. Побегли из "Југе" трбухом за крухом, а плачу за Титом. Држе иконе на зидовима, а видех понеког да се крсти наопачке. Један је, зависно од саговорника био час Србин, час Хрват.
За праве Немце, и даље једнако су "канака" - погрдан израз за странца, али не значи "дођош", већ нешто горе.
"Дођош", "ауслендер", је резервисано за Немце протеране после другог светског рата у Немачку. Као рецимо наше "Швабе", дунавски Немци. Жали ми се брат - рођен у Немачкој (прослава његовог педесетог рођендана је, заправо, био непосредни повод моје посете) а и даље је често третиран као Немац другог реда.
Да се фигуративно изразим - ако су "шешељевци" или војвођанери по степену јачине у рангу благе лимунаде, гро Немаца је у рангу љуте шљивовице. Нема смисла да поредим са пивом, јер би хектолитри били нека слабашна мера.
Покушао сам брата да утешим - па ја живим у Сиригу исто педесет година, и осећам се исто као и он, тамо далеко. Можда горе - најгоре је бити дођош међу дођошима.

О ДЕМОКРАТСКОЈ И "АРИЈЕВСКОЈ" ОСНОВИ КОРУПЦИЈЕ

Објаснио ми брат:
- Знаш ли, Бато, код вас је корупција демократска, а код нас резервисана за богаташе.
- Па како то???
- Па лепо - код вас свако може да потплати сваког саобраћајног милиционера, код нас не може. Ја да то покушам, одмах би отишао у затвор.
Онда ми је навео пример неког старог породичног пријатеља, који се личном способношћу, али и удадбом са извесном госпоџом која је у презимену носила "фон", обогатио. Једном приликом, мортус пијан, направио саобраћајни удес, и мртав `ладан рекао другарима "Ја ћу сутра моју дозволу имати назад". Тако и беше.
Не бих да замарам причама о ковертама, које круже као и код нас, само пуније.
Ви`те ову скаламерију. То је на фонтани у центру Дуисбурга, и ај ђене-ђене. Овај украс коштао је град неких милион евра:

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcTPkHtdmg-HvZuBrUaVEE8...RZ6jqTBAHA]

Али, има нека "скулптура" у виду Аполона, цца 10м висине (штета, не може фотка да се нађе на гуглу), па још офарбаног, у крај неког трга, као рецимо код наше Рибље пијаце. То је коштало пет милиона евра. Грађани се бунили, ал` градска управа остала неумољива - такво уметничко дело свет још није видео, па вреди тих пара. Са нашим богатим искуством, можемо само рачунати колико се који од тих њиних "Роднија" уградио у скулптуру.
Хоћу рећи, мој брат је у праву. Живела демократска корупција!

АРИЈЕВЦИ И ЊИХОВЕ ФИФИКЕ

Био сам (забога да ли сте посумњали да нећу?) и у њиховој кладионици.
Један део, мали прљав и смрдљив, без `климе`, је за фудбал. Ту се скупља сиротиња раја. Иста наше кладионице.
Други, мнооого већи део, као хотел Хајат, климатизован, има да се поједе и попије (безалкохол ), читав зид са једно тридесет монитора, лусуз, је за коњске трке.
Ту се скупља елита, или тако нешто.
Да скратим, имао сам почетничку срећу, бејах у плусу. Вратио бих се чак као богат човек да рагу (13 година) коју сам типовао за треће место (на чуђење ујака) није стигла старост на последњој препреци. Нема везе.
У главном, тамо фотеље, двоседи, све луксузно тапацирано. Сад, у главном заузето. Ја сео на један празан двосед. Ујак се узврпољио. Видим, нешто није у реду. У том седе један сатрији господин поред мене, и поче нешто да гунђа. Ујак мења фарбу. Па шта је, има места за обојицу? Знаш, овде се зна ко где седи, а то је место за његовог пса.
И збиља, ја устадох, а увређена фифика скочи на своје место.

ПЛИШАНЕ ПАЛИКУЋЕ

08-05-12

Не знам колико људи ме је од јуче питало - "Зар је могуће да је народ толико глуп?!".
Исто толико пута сам одговарао - Није глуп, већ на смрт преплашен.

НАРОД ЈЕ ГЛАСАО ЗА РОПСТВО, ВОЂЕН ПОСЛОВИЦОМ "ТРПЕН СПАСЕН".

Као да народ не зна како живи, и да је све горе, и да ће бити још горе.
Као да не види да држава пропада.
Као да не виде да од "Европе" нема ништа.
Као да не види бахате и задригле квислинге око себе, за које нема ни правде ни закона.

Али, људи знају да иза тих окупаторских слугу, српског генетског отпада, одвратног титоистичког накота невредног живота некмоли трунке људског поштовања, стоје моћни патрони. Немилосрдни језуити који очас, и без икаквог посебног емотивног израза, могу од Србије да направе државу - душегупку, и пусте да се народ међособно подави у самртном ропцу.

Знају људи - запалиће нам окупатори куће. Полако. Нежно, плишано ће потпаљивати. Са урођеном елеганцијом још урођеније западњачке културе.
Једну по једну, засеок по засеок, варош по варош.

Рачунају људи - ако се добро привучем уз владајуће, ако им будем добар и послушан, можда мене и моје поштеде, прескоче. Можда будем морао да шетам нагланцане ципеле угледном грађанину док ми кара жену или трти сина, али и то је живот. И остаће ми кућа цела. Можда купим нови ауто.

Можда, можда...
Други нека гледају себе, ваља опстати.

У Војводини, посебно у Војводини, СРБИ СУ ПОСТАЛИ ДЕФИНИТИВНО ПОТПУНО ОБЕСПРАВЉЕНА НАЦИОНАЛНА ГРУПИЦА БЕЗ ИДЕНТИТЕТА! Али, кога брига, "важно је какав си човек, а не које си нације."

Шешељевци напустили Шешеља. Јесте Шешељ неодговорно и на глуп начин понизио своје најверније и најоданије сараднике самовољно истурајући своју домаћицу за председничког кандидата, али, ипак, шта је са идејом, шта је са паролом "СРБИЈА ЈЕ ВЕЧНА, ДОК СУ ЈОЈ ДЕЦА ВЕРНА"? Милион "верне д(ј)еце" се разб(ј)ежало на све стране - а заправо на једну страну - под папучу европски опредељених лидера, остављајући свог до јуче неприкосновеног хероја и лидера, као потрошену курву.

Дачић, колико год пута доказивао да је фукара без карактера, која мења "страну" како ветар дува, сваким својим превртањем стиче више присталица. Зашто? Па управо зато што је фукара без карактера. То је легитимација да је спреман да опстане. "Одбрана српства"?... Ма иди, бога ти...

Највећи патриота је испао Вук Драшковић. Он као да се саможртвовао за србство. Својим пришљамчавањем уз Чеду Јовановића одбио је део својих (патриотски оријентисаних) присталица, али, много више Чединих потурица који повраћају на помен Равне Горе и кокарде, од "Преокрета". Тако је припомогао да победа квислинга не буде убедљивија и страшнија по српски народ.

"Двери" су одрадиле свој део посла - "одвалили" су 200.000 српских гласова. Мало ли је?

Баш су право глупи они са "белим листићима", мада су убеђени да су најпаметнији, али у целој ствари су безвредни управо онолико колико мисле да су значајни.

У општој агонији, бежанији и хаосу, медијској сатанизацији и прогону као у стара времена, часно су се држали ДСС и Коштуница. Бар део гласача је смогао снаге да такав став награди својим гласом.
Али, Коштуница није глуп - он је унапред био свестан да ништа значајно није могао да постигне и да својим присуством у парламенту ДСС даје само привид демократије, те је тако важан део система против кога треба да се бори.
Наравно, ни једна патриотска странка и ни један одговорни Србин није смео учествовати у овим изборима за ПАЛИКУЋЕ СРБИЈЕ. БОЈКОТ је био једини начин да се у датим околностима отвори шанса за спас државе и народа. Око тога смо сви овде сагласни. На жалост, наше патриоте нису одолели мамцу лагодних синекура у скупштинским клупама које служе за циркус и дремање (по личном избру сваког посланика).

Шпицлов Ђорђе Вукадиновић лаким маневром освојио је више мандата (1) него "Двери" и СРС заједно (0), са својим страначким апаратима и грдним потрошеним парама. На томе му свака част.
Али, ено га, већ је почео да глумата ојађену опозицију. На НСПМ изашао је његов напис "Никад извини" у коме се јада над медијском "шиканом" над собом и пљуцка по конкуренцији. На тај његов осврт ја сам се осврнуо:
Цитат:Збиља, хоћемо ли се сећати?
Шта ћемо са "мршавом двојком" коју ономад тако лако дадосте влади Србије?
Шта ћемо са хвалоспевима Вуку Јеремићу, за кога сам давно писао, али чешће се није појављивало, да је "министар спољни за унутрашњу употребу"?
Сад се жалите на Николу Турајлића, а овде сте га од мене бранили цензуром.
Шта ћемо са оноликим цензурисаним коментарима о нашем владајућем режиму и њиховим медијским оперативцима?
Заборависмо ли тоталну цензуру током "кризе" у епархији Рашко-призренској?
Хоћемо ли прочитати једно "извини", сад када сте и номинално део режимског система?
Ма какви.
Могу очекивати само још један цензурисани коментар, или, у горој варијанти, благонаклону трпељивост изборног победника.

Наравно, коментар је цензурисан.
Таква нам је нова парламентарна опозиција - она која је, бива, и против власти и незадовољна је опозицијом. Владаће се по принципу НИКАД ИЗВИНИ!

Још нам остаје да поменемо два преостала председничка кандидата:

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcTejc-i5eRnVPk7GZpDSe-...O317VJ9cIg][Слика: 190px-Chimpanzee-Head.jpg]

Испод фотографија имена кандидата ставите по сопственој вољи, па изволите, бирајте.

Црква, наравно, мудро ћути...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-02-2015, 01:17 PM (Последња измена: 23-02-2015 01:59 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #74
RE: Батин подрум (Стара писма)
КОЊУШАРСКЕ ПОДВАЛЕ

06-05-12

Беше концерт Ђорђа Балашевића уочи ђурђевданских избора.

Цитат:На Балашевићевом концерту десетине хиљада људи

"...Рекао је да је концерт рођендански поклон његовом сину, а потом запевао песму "Неки нови клинци". "Можда је неко овде дошао из својих разлога, али ми смо се овде окупили из својих разлога", поручио је Балашевић са бине..."

Питајте сваку бабу, и рећи ће вам - ако се вам се неко у дете куне, знајте да лаже.

КО ЈЕ ТАЈ "МОГУЋИ НЕКО" КОЈИ ЈЕ ДОШАО ИЗ "СВОЈИХ РАЗЛОГА", ЗА РАЗЛИКУ ОД ОСТАЛИХ КОЈИ СУ ДОШЛИ ИЗ СВОЈИХ РАЗЛОГА?

Па, BORIS TADIĆ СА КОМПЛЕТНОМ СВИТОМ!
Пошто је "предизборно ћутање", добили смо предизборно певање.

Било би занимљиво да "Ђоле" каже колико је еврића добио од режима да би одржао (читај отаљао) концерт "за свога сина"?

.......

Данас је Ђурђевдан.

Некада је у Срба био обичај "Ђурђевдански уранак". Тога више нема. Заменило га је "првомајско пландовање", за које нас уче да је "раднички празник".

Али, док у свету они који верују да је 1. мај дан када треба скренути пажњу на радничка права, па демонстрирају, не излазе у природу, на простору Екс - Ју и нешто шире, северно, људи се посвећују хедонизму.

Апсурд?
Е, зато је ту Раша Попов да објасни на свој специфичан начин о чему се ради.

Залуд га је врљава и фрфљава водитељка на U92 ућуткавала, он је рекао шта је имао.

Наиме, код овог "празника" се ради о две савим одвојене ствари. Једно је "1. Мај", а друго "Мајуш" или тако нешто - католички празник који се обелешавао широм Аустроугарске, изласком у природу.

Једноставно, Србима је подваљен "Мајуш", да забораве на свој "Ђурдевдански уранак".

Коњушарске подвале, ал` пале.

РЕТАРДИ СХВАТАЈУ...

18-04-12
[Слика: images?q=tbn:ANd9GcSlUsWh3_NifpwlcROKZJB...OAHvy85ZRw]

Полако, врло полако, препотентни глупаци са zokster something схватају... Као колатерална штета, улази им (и) из дупета у главу.


[Слика: idila-jedna.jpg?w=632]

Ево карактеристичног коментара:

Цитат:instruktorx 01:31 on 18/04/2012

svako ima pravo na svoju uredjivačku politiku i to je ok. i “kurir” je ima. zato ga ne čitam. i “pravda” ima. zato je ne čitam. i “velika srbija” i b-92. zato tamo ne zalazim. e-novine sam čitao upravo zbog njihove uredjivačke politike i približno jednakih aršina prema svima. nije bilo nedodirljivih. LDP je jedno vreme imao blagi popust, ali nije bio nedodirljiv. LDP je LDP, a našminkani RADIKALI su samo našminkani. komentator koji se potpisuje kao “milodan” davno je primetio da na e-novinama naglo zamire kritika prema SNS-u i njegovim ljigavcima. pitao je zašto. nije dobio odgovor. i ja sam se pitao, ali nisam znao odgovor. sada ga znam. ne mogu i neću da čitam sasvim ok kritične tekstove o dušanu gasnom dok mi se iznad teksta smeju “pošteni srbi” nikolić i vučić. osećam se loše. a gde se osećam loše tu gledam da ne zalazim. samo o tome je reč.

Следе саркастичне илустрације...

[Слика: 34fijhg.gif]

e-”pravda”

[Слика: e-pravda.jpg]

e-logično

[Слика: tras-tras.jpg?w=632]

E-maš novine, nE-maš stav

[Слика: e-novine-vucic.jpg?w=632]

[Слика: e-novine.jpg?w=632]

nEsvrstani

[Слика: banerovanje-copy.jpg?w=632]

`Ајде...? на време сте се сетили...?
Па сте нешто још као иронични ?

Колико ће вам требати да схватите да сте у циркусу само корисне будале, и то вам је максимални домет?

[Слика: Jester.jpg]

ГЛАСАЊЕ ЗА КЕНА

11-04-12
[Слика: images?q=tbn:ANd9GcSk0u5fv7ZFyu-nt1_v7es...4IMe8ECtt5]

Или: тко ће бити нови равнатељ Србије?

Војислав Коштуница је у датој “понуди” без озбиљне конкуренције.
Заправо, Коштуница је једини државник кога Србија тренутно има.
На жалост, Србија ће сигурно гласати против себе, на свим “нивоима”. Зато што је уморна од себе.
Питање је: Шта би Коштуница могао корисно да уради чак и кад би неким чудом победио, окружен квислинзима, јајарама и тајкунскум вазалима?

Именовање Јадранке Шешељ за председничког кандидата показује колико је Шешељ озбиљан политичар. Њега је Милошевић својевремено назвао “ЛУДОМ”, и Шешељ се за све ове године робијања ни педаљ није мрднуо од дате дефиниције. Да, “луда”, ДВОРСКА ЛУДА, заправо.

Најгоре од свега је што ће Ивица Дачић, чији су “момци” убили Ранка Панића, ухапсили Караџића и Младића, разбили блокаде Срба са Космета, и ево сад хапсе за рачун Америке, јако добро проћи. За њега гласати све комуњаре – лажне партиоте Србије.

Код Николића нема дилеме и нема стида – ако не рачунамо очајни део народа, који хоће неке промене, али да не боле, уз Николића су преденденти на радне столове у ЈКП, који се до сада нису успели остварити као службеници ЈКП у другим странкама.

Остају још Тадић & Јовановић. За њих ће гласати сви који желе да се ова наша земља што пре распадне. Пошто Јовановић неће проћи у други круг, сви његови гласачи ће у другом кругу гласати за Тадића. Зато што Тадић свој опстанак на власти плаћа Земљом, територијама.

Остаје још питање ко ће бити тамо следећи Председник Србије? Неће бити председник, већ прешједник Мале, малецке, бановине Србије – Бан Ђилас.

[Слика: pol-crnogorci_310x186.jpg]
СРБИЈА УЛАЗИ У ЕУ 2030. ГОДИНЕ.

Србији је дефинитивно потребна КОНТРАРЕВОЛУЦИЈА, или је неће бити.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcQHHq0q7HjUQ2Zns9Aq09I...YOmQHYPVkt]

.....
НАПОМЕНА: Овај коментар од пре три године сам поставио, мада изгледа да сам тешко омануо, па би мудро било прећутати га.
Ради се о дуплој грешци: Овај Ђилас није Црногорац, и неће, бар тако сада стоје ствари, бити равнатељ Србије.

Међутим, Ђилас и наш равнатељ Вучић су земљаци на релацији Дрвар - Бугојно (неких 140 км раздаљине). Потпуно иста породична анамнеза, потпуно исти ментални склоп. Дакле, иако нисам погодио име човека, потпуно тачно сам антиципирао профил сподобе која ће нас водити у Европу.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-02-2015, 02:07 PM (Последња измена: 28-02-2015 02:53 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #75
RE: Батин подрум (Стара писма)
"ДАЈ ШУКИ, ДАЈ, ДАЈ..."

28-02-12

(Скраћено)

Дај Шуки
Шуки Шуки дај
Шмекеру
ајде свима из ината
стави дијаманте
сребро, злато
око мога врата

Шмекеру
сафире, рубине

да ти будем лепа
дај ми и не жали
дај дај дај
сребро за све паре

(Насумични фрагменти текста)


Прошле недеље нагло, и што би се рекло "ничим изазвано", порасло је интересовање за ове моје писаније. Број посета се утростручио. Увек у потаји чучећа сујета је налагала да му га дам по писању, да зајашем на "талас популарности", шта знаш, можда стигнем до М.М. и "Ћирилице"! Куд ћеш више?!
Не могу, није ми се дало.
Почињао па баталио...
Зашто? Па, све је већ исписано, остало је да кусамо.
Шта да напишем? "Е сам вам рекао?!".
Кога брига?

Уватило Србљановићку

Одмах је стигло објашњење из кругова блиских просперитету: "Она је жртва, јер неће да ћути!". Затим је Борка Павићевић у иманентном јој маниру културне елите објаснила да ко год има нешто против дрогерашице Србљановићке као парадигме моралне дегенерације тзв "друге Србије", заправо својом зловољом показује да се није изуо из опанака, да је остао запречен у кораку из феудалног друштва ка модерној цивилизацији, да је - најстрашније - остао паланка у души.
Затим су се ревносни блогери Б92, на челу са 100% Аздејковићем, начинили монографију са темом "Биља на Белом", са тематима "Дрогирање кроз историју", "Допринос дроге развоју демократије у Периклово доба", "Шамани и дрога - пут просветљења", "Деведесете и психоактивна катарза", "Путевима кокаина кроз канцеларије владе Србије"...
Нико се није озбиљно бавио тривијалним питањима:
Да болесник, за кога су сви знали да је болесник, замало требао да води престони град, није нормално, већ ненормално. И шта је са тима што су знали, а ипак су болесника гурали напред? Да се по канцеларијама владе Србије ваља дрога. Да је знак апсолутних робовласничких односа у систему јавног информисања што је вест "о хапшењу" објављена са великим закашњењем и дозирано, без одјека у "мејнстрим" медијима. Тек кад се покарабасају може по нешто да исплива на површину. Да милиција ради оно што јој се каже, а не оно што јој је задатак.
Да фукара јаше и државу и народ.
Да фукару треба елиминисати.

Шта ту није јасно?!

Пропала премијера

На првој пројекцији "У земљи крви и меда" било 12 гледалаца.
Ја се на тај факат "не лепим".
У држави у којој је волунтаризам апсолутно доминантан, тако нешто не бива спонтано. Сутра ће можда организовати пројекцију филма у препуној хали "Арена", само ако израчунају да им се ваља.
Могу да претпоставим - поред свих понижења које су нам кондезовано приредили ових дана, били су толико "милосрдни" да нас не провоцирају расистичим ђубретом за које и они знају да је расистичко ђубре. Не брините, кад се турбуленције смире, ето дрољице у сред Београда на црвеном тепиху.

Милиција склања барикаде

Дошли су тихо и ушли у легенду. Стотина замаскираних жандарма срушили су последње препреке између Санџака и Репубљик Косова.
Јесу ли под маскама у опште били Срби?
Ко зна?

Ако нису учествовали у том конкретном, интензивном акту за рачун Шифтара, Дачићева жандармерија је ангажована на многим другим истим таквим задацима.
Шта мислите да ли те момке гризе савест?
Да ли бар неки размишљају о ономе што је питање њихове части?
Ја не верујем.
И даље - мислите ли да ће Ивица Дачић и његов архи-титоистички (антисрпски) СПС изгубити и један глас свог "бирачког тела" због непобитног акта велеиздаје који је, овако или онако, спроведен под његовом одговорношћу?
Што "србенда" Мркоњић не поднесе оставку од срамоте?
Ма какви.
Ђубрад!!!

Доделило нам кандидатуру

Што значи нове уцене.
Говно за игру ретарда.

На мене је највећи утисак прошле недеље био кад сам на "Пинку" видео кобилу како пева, ал турски попева. Јер, њена песма сажимала је све параметре дефиниције владајућег менталитета "напредне" "друге Србије".
(Напомена. Атрактивни видео-спот са расном певаљком је уклоњен, али пророчански стихови с почетка остадоше...)

МИ НЕ КРАДЕМО ВИШЕ!!!

20-02-12

Српски циркус креће на још једну турнеју. У сваком селу, крају, хаустору, имаћемо прилике да гледамо и слушамо исте надриполитичаре, квазидржавнике, оберкурве, велеиздајнике, лумпенпролетере, ријалитипаразите, архититоисте, генетске профукњаче и лопуже.
Гледаћемо исте испране и стањене кулисе префарбане у "Етилену"; исте билборде једнаке онима за пасте за зубе, крилате улошке и за простату чаробне.

Исте брадате жене, кепеци и наказе инцестних оргија ће истим бенавељењем и кревељењем покушати да намамче смалаксали и исрошени народ на још један круг двојком трамвајем званим жеља.

Сасвим нехајно и БДВ театралне накараде ће поменути да се свака вожња плаћа, макар била бесциљна и испразна, па што смо се до сада у круг возали има да се плати, нема џабе ни код старе бабе, а за следећи круг ће сви свакако платити, па народе изволи у трамвају, ако нећеш не мораш, исто ти се `вата.

И Динкић је нашао своју циљну групу.


Новолокални Динкић нашао је начина како да се супротстави ревијалним противницима и њиховим слоганима "Ми мање крадемо!" или "Сваком грађанину Србије хиљаду евра од продаје Косова и Метохије!"

Овај пут Динкић иде локално, право у срце онима који још нису на државним јаслама, јер су мало подаље, а радо би се на те јасле навалили.

Цитат:Динкићева песма народна: Са југа и севера, региони јака Србија

Што су избори ближи то кампања постаје све занимљимивија, а странке на све могуће начине покушавају да придобију гласаче за изборе. У УРС-у су направили неформалну химну и за њу снимили спот.

Један од аутора текста симболичног назива "Дођи и ти - Јака Србија" је лидер УРС-а Млађан Динкић. Он кроз песму „шири“ своју идеју о децентрализацији, тврдећи да се са све четири стране света чује песма народа - "региони, јака Србија".

Нуди се, све павајући...



У споту истрошени глумци и пејсажи са разгледница. Текст инспиративан, пун надахнућа, оптимистичан ("Уснама поганим, лажљиве речи говоре...")

Цитат:
Дођи и ти (део химне)

Рефрен:
Са југа и са севера
Региони - Јака Србија
Истока, а и запада
Региони - Јака Србија
Чује се песма народа
Једна је Србија

И сваки фризер, вулканизер, полицајац,
Кувар, ноћни чувар, молер, столар
сад су заједно сви
И сви лекари, сви морнари и рудари
Инжењери, кондуктери, учитељи.
Дођи и ти

Па, народе, замени реч фризер речју лузер и ту си негде, близу суштине химне. Додај речи криминалац, банкар, корупција, које се не помињу али имамо неизрецив осећај да су утиснути у сваку ноту песме, и имаћеш комплетну политичку платформу УРС.

Онда изађи на изборе, нека се "Čuje se pesma naroda".
--------
Напомена: Колико је времена прошло, а УРС нема више? Остадоше само дугови које нема ко да врати сем нараода чија песма требаше да се чује.

СЕЋАЊЕ НА ЛОПАТУ

13-02-12

[Слика: lopata-08507.jpg]
Њено величанство...

Ударни талас хладноће полако пролази. Ускоро ће снег почети да се топи, очекују нас лапавица, а затим пораст водостаја на рекама, па поплаве.

Заборавићемо лопате.

Посебно оне црвене.

Заборавићемо како је народ сатима чекао на сибирској хладноћи своју лопату. Црвена лопата је значила дневницу. Зато, није се било лако изборити за обичну пластичну лопату. Народна милиција пендрецима заводила ред међу претендентима на поносно пластично наслеђе Алије Сиротановића.

Хоће ли се неко присетити чекања и гурања у ледене дане и отимања очајника за лопату, кад дође дан избора?

Ми остављамо неколико фотографија, за сваки случај, присећања ради.

[Слика: ciscenje2.jpg]


[Слика: ciscenje6.jpg]

Оставићемо и једно упечатљиво, опоро духовито сведочење на ледене дане фебруара 2012...

Цитат:Милош - Лопатање по свакој цени

Појависмо се цимер и ја на тргу слободе у 8 и 30. Кад тамо неочекивана гужва сигурно је било 400-500 људи. Нико није спомињао каква је организација. Прво се оформио ред, па кад су дошли први аутобуси ред се растури и сви појурише ка аутобусима. После неког времена стижу и прве лопате. Пошто смо се цимер и ја придружили групи за чишћење Ветерника вођа групе нам је рекао да не идемо по лопате јер ће нам они донети овде. Лопате се разузеше, а не добисмо ништа. Дођоше други аутобуси, а исти вођа групе рече "ајд сад ко има лопате нека уђе у бус". На другу туру лопата чекали смо до 10 и 30 на -10 степена. Коначно дођоше још лопате. Маса која је бројала нешто више од 100 људи опколила је комби, из комбија су људи мукотрпно изнели посебно држаљице и посебно лопате које су требали да закивају ексерима. Када су све изнели људи су почели да отимају "ко лопате ко држаље". Тако да ови нису успели да закују ни једну лопату. До мене и мог цимера стигле су само држаљице, када сам питао за лопате већ је било касно, лопате су се разузеле. И тако, ови што су имали комплетне лопате уђоше у аутобусе, а нас петнаестак држимо оне држаљице, а понеки и лопате. Ови што имају лопате неће да их дају овима што имају држаљице и обрнуто. Ту нам је већ пукао филм па смо наше држаљице дали момцима са лопатицама. Оно што могу на крају да кажем: Браво за (не)организаторе и остале укључене у ово.

У овом сведочењу, добили смо матрицу, парадигму, како режим држи осиромашени, гладни народ у покорности: Ко се изборио и за држаље и за лопату, пресрећан је сео у аутобус, не осврћући се за сапатницима који остадоше на попришту да се крве за комплет, захвални власти што им је омогућила да зараде бедну цркавицу. Они што остадоше, наставише да се боре међусобно око обичне лопате, вероватно "нискобуџетне" кинеске производње, мада су аутобуси одавно отишли.

Црвена лопата је постала Симбол, Нада, Фетиш, за кога је вредно погинути.

Формула за владање народом је, дакле, врло једноставна - власт увек даје мање лопата него што има сиротиње.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
05-03-2015, 04:00 PM (Последња измена: 05-03-2015 04:29 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #76
RE: Батин подрум (Стара писма)
АПАРТХЕЈД НАД ДЕЦОМ

03-02-12

Гледам пре неки дан „Београдску хронику“, тако нешто. Прилог о „предузимљивим“ службеницима општине Раковица. У општинском дворишту беше неки запуштен простор, па рекоше себи „Хеј, што не бисмо овде парк направили?!“. И кренуше ударнички да крче парлог. У пола рада спонтано им сину идаја „Хеј, зар не би било добро овде забавиште изградити?!“ Што рекоше, то и учинише. На до јуче бескорисном простору никло је супер-модерно забавиште. Уприличише и помпезно отварање објекта.

И, питате се шта ту није у реду.

Не, није и не може бити у реду... Јер они су забавиште направили за своју децу. Установа је намењена деци општинских службеника. Објекат направљен на државној земљи, државним парама. И ко ће да плаћа запослене у забавишту?

Ето, таква је данашња Србија – неком мајка, неком зла маћеха.

Србија је тако мала земља, са тако екстремно израженом, суровом, сегрегацијом.

Ми смо друштво брутално уређено у касте.

Колико се разликујемо од средњевековног уређења Индије:

Унутарсрпски апархејд најбезушније се спроводи према деци.
Ево како то изгледа:


- Брамани, свестенство, били су на врху друштвене лествице, задужени за тумачење верских текстова и вођење обреда; с временом брахмани преузимају вођење свих важнијих послова у држави
- Кшатрије су чиниле ратничке и владарске породице које управљају земљом
- Вајшије су биле целокупно слободно аријевско производно становништво: пољопривредници, предузимаци и трговци
- Шудре су биле поробљено, тамнопуто дравидско становништво које је обављало најтеже физичке послове, сматрало се да шудре немају душу, те да не могу уцествовати у богослужењу; данас су они радници
- Парије, “недодирљиви”, били су потпуно избачени из кастинског састава; сматрани су недостојнима живота у заједници...

Унутарсрпски апархејд најбезушније се спроводи према деци.
Ево како то изгледа:

[Слика: 34475i1pol08.jpg]
Цитат:Сјај и беда српских школа

У нашој земљи има школа без клозета или фискултурне сале, али и оних са мултимедијалним учионицама и базенима

Док неки ђаци уче на компјутерима, други, уз креду и таблу, раде у неусловним учионицама
Основна школа „Доситеј Обрадовић” у Вражогрнцу код Зајечара нема ни ве-це, док њихови вршњаци из београдске ОШ „Ђорђе Крстић” са Чукарице пливају у школском базену.
– У школи нема мокрог чвора. Напољу је пољски ве-це. Пошто сви у кућама имају купатила, деца први пут у школи виде рупу уместо клозетске шоље. Они најмлађи се плаше да не упадну у њу, па се дешава да се унереде. Пресвлачимо их у школи или у комшилуку. А ја и моје колеге углавном трпимо. Успевамо некако да издржимо до куће – објашњава Светлана Тошић, директор ОШ „Доситеј Обрадовић”, упозоравајући да у дворишној школској згради пада и плафон јер је то заправо каратаван.
На другој страни, директорка новобеоградске школе ОШ „Душко Радовић” Љубинка Шуковић објашњава како је њена школа најсавременије опремљена. Већ постоји мултимедијална учионица, а сада школа уз помоћ родитеља са БИМ пројектором, компјутером и интернет прикључком опрема и кабинет за историју и географију.

Школство, овакво какво је, ево седам деценија је у рукама „левичара“, "комуниста" и „социјалиста“, који се куну у „равноправност“, „иста права за све“, „бесплатно школство“...као у Библију.

Погледајте као то у пракси изгледа!

Погледајте ту „левичарску“ хипокризију, ту дедињску и липовгајовску „елиту“ са устима пуним убуђане демагогије, и укорењеном саможивом филозовијом „у се, на се, и пода се“.

Црвени брамани направили су друштво по свом обличју – њима замкови, вртови и скупа аута, за рају - чучавци.

НАРОДИ СМУЋКАЈ, ПА ПРОСПИ

03-02-12

Ево статуса једног мог ФБ другара написаног на основу онога што ми овде пишемо.

Ненад Пиваш

Измисле нови народ, затим му дизајнирају:
- Историју. То обавезно бејаше некаква уређена и напредна краљевина, коју су дивљи и похлепни Срби разбуцали и похарали.
- Порекло. Балтик, черкеске урвине, није битно - само што даље од Срба. Косооки, кривоноги и тршави Тевтонци су нам сад комшије.
- Аутокефалност. Богумилске мирашоидне тавче-гравче божемипомизи владике се намножиле. Те "Нове православне цркве" увек проузводе најокорелије комунисте. Или обрнуто.
(Чанак, Мирко Ђорђевић и васколика војвођанерска интелектуална елита управо раде на ревитализацији војвођанске православне цркве. Непобитно је: Карловачка митрополија је кадгод то била, па јел да?)
- Културну ексклузивност. Стећци, национална толеранција, особита кухиња, ту и тамо понека пирамида, кодекс части, светске уметничке и научне величине. Сазнали смо да Његош и Меша Селимовић нису били Срби. Пошто исти сада не могу да се изјасне, нечије уверење да су били Срби само зато што су се за живота тако изјашњавали је ујдурма САНУ чијим сплачинама је опогањен цео Западни Балкан, од чега овај, несумљиво потенцијални део Европе, ваља културно деконтаминирати.
- Језик и писмо. Обавезно да нису Србски. ФУЈ!!! Изеш народ који свога слова нема.

- Супериорност. У односу на Србе, наравно. Јер је то народ "ниских чела и кривих носева".Народ убица, злочинаца и лопова. Да би се био супрериоран над неким, мора се неком бити и покоран. Италијанима, Мађарима, Хрватима, Албанцима, Немцима, Енглезима, Американцима, Турцима, Саудијцима... најбоље свима. Чувени "положај бициклисте" - што више притискаш и газиш по сопственом народу и сопственој историји, то више сагињеш главу пред туђином.
....
Напомена: Мало време затм постојало, мој друг Ненад Пиваш стаде на становиште да су Босанци "виша раса" у односу на Србијанце.
Тако је сопственим примером доказао исправност својих теоријских постулата.


УМЕСТО РЕЗИМЕА...

31-01-12

Полако се смирују страсти узавреле протеклог викенда због спорта, оштрих сукоба навијача и пратећих политичких манипулација.
Понешто још исплива на површину, па можемо да заокружимо причу.

Славко Голужа, селектор хрватске репрезентације, по повратку у Загреб, отворио је душу:
Цитат:Славко Голужа: Живео сам за то да се у Београду свира „Лијепа наша“

понедељак, 30. јануар 2012.

Селектор рукометне репрезентације Хрватске Славко Голужа рекао је да је "живео за златну медаљу" на Европском првенству у Београду, коју је планирао да поклони "свима онима који су патили и страдали у рату".
"Шта да кажем. Живео сам за прво место овде у Србији. Живео сам за то да овде свира (хрватска химна) 'Лијепа наша'. То би био поклон за све оне који су патили у рату. За све оне који су страдали у рату и зато ми је било стало да узмемо злато у Београду. То нам је био циљ",

Очигледно, њихови циљеви нису били само спортски, већ је предоминирала националистичка мотивација, са коначним циљем да се увреди и понизи домаћин. Али, пошто им се планови нису остварили, вратили су се својој древној клетви српског национализма:

Цитат:ХРВАТИМА ЗАСМЕТАЛЕ СРПСКЕ ШАЈКАЧЕ

Хрватски медији преносе да су српски рукометаши по своју сребрну медаљу дошли с војничким капама, праћени узвицима одобравања с трибина...

Усташки близанци у Србији реаговали су по идентичној матрици:

Цитат:Sedmerac za srpstvo

Šajkače, krik vaskolikog rukometa

Pripremile: e-Novine

[Слика: Reprezentacija_finale_01_u_419594051.jpg...e_by=width]

Dodela medalja na Evropskom prvenstvu u rukometu, u beogradskoj Areni, nije mogla da prođe bez primitivnih, nacionalističkih poruka; nakon fašističkog napada na hrvatske navijače i njihove automobile u Novom Sadu i Beogradu, nakon histeričnog zviždanja hrvatskoj himni u Areni – rukometaši Srbije na dodeli medalja pojavili su se sa šajkačama i kapama koje su u Šumskoj nosili Mladić i njegovi zločinci. Ono što je trebalo da bude civilizovano zatvaranje velike sportske manifestacije, pretvorilo se u srboidno orgijanje u hali i na beogradskim ulicama

Невероватно је колико се деценијама ништа у Србији није променило, сем што су се локални аутошовинисти осилили и скоро по бахатости, примитивизму и погани достигли зенит србомрзја из времена Титове диктауре.

Ради потсећања, ево како је исти "стратум" прокоментарисао дочек кошаркаша који су освојили златну медаљу на ЕП у Атини 1995.:

Цитат:У осуди кошаркаша и народа најконцизнији и најоштрији је био Београдски круг (Напомена Б.: из „Београдског круга“ „изникле“ су све данашње НВО). Уз обавезну „одлучну ограду од политизације спорта“, они кажу: „Посебно осуђујемо начин на који се малограђанска радост на београдским улицама извитоперила у националистичко оргијање. Нарочито изјаве појединих играча показују да је Београд у примитивном гесту прославио тријумф југословенских кошаркаша.“
http://www.autonomija.info/alibi-za-...#comment-10931

Дакле, иста малициозност, иста нетрпељивост према свему што носи одреднице српско + успешно, само у оно време, пре двадесетак година, мало пажљивије бираним речима.

Тада сам завидљивост малосрба, прокоментарисао овако:

Цитат:...Кошаркаши су наловили снова за све нас. И опет има људи који би их најрадије треснули даском по глави, зато што су се спортисти исправили и прерасли дух мале улице. Ситне душе и медиокритети; ни да сањају не знају.

Данас размишљам утолико друкчије што сматрам да би уместо даске корисније послужио будак.

Шта је оно што крајњим напором још зовемо "нашом државом", осим спотрских ефеката, постигла одржавањем ЕП у рукомету?

Ништа!

Ако изађемо из полустварног простора спорта, држава је по свим мерилима показала неспособност, тромост, слабост, трошаџијски менталитет повезан са корупцијом.

И то је добро! Врло добро!

И добро је што је све што се догађало, помогли, бар мало и делимично, "расчаравању" (ослобазању од зачараности, зле информативно-пропагандне магије).
Цитат:Хиљаде туриста била само лепа жеља

Процена да ће у Нови Сад за време трајања Европског првенства у рукомету стићи 25.000 туриста, односно навијача није била лоша процена, већ добронамерно претеривање како би се Град боље припремио за ову спортску манифестацију, каже градоначелник Игор Павличић.

Један коментар:

Цитат:14:50 • 30.01.2012. Јо - Оправдање
Који је приход града а који је трошак за то првенство.То ти нама реци.Која је била корист ако је уопште има.лако је празним причама бранити гомилу полуприучених партијских носача застава који ће 31 добити плату редовно.да ли су је заслужили и у ком износу.И богу и народу сте досадили са причом о еxиту шта још ми имамо да понудимо странцима.Па ништа.А да ли су плате редовне.Па јесу.Да ли су зарадјене.Па наравно да нису.Шта се ту онда ради.Па књижица и на биро и доведу се људи који неки динар могу и да зараде за град осим ненормалног прања пара преко грдаског буџета

Тргли су се људи за моменат из летаргије, то нема спора. За покретање масе потребно је много, много више, али често оваква формално неполитичка и неекономска догађања јасно покажу право стање народне свести. Овај пут се показало да лидери српског квислиншког режима немају довољно разлога за миран сан.

Могу мирно да сањају само ако се врашки добро укокају.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
13-03-2015, 02:22 PM (Последња измена: 13-03-2015 03:15 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #77
RE: Батин подрум (Стара писма)
МАЛА ПОЛЕМИКА О ЗАМЕНИ ТЕЗА И МЕНТАЛНИМ БЛИЗАНЦИМА
30-01-12

Један напис хрватског тиска...

Цитат:Hrvatski novinar uporedio Evropsko prvenstvo u Beogradu sa Hitlerovom olimpijadom!

[Слика: evropsko-prvenstvo-u-rukometu.jpg][Слика: hitlerova-olimpijada.jpg]

Srbija ne zaslužuje čestitke. Zato Srbija danas nema što slaviti, ali se ima čega sramiti. I zato se ova utakmica u beogradskoj areni može usporediti s Hitlerovom Olimpijadom 1936. u Berlinu. Po svemu, ona je to i bila...

Затим један мој коментар на „Аутономији“:

Нимбус
29. januar 2012. - 14:26

Цитат:Banaćanin:
Da li je bilo onih koji su došli sa ustaškim rekvizitima i sa namerom da provociraju? Jesu.

Е, де сад пусти неки линк са „објективних“ медија који су извештавали о томе. Посебно, укажи ми на пропуст (можда нисам видео), где је „Аутономија“ извештавала и коментарисала понашање, „реквизите“ и намере хрватских навијача? Ајде, изволи…
Ако то ниси у стању, а ниси зато што нема, целокупни „грађански“, „проеуропски“, а заправо србомрзачки тисак у Србији је упорно ћутао, о томе што и сам признајеш, али са вишедневним закашњењем, као ноторне чињенице.
И чему онда даље убеђивање?

Цитат:Banaćanin:
Za njih je trebala da se pobrine policija: odmah privede, procesuira i lepo otprati do granice i kraj priče.

Ово си од мене преписао – Да, да је милиција урадила свој посао (ја сам упоредио ситуацију са оном у Ђенови и поступком карабинијера – тако је и наша жандармерија требала да поступи према хрватским екстремистима благовремено, тј. одмах), и никаквих даљих инцидената не би било – otprati do granice i kraj priče.
Е, зашто није?
Па то питај Саркотића.
А, да ли наша дипломатија треба да упути дипломатски протест Хрватској, због антисрпске хистерије која влада у Хрватској? (Један „објективни“ новинар је рукометно ЕП у Србији изједначио са берлинском олимпијадом у Хитлерово време !!! – Поента је да усташолики новинар пише исто што и „Аутономија“ и „Слободна Војводина“).
Можда би неко нормалан тако и поступио, али нама су на власти Саркотић и његови сатници.
И, опет питање, зашто се целокупно понашање хрватских навијача, политичког руководства и значајног дела обичног становништва, од стране „објективних“ српских медија не назове правим именом – србождерском хистеријом никад искорењеног усташтва?
Пошто се сигурно ни тако нешто неће догодити, једино што можемо је да констатујемо је да су тзв „грађанска“ гласила („e-novine“ су тек егзибионистички пајац у том информативном корпусу), заправо дубоко заглавили у болест, у расизам и антисрпски шовинизам, који распирују без ограничења, нелагодности и за сада без заслужене казне.

Цитат:Rukometašima srebro - Đokoviću titula...
ponedeljak, 30 januar 2012 06:56

piše: Lazar Rotkvarac

...narodu - k....oska

Jer, ko će da mi objasni - i ko će da me pobije - u komparaciji Hitlerovih Olimpijskih Igara 1936 - i Evropskog prvenstva u rukometu u Srbiji - 2012?!

Kada svojim očima vidim Roehmove SA trupe u kaki uniformama - preko kojih su navučene crkvene odore: iste batinaške fizionomije i nasilničke ćudi i porivi.
I, možda je ovaj tekst - poput mnogih, sličan nekim prethodnim - ali u našem slučaju - Repetitio est mater studiorum.

Тако долазимо до открића рупе на саксији, тј да "наш" Лаза алијас Недим размишља као да му је "Domagoj Margetić, hrvatski novinar i bivši predsednik omladine HDZ-a" са почетка текста, пресадио пола свог мозга. После свега што се дешавало, упорно писати о ЕП у рукомету као некаквом хитлеровском перформансу, не поменувши "пратеће" догађаје у Хрватској, може само човек коме је једна половина мозга изгубила функцију, јер јој је друга половина хируршки одстрањена.

САМО ДА СЕ НАРОД НЕ ПРОБУДИ

29-01-12

[Слика: handball.jpg?w=439&h=299]

Мук је трајао до јуче у подне.
Срце им смалаксало, напон пао.
Зурили су у екран, слеђених прстију на тастатури, церекање им се стврднуло у мртвачку фацу.
Новак, ватерполисти... на крају и рукометаши. Бар да нису ови последњи, и то Хрвате, па да и преболе...
Овако: Шта сад?!
Пу, ситно ти жито!
Пу, срчу ти!
И шта, ако овако тај несој, тај примитивни, вулгарни и урођено злочиначки српски полусвет, излегнут у геноцидној шумској и смрдљивом србијанском опанку, дођоши и смрадови, настави и у недељу?

А баш је ишло као по лоју... Аутошовинизам се тако лепо запатио у Београду, Новом Саду... Концерт(и) Дина Мерлина на граници масовне хистерије насупрот предаје Косова наочиглед клонулог и затупљеног народа, са којим се може радити шта се хоће и коме ни једно понижење више није претешко.
Филмови какви се само пожелети могу, „Парада“ на челу параде, уџбеници право коректни, да деца знају чија су и да их због тога буде срамота, романи-пиштала...

Опколили мало-срби Србе са свих страна.

Стање духа Срба добро је мерио „шер“ навијања за репрезентацију Србије на ЕП у рукомету. Наши су били „ваши“, гости у својој кући. Више навијача из Словеније и Македоније, него из Београда. Хрвати се разметљиво шепурили Новим Садом, као Римљани неком новоосвојеном провинцијом, насељеном кротким и плашљивим племенима. Бахатили се по кафићима, певали своје старе, усташке песме и нове, Томпсонове; скандирали шта им се ћефне, махали шаховницама и транспарентима. Могли су и да туку и разбијају, ако им се приоћало.

Новинарима и припадајућим посленицима српске аутошовинистичке машинерије, баш је добродошло када су се Срби из Новог Сада, поглавито из Ветерника, мало тргли и узвратили Хрватском навијачком експедиционом корпусу. То је добро да се удари наслов преко целе стране „Српски наци-хулигани поново на далу...“, ето какви су...хоће нову, дабоме, Сребреницу, кости, лобање, попови-топови, хулиганијада, холокауст у србијанској интерпретацији...

Али, било је довољно да шака спортиста на различитим странама света у једном дану надвисе своје противнике, да извојују победе као суза чисте, остављајући срце на терену, ведрог и светлог лица, и остетили су како ситуација може лако, брзо и неконтролисано да се премете у пожар. Сувише лако и сувише неконтролисано!

Стах се видео и у Ботиним жутим очима и усиљеном кезу док је позирао камерама РТС како навија за неку земљу Србију, која је замало и његова.
Не вреди што је био окружен хиљадама партијских активиста селектованих по идеолошкој подобности и допремљених да искључиво спортским навијањем у строгим границама коректности („Игра рокенрол цела Југославија...“) пошаљу слику у свет. Јер, шта би се десило да није било унапред припремљене драматургије, већ да су халу напунили прави навијачи? У шта би се претворио његов спортско-ритуални политички маркетинг?

А и иначе се не осећа добро.

Не хају много фарисеји аутошовинистичке Србије што је пораз Хрватске и привођење њених бахатих навијача пристојности, произвело шовинистички бес у Хрватској и серију напада на Србе. Лако је са тим: Најпре неће ни помињати шта се дешава, а затим, кад се прве вести охладе, овлаж ће напоменути да су то само рефлексије на инциденте које су изазвали српски клерофашистички хулигани. Наравно, неће се помучити да се присете свих хрватских бедастоћа и свињарија које су предходиле годинама у назад, од кукавичког бежања са доделе медаља у Атини `95, па надаље, преко Сплитског унисоног скандирања " Уби, уби, уби Србина!", Задра - где српска застава није смела бити истакнута, (Адрија-носталгичне мазохистичке блебане који редовно добијају батине по свом вољеном Приморју, можемо, а не морамо помињати овом приликом), све до Новог Сада. Тим сликама које је уредно и редовно слала у свет Хрватска се заслужено изборила за последњег члана ЕУ.

Знамо и да се амбасадор Србије у Хрватској неће померити из своје резиденције да обиђе угрожене сународнике. Неће бити ни протесних дипломатских нота – то нам не треба када смо на прагу добијања Кандидатуре – зар у тако важном историјском тренутку да љутимо суседе? Не, нећемо ми то. Довољно је да се још једном извинемо и похапсимо пар десетина Срба.

Од јуче у подне, аутошовинистички скрибомани се се некако вратили редовним активностима. Пронаћи још неког српског хулигана, наругати се онима који су по кафићима пратили те-ве-пренос и навијали за Србију, нека поскочица ће се и за Ђоковића извући из нафталина. Јесте бледо и неуверљиво, али мора се...

Главни задатак је како заташкати могуће данашње победе. Најпре, морају радити у доброј нади да неће баш на сва три фронта манити Срби победити. Ако се ипак трострука победа догоди, мора се ситуација што пре гурнути у заборав. То се обично ради затрпавањем информативног простора хрпом вести о неким новим догађајима, који и не морају бити суштински тако важани, неким псеудо-вестима.

Иначе, могао би се народ и пробудити... а иду избори.
Тако нешто се не сме ни случајно дозволити.

Нама остаје да навијамо за наше.

Позив на дератизацију Николаидиса и фамилије

24-01-12

[Слика: logo.gif]
[Слика: cd335001bff51c1c6d0e3edfbec64f8d.jpg]

Каштиговани Николаидис се прославио метафоричним позивом на ликвидацију Републике Српске као "геноцидне творевине", и да је антигеноцидни етноцид над Србима требало симболично почети у дворани "Борик" револуционарним терором од стране радника, сељака и напредне интелигенције. Тако би, као логична колатерала, била раскринкана и гнусна инсинуација, зачета у истом центру у коме је зачета и идеја о "геноцидној творевини", да је Црна Гора криминална творевина. Коначно би престало да се удара на обрАз Николаидисовог газде М. Ђукановића, те неће морати више пркосно и хорски да се запева "Што је више шверцања и крађе, Мило нам га милије и слађе!"

Инкриминисани део текста који је цивилизацијског хероја Никлаидиса довео на нишан васколикох великосрБских патриЈотских клерофашиста:

Цитат:“Цивилизацијски искорак био би и да је Боле (Божидар Станишљевић) употребио динамит и пушке које је сакрио у дворани у којој су главари, духовници и уметници прослављали двадесетогодишњицу постојања РС. Да је Боле, рецимо, незадовољни радник, који је схватио да су национални и верски антагонизми само маска под којом елита скрива темељни антагонизам сваког друштва, онај класни. Да је Боле, рецимо, рекао: јесам Србин, али сам и радник, стога ћу у вазду дићи оне који су ме опљачкали – не би ли то био цивилизацијски искорак? Била би то, још, и поетска правда”, поновио је Николаидис.

Он је казао и да текст говори о чињеници да је Република Српска створена на геноциду, што је, додао је, потврђено пресудом Хашког трибунала, истичући би била "правда и цивилизацијски искорак уколико би међународна заједница укинула Републику Српску и гарантовала целовиту Босну и Херцеговину".

Tекст, како каже, говори о једној парадоксалној ситуацији - да са једне стране "имамо да се легитимише државност Републике Српске настале на геноциду, а да се из истих центара делегитимише црногорска независност зато што је то наводно криминални пројекат". Tа два процеса теку паралелно и оно што се дешава са притиском на Црну Гору и притиском на Босну и Херцеговину - јесте повезано и дириговано из истог центра”, рекао је Николаидис.

Он негира да је спорни пасус говор мржње, јер је он обично, како каже, уперен против неке етничке, верске или сексуалне групе, а да се у овом случају ради о метаФори за класни бунт.
Сведоци смо да је све што је свесно, храбро и цивилизовано на западном Балкану, скочило у одбрану Храброг Ђукановићевог телала. Овај бунт прети да прерасте у Покрет "Окупирајмо Народну Банку!"

Обавештен је и Чак Норис, који је, чим су му јавили да је нападнут најпопуларнији Црногорац, обукао мајцу са његовим ликом, као знак опомене агресорима. Па, ако се не уразуме...

На Ловћену Вила плаче - Спасавај нас Норис Чаче!

Инспирисан овим духом интелектуалног бунта и позива на антигеноцидно истребљење Срба, ја позивам на дератизацију, из антиглодарских побуда:

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcTYdyEwt62JFFi2ajA9Po_...qoHgTSy-jg]
Николаидис, Луковић, Грухоњић, Лукићка, из свог предновинарског периода

Нови Сад, ових дана



Како Србска Атина пропада у Петровардински шанац

22-01-12

Нови Сад је био леп и чист град. Поносна Србска Атина.

Сада је поружњао. Млохаво се раскрупњао, лењ да очисти своје мусаве кломпе од панонске каљуге.

Учмала провинцијска средњеевропска паланка полако трули изнутра.
Препустио се Нови Сад протувама. Ко је у градској власти и добар са градским оцима сад му је час да краде, вуче и развлачи. Кад ће, ако не сад! Луд је ко може а неће! Ова „слобода“ неће још дуго, кад дођу старе газде, здраво и довиђења, ко се офајдио свака му част, ко није, нек` трпи. Или ћеш бити њихов, па ћеш се доватити места каквог чиновничића са расним мољцима у списима, или, ако си тврдоглав и држиш до свога, чека те земуница, проја, мотика и гајде о благданима.

Нови Сад неће да брине сам о себи и неће да буде српски. Чека Ћесара да га канџијом доведе у ред. Док не осети фијук дугог бича са звечном на врху, и не остети стари мирис имална на „господиновим“ чизмама; док газде не буду размишљале уместо њега и наређивале шта да ради, неће ни да ради. Што да нешто предузима док не мора?

Афере у градској власти престижу једна другу, и ником ништа. Мало гунђања незадовољних грађана и прође.

После избора биће исто. Опет ће их изгласати. А кога другог? Неке патриЈоте? Сачувај Bože! Ако баш и не буде апсолутно жуто-црвена победа, наћи ће се већ неки шућмурасти за склопити коалицију у интересу грађана.

А корупција, од кад је света и века, није била раширенија.

И не крију се у опште, и не стиде. Оправдање, извињење, оставке као „морални чин“? Будибок с нама! Очему ви то?! ХАХА-ХАХА!!!

Цитат:Najviše nameštenih tendera u ZIG-u i Radosnom detinjstvu

Iako je državni revizor ocenio da su u poslovanju novosadskih javnih preduzeća u toku prošle godine na sumnjiv način potrošene stotine miliona dinara, gradonačelnik Igor Pavličić smatra da građanima suštinski nije naneta šteta.

Pošteni tenderi nemogući?


Pavličić navodi da je do sada bilo skoro nemoguće uvesti jaku kontrolu, jer je teško naći ljude koji su spremni da rukovode tenderima koji vrede nekoliko miliona evra, a rade za 40.000 dinara

И, зашто би нешто радили мамини и татини синови удомљени у силним агенцијама, јавним предузећима и свим тим удругама чудних имена и недефинисане функције. Па нису они ту да би радили, већ зато што су нечији.

Цитат:Grad nespreman za goste na prvenstvu

Evropsko prvenstvo u rukometu počelo je u nedelju, a Turistička organizacija Novog Sada prve informacije o velikom takmičenju objavila je u ponedeljak po podne na sajtu i to samo na srpskom jeziku.
Iako tvrde da su informacije dostupne na više jezika, u kancelariji TONS-a mogu da se nađu flajeri i brošure na engleskom štampani za prošlogodišnji Egzit, a za prvenstvo može da se uzme samo reklama i spisak utakmica u svim gradovima, i to bez informacije u kojem objektu se one igraju...
Procenjuje se da bi Novi Sad trebalo da poseti oko 25.000 gostiju, a TONS je obilazak grada organizovao za rukometaše i delegate na prvenstvu.

- Па што бар нисте опрали прозоре на СПЕНС-у – завапио је један новосађанин, али га перачи прозора нису чули, били су заузети осмишљавањем програма.

Ето их наши...

Али, зато је многима срце заиграло када су прочитали за догађања на ЕП у рукомету, осетише лептириће у стомаку...“Ево ту су, још само мало, још само мало...“

Цитат:Slovenci, Hrvati i Mađari će "okupirati" Spens

Novi Sad će naredna četiri dana biti u zelenim i crvenim bojama jer se očekuje da dođe na hiljade navijača iz Mađarske, Slovenije i Hrvatske zbog mečeva druge faze rukometnog prvenstva Evrope koje se održava na Spensu.

Сасвим природно дође да се од обележавања Рације, тих можда најстрашнијих дана у историји града, производи вашарска туча, идеолошко прегањање, понижење жртве.

Зашто је тако? Па зар нови/стари господари да виде да су новосађани сложни око тако „незгодног“ за гоподу бившу и будућу.

Цитат:Novosađani odali poštu žrtvama Racije

Na poziv Antifašističke akcije Novog Sada, stotinak Novosađana danas je na Keju žrtava racije odalo poštu žrtvama Novosadske racije.

Antifašistička akcija Novog Sada pozvala je Novosađane da poštu žrtvama odaju danas, bez političara i popova. Oni su naveli da poginulih treba da se sećaju građani, a ne oni koji su tu zbog "plate, protokola ili večnog lova na ljudske duše". Kako su rekli, u vremenu krize i beznađa poput današnjeg, fašizam i njemu srodne ideje lako nalaze svoj put, a državno zatiranje borbe protiv te ideologije ide u pravcu da se fašistički zločini zaborave. (?!)

Било их је мало, али битно је да су били и да трују.
И, рекоше им људи:

- 54. profesinalnih antifasista
- Odavali su poštu na taj način što su vređali crkvu!
- Kakvi su to antifašisti kada lice kriju ispod crnih kapuljača i svi su obučeni u crno
- Ovoga puta,Pavlicic i Canak su se preigrali.
- Afans je organizacija LSV, koja koristi nesrecu miliona ubijenih za licni profit. Takav "antifasizam" je samo posao i nista vise. Prljav i podmukao, ali posao.
Da shvatite ko je pravi fasista, udjite kod cika Nese u kancelariju i pogledajte ovu sliku.
Onda se lepo raspitajte kako izgleda originalna slika, ko je vitez u originalu i cija zastava se vijori. Ako ni tada ne shvatite ko je fasista a ko antifasista, i ciji ste vojnici, onda za vas
- STA - STE OBELEZAVALI ? Zaista drugovi antifasisti obelezili ste godisnjicu pocetka racije. Ajte molim vas obelezite i pocetak rada Jasenovca...

Залуд! Они, антифашисти под кринкама на свом окултном „помену“ жртма рације, истерали су своје, искомпромитовали саму идеју „помена, памћења и опомене“, наругали се и за то добили наручени медијски простор.

Затим ће отићи да са, још увек само гостима, из Мађарске, Хрватске и Словеније, лудују о тршку новосађана.

(Напомена: све вести и коментари преузети са портала Радија 021)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-03-2015, 12:24 PM (Последња измена: 21-03-2015 01:16 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #78
RE: Батин подрум (Стара писма)
ПАНИКА У КАСАРНИ!!!....

ИДЕ ДИКАН...

11-01-12

[Слика: dikan.jpg]
Дикан, претеча србских фашиста

У свом најновијем уратку Fašisti “ante portas” Милош Подбарчанин јал` Лазар Роткварац (заборавило се потисати) алармира јавност на "пораст `фашистичког` насиља" у граду Новоме Саду. Најапре обавештава да су померене три надгробне плоче на јеврејском гробљу. Мада починиоци нису пронађени, Милош/Лазар/Недим изгледа има јаче телепатске способности од `Сина Драгана` из пред сексуално-активне фазе, па зна да су то урадили а) Срби и б) фашисти. Ја бих, ето, пре посумњао да су - по реду вероватноће- исто урадили а) гарагани-мародери у потрази за металом; б) наркомани; в) пубертетлије у незнању шта ће са собом. Но, ја немам телепатске и видовђачке способности, па није моје да проричем ко је виновник.

Затим нас М/Л/Н обавештава позивајући се на добро обавештене изворе у аторитативнoj "e-novini" и Радију 021 да је у току ноћи планиран удар на бившу касарну "Арчибалд Рајс":

Цитат:Policijske snage sinoć su obezbeđivale prostor Društvenog centra u bivšoj kasarni "Arčibald Rajs", zbog informacije da bi moglo doći do napada ultradesničara na aktiviste nevladinih organizacija koji su zauzeli ovaj prostor.

Kako navode aktivisti iz kasarne, koji su želeli da ostanu anonimni, policajac u civilu je u toku dana došao da ih upozori da postoje operativni podaci koji potvrđuju da bi okupljeni mogli da budu meta napada. Do napada na Društveni centar te večeri nije došlo, međutim, iste noći nepoznati počinioci porazbijali su stakla na Omladinskom centru CK13, koji se već nekoliko puta nalazio na meti ekstremističkih grupacija.

Zvaničnu informaciju o saznanjima Policijske uprave u Novom Sadu o pretnjama po bezbednost aktivista iz kasarne još uvek nismo dobili.

[Слика: Astrix_Obelix_003.jpg]
Забринути чувари касарне "Арчибалд Рајс" због појаве Дикана у близини објекта

Основна информација коју смо добили из написа је да МИЛИЦИЈА ЧУВА ПРОВАЛНИКЕ!!! Уместо да уљезе избацује из државног објекта, она их штити?! А ЉУДЕ КОЈИ ХОЋЕ ДА ШТИТЕ ДРЖАВНУ ИМОВИНУ ПРЕДСТАВЉАЈУ КАО "ФАШИСТЕ" И "ХУЛИГАНЕ" ???!!!

Како разумети овакву инверзију функционисања државних органа? Како разумети салто-мортале вредносног система? Колапс здраве, обичне, памети?

Распамећеност режима у пропадању, који се неконтролисано батрга тражећи ослонац. Касарном подмићују "коалиционе партнере"!

Још смо успут сазнали да полицајци у цивилу "долазе до оперативних података", који почесто не вреде ништа. Док су полицијске снаге чувале касарну, нападнута је озлоглашена "Црна кућа".
Класичан ЗЕЗ!

Момци, свака част!

"КАКО САМ БИО И ОСТАО МАЈМУН!"

09-01-12

Око овог лика не морам да се мучим, сам се исповеда...

Култура
Божићна прича Марка Видојковића


[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRiimYNJScxLTn8ZBPh0h9...UH1L2FQ62A]
Марко Видојковић некад и сад, или обрнуто...

Ћале и ја крстили смо се у истом дану у кризној деведесет трећој, он не знам зашто, а ја јер сам у то доба био велики четник, а и тадашња девојка, односно моја прва девојка у животу, била је из недићевске породице, у којој се славило свако српско срање, од Светог Николе, преко Божића, па све до Ускрса. Чим сам, недуго по крштењу, први пут преварио своју прву девојку, покајао сам се и што сам у доба верности преузео њене верске обичаје, али је зато мој ћале, заједно са својом женом, од 1994. наовамо славио сваки Божић, сваки Ускрс и сваког Светог Николу.

Уредно сам долазио, изговарао празничне покличе, намерно с малим лапсусом, избегавао директно исмевање онога што новопечени српски верници раде, и, заправо, био један добар новокрштени син који новокрштеном оцу не прави беспотребна срања током његових верских ритуала.

Е, тако смо се окупили и пре два Божића и одмах после ломљења погаче у стојећем ставу, ћале је свечано објавио како престаје да пуши. Сео сам, забезекнут. Престаје да пуши? Човек који је на својој канцеларији држао налепницу „Дозвољено пушење?” После четрдесет година пута две пакле дневно? Зашто, питао сам га, је л’ ти преписао лекар. Не, одговорио ми је, сам од себе сам престао. Па шта ћеш сад, питао сам га, хоћеш да ти сролам џок.

...После смо сели у дневну собу и ћутке гледали божићни програм на телевизији и сви у соби су пушили, осим мог ћалета, новопеченог непушача и мене, који сам свој џок попушио пре доласка, па сам, ето, примећивао и такве ствари и било ми је то баш смешно...

...А после куће, слагаћу, била је или нека малолетница, или нека гудра или и гудра и малолетница, ...

...Недељу дана касније , односно тачно десет месеци после Божића, мој ћале је умро. Напрасно. Кад је легао да спава. Пробудило га нешто, а онда га исто то нешто и заувек успавало. И од тадa не славим Божић. Ни славу. Ни ускрс. Једини разлог што сам се уопште с тим свим и бактао престао је да постоји.
-----------------
Марко Видојковић (рођен 1. октобра 1975. у Београду) је српски писац.

Своју прву причу је објавио 2000. године у часопису Збиља. У мају 2000, објавио је причу у часопису Дуга, у едицији „БГ блуз“, и до јуна 2001. у тој едицији објављено је још 20 његових прича. Писао колумне за часописе „Дуга“, „Практика“, „Балкан“, „Марка“, „Belgrade Life“ и „Плејбој“. Био је извршни уредник српског издања „Плејбоја“, потом главни и одговорни уредник часописа „Максим“, а тренутно поново ради као заменик уредника „Плејбоја“.

Његов роман „Канџе“ ("Самиздат" Б92) је од октобра 2004. до маја 2005. доживео пет издања, и добитник је награде „Златни бестселер“ као једна од најтраженијих књига у српским књижарама и најпродаванија је књига домаћег аутора. За исти роман је у марту 2006. добио награду „Кочићево перо“.

Певач је панк састава „On the Run“.

О НОРМАЛНОСТИ...

03-01-12

[Слика: ludaci.png]

Да, најмодернија парадигма у овом нашем колоквијалном свету је „културни образац“. И, сасма природно, под силином незадрживог налета новог времена, српску културну каљугу је запљуснуо а ко други до „нови културни образац“. То неухватљиво духовно сокоћало пете генерације тепа само себи, па се(бе) још иментује „Оазом нормалности“. Ово ће рећи да који се за вакта није в Сербије докопао ових оаза има духовно скапати у срБској патиЈотској пустињи без капи воде, пржен сунцем глобалне слободе и уједан од отровних шкорпија, те изложен многим другим страшним пакленим мукама.

Истина, наши нови културни образовци су безнадежни Срби, па су и сами окаснили. Таман су искочили из титиних пиоњерских марама у културни модел мултикултуралности Уједињене Европе, кад сапунски балон поче да пуца. Немци први рекоше: Нема више мултикултурне Немачке! Ко неће да буде Немац, и бар зере не личи на Немца, м`рш у Ковиљачу. За њима Французи. Енглези, у свом маниру (који, мада непријатељски, поштујем) не рекоше, само урадише.

Уз пут (=успут) , залисци лепо зачешљаних пиоњерских косицa и локне наших ново-културно-образоваца за школске приредбе, се опасно почеше ширити у демаскирајуће раселине, и даље у ћелавост...у јбт.... Слатке пиоњерке, које је Тито, сећате се, са толиким симпатијама штипкао су, политички неприхватљиво, еволуирале у гузате стрине и тетке, са опасном тенденцијом да се з(с - * бемли га) бабе.

...И још...НАТО армада, бива под светим задатком утеривања демократије, попут дечјег трансформерса, кврц-крц, се преобличила у убилачке животиње какве свет не памти...
А таман су се (п)остарели пиоњери расписали....
Све нормалан до нормалног.

Малко ће се фемкају у оазама, ал` жаби је судбина клета неумитно зацртана. Ради се, веле у оазама нормалности (пратите фабулу) о томе да се морају прихватати реалности. А реалност је таква и таква. Молим лепо. А оно... људска права...хуманост... Па да, и то, јебемо вас (Србе) у главу расистичку.

Евро је, још, хвала на питању стабилан. И Долар исто. Нема те кризе које штампарије истих могу уздрмати.
Дојч-марка...? Кхм,хм... Е па нећемо сад и о томе... Па, забога, преурњено је.

Наравно, немој неко у њ да дира, јер дирнуо је у зеницу ока нормалности:

Цитат:Na drugom mestu je prošlogodišnja broj jedan u ovoj kategoriji, emisija Peščanik, koja je, nakon odlaska sa B92 nastavila da "živi" samo na netu. Ali, i dalje je ostala "oaza normalnosti", "i dalje najbolja emisija, jer govori o mnogim problemima koje drugi izbegavaju".

Још нормалније су „e-novine“. Пај` сад:

Цитат:E-novine se služe naročitom subjektivnom formom izvještavanja, nazvanom gonzo novinarstvo, koje karakteriše obilata upotreba citata, sarkazma, humora, pa čak i psovki. Uređivačka politika e-novina ne pretenduje na objektivno i sveobuhvatno novinarstvo, već poglavito objavljuje članke od značaja za kritičko promišljanje društva i politike u Srbiji i regionu.
„Mi imamo principe koji su potpuno u neskladu s novinarstvom – pre svega, ne postoji obektivno novinarstvo, ne postoji druga strana, nikakve nas činjenice iz njihovog profašističkog repertoara ne interesuju, ne dopuštamo nikakav govor mržnje sa strane desnice. Jednostavno – desničari, fanatici, razni ludaci – toga nema kod nas. Taj portal je neka vrsta našeg malog ostrva gde se obraćamo nekom normalnom svetu, ljudima kojima je preostalo još malo zdravog razuma.“

(Гонзо новинарство је новинарски стил који се пише субјективно, често укључујући самог извјештача као део приче путем нарације у првом лицу. Гонзо новинарство има тенденцију да фаворизује стил на рачун тачности). Да упростимо: Гонзо-новинари имају право да лажу, ако лепо серу.

Ма, сећамо се, ја се бавио разумевањем бинома „акрибични џивџан“.

Gonzo-Pera Ždera. Нећете се љутити ако незнатним прилагођавањем пар гонзо-мисли, доведемо Peru до самоспознаје:
Цитат:Perin politički nerv vibrira na granici razuma sa kristalno čistom idejom da je zaljubljena novinarska lepršavost uslov za mentalni trening moždanog hendikepa; ingeniozno koristeći pojam ’kreativni’ kao intelektualni most između lične brljivosti i medijske poruke.

Ту је негде и хипер-нормални Б92.

Сад, не питајте ме шта нормални мисле о нормалнима, тилтовали би сте.

Треба ли да вам нешто пишем о још једној „оази нормалности“ „БЕТОН-у“, поетској експозитури УЧК у Београду?

"Želimo vam normalnu 2012. godinu!Vaša Autonomija!" - Не трепнувши поручише нам шовинисти и сепаратисти Сабахудин, Недим, Калитерна и дружина војвођанера.

А, не, не надајте се, ни овога пута нећу заобићи наше нове пацијенте, Zokster Something. Ма они дођу ко мустра за „бакин колач“, бели миш, менекен-писи (пишови) гангрене у Србији.

Цитат:Zokster Something blog je crnohumorno mesto na inace besprekorno beloj medijskoj kosulji Srbije; mrlja na cistom zidu, grimasa i facijalni grc na licu lazne kulture, smejanje svim zvanicnim lazima sto se izgovaraju ozbiljnog izraza lica; mesto za predah, razbibrigu i kulturu. Ali isto tako i za istinu: za suocavanje sa prosloscu i zlocinima devedesetih. Buduci da je blog tematski neodredjen i politicki neopredeljen, samo postojanje ovakvog mesta svedoci o mogucnosti subverzivnog i drugacijeg; virtuelna klica iz koje ce mozda uroditi neki konkretni plodovi.

Zokster Something blog je pokret za normalnost i ocuvanje mentalnog zdravlja u uslovima kuge.

Лична интересовања: Razmena pornografskog materijala.

СК-13. – Па, колико вреде, већ смо довољно диванили. Али, они су толико нормални да су сви тинејџери из целе Немачке арбајтовали ради креативног исказивања припитих дебила са Подбаре и околине.
Цитат:Tokom jednog dana u godini koji nosi naziv „Socijalni dan“, pozivaju se svi učenici i učenice da jedan školski dan i školske klupe zamene radnim mestom, te svoje zarađene dnevnice doniraju za projekte Schüler Helfen Leben-a u jugoistočnoj Evropi. Prvi Socijalni dan je organizovan 1998. godine u nemačkoj pokrajni Schleswig-Holstein i od tada se organizuje svake godine. U posljednjim godinama sve više nemačkih pokrajina učestvuje u akciji, koja se sprovodi godišnje. U toku Socijalnog dana 22. juna 2006. godine, 390.000 učenika i učenica iz cele Nemačke zaradili su skoro 2 miliona Eura za projekte u jugoistočnoj Evropi.
SHL i CK13
Odluku o raspodeli sredstava od Socijalnog dana u Nemačkoj donose sami učenici. Tokom godine, predstavnici svih učenika iz cele Nemačke dolaze u Berlin, kako bi odlučili kojim projektima u jugoistočnoj Evropi će dati podršku i dodeliti sredstva. 2006. godine, učenici su se odlučili za projekat osnivanja „Omladinskog centra“ u Novom Sadu, današnjeg „Omladinskog centra CK13“. Od oktobra 2006. godine, SHL podržava projekat sa ukupnim iznosom od 210.000 Eura.

Боже мили, тог плишног „Култур-бунда“.

При крају, да поменемо и бенигног „Маргиналаца“. Ту се окупљају уцвељени, недовољно схваћени и прихваћених аутори у великим „оазама нормалности“. Помињем их зато што представљају медиокритетску везу. - Јајоглави спајдермини који „поетским нитима“ кане спојити философију ђедове антињемачке борачке пемзије са „новим културним обарсцем“, све проткано апокалипсом коју најавише звездочитци.

Цитат:Marginalizam se napaja književnom, muzičkom, estetskom i umnom raznovrsnošću. U svetu marginalnog čudoređa podjednako su neumesna pitanja: „Koje si vere?“, „Šta si po nacionalnosti?“, „Kakva su ti seksualna opredeljenja?“, „Šta imaš za večeru?“, „S kim spavaš?“, „Sanjaš li stranu intervenciju?“, itd...
Marginalizam ima za cilj okupiti što više normalnih ljudi, a ne dati preciznu definiciju normalnosti, već sledbenike iz svih krajeva gde je dopro i opstao razum nalaziti po instinktu

Из ових редака, или везано, или иза или поред и напред, избијају директиве Чеде Прашка, Соње усташке Бисерко, Пере гонзо, и локалних контроверзиних поета.

Пошто се позову на нормалност и пристојност, на „Маргиналцу“ ће написати хвалоспев Ангели Меркел (којој су Бата-Животиња и пишчев ђед благовремено побили пола фамилије), пак ће изаћи и песмуљак који је наличан трабуњању тринаестогодишњег дечачића у стању т.к.о. через дирекног и неочекиваног хормонског ударца у вр` браде.
Песма је скраћена, али не губите ништа од поетског дерта:


Jebem vam mater

Autor Željko Barišić


Rogoborim mrtvo
Rogoborim suludo
Cinično odvojen od požara
Nastojim biti budala
Da ne bi došao na zao glas
Okupljenima
Pokupio žice
Oplodio bikove (Мис`им...)
Sudar vjetrova
Prokletstvo iskona
Zlatne poluge (Ма ја....)
Lance, amebe
Tek da bi očvrsnuo vrata
Aluminijske prozore
Potrošio disanje
Kuglične ležajeve(ФКЛ?)
Rođen u Mostaru
Pogubljen u Smederevu(Ало...?)
Do struje
Jebo mater
--------

Као „конртрапункт“ датој нормалности, нудим размишљања, не мање критичка, у погледу трагике нашега рода.
Па сами просудите, шта више рађа и шта дубље корење има – ово њино нормално, или ми/наше, што знамо да неваљамо...

СРБИЈА

Ја сам био у Србији
Србија је на робији.

Леже Срби у кафани
што пијани што заклани.

Леже Срби украј друма,
из глава им никла шума.
А из сваке српске главе
теку мутне три Мораве.

Српског вођу Карађорђа
убио је други вођа.
Место где је било клање
Срби зову Радовање.

Убијеном и убици
дигнути су споменици.

Сад се сваки Србин бије
са две своје историје.

Србин само из ината
секирчетом млатне брата,
Док на гробље брат се сели
Србин сав се сневесели:
Празно му у родној кући -
не може се ни ским тући.

Жао му је брата, свега
а досада изједе га.

Мучни Србин досети се,
узме штрањку - обеси се.

Све су српске оранице
саме као удовице.
Нит се оре, нит се жање,
Србије је стално мање.

Лети јато црних птица
преко српских ораница.
И гробови небом лете -
Пошли Срби да се свете

Петар Пајић

ПЕТАР ПАЈИЋ "Српски народ се посвађао са својом државом"

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRKazRgKDQvETLa9X-QwZw...IuFiKRiM8g]

Цитат:Срби се у својој држави осећају као странци. Па ипак, исто тако је тачно да ће осећање родољубља постојати у људима све док буде било држава и народа. Истина, код Срба који на свет гледају као на глобалну заједницу, родољубље није у моди. То осећање за њих представља нешто анахроно овом времену, старомодно и назадно...

Пајић пак обичава да поезију не само ствара, већ и да је промишља, па је сведочећи о духу времена, „епохи антипоезије“, недавно записао: „Време антипоезије је и време антихриста, али у овом времену Христос је највећи песник…
Да ли се овако схваћено песништво и „занат“ трговине речима најбоље очитавају на местима страдања и патње? О томе са Пајићем разговарамо непосредно по његовом повратку са Косова, на којем данас српске барикаде чине упечатљиви симбол и знаковит код „времена антихристовог“.

Коментари читалаца:

Цитат:„Срби се у својој држави осећају као странци.“
Дефинитивно, тачно. Због спољашње политике, због власти у туђем интересу, због ћирилице, због Космета, због огромног броја паразита у државном апарату …

Цео текст је мелем за памћење о нечистом добу Србије. Иако није као „Кад смо били сви у кући“ говоримо својим језиком који није украден од других да би био преименован у српски.

А како да се не осећам странац када у сопственој земљи ми натурају туђе писмо као да је окупација.Једини народ који је у сопственој земљи дискриминисан...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-03-2015, 01:37 PM (Последња измена: 21-03-2015 02:12 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #79
RE: Батин подрум (Стара писма)
ДА ЛИ ДОНИРАТИ "e-novine"?

30-12-11
[Слика: 12004164da6be2d26d7ca5622e0065f6.jpg]

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRVlKE69TCVdo5oswQ8KMI...zwXkATEtwH][Слика: images?q=tbn:ANd9GcQakQMYiTF_Ujb-baJcZEG...OfiwOdrHog][Слика: images?q=tbn:ANd9GcRvJ1OYFHTYtVDpa0bRr-T...K2ps_-AW8A][Слика: images?q=tbn:ANd9GcS8Jk-DQbgMGKVB6o2REpO...pVUqK_PHtw][Слика: images?q=tbn:ANd9GcQ8Vb5TwyIOU68xasERQt2...1jsbzlVe0-][Слика: images?q=tbn:ANd9GcRf7tTz63I1eMKHeFIVxHS...6AbpzCOupQ][Слика: images?q=tbn:ANd9GcStdclwawrPVbcfrXooUYD...esMMOxJqQg][Слика: images?q=tbn:ANd9GcTELFXYzikhqNZapHyK7g_...EUW0kj5MaZ]
Наставак следи...

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcQLzV8unRD9J2OtGY78-Mh...tOULiexZFg][Слика: images?q=tbn:ANd9GcSfjJ3psROmoF1zNlpnfwY...ebzewAz1lw][Слика: kristijano_ronaldo_srednji_prst_571079162.jpg][Слика: images?q=tbn:ANd9GcS0lTeF0ehvnCRkmb551tI...dyiN4IYS7t][Слика: images?q=tbn:ANd9GcSWNv7t6v_gTNu5Hhg3mM-...0PF-Rsk_JM][Слика: images?q=tbn:ANd9GcR1U_CJVd3iVGThPYZOIv0...AwRw9D5u9w][Слика: images?q=tbn:ANd9GcRqZhD3OVNJBdwy7QV0R3h...4f-r5M3PkW]

ЈОШ ИМА НОРМАЛНОГ СВЕТА...

[Слика: Beba-na-kompu-625x415.jpg]

...АЛ` ШТА ЋЕМО СА БЛЕСАНИМА ИЗ ЧЕТИРИСТОТИНЕ ГРАДОВА СВЕТА, КОЈИ СУ СЕ ПРИМИЛИ НА МАЈМУНСКЕ ФОРЕ PERE LUKOVICA ?

НЕДОВРШИ

28-12-11

[Слика: 323427_Canak%20N.%2007.jpg]

Многи људи су "сквотерима" предложили да "заузму" "Раднички универзитет", јер би то било у правом духу сквотеризма.

Да сажмем смушене одговоре антифа/маминитатини/сквотера - веле да тако нешто није политички коректно. Они, као антиопортунистички-радикални противници владајуће културно-политичке чамотиње, део су процеса демилитаризације друштва коју спроводи културно-политичка елита против које су.

То је од њих довољно. Па не очекујете ваљда да сад ту још отварају просторе за некакву децу обичног пука (= народа, не војне јединице, пу-пу, далеко га било)?

Таква деца из народа исувише често нешто брљају о јебеном патриотизму, па се и у манифест сквотер-комуне морало уградити да таквима нема места у бившој касарни "Арчибалд Рајс", која је јбт сада "најс". Ако се такви елементи појаве, војна милиција има да их `апси, а цивилна пребија.

Неразумљиво и контрадикторно?

Па да. Наши сквотери су адолесценти, за које је карактеристично да се вечито жале да их средина не разуме. До душе, код ових вечитих бунтовника је у питању продужена адолесценција, која се протегла до прага четврте деценије бунтовног снобовског живота.

Народ такве дефинише као "недоврши".

Ипак, пошто су и у тим годинама на маминој сиси и у ћалетовом ауту, утилитарно је да се понашају политички коректно.

То је матрица.

И хипици из времена њини мама и тата су ускочили у одела и кравате и постали јапији. Сетимо се Клинтона. Сетимо се Шредера... Сетимо се Чеде Јовано... а... не, не... није он од тих, он је супротно, он је пустио брадицу и у мају иде на Равну Гору да је освешта својим пишом.

И, чему се, у осталом, чудити у свету лажних сквотера и оригиналних антифа-дегенерика?

У мом селу још постоји улица ЈНА. Шћело јој променити име ал "Борци" нису дали. Сад, док недоврши пенетрационо демилитаризују артефакт титине диктатуре, ни да писну. Да ли сте чули да се нека партизанска удруга огласила поводом актуелних догађања?

Таман посла!

Нараво, знамо да је ова "акција" осмишљена у јебарнику Ненада Чанка. А можете ли замислити шта би се десило да је слично покушано у верме деде Ненада Чанка, партизанског штрумфа који је се иза руских тенкова довукао овамо и коме је требало времена да се орјентише где је и научи да се потпише? Ма не да би хапсило, него би убијало!

И, мислите ли да је деда Ненада Чанка у опште знао ко је Арчибалд Рајс? Тај је знао само за Фрању Јосифа. И Титу, наравно.

Па, како је могућа толика контрадикција?

Једноставно, ОНИ, бивши и садшњи властодршци, самопрокламована- по туђим (отетим) персијским теписима пишајућа елита, хероји филмова Вељка Булајића & мега-звезде "Пинкових" папарацо-потера, пудлице Данице Вученић, никада Србију нису ни осећали као своју Отаџбину. За њих је она одувек била само плен бачен од Великих Господара којима ваља бити покоран ако желиш добро да живиш и будеш дебео.

Зато се бунт против запоседања касарне чује само из народа.
Јер, шта год таламбасала фукара, ово је НАША ДРЖАВА.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-03-2015, 02:12 PM
Порука: #80
RE: Батин подрум (Стара писма)
САД ИМАМО И "СКВОТЕРЕ"

24-12-11

Изненадним препадом ударна регимента новосадских анархо-либерала заузела је касарну "Др. Арчибалд Рајс" у Футошкој улици. Исто су учинили уз образложење да њима треба. Татине и мамине погузлије, благовремено удомљене у разноразне НВО и полит-паразитске фотеље, објаснили су да немају где да реализују своје креативне идеје. Нисмо били у прилици да сазнамо за креативне идеје које је ова дружина де-креативаца искреирала до сада у неком подруму, тавану или гаражи, као што почињу млади и сиромашни уметници. Истом приликом су оценили као доказ ретроградности средине поруке које су им стизале са стране да слободно иду на неки напуштени салаш и лате се мотика у сврху креативног крчења парлога. Посебно су се с грозотом стресли на помен мотике - од које им блиски преци дигоше руке и посташе урбана елита.




Креативни видео : http://www.021web.tv/teleplov/904-ulazak-u-kasarnu.html

[Слика: skvot3.jpg]
Креативни Сквотери у усиљеном маршу ка попришту догађања

[Слика: skvot9.jpg]
Креативни Сквотери на ослобођеној територији Футошке

Преносимо неколико карактеристичних коментара обичних људи ове спонтане револуционарне акције сиромашних, али поноситих и талентованих новосадских Сквотера:
Цитат:- Gomila džabalebaroša uzurpira državnu imovinu od koje se mogu skućiti mnogi beskućnici. Sad će tu da naprave još jedan CK 13 pa da žicaju pare od grada, APV i republike za "projekte" i "radionice" i naravno račune. Oni neće raditi ništa sem što će da drve k...., a na čelo će im stati neki mladi kadar LSVo preobučen u društvenog aktivistu ili člana NVO. Naravno deo prostora će biti ustupljen Exitu za hostel, kamp itd. Naravno sve u cilju pranja para i prelivanja u partijske džepove. Na mala vrata kroz par godina Grad će se uknjižiti kao vlasnik, Vojska i njeni beskućnici neće videti žute banke, a onda kad dođe vreme Društveni centar će biti iseljen u Begečku jamu, a plac će dobiti Bata Buturović da nam podigne još jedan hotel ili starački dom. Od njihove buke, izvinjavam se umetnosti i društvene korisnosti imaće vajde samo uzgajivači egzotičnih biljaka sa Fruške gore, a komišluk će pretrpeti nervni slom od nesanice.

- Kakav, dovraga nenasilan upad. To što nije niko dobio batine samo je iz razloga što je objekat prazan.

- ...predstavnici organizacija koji su udruženi oko ideje "Društvenog centra" su politički profilisani ka nekoj anarhističkoj levici, što pokazuju svojim ponašanjem, ali i radnim dokumentom u koji sam pukom igrom slučaja imao uvid i u kome se deklariše da su u ovom "društvenom centru" nepoželjne nacionalističke i fašističke organizacije. Nije bitna snaga tog dokumenta u ovom trenutku, koliko ideja koja je plasirana u njemu. Ko je to pozvan da odlučuje ko će moći tamo da radi, a ko ne? Po kojim kriterijumima? Ko će da plaća račune za struju, vodu i komunalije za taj prostor? Da ulaže u njega?

- ovo je primer koji treba slediti: ako stoji nepričvršćeno uzmi, ako je prazno useli se...

- ...a o Dr Arčibaldu Rajsu ni redka... e moji brbani, neka mu je večna slava i laka zemlja,šta je sve uradio za Srbiju,a niko ga danas ne pominje!!

- ...sada kad se smirite od tog adrenalinskog naleta vas neostvarenih vojnika kako ste vi "zauzeli kasarnu", ćete se i pokupiti iz nje. Tako se stvari ne mogu obavljati, nije ta kasarna vaša pa da je možete uzurpirati u svojim šarenim pantalonama i skrnaviti okolo pod pričom o nekoj kulturi... vi nemate nikakva sredstva da bilo šta formirate i pokrenete, a skvotovanje je ništa drugo no klošarenje u pokušaju da bude legalno.

- ...bunite se sto je STATISTICKI izracunato da imamo mesecnu zaradu TRIDEST I KOJU HILJADU dinara 30 i nesto malo vise hiljada dinara

- ...a jel se MOZE SA TIME ZIVETI

- sto se tAKO ZESTOKO ne bunite ZBOG duplih poreskih racuna itd
e tu ste NEMI,TU STE POKORNE SLUGE TU STE NULA

- Ја бих све то у војску, па у Авганистан да одржавају мир. Тамо су касарне простране, имају музичку и ликовну секцију, а ганџа најбоља - авганистанка.

- Jeste, skvot ce resiti gomilu nedostataka koje fale Novom Sadu. Mante me. Znamo svi sta ce od toga biti: posle nekog vremena nece biti love za "umetnost" pace poceti tu da dolaze dileri, jer, ovim nasim "umetnicima" treba i "stimulanasa" za "inspiraciju".

- Da li to dobro vidim: na trecoj fotki je Cankov jaran ,veliki mislilac Kostres?

- Sta bi bilo da su ovu ideju prihvatili i oni beskucnici i jadnici iz Velikog Rita,Malog Beograda, i svi jadnici Novog Sada?

- Posto policija strajkuje, verovatno bi "menistar vojni" digao vojsku na prvi stepen pripravnosti.

- Srbija je postala slepa ulica.

- ...sada ću ja - sa mojom
ekipom da ''nenasilno'' upadnem u Lopov gaj ili na Tatarsko brdo ...a sve u cilju promovisanja svog umetničkog projekta ''bolje živeti sto godina kao milijunaš nego sedam dana u bedi''
Performans će malo duže potrajati pa molim da novinari ne prave gužvu prvih dana...svi će stići na red za intervju.
Cenim da će nići još par NVO organizacija ...recimo patriotska skvoter liga sa sloganom
Samo Skvoter Srbiju Spašava ...pa onda NVO koja se zalaže za bratimljenje KOpenhagena i NSa ...Danska - Srbija - Skvoter Dembelija
Zamislite samo dirljivu sliku
hor bećkih dečaka izvodi himnu skvotera:

Daj mi mama iglicu
I paklicu droge
Da ja bodem ručice
I maljave noge
I mene će moja mati
Narkomanom zvati

Legalizujmo lake droge i vožnju motornim sankama po pešačkim zonama!

p.s. Vratite ukradene slike JBT ...kamere su sve snimile :-))))

- Svi to jako podržavaju i svima je baš slatko, ALI pod tuđim prozorom. E pa ovo je pod mojim prozorom, ceo dan mi drnda agregat i tutnji "muzika", blago meni ako će tako svaki dan. Nauživaću se u umetnosti, cvrc. Žao mi je i ovih što su tu stvarno došli sa tom idejom koju propagiraju, pošto će naknadno (možda) shvatiti kako ih je neko izigrao / preveslao. Načelnika policije otpustiti, a onog ko mu je naredio da danas ne izlazi, a očigledno je tako, obesiti za onu stvar.

- Држава годишње издваја 40 милиона евра за разне НВО а ови би баш некретнину велике површине, на доброј локацији и то - муфте, џабака, фрај... Иначе НВО у свим осталим случајевима призивају правну државу или се жале да је нема, међутим, у овом случају дебело користе одсуство правне државе. Како им кад одговара. Лицемерно.

Велики Арчибалд Рајс је могао слободно да нам поручи:

"СРБИ, ЧУВАЈТЕ МЕ ОД СКВОТЕРА!!!"
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-03-2015, 04:02 PM
Порука: #81
RE: Батин подрум (Стара писма)
Има ли Србина да нагна фрау Меркел?

23-12-11

Ових дана се заоштрила дискусија да ли Немачка води антисрпску политику. ТЗВ "другосрбијанци" тврде да фрау Меркел води реал-политику, а да Срби, по обичају, нису кооперативни. Наравно и насупрот, тзв "тврди Срби", тврде да иста из историјских разлога мрзи Србе.

Питамо се, где је истина?

На први поглед чини се да су најближи иситини гео-сполитичари, који стоје на становишу да је спољна политика Дојчланда одраз збуњености и факат неостварености Меркелове:

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRMPkLpao_09NgOjc7AtjF...9wWOMVCf7Q][Слика: images?q=tbn:ANd9GcQZB-H-gaqRKtdFU0sXkPY...ywZ_-J-WrA][Слика: images?q=tbn:ANd9GcTzg9djs9_LBOVFlWLHLge...PZd-ICwkoA]

[Слика: 20100617_105-ItemID-173024-lrg_670x0.jpg]
Да ли је могуће да нам је ова шака јада конкуренција код јебозовне (у црвеном) фрау меркел? Ова шака јада боље јебе од Срба?

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcTHTjXBc-tTutbserD2Zaw...5Cd6E-hbXv]
Ел ово неки проблем?

Ма јок!

ИМАЛИ СМО, ИМАМО И ИМАЋЕМО ВАЗДА ПЕТРА ДОБРЊАЦА!!!

[Слика: resserver.php?blogId=371&resourc...ode=medium]
Петар Добрњац

Слава му и хвала...

Петар Добрњац је отишао у Русију да од Краљице тражи помоћ у муницији. Краљица је Петру поставила услов - да води љубав са њом 10 пута за редом и, ако у томе успе, добиће жељену муницију.
Петар Добрњац био је чувени хајдук, који се прославио за време Првог и другог српског устанка и тиме остао запамћен у народној историји. Познат је као изузетно храбар, одважан, али и прилично тврдоглав човек.
Постоје две фразе у вези са нашим јунаком. Нешто познатија, 'хвала курцу и Петру Добрњцу" за собом вуче прилично занимљиву анегдоту. Наиме, постоји прича да су Срби у Првом устанку остали без џебане. Неко је морао у братску нам Русију по џебану. Десило се да тај посао добије нико други до војвода Петар Добрњац. Требало је да се врати после месец дана, али се он толико спријатељио са руском Краљицом да је остао преко 6 месеци. Када се конацно вратио, настала је горепоменута изрека. Такође, нешто непотврђенија, али занимљивија верзија овог догађаја гласи овако. Петар Добрњац је отишао у Русију да од Краљице тражи помоћ у муницији. Краљица је Петру поставила услов - да води љубав са њом 10 пута за редом и, ако у томе успе, добиће жељену муницију. Храбри и поносити хајдук овакву понуду није могао да одбије. Њих двоје су се затворили у малу просторију, прилично загушљиву. Од силне страсти прозори су се замаглили за тили час, те је Краљица, након сваког сношаја, прстом лупала по рецку на замагљеном стаклу прозора. Све ово је трајало неколико сати, и Краљица и Петар Добрнајц били су на измаку снаге. По десетом сношају, и последњем атому снаге, Петар је одахнуо и победоносно узвикнуо "Ето, то је то! 10 пута! Дај џебану". Међутим, Краљица рече да се Петар забројао и да је то био девети пут. Ово је потврдио и број рецки на стаклу. Петар је, изнервиран, саком обрисао све рецке, и као препорођен, узвикнуо: "Јел тако? Е па онда, идемо испочетка!" Наравно, Петар се вратио у Србију са више џебане него што је било потребно. Народ је био веома захвалан, те је, у славу Петра и његовог вршњака, сковао ову фразу која се и дан данас чује.

Друга прича каже да је Карађорђе, када је сазнао да је Петар у Параћину на своју руку побио турске посланике који су пошли на преговоре у Београд, изговорио: "Говорити, а мом курцу, а Петру Добрњцу, све једно". Данас се слична фраза користи за опис некога ко је тврдоглав и недоказан.

[Слика: eu17-635x300.jpg]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-06-2018, 01:27 PM
Порука: #82
RE: Батин подрум (Стара писма)
ЧЕКАЈУЋИ ЗЕНГУ
(Док трају борбе фудбалских титана)
ОБЈАВЉЕНО: уторак, 15 јул 2014.

[Слика: 5aba65ee-33b4-4dad-8f7b-2b270a0a0ad9-558...review.jpg]

У току су завршне утакмице Светског првенства у фудбалу у Бразилу.

Уз помоћ моћних напредних технологија репортер нас у „реалном времену“ обавештава да је већ трећи пут Аргентинац Ди Марија истрчао своју деоницу у акцији брзином од скоро 32 километара на час. Да бисте разумели, ни Усаин Болт, у копачкама и на трави, везан за реаговање на промену ситуације коју интелектом мора да схвати и антиципира њен развој, а не реакцијом на глупи пуцањ ћорком из пиштоља, не би могао да постигне толику брзину. Није ово „најстрашније“ што се проблематике брзине у фудбалу тиче. Неки фудбалери могу у идеалним условима да развију брзину преко 35 км на сат [1]. Реалност је да у Србији данас нема атлетичара-спринтера који на тартану у шпринтерицама може приближно ономе што могу најбољи фудбалери света у копачкама по трави.

Да би се одбранило ригидно схватање фудбала у нас, покушаће се са демагошким одговором „да је лопта бржа од сваког фудбалера“. Ерго, може се и успорено, „технички“, „ситно-калуђерски“, „на виц и зез“ (којима свако поштовање), треба ћушкати лопту тамо-вамо, па ћемо бити „европски Бразилци“, каквих ни у Бразилу више нема, како смо се уверили. Тешко је објаснити нашим споро мислећим верницима китњасте импотентне игре да је лопта једнако реактивна на ћушкање, па рецимо (и) оних који су тако ружно издоминирали над јужноамеричким Србима једне јулске вечери 2014-те.

Једнако се броји и мери сваки покрет и потез фудбалера. Све то гутају и мељу компјутери. Као резултат добићемо нове врсте тренинга и тактике игре. Изнад свега, још један корак напретка у најболнијем сегменту фудбала – селекцији будућих асова. Но то ће већ остати строго чуване тајне, на нивоу шифре за атомско наоружање.

Констатоваће се и код нас уз извесни временски заостатак „да су тренинзи статични, док се утакмице играју у брзом ритму“. Констатацију сам ставио под наводнике зато што потиче из брошуре „Подучавање фудбала“ издате у Бечу 1919. године. Каснимо, дакле, мање од сто година.

У вези Светског фудбалског првенства у Бразилу лансирана је од наших стручно-новинарских експерата страсно ослоњених о шанк, да овај пут дошло до сукоба „страсти и система“ у фудбалу и да је победила страст, јер се тако чинило у једном моменту. Што се поменутих тиче, страст свакако побеђује, али што се фудбала тиче, то је гусларски еп изгубљен у времену. Зар неко уистину мисли да Немцима или Белгијанцима недостаје страсти (истина, неке друге врсте), или да код Чилеанаца или Мексиканаца нема организације и система рада?

Нема ничег новог под капом фудбалском од када је уругвајски жандар вратио лопту у терен 1930 године и тако запечатио судбину једне мале групе фудбалских заљубљеника из Србије, али је том шеретском финтом отворио врата нечега што је истовремено и најлепше у спорту – а светско фудбалско првенство то свакако јесте – али и онога најгорег што људска похлепа може да учини.

Данас је ФИФА „непрофитна организација“ која с тога не плаћа порез, али има обрт 5,5 милијарди долара; чији су врховни функционери бонусно награђени 200.000 долара годишње зато што су функционери непрофитне организације и којима се скромно надокнађује губитак током непрофитног стручног ангажовања у Бразилу са свега 700 долара дневно. Нико нема тако богату лепезу скандала везаних за корупцију, непотизам, варање, намештања и снобовско рентијерство, каквим располажу најмоћније фудбалске асоцијације УЕФА и ФИФА. [2,3]

Фудбал је еволуирао у игру коју играју богати а гледају богати.

За остале постоје телевизори и рекламе Кока-Коле, у којима сва деца света мање-више имају исте шансе.

За дуготрајне врхунске резултате у спорту, а нарочито овако конституисаном фудбалу или по филозофији све више сокеру, озбиљно организован спортски унутар-државни систем је апсолутни услов, kondicio sine kva non, што би се рекло. У обавезној беспрекорној организацији, кључан је темељ који се зове „базични фудбал“, што код нас нема некаквог значења* (* што ћемо објаснити у другом делу написа), или „GRASSROOTS“ [4], што нам тек без везе звучи, мада је иста ствар у питању. Да покушамо ту фамозну „grassroots“ философију поткрепити подацима да је у Немачкој по том основу регистровано 6,308,946 фудбалера сврстаних у 26,837 клубова (што даје резултат од 235 активних играча по клубу), и то није све већ постоји и школски фудбал, рекреативни (хоби) фудбал итд. Ако искључимо дојенчад и трииксел сениоре, ми немамо толико бројно укупно становништво, колико Немци имају фудбалера. Све то прати стручна и организациона структура. Прођите Немачком и видећете да ни игралишта не недостаје.

Наше дубоке и неопростиве заблуде су што мислимо да мање и сиромашније земље не прате предочени тренд, те да ми не можемо тако ради скупоће програма. Није, заправо кад се ради како треба најекономичније је и скоро бесплатно.

Но, није заблуда да и најорганизованији развојни системи нису довољна гаранција успеха. Неко тако надмоћан као што су Немци, сигурно ће са гордошћу пропагирати свој рад, ред и дисциплину, организацију, те необично изражену интелигенцију оличену у високим челима, правим носевима и плавој коси. Али, ради коначног успеха неће се либити да учине много више него што пише у „grassroots-филозофији“, што ће рећи да ће прибећи „допунској селекцији“ талената из народа друге класе, али који, ето, брзо трче и вешто баратају с лоптом за поштену накнаду. Тако, селекциона база Немачке покрива заправо биолошки простор већи од онога који је мачем освојио Александар Велики. И не треба се много чудити овоме. Хитлерове ЅЅ дивизије биле у једнако као и репрезентација лепога Лева, утегнутог у уске панталоне, попуњене из других народа, а у славу великог Рајха. И ти, туђи људи, заиста су гинули са усхићењем и оданошћу за тај велики Рајх, па што нови не би са страшћу играли фудбал?

Међутим, ни то није довољно да се коначно успостави доминација планетом. Насупрот стереотипа о немачкој педантности и некоруптивности, у реалном животу имамо имплантирану Менгелеову филозофију и протекционизам.

Ако постоји нека лажна сумња да су 1954.освојили свој први светски куп допинговани метамфетамином (первитином), за даље ни тог смоквиног листа нема. И наш др Михајло Андрејевић је подносио пријаве против немачких репрезентативаца због допинга. Безуспешно, наравно. Све о допингу је написао Харалд Шумахер, немачки голман, (отворио душу), у књизи „Почетни ударац” у којој је описао и како су Немци освојили титулу првака света 1986. године у Мексику. Доктор им је, укупно, убризгао седам хиљада инјекција. Шумахер после тога дуго није могао да контролише мокрење, патио је од несанице, није могао да има сексуалне односе...Због искрености прошао је шикану немачког јавног мњења. Опште је познато да је допинг био немачки државни пројекат. Али то је ствар о којој добро васпитани патриота не би смео да гласно говори.

Остаће у аналима забележена сцена када велики Кројф на полувремену финалне утакмице на СП „Минхен `74“ прилази разбијених и крвавих цеваница судији Тејлору, класичној енглеској „пуњеној птици“, да протествује против начина суђења. Кројф је свестан да је већ унапред одлучено да тадашња Западна Немачка – из разлога денацификације хладног рата – мора да победи, али не одустаје од жестоких приговора и херојски добија жути картон. З. Немачка је победила падавичарењем Хелценбајна у шеснаестерцу, које је започео батргањем тамте-вамте коњску дужину раније.

Остаће такође у аналима договорени резултат Немачке и Аустрије (1:0) у Шпанији 1982. Лондонски „Гардијан” назвао даном кад је „свет плакао због Алжира”, а ФИФА због те намештаљке увела правило да у последњем колу по групама сви играју истовремено. Еберхард Стањек, коментатор немачке државне телевизије АРД, рекао је током преноса: „Ово што се догађа на терену нема везе са фудбалом, ово је страшно” а затим је заћутао и до краја утакмице није прозборио ни реч. Шпанска штампа је утакмицу назвала „Ел аншлус“.[5]

У Италији 1990 године финале су одиграли Немци и Аргентинци. Или само Немци, или ни једни ни други. Аргентина је до финала дошла са пола тима. Због картона у финалу нису играли Батиста, Олартикоечеа, Каниђа и Ђусти, а у финалу су искључени Монсон и Дезоти. Одлучио је Андреас Бреме, из једанаестерца у 85. минуту. Пао је Фелер.

За Немачку је досуђено највише једанаестераца, њиховим противницима је додељено највише картона.

Сви досад освојени немачки светски купови су били незаслужени и уз обилату помоћ пријатеља из ФИФЕ.

У међувремену Холандија је добила свога Рудолфа Нурејева (ненадмашног балетанера) у лику и делу Аријена Робена, тако да је, након Јужне Африке где су се доказали као светски касапи, са протестантског лица Холандеза коначно спала излизана и лажна кринка честитости.

Сваке године појаве се вести о масовним лажирањима утакмица на уређеном Западу. Ради примера цитираћемо једну аферу: „Полиција у Немачкој, Великој Британији, Швајцарској и Аустрији ухапсила је 17 особа због сумње да су учестовали у лажирању скоро 200 фудбалских утакмца у девет европских држава, саопштила је данас полиција у Бохуму. Међу утакмицама за које се верује да су биле намештене су и три одигране у Лиги шампиона, као и 12 у новоформираној Лиги Европе….“ [6]

Запад може лако да поднесе афере тако грандиозних размера јер су богати и заправо они јесу ФИФА и УЕФА.Тако су присвојили и право да мале и покварене уче честитости, уместо да ти евроцентрични или егоцентрични расисти сами дођу под старатељство.

Али, та „бела снага“ неодољиво привлачи. Према речима резигнираних сведока, Скадарлија се орила ономад од навијања покондирених српских тикава за Немачку а против погубљених Бразилаца, недостојних својих претходника.

Без обзира на праву слику стварности, наше покондирене тикве са све више страсти и искри у очима булазне о неком максвеберовском* (* Макс Вебер, омиљени Вучићев социолог, измислио „протестантску етику“) протестантском поштењу горепоменутих мајстора лажирања и допинговања, те снисходљивошћу колонијалних слугу уздишу за таквим господарима.

Не знам како ће фудбал преживети Бразилску срамоту. Знам да ће преживети, али не знам како. Задуго, можда никада више, нећемо гледати јединствено бразилско мајсторство.

Овај пут Немци ће можда беспрекорно заслужено освојити Светски куп. „Они су жртвовали све људске карактеристике да постану стројеви од меса и да се подреде колективном строју као његови делови.Фанатични до тоталног самопорицања само да би уздигли Немачку.“ – написа један коментатор. Немам шта за додати. И, истина је, „Они су једна болесно амбициозна предаторска нација...Не би били живи а да читав свет не постане њихово колонијално царство у којем би људе терали као у логорима.“ Нема код њих господског подношења победе и радости хомо-луденса. Код њих има рика предатора над пленом.

Испред још стоје испречени Аргентинци. Као Спартанци код Термопила.
У финалу Светског првенства у фудбалу у Бразилу 2014., неће се играти фудбал, водиће се неравноправна битка до истребљења.

Навијаћу за Аргентину.

[1] http://www.fudbaluzivo.rs/najbrzi-igraci...ifa-i.html
[2] Фифа увек добија
http://pescanik.net/2014/06/fifa-uvek-dobija/
[3] Укините светско првенство
http://pescanik.net/2014/06/ukinite-svetsko-prvenstvo/
[4] http://www.fss.rs/index.php?id=2082
[5] Матеус је играо намештену утакмицу на светском првенству
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/spo...vu.sr.html
[6] http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal...-sampiona-

Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-06-2018, 01:03 PM
Порука: #83
RE: Батин подрум (Стара писма)
ЧЕКАЈУЋИ АДВОКАТА
[Слика: skysports-serbia-u20-world-cup_3956572.j...;amp;ssl=1]
(Годину дана касније...)

Објављено 26. јула 2014.

Управо окончано Светско првенство у фудбалу показало је све врлине фудбала као спорта ( како један мој млади другар написа „Фудбал је моћна игра!“), али и сву поквареност и преварност, чим се одмакнемо од онога што је игра у домене тзв. „организације“.

А где смо ми у тим причама?

Ми смо тамо где се деца продају јер све друго је проћердано.

Државну А репрезентацију не знате ко саставља. Доста Толе Караџић, мало више менаџер Рамадани, селектор најмање. Тако се и окупљају, ко је у шеми и ко хоће; а многи и неће.

Велика Црвена Звезда, некад шампион Европе и Света, доживљава судбину лудог старца. Наши најбољи клубови на почецима предтакмичења за европске лиге служе за истресање фрустрација трећеразредним клубовима, за које без Гугл-сателитског претраживача не би знали одакле су. Ко ће играти у нашој „супер-лиги“ (да горког назива!) још није сигурно. Али се зна да су у већини тих „суперлигаша“ „теткице“ очајне јер им недостаје средстава за прање опреме и одржавање опште хигијене.

На супротној страни, као да су из неког другог света, наши омладинци су прваци Европе. Ко се сећа тих дана, нашој деци није недостајало ни способности, ни страсти за игром, ни патриотизма.

Деци је потребан патриотизам и страст за игром. Зато се са сваком генерацијом изнова рађа.

Али, у њих је већ уграђена и клица самопродаје, што пре то боље. Поштено говорећи, то је посебан мотив који код највећих ривала није тако снажно присутан.

Иза, у полумраку ВИП ложе и околних бифеа, седе сиве еминенције, крпељи и паразити који ће најбоље што ова земља у спорту има убијати у мозак пре него што науче и пертле да дреше, уцењивати, газити, исисавати док их неумитно не претворе у робове у копачкама, са врло мало сопствене памети и који ће тако ограничени и робовски васпитани, даље ширити менталитет ситнозубе раје и бедне самопродаје. Зато више и немамо великих тренера.

Управо док с муком и огорчењем пишем ове редове, нова генерација U-19, како их званично обележавају, покушаће да у Мађарској понови успех својих претходника само годину дана старијих, углавном већ распродатих у бесцење. Навијаћемо сви. На састав „репке“ мало ко обраћа пажњу. Право селектора, је л` да. Нико неће поставити питање зашто у саставу нема ни једног играча првака Србије у датом узрасту, ФК РАД, па макар да се покаже поштовање за уложен труд тих дечака и њихових тренера? Може се тумачити на различите начине, један од релевантнијих је да се менаџери нису успели договорити.

Четири боје црног и црвеног


У замршеној анализи упропашћеног фудбала почећемо од елитних клубова, пошто рачунамо као подразумевајући аксиом да је Толе Караџић фудбалски архи-Белзебуб, суверен нашег фудбалског пакла, који са својим братсвеницима и фисофцима тлачи фудбалску Србију.

Партизан (Први као најуспешнији)

Председник Драган Ђурић (напомена: Ових дана управо пуштен из још једног притвора због привредног криминала) рођен је 20. јануара 1954. у Дервенти. Председник је компаније Зекстра која запошљава око 3.000 радника. Такође, власник је и Ветеринарског завода, издавачког предузећа Нолит, књижарских предузећа Шумадија и Савремена, фабрике јестивог уља у Градишту, као и робне куће Боска у Бањалуци. Активан је у Хумској од 1978. и за то време био је члан Скупштине црно-белих у три мандата и члан разних комисија.

Генерални секретар – Дарко Грубор. По дипломирању запослио се као правник у ЈСД Партизан од 1.4.1987., а од 1.6.2008. именован је од стране Управног одбора ФК Партизан за ВД Генералног секретара. За Генералног секретара именован је 16.10.2008.

Део навијача не може Ђурићу да опрости то што је био спонзор КК Црвена звезда и што је јавно тражио да се навијачи Партизана угледају на навијаче Црвене звезде. Други део се држи по страни. Наводно, неки од вођа тих лојалних група су на „буџету клуба“ и блиски полицији. Највећа подршка Ђурићу су: Бранко Ружић, потпредседник клуба, Милан Обућина, генерални секретар СД Партизан, Ратомир Бабић, члан УО, Миле Јовичић, потпредседник УО, Драгољуб Вукадиновић, члан УО и Томислав Караџић, председник ФСС.

Црвена Звезда


Председник – Славиша Кокеза. Рођен 07.07.1977., у Сарајеву. По занимању је саобраћајни техничар. Приватни предузетник. Према подацима ЦеСИД-а био је кандидат за одборника СРС-а на локалним изборима 2008. године. Образовање – четврти степен Гимназије и школе за стручни кадар. Тренутно је члан Главног одбора и потпредседник Градског одбора у СНС. Био је председник ФК Земун. Од 2004. је власник и директор предузећа за трговину и услуге „Маркок“ доо Београд. Помиње се као наводно један од чланова новобеоградске групе нарко-дилера која је финансирала Вучићево политичко напредовање, још док је био члан Српске радикалне странке. Кокеза је иначе у изборима 2012. године био 104. на листи Српске напредне странке.

Генерални секретар – Звездан Терзић (Врбас, 21. мај 1966) је бивши српски фудбалер (1984 — 1997), бивши директор ОФК Београда (1997-2005) и бивши председник Фудбалског савеза Србије (2005-2008)

Војводина
– добила је трећег председника у последњих месец дана. Зоран Шћепановић добио је једногласну подршку сазива на чијем челу је био Коста Хаџи. За генералног секретара именован је новосадски адвокат Божидар Бероња.

Зоран Шћепановић је новосадски привредник власник маркетиншке агенције“Maxim & Co“ и сувласник брода са интересантном репутацијом“Скипер“.

Рад – Већ смо поменули овај клуб који је првак државе у омладинској конкуренцији, па да се не помисли да је нека друга прича у питању. Алфа и омега овога клуба је менаџер Ранко Стојић (18. јануар 1959. Бугојно, БиХ, ФНР Југославија). Дакако, као и сви горе побројани, представио се као човек са визијом. Од те визије, према многим сведочењима остала је продаја фудбалера, јадна инфраструктура, недостатак завоја у лекарској торби и све богатији возни парк породице Стојић.

Ако се пажљивије размотри профил свих тих људи са визијама и искреном љубави према клубовима кроз које су пролазили, може се поставити јасан шаблон – да су у питању повезани, често спојени у истим личностима политичари, тајна полиција (јер с обзиром на стање суверенитета земље тешко је говорити о некаквој „државној безбедности“), менаџери и новокомпоновани бизнисмени опште и нејасне праксе.

Зар неко мисли да овакви „спортски“ кадрови могу донети српском фудбалу било шта сем пропасти и бруке и срамоте? Они треба код младих људи да развију поштење, радну етику, патриотизам? Којешта!

Шта други немају што ми имамо, и обрнуто?


Направићемо мало поређење. Белгија је земља не много већа од Србије. Њихова репрезентација је током квалификација и минулом СП скренула пажњу добром игром. Посебно је истакнута перфектна организација фудбалског спорта у овој земљи, дакле за углед.

У Белгији регистровано је 443.383 фудбалера, док у Србији тај број не прелази 132.000, скоро четири пута мање. Дакако, оволики дисбаланс се превасходно односи на дечји и омладински фудбал. (Није ово никакав изузетак, већ правило. Скоро све европске земље, од Грчке преко Швајцарске до Данске, о „великој петорки“ да не говоримо, имају више фудбалера у односу на број становника од нас). Можда није згорег у вези масовности скренути пажњу да је само мањи део фудбала усмерен ка производњи врхунских, професионалних фудбалера, док у огромној већини као главни задатак има неке чудне и нама слабо разумљиве циљеве као што су радост игре, социјализација, здравље…

Супротно, у Белгији је званично регистровано 386 професионалаца, код нас се и не зна тачан број. Оперише се бројем од 800 до 1500 „професионалаца“ шта год то значило. Изгледа као да смо ми богата земља а они сиромашна.

Пре неколико година стање је описано овако:

– Док фудбалери Партизана и Звезде примају по 20 000 евра месечно, играчи у другим клубовима имају плату од 20 000 динара… У Србији у две професионалне лиге игра око 800 фудбалера… , већина фудбалера у Србији нема професионалне уговоре и нису у сталном радном односу. Многи се третирају као аматери и немају социјалну и здравствену заштиту… Фудбалери су у просеку стари око 24 године, без породице. А, нажалост, и без образовања. Већина фудбалера нема стручну школу и када заврше фудбалску каријеру, чак 90 одсто играча нису способни да нађу пристојан посао и постају социјални случаји. [1]

За само неколико година, ситуација је рапидно погоршана, у потпуни циркус и ругло.

Дакако, оно о чему се неће сувише гласно говорити када се хвали перфектна организација западноевропског фудбала је стари „добри“ колонијализам.

Швајцарски научници покушали су да утврде колико клубови у модерном фудбалу посвећују пажње производњи играча. Резултати су поражавајући, што и не чуди, с обзиром на то да је одавно јасно да је фудбал постао огроман бизнис и да нестрпљиви капиталисти желе резултате одмах и сада… Донекле чуди и податак да у енглеској Премијер лиги има више домаћих фудбалера него у Немачкој, иако енглеске клубове бије глас да новцем богатих власника отимају децу сиромашнијим екипама. Међутим, ни Премијер лига ни Бундеслига не могу да се похвале да им костур екипа чине деца из властитог погона. У Енглеској их је свега 16,2 одсто по клубу, у Немачкој 16 одсто. У Италији свега 7,4 одсто, најмање у Европи.[2]

…И у Африци је честа трговина младим фудбалским талентима. Жил Гарније, бивши директор канцеларије у француском Министарству спорта објашњава у једном интервјуу:

„Европски клубови зарађују новац куповином јефтиних талената, унапређују их и затим скупо продају другим клубовима. Исплати се купити хиљаду играча из Африке, чак и ако на крају можете да склопите посао само са њих двадесет“.

Пре свега француски, холандски и белгијски клубови у Африци су изградили властите „фудбалске плантаже“. Младе таленте често продају у Немачку.

Бразилски селектор Карлос Дунга још се 2009. жалио на ту ситуацију: „Сви говоре да је трговина играчима попут проституције, али свако ту тражи корист за себе.“[3]

Тако долазимо до одиста болне поенте: као робље, превазишли смо Африку.

Међународни центар за проучавање спорта CIES, институт под патронатом ФИФА, објавио је Глобални годишњи извештај о миграцији фудбалера за 2010. На тој листи, која обухвата 103 земље из којих су играчи отишли у иностранство током те године, на првом месту по извозу налази се, наравно, Бразил, из ког је отишло 283 фудбалера. Другопласирана је Аргентина, са 215. А на трећем месту, морамо то објавити с фанфарама и на сав глас, налази се Србија. Током 2010, округло 150 играча напустило је српске клубове и „отиснуло се у печалбу“, у четрдесет различитих земаља. Од свих међународних трансфера у 2010, 6,25% отпада на оне који су потицали из Србије.

Ето у чему ми „доминирамо“! Па шта би било да нас је сто милиона? И, немамо много права да се љутимо на западне капиталисте. Јер, тај мукотрпни јаничарски посао одвлачења српске деце обављају наши људи за стране агенције. Менаџерима лиценце издају национални савези, док ФИФА само прикупља податке од савеза. Стога, добијање дозволе за обављање трансакција у свету фудбала зависи искључиво од прописа које донесу национални савези. У Србији је, према подацима ФИФА, регистровано 103 фудбалска агента, што нашу земљу ставља на једанаесто место у свету. Како би рачун изгледао да се могу убројати и „дивљи“ менаџери боље да не размишљамо.

И не само то! Такође, ми смо земља у коју се и враћа највише фудбалера. То су печалбари коју су отишли неспремни и играчки и ментално, па им је „каријера“ била бесциљно ломатање од немила до недрага. Бивши таленти се враћају офуцани кући, да ухвате још који динар ако се може. Много их сасвим пропадне. Остану ауторитети само у локалним кладионицама, где људи знају „какав је тооо таленат био!“ [4]

Хвала небесима, прошле су страшне „деведесете“. О том времену пок. Бранко Булатовић (чије убиство на сред Теразија никада није расветљено) причао је овако: „Сећам се дана кад је у Савез из Швајцарске или Аустрије долазило и по шездесет захтева за издавање сертификата нашим играчима. За пола тих играча нисам ни чуо. Било је ту и играча трећих лига, аматера. Мали клубови су чак били већи извозници играча од великих, најпознатијих клубова. Некад се знало да играчи из мањих клубова најпре иду у Црвену звезду или Партизан да се афирмишу, па тек после неколико сезона у иностране клубове. Сада играчи немају разлога да тако чине. Просечно је по сезони одлазило око седамсто играча из свих наших лига, а само из Прве лиге годишње је одлазило по педесетак фудбалера. За ових десетак година из наше земље отишло је више од шест хиљада фудбалера. …“

Ето. Сад више није тако. Сада су објекти интересовања агената скоро искључиво деца.

Ко је кривљи од кога: клубови, менаџери, родитељи?

Пошто је трговина децом прописима ФИФА забрањена, наши мајстори скаутинга су као најбољу праксу промовисали „грађанске уговоре“. О томе се више чуло када се „Војводина“ побунила због оваквог врбовања њених кадета. Дете има следећа права: 200 евра месечно, два пара копачки годишње и још нешто опреме. За узврат пристаје на одиста невероватне ствари: „…од дана потписивања уговора не може без изричите писмене сагласности улагача Станковић Михаела потписати нити један професионални уговор или акт везан за делатности професионалног фудбалера и сваки такав акт ће се сматрати ништавим”. Ако Михаел Станковић једнострано раскине уговор, дужан је да играчу плати 2.000 евра док, са друге стране, у случају да играч једнострано прекине уговор мора да плати чак пола милиона евра, те да по завршетку сваке такмичарске сезоне Михаелу Станковићу исплати износ од 12% нето оствареног износа од плата и премија.[5]

Ако овакав “уговор“ није класично робовласништво, шта јесте? Међутим, одговор менаџера је једноставан: „Па нисмо ми никога присиљавали да потпише…“ И то је истина.

Рамадани је ипак Рамадани… Та брига за децу, та професионалност, тај алтруизам, то се ретко виђа….Рамадани избегава новинаре, не дозвољава им чак ни да га сликају, а његов сарадник Дамјанац је пре две године отворио представништво у „Генекс апартманима”.

– Свакодневно ме посећују играчи с родитељима. Водимо рачуна о њима као о својој деци: бринемо о њиховом школовању, плаћамо им курсеве страних језика и усмеравамо их на боље клубове – рекао је Дамјанац у једној од ретких изјава.[6]

Иван Ергић, један од ретких фудбалера који пише о дубљим проблемима фудбала (макар по некад идеалистичко-левичарски), ће рећи:

– Данас готово да нема ниједног фудбалера, или спортисте који нема менаџера или агента. Играч од самог почетка каријере, хтео или не, бива упућен на њих, а управо најмлађи су и најподложнији врбовању и манипулацији. Ти мешетари се често могу запазити на мечевима млађих категорија, турнирима јуниорских екипа, камповима и хотелима, како вршљају тражећи клинце са „великим потенцијалом“. Ти искусни преваранти од самог почетка покушавају да код играча створе психолошку зависност, обећавајући му куле и градове, размећући се наводним контактима и фасцинирајући га причама о великим клубовима. Може се само замислити како то све делује на тинејџера пуног снова, који је тек закорачио у фудбалску бајку. Такође, њему се одмах даје до знања да он „само треба да се концентрише на своју игру, а да ће се за све остало побринути његов менаџер“. То је класична „патка“ која се сервира играчу, да он случајно не би почео да размишља сопственом главом.

Родитељи деце врло често „досољавају чорбу“. Понашају неодговорно, агресивно, до зла бога алаво, рођено дете третирају као робу. Притискају и подмићују тренере да им дете игра. Понекад се међу собом потуку, па их деца растављају.

Али, и родитељи имају своју причу…Ево цитата из једне такве полемике:

„…Кад потпишеш с менаџером ти си будала, а кад одбијеш да потпишеш с менаџером још већа си будала, јер тог менаџера ти обично клуб потури… е онда малог нема на мапи… Желим ти да имаш клинца фудбалера, да видим како би ти то решио с овом твојом причом… Исто важи и за клубове – дају ситне стипендије до 100 евра, родитељи купују копачке, патике, плаћају припреме… а ако је мали репрезентативац онда имају право на обештећење, ако пређе у српски клуб, савезног ранга – просечни лични доходак у том тренутку, X године проведене у клубу од прве регистрације, па све то X 3.Ако оде у земље III фудбалске категорије – 30.000 евра по години проведеној у клубу, земље II категорије – 60.000евра, земље I категорије – 90.000 евра по години… Што му изађе на исто, робови хохштаплера у клубовима, а ти исти по клубовима траже да потпишете с њиховим менаџерима… Па исти ти кажу да су родитељи зло, зато родитељи не пуштајте децу да тренирају у клубовима боље у паркићу… тако ником не дугујете ништа…“

Ретко се дешава да само један субјекат са визијом и бригом о младом човеку има стопостотно власништво над истим. Општа беспарица изазива општу збрку. Та збрка даље производи још гору беспарицу и тако у круг. Безнадежно је бавити се појединачним чудним случајевима, јер их је безброј. Показаћемо како је Црвена Звезда мајсторски доведена до просјачког штапа. И како даље она вуче друге клубове за собом.

Према финансијском извештају који је крајем прошле године јавности поднео потпредседник клуба Небојша Човић овај клуб је у периоду између 2004 – 2012. године од трансфера играча другим клубовима и менаџерима исплатио 14.456.541 евра. Оно што представља проблем како би ова табела била прегледна је што се у колони провизија не прави разлика између обавезе према клубовима из којих су играчи дошли и према менаџерима. Можда ову разлику и није могуће направити јер се дешава да клубови из којих су дошли играчи продају своја потраживања која имају на основу будућег трансфера из ФК Црвена звезда јер због тешке економске ситуације нису били у стању да сачекају да њихов бивши играч напусти Звезду.

У овој мутној бари прави мајстори се одлично сналазе…. Од својих бивших играча у Србији највише профитира Рад, односно газда-Ранко Стојић који зналачки окупља отписане играче „вечитих”, а затим их скупо продаје управо њима, уз право на удео у будућим трансферима – од Миливојевића 40, од Пантића 35 одсто…

Андерлехт је купио прошле године Александра Митровића за, наводно, 5.000.000 евра. Тренутно, његова тржишна вредност је дупло већа. Али, није још за даљу продају. Шушка се да је „типована“ будућа вредност овог нашег фудбалера око 23.000.000 евра. Његов другар из омладинске репрезентације Сергеј Милинковић-Савић се управо запутио такође у Белгију за 850.000 евра. Већ сад се зна да му је цена вишеструко већа, али се мора. Белгијанци ће покупити кајмак.

Има наше деце, омладинских репрезентативаца, који су продани за 95.000 евра…. Тако у недоглед….

Ипак, за Гиниса је случај Миралема Сулејманија. Он је продат Херневену 2008. за свега 250.000 евра, да би га само годину дана касније преузео Ајакс за 16.250.000 евра! Истина, у Ајаксу признају да су тада направили грешку. Сада кажу:

– Ајакс више неће плаћати десетине милионе евра за појачања из холандске лиге. То није реално. Неће бити нових Сулејманија. Образлажући финансијски успех у протеклој сезони (нето приход 18,2 милиона евра), „копљаници” овим речима најављују повратак традицији – проналажењу талената широм света и производњу фудбалера који могу богато да се уновче, а не куповину скупих појачања.

Дакле, сазнали смо и да је Ајакс у плусу 18,2 милиона евра за годину дана. Партизан једва да би могао да скупи пар милиона евра за кауцију за пуштање из притвора свог председника Ђурића. Каквог онда има смисла истицати податак да је „после Ајакса Партизанова школа најбоља у Европи јер тренутно Ајакс има 69 фудбалера из своје школе у сопственом или у неком од клубова из 31 лиге а Партизан 60 играча, од којих је 47 у иностранству“?

Ситуација у бази

У бази влада синдром самоуправљања и „црних фондова“ као пре толико деценија. Ентузијазам је сачуван само путем тзв. „трећег полувремена“ које нам је постало пуноправни део фолклорне традиције.

Шта се нас тиче свет, ми имамо своје ратове.

У драматичном саопштењу „под парол“ (како се представљао) једног нашег клуба дуге традиције оптужио је комшијски клуб због преотимања играча, уз напомену „Ми смо Арсенал за вас!“. Уследило је контра-саопштење прозваног клуба… “Господин из Арсенала ,немојте критиковати ваше бивше играче све су то добри момци. Ствар је једноставна, услови су много бољи, имају шансу нешто и да зараде… Омаловажавање нашег клуба вам неће користити, у будуће засуците рукаве па на посао… докажите да вам је стало до тих људи, наравно самим тим и фудбала у вашем месту.“ Убрзо се показало да су и у нашем Арсеналу људи засукали рукаве, и уследило је ново саопштење: „Бомба прелазног рока! Мићо Врањеш код нас!“ И заиста, на личној страници на Википедији, ради обавештености целокупне светске спортске јавности, г. Мићо (који се иначе бави скаутингом) је саопштио: „Now Mićo plays for sеmi professional club O.F.K. ... He helps with his influence and experience.“ Ради пружања подршке клубу, један навијач је упутио „телеграм подршке“: „Паклен играч, играо сам неколико пута у ветеранима против њега…………ништа му године не сметају ЕКСТРА!“

Ова два наша „семи-професионал“ клуба се у реалном животу батргају у најнижем, VII рангу такмичења из кога испадања нема.

Јесте ова наизглед анегдотска прича депресивна парабола о нашем врхунском фудбалу, јер ипак је реч о бившем капитену Војводине. Међутим, клуб који смо назвали „ОФК Арсенал“ је репрезентативни пример целокупног базичног фудбала у нас. Једноставно је питање, какав би други задатак имао такав клуб, већ да буде „друга кућа“ деце и омладине из своје средине. И, одмах ће вам одговорити: „Па ми то и радимо!“ Да, само је све изврнуто наглавачке.

Најпре, имате „Школу фудбала“. Ту деца плаћају „чланарину“ да би се играла. Из чланарине се издржава тренер који „држи школу“. У томе се „државни“ клубови ничим не разликују од приватних школа фудбала, или „Академија“ ако су усмерене ка вишим социјалним слојевима. Клуб с тим нема ништа, сем што уступа свлачионице и игралиште. Међутим, када деца уђу у пубертет, негде седми-осми разред, неће више да плаћају ту фамозну чланарину, а за први тим још нису стасали, те наш аматерски, најчешће сеоски клуб, нема интереса да се бави њима. Уз то, нагласиће, „идемо на прво место“ па су паре неопходне за први тим и не могу се „бацати“ на подмладак. Тако се прекида дечији спортски развојни пут. Многима се фудбал дефинитивно огади. У првом тиму имате неколико остарелих „семи-професионалаца“ који играју за пар десетина евра по утакмици, остали ту и тамо добију „премију“ за неку „велику“ победу. Пред крај првенства се по кућама скупљају не би ли саставили једанаест играча за утакмицу. У ВИП ложи мудро ћутећи седи „Брка“, главни Баја који пере паре, окружен задивљеним поштоваоцима. Како и за кога, нико у светом ћутању не сме да приупита.

Ако мала средина изроди таленат, што се редовно дешава, у великом клубу где дете треба да настави развој ћете се сусрести са захтевом да се одрекнете припадајуће накнаде на коју имате право као матични клуб. Ако којим чудом избегнете ову уцену паре неће бити усмерене у даљи развој дечије школе и инфраструктуре, већ ће их поменути Брка обрнути у интересу клуба да за навек нестану.

Пошто клубови не раде ваљано посао због кога заправо постоје, ту на сцену ступају приватне школе фудбала. Нико не зна шта је то у ствари. У ФСС не знају колико је таквих школа и академија, нити ко се и са колико деце бави. Нико нема увид у финансије ових васпитно-образовних установа. Стојим на становишту да су те приватне школе фудбала апсолутни хохштаплерај. Навешћемо пример: Човек, власник једне такве школе фудбала, који себе крсти као „фудбалског месију“, “Фудбалског Моцарта“ и „Амбасадора стваралаштва“, се усудио после вишегодишњег рада „по највишим светским стандардима“ са већ стасалим момцима да уђе у сениорско такмичење. После шест пораза у првих шест кола у најнижем рангу такмичења иступили су из лиге. Ово, да знате о каквим се фундаменталним битангама ради.

Стварно и могуће

До пре двадесетак година 90% А-репрезентативаца је долазило из „малих средина“, села и приградских насеља. Михајловић из Борова Села, Југовић из Милутиновца, Мијатовић са периферије Подгорице… Зашто? Зато што је дечија игра неприкосновена. Тек са 13-14 година улазили су у прави тренинг. Сећам се размишљања једног Мађарског новинара који је тражио разлоге пропадања мађарског фудбала. У главном, рекао је, након великих успеха од 1952. године, хтели смо да унапредимо фудбал, па смо свуда оснивали школе фудбала. Резултат је био да деца уместо да сваки дан играју фудбал, почели су да тренирају три пута недељно.

Данас, наравно, ако неко хоће да се пробије у фудбалском свету, мора да уђе у овај „школски систем“. Пошто више и нема спонтане дечје игре, можда су те школе неминовне.

У наведеном примеру назови семи-аматерског сеоског клуба све је постављено наопако. Ако упозорите, само ће вас нервозно откачити „Не може друкчије…!“ Зашто „не може друкчије“? Омогући деци да се играју? Колико ће то клуб коштати? Са кадетима ради најозбиљније. Имаћеш добар први тим и неће ти требати господа у поштованим годинама за 30 евра по утакмици.

Даље, закон треба да обезбеди да нема одрицања од дела профита ако твој играч постане професионалац.

Али, апсолутна поента је похапсити људе са визијама и локалне „Брке“.

Поменути Поледица вели:

Када сам у време транзиције играо у Пољској имао сам прилику да видим како се једна комунистичка држава трансформисала у модерну чланицу ЕУ. Како је у пољском фудбалу, као и у нашем, владала велика корупција, државни врх Пољске је у једном тренутку подигао 204 тужбе против челника Фудбалског савеза и председника клубова, суспендовао их и потом све избацио из савеза. Они су се жалили ФИФА, али је председник Пољске лично ургирао код ФИФА да се на овај драстичан начин изврши реформа Фудбалског савеза. Данас се у Пољској игра одличан фудбал, нема корупције у овом спорту, постоји десетак дивних стадиона, а земља је организатор Европског првенства 2012. године. Нешто слично би требало да се изведе и у Србији, да би се наш фудбал спасао од корупције и од пропасти. Уосталом, ФСС и фудбалски клубови су власнишвто грађана и државе, а не групе монополиста који су овај спорт тотално приватизовали – каже Мирко Поледица.

А не, код нас треба 24 000 пријава, без компромиса, ошурити фудбалског Белзебуба Караџића и све његове ордије. Заправо, треба потпуно дезинтегрисати садашњи систем. Раздвојити врло мали број (реорганизованих) професионалних клубова, аматере где се ради са децом и омладином и хоби-фудбал за пасиониране симпатизере трећег полувремена.

Не би ми били први који би забранили приступ на 500 метара сваком дечијем игралишту „скаутима“ због кршења скаутског фер-плеја.

Ми имамо значајне компаративне предности. Генетски потенцијал тзв. „Динарског типа“ (телесне предиспозиције и менталну снагу), имамо сиромаштво које јесте предност у спорту у односу на оне који живе у благостању. Уз то, фудбал није скуп спорт, довољни су релативно скромни услови за добар тренинг. Ако смо раније имали добре тренере, можемо их поново имати. Дакле, сигурно може много боље. Али, без драконских мера, потпуног демонтирања трулог система, нема напред већ само назад.

Зато, тренутно потпуно је свеједно који ће страни потрошени тренер, Зенга или Адвокат, стати за кормило репрезентације.

—————————————————————————-
[1] http://www.koreni.net/modules.php?name=N...t&sid=2241

[2] http://www.24sata.info/sport/fudbal/8711...y5Scn.dpuf

[3] http://www.vijesti.me/svijet/trgovina-lj...nak-147306

[4] http://www.sportske.net/vest/blog/kradlj...76238.html

[5] http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudba...bovlasnici

[6] http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/39971...-fudbalera
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
30-06-2018, 12:05 PM
Порука: #84
RE: Батин подрум (Стара писма)
ЈАПИЈИ ИЗ БРОДАРЦА


Објављено: 2.9.2017.

[Слика: fudbal-novac.jpg]

Када би просечном познаваоцу српског фудбала поставили питање на кога би се кладио на утакмици Црвена Звезда – Бродарац, вероватно би вас погледао са чуђењем. Међутим, пошто је реч о српском фудбалу у коме је свашта могуће, одговор није тако једноставан. Ако су сениори у питању, свакако Звезда је далеко надмоћнија. Међутим, ако се „спустимо“ у млађе категорије, долази до наглог обрта – Бродарац је тај који суверено влада српским фудбалом у јуниорској конкуренцији, а не Звезда или Партизан!

Заинтересован за овај феномен, мало сам се задубио у проблематику и, не кријем, у први мах сам се одушевио. Помислио сам, ево коначно једног „малог“ клуба који је ради оно што клубови тог ранга и профила треба да раде – да се превасходно баве децом и омладином. Заиста, њихов стручни штаб је импресиван: броји укупно двадесет пет чланова, од којих је осамнаест тренера са високим квалификацијама и репутацујом задужено за млађе категорије, уз помоћ још двојице специјалиста, за рад са голманима и кондиционог тренера. Кад се тако озбиљно приступи раду, такмичарски успех је природна последица, рачунао сам у првом моменту. Дакако, одмах ипак се поставило питање како један клуб „из краја“ ма колико се људи који га воде трудили, може да обезбеди квалитетнији стручни рад од врхунских клубова, и како играчки кадар може да буде равноправан кад се у Бродарцу скупљају деца из пар околних блокова, а Звезди и Партизану је селекциона база пола бивше Југославије?
[Слика: omladinci.gif]
Ц. Звезда - Бродарац = 2:3 ("Журнал", ФОТО: И. Веселинов)

Црв сумње ме је сасвим нагризао кад сам погледао на званичном сајту Бродарца састав руководства, који је, хајмо рећи, помало чудан. Председник клуба је госпођа Драгана Дабић, директор Драган Илић звани „Лита“ (који понекад вија противничке играче по терену), иначе посленик у највишим органима ФСБ и ФСС, спортски директор је Алит Куртовић, итд... Када сам прегледао трофејни састав јуниора Бродарца (1998. годиште), није било више сумње. У неком интревјуу поводом епохалног успеха омладинаца, господин Лита је појаснио:

- Искрено, нисмо рачунали на овако добар пласман, али опет, ништа није случајно. Сви знају да Партизан и Звезда покупе најталентованију децу из свих крајева Србије, а ми, најчешће, селектирамо клинце из пар блокова око Сава центра, Бежаније...Клуб се регенерисао и процветао последњих 7-8 година. Огромна средства уложена су у инфраструктуру и то се полако враћа (Нап.: одакле „огромна средства“ помоћу којих је клуб процветао, није појаснио). Имамо јасну стратегију и амбиције. Фокусирани смо на рад, развој и обликовање младих играча. Посао од кога сви беже, а нама причињава задовољство (Нап: Ама не сумњамо). Не занима нас много сениорски фудбал, али смо на услузи играчима уколико им треба помоћ, савет у проналажењу нове средине после једне или две сезоне у нашем клубу.


Другим речима, „фокусирани су на рад са млађим категоријама“ на једну или две године?! Ја сам скромни фудбалски тренер али не разумем како се то праве играчи за годину дана тренинга? Чини ми се да такав чаробни штапић тренери немају, таман и да их је двадесет. „Јасна стратегија“ ограничена на пар година „рада са клинцима“ па онда „помоћ, савет и услуга“ у тражењу „нове средине“. Ово је већ јасније.

Да је прича о „деци из краја“ шупља, господин Лита је сам потврдио већ следећом реченицом у истом интервјуу: „Исправност политике Бродарца потврђује податак да омладински погон тренутно даје пет репрезентативаца: три за Србију, плус Црна Гора и Македонија.“ То све момци око Старог сајмишта, са годину дана тренинга?

Ма какви. У Бродарцу имају дискретни скаутинг који превазилази Звезду и Партизан. Таленти се доводе буквално из свих крајева Западног Балкана. Тако се на Санџакпресу појавила вест са насловом: „Пазарац Џенан Делимеђац најбољи млади фудбалер Србије. Уз поднаслов... „Фудбалски клуб Бродарац из Београда је Омладински првак Србије а његов најбољи играч и носилац игре је наш Џенан.“

Логично је да у спорту постоји „вертикална проходност“ која се тиче напредовања младих талентованих играча из мањих клубова ка већима. Код нас је обрнуто: таленти се селе из српских фудбалских „институција“ Звезде, Партизана, ОФК Београд, у нижеразредни Бродарац.

Не можемо знати који су мотиви повели Чочај Аријаса да, иако један од најталентованијих фудбалера Партизана на прагу првог тима, пређе у Бродарац? Али, ако такви случајеви пређу у правило, онда имамо ситуацију.

Највећи таленат ОФK Београда, 17-годишњи Матија Бабовић, „тихи убица голмана“, био је најбољи стрелац Kадетске лиге Србије у протеклој сезони, па је и логично што овог лета на његову адресу стижу бројна интересовања домаћих и иностраних клубова. Право градско дете, лепо васпитан, модерно обучен, али за разлику од већине вршњака, иако има само 16 година, прича као "матор". Не крије се иза флоскула, нападач је па се не брани...

Он је на ту тему говорио у изјави за данашњи ''Спорт'', па ће ''Романтичари'' бити на великом испиту у покушају да га задрже у својим редовима.

''Истина је, нема дана на моје родитеље неко не контактира. Од наших највећих клубова, до скаута из иностранства. Сви желе да дођем у њихове редове'', изјавио је Бабовић.

Ипак, он додаје да, иако му интересовање прија, не жури са одласком из ОФK-а, где би волео да остави траг и у сениорској конкуренцији.

Стефан Бабовић, првотимац Партизана , брат је од стрица младог Матије, о чијим људским и фудбалским квалитетима је говорио бираним речима. - Нема дилеме, Матија је изузетно талентован и има перспективу да направи много већу каријеру од моје. У осетљивим је годинама и сада мора да ради на прави начин, али познајући његов карактер убеђен сам да ће остати на правом путу. Вредан је, радан, дисциплинован, дете за пример – рекао је Стефан.

… И од свих атрактивних понуда, како из земље тако и иностранства, клан Бабовић везан за Партизан је свог ђетића усмерио на Бродарац, да га тамо обликују као фудбалера и човека???

Сасвим је јасно да је Бродарац „сјемениште“ неке јаке менаџерске твртке. Толико јаке, да је јача од сваког нашег фудбалског клуба. У Бродарцу купе децу, па их шаљу даље. Тај трафикинг са децом је већ уходан. О томе сведочи вест да је још 2013. године Италијан Виторио Риго, између осталих адвокат Ибрахимовића и Балотелија, боравио у Београду у посети Бродарцу..."Неколико момака из Бродарца већ је боравило у Италији, били у камповима Фиорентине, Роме, Ђенове… Да ли ће потписати уговор са неким од тих клубова мене професионално занима због будуће сарадње, али сам у Београд превасходно дошао како бих клијентима објаснио с каквим ће се административним проблемима суочити ако дође дан да се преселе у Италију, пошто Србија није чланица ЕУ.“ - Објаснио је сврху посете адвокат Риго.

За српски фудбал то је толико штетно да не може да се израчуна. Колико кошта играч подмлатка Бродарца или тај исти играч три-четири године касније као првотимац Звезде или Партизана, и сасвим могуће, репрезентативац? Показује се такође да је читав „систем селекције“ у нас дегенерисан и изврнут наглавачке. Дечаци, уместо да маштају да постану велики играчи наших трофејних клубова и репрезентације, као идеал постављају да се се преко менаџерске испоставе попут Бродарца како било дочепају иностранства.

Формално, не можете никоме, па ни Бродарцу, забранити да стреми највишем такмичарском резултату. Међутим, то што се тамо ради скоро је немогуће на регуларан начин јер се ФИФА и УЕФА прописима труде да колико је могуће заштите малолетнике од трафикинга; или може али са слабом зарадом. Но, пошто је финансијски интерес као дух из старог замка који пролази кроз зидове, тако и менаџери и адвокати нађу начина да заобиђу прописе и пуно боље зараде. У главном се ради о, званично недозвољеним, „грађанским уговорима“ са родитељима деце, којима деца практично долазе у робовски статус према менаџерима.

За добро пословање није ни све набројано довољно. Потребне су и јако добре везе са домаћим државним структурама. У случају Бродарца мислио би човек да у њиховом првом тиму све пуца од младости. Ма какви! Узданица првог тима је четрдесетогодишњи Славиша Кокеза, тренутни председник ФСС, са својим пивским стомачићем. У својој званичној биографији на сајту Фудбалског савеза Београда Славиша Кокеза истиче да је фудбалску каријеру започео у ФК „Челик“ из Зенице играјући у млађим категоријама у периоду од 1985 до 1991. године. У сениорској конкуренцији, како наводи, играо је за ФК „Бродарац“ из Новог Београда, а у овом клубу као фудбалер и као функционер провео је период од 1999. до 2014. године. Напомиње да је још као активни фудбалер у периоду од 2009 – 2011. године постао директор ФК „Бродарац“, а од 2011 до 2012. године био је генерални директор ФК „Земун“. Од 2012. године је први човек Звезде, да би коначно постао први човек ФСС. Од Бродарца до првог човека српског фудбала за само четири године! На другим местима може се сазнати да је Кокеза један од главних финансијера Бродарца. Где је Кокеза, сигурно је иза бар један од Вучића. Ето како је финансијско-организациона структура затворена.

Прво што бива јасно је да је Кокеза у директном пословном (и етичком) сукобу интереса. Потпредседник управног одбора Црвене Звезде уместо да најталентованије младе играче усмерава ка Црвеној Звезди, он их шаље у Бродарац. Уместо да је смер талената од мањег клуба ка већем, оно је обрнуто. Тако нешто ни један клуб од репутације не би дозволио. Једини одговор зашто су такву ситуацију трпели у Звезди је што им је опстанак директно завистан од политичке воље врха власти.
[Слика: Pare_fudbal_jutjub.jpg]

И шта сада раде наши „велики клубови“? Наричу. Веле да "су жртва манипулације системом" Економиста, проф. Божидар Церовић са правом критикује ФСС:

„..Али, суочавамо се опет са истим проблемима. Наводно, имамо реномиран савез, али савез без система, без јасне политике која покреће напредак фудбала, најпопуларнијег, али доиста увелико запуштеног спорта у нас. Имамо савез стално уплетен у неке интриге, у нереду, у ком се одлуке мењају од данас до сутра, без плана и било какве стратегије.

Зашто се сви праве да не примећују како се први пут у нас увлачи сумња у намештање, чак и код јуниорских категорија? Да ли је тај однекуд нагло изникли клуб Бродарац заиста скуп генијалаца или је нешто друго у питању? Они који то редовно прате причају свашта, али наглас се нешто не чују? Али зато, савез, кажу, оснива неку нову етичку комисију, наравно, не тим поводом, него хоће мало да причају "о поштењу".

Уз то, све се заогрће разним лажним политичким подршкама, уводе се ствари које не само да не треба да постоје у спорту, него су стриктно и забрањене. То само потврђује да и немамо посла с људима из спорта који га воле и разумеју, већ, углавном, ситним шићарџијама који себи стварају простор и место које у својим редовним пословима нису успели да освоје. То су те муке малих играча...“

Но, проблем Црвене Звезде је дуг од 52 милиона евра. За функцинисање клуба потребно је 10 милиона евра годишње, од чега половину покрива спонзорством „Гаспром“. Испада да клуб десет година није приходовао ни један једини евро, само тако је могао настати оволики дуг. Па шта је радио економиста и Метузалем Церовић који је у фудбалу још од Титовог доба, да то спречи?

САСЛУШАЊЕМ Божидара Церовића, некадашњег члана Управног одбора Црвене звезде, у среду је у Вишем суду у Београду (Нап.: ради се о 2011. години) настављен поступак против бивших челника нашег најтрофејнијег фудбалског клуба, Драгана Џајића, Владимира Цветковића и Милоша Маринковића, као и менаџера Ранка Стојића, оптужених за малверзације приликом трансфера фудбалера. Церовић је том приликом изјавио да су сви трансфери били корисни за клуб, али „да се не сећа како су они реализовани“.

Шта ћете, старији човек па му памћење попустило. У главном сви поштени а пара нигде. То од 1945. научило да са државне сисе забашуре сваку своју малверзацију и да ником не одговарају. Све што је Церовић рекао за ФСС је тачно, само што све исто важи за већину наших клубова, оних најелитинијих понајвише.

Е, између осталог и зато, 27. септембра моћи ћете да уживате пратећи дуел Бродарца и израелског Макабија у Европској лиги шампиона за јуниоре.

А деца, како се она сналазе у том општем хаосу, аномији и грабежу? Ма одлично. Одбацили су сваки младалачки идеализам и постали прави фудбалски јапији, „млади градски професионалци“. Својом појавом, стајлингом, снобизмом, геџетима, аксесоарима, клабизмима... сасвим фино уклопљени у београдски малограђански миље. Мало сам погледао њихове ФБ профиле. Пишу „ћелавом“ латиницом, слушају Дина Мерлина, не могу да саставе више од једне реченице па више комуницирају „смајлијима“ и разним сличним визуелним садржајима. Према свом клубу не испољавају никакву емоцију (што је иначе - јака емотивна везаност за клуб и другове - карактеристична за овај узраст), па чак се и међусобно слабо друже. Све што је у њиховом видном пољу је гранични прелаз иза кога их чека брдо пара.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)