[Брада]

Зашто ви мислите да су Срби из западних крајева "готово Хрвати или више Хрвати него Срби" (не успјевам наћи тачан цитат, има га у једној од књига о Дражи а и овде на форуму сте писали)?

И још једно, како то да у Дражи 2 ви детаљно описујете ток Битке на Неретви и тврдите да је то побједа Четника, кад је почетком битке фронт био код Јабланице а на крају близу Фоче? Дакле Четници се сво вријеме повлаче.
Хвала унапријед.

[Милослав Самарџић]

Зашто ви мислите да су Срби из западних крајева "готово Хрвати или више Хрвати него Срби" (не успјевам наћи тачан цитат, има га у једној од књига о Дражи а и овде на форуму сте писали)?

Мислим да је део Срба из Хрватске кроатизован. То што су раније служили са Хрватима у германским формацијама, у Другом светском рату је утицало да прихвате ''Народноослободилачку војску Хрватске''. Навео сам пример Владимира Велебита, кога су Немци сматрали Хрватом (дакле, не више ни кроатизованим Србином). Његов отац је био аустроугарски генерал, пријатељ Глеза фон Хорстенауа, Хитлеровог генерала у Загребу.
Наравно ово се односи на део Срба.

И још једно, како то да у Дражи 2 ви детаљно описујете ток Битке на Неретви и тврдите да је то побједа Четника, кад је почетком битке фронт био код Јабланице а на крају близу Фоче? Дакле Четници се сво вријеме повлаче.
Хвала унапријед.

Тај део четника се повлачио, али када се Баћовић вратио из Книна, пред њим су се повлачили партизани. Баћовић је отерао партизане из долине Неретве, тј. партизани нису остали на бојном пољу и зато је победа четничка.
Иначе битка је почела код Коњица, око 20. фебруара, док се борба за мост код Јабланице одиграла 8. марта, колико се сећам.

[мунгос]

Каква побједа ако су се ови извукли, а требали су сви бити уништени до задњега? Исто онако како су они касније урадили Дражи на Зеленгори.

Каналисани противник срља право у лавље раље, и умјесто сигурне смрти - извуче се!

Био сам војник доста година и никако ми то не личи на побједу. Поготово што је у питању герилски рат ђе је терен сам противник а не брда и долине.
Откад је свијета у герилском рату се знало - стићи и утећи - или - каналисати, фиксирати и уништити. Титовци су стигли и утекли, како ми се чини.

[Николај]

И још једно, како то да у Дражи 2 ви детаљно описујете ток Битке на Неретви и тврдите да је то побједа Четника, кад је почетком битке фронт био код Јабланице а на крају близу Фоче? Дакле Четници се сво вријеме повлаче.
Хвала унапријед.

„Битка на Неретви“ је само један мањи сегмент борби у Херцеговини фебруара - маја 1943. године. На самој реци Неретви, код јабланичког моста одиграо се 8. марта у суштини један мањи окршај јер су прелаз браниле само две дурмиторске бригаде, које су укупно имале ако се сећам око 300 људи, и које су комунисти без проблема за једну ноћ, одбацили назад. Дакле, и по ангажованом људству и по трајању то је био један мањи сукоб. Много веће борбе су после биле на Лиму, Дрини и касније у Црној Гори (као што су и пре тога биле велике борбе за Коњиц које су комунисти изгубили).

А борбе се нису завршиле код Фоче, него код Невесиња почетком маја када су комунисти избачени из источне Херцеговине од стране Баћовићевог Експедиционог корпуса.

Према томе, посматрати све те борбе у Херцеговини у контексту само комунистичког прелаза преко јабланичког моста након протеривања 300 Бојовићевих четника, и на основу тога извлачити закључке о општој партизанској победи, исто је што и посматрати борбе у Србији 1914. године у контексту само српског пораза на Мачковом камену, па на бази тога тврдити да су Аустријанци добили битку (с тим што су на Мачковом камену, за разлику од Јабланице, стварно биле тешке борбе).

Неки тврде да су комунисти добили ту битку због тога што су се пробили у Црну Гору. Они јесу успели у томе, али им је већ крајем маја и почетком јуна уништена главнина на Сутјесци, а остаци се извлачили према Јахорини и одатле у западну Босну, тако да то њихово пробијање до Црне Горе никакав утицај није имало на исход рата. А четници су остали у Херцеговини и после тога.

[Chicot]

Неки тврде да су комунисти добили ту битку због тога што су се пробили у Црну Гору. Они јесу успели у томе, али им је већ крајем маја и почетком јуна уништена главнина на Сутјесци, а остаци се извлачили према Јахорини и одатле у западну Босну, тако да то њихово пробијање до Црне Горе никакав утицај није имало на исход рата. А четници су остали у Херцеговини и после тога.

Ако посматрамо само ту епизоду излоловано, потребно је поставити питање: који је био циљ комуниста у тој акцији, а који четника?
Колико ја знам, и пре Вајса постојала је идеја да се комунисти пребаце у Црну Гору и Санџак и да одатле касније запрете Србији. Они су дакле, овако или онако, тај циљ испунили. Четници су их природно, спречавали у томе, и нису успели (да их спрече да се докопају Црне Горе).

За причу је небитно да ли су их немци потом отерали одатле, они су били ту. У том контексту, ја се слажем да се може говорити о поразу и паду угледа југословенске војске.

Британци су управо после те битке направили драстичан искорак ка комунистима. Веровало се, Бејли је то често сугерисао, да ће четници ту коначно уништити комунисте "што би можда било најбоље за наше дугорочне циљеве". Већина се надала таквом исходу.
Пошто ови у томе нису успели, због односа са Совјетима, прича се окреће за 360 степени.

[Николај]

Те борбе на Неретви немају везе са променом британског става, они су комунистима послали једног официра падобраном још у априлу док су борбе трајале, а с друге стране понудили су југословенској влади и Дражи онај уговор о сарадњи за случај искрцавања у мају кад су комунисти већ били у Црној Гори. Има то детаљно и у Дражи 2.

[Chicot]

Имају, зато што су та слања британских официра (канађана хрватског порекла) ишла испод жита, дакле, без формалне сагласности Владе и Форин Офиса. Чак ни за Дикина нису знали да се спустио у Југославију.
Друго, те активности су тада имале други циљ, барем формално, а не окретање подршке комунистима.
Управо тај уговор о сарадњи са Дражом, који је инициран са британског врха потврђује оно што сам рекао.

[Николај]

Имају, зато што су та слања британских официра (канађана хрватског порекла) ишла испод жита, дакле, без формалне сагласности Владе и Форин Офиса. Чак ни за Дикина нису знали да се спустио у Југославију.
Друго, те активности су тада имале други циљ, барем формално, а не окретање подршке комунистима.
Управо тај уговор о сарадњи са Дражом, који је инициран са британског врха потврђује оно што сам рекао.

Како то мислиш, нисам разумео? Уговор са Дражом је имао за циљ окретање комунистима?

[Chicot]

Ваљда ти је јасно да идеја за тај уговор који је ступио на снагу у мају није створена тада, него много раније. Формални канали су много спорији од оних неформалних. Ту је извор честе забуне.
Званична процедура дуго траје, а у том интервалу се дешавају промене, којима су Британци били веома склони.

Тако имамо да је тај уговор који помињемо пратио и Глеконеров батинашки телеграм и наређење да се Дража повуче источно од Ибра (неформални канал).

Осим тога, управо у време када се тај уговор реализовао, Форин ОФис је постајао до крајности нетрпељив према Михаиловићу, а за то је требало неколико месеци да би било очигледно. Због тога се често грешком доводи у везу са првим Меклиновим извештајима.

[Николај]

Па значи разлог је нетрпељивост Форин офиса према Михаиловићу, а не партизански упад у Црну Гору.

Осим тога, ако је разлог за окретање комунистима тај, што Михаиловић није успео да их уништи на Неретви, ако је како каже Бејли само то био услов за наставак подршке четницима, тај услов ако није био остварен на Неретви остварен је после два месеца на Сутјесци од Немаца, па се добио исти практични резултат који је требао Британцима. Према томе, или Бејли лаже, у шта верујем, или је нешто друго у питању.

Пошто ови у томе нису успели, због односа са Совјетима, прича се окреће за 360 степени.

Мислиш за 180.

[Chicot]

Па значи разлог је нетрпељивост Форин офиса према Михаиловићу, а не партизански упад у Црну Гору.

Осим тога, ако је разлог за окретање комунистима тај, што Михаиловић није успео да их уништи на Неретви, ако је како каже Бејли само то био услов за наставак подршке четницима, тај услов ако није био остварен на Неретви остварен је после два месеца на Сутјесци од Немаца, па се добио исти практични резултат који је требао Британцима. Према томе, или Бејли лаже, у шта верујем, или је нешто друго у питању.

Тај резултат је касно постао видљив да би могао да врати стање ствари. Одлука је већ била донета, а на њу су стално индиректно подсећали Свјети.
У суштини, сва нетрпељивост Форин Офиса према Михаиловићу, и јесте на овај или онај начин повезана са партизанима. Оптужбе за "великосрпство", "колаборацију", "неактивност" и тако даље долазиле су од њих а, што је јако важно, британцима стизале преко несрпских југословенских народа, припадника или симпатизера тог покрета.

Испоставило се да су та два - три месеца била критична у замазивању очију и Черчила и Форин Офиса.

Пошто ови у томе нису успели, због односа са Совјетима, прича се окреће за 360 степени.

Мислиш за 180.

Не, него за 360
Дакле, до децембра је направљен комплетан обрт према комунистима, то је 180, а до августа 1944 став британског врха према југословенској влади и Михаиловићу је враћен на почетак 1943. Једина је разлика то што због више политике и још више, присуства Совјета више нису имали механизама да било шта ураде и врате на старо. Треба зато увек наглашавати да Британци нису задржали однос и став према комунистима, већ су га врло брзо ревидирали.

Послератна наклапања њихових званичних историчара су друга прича..

[Николај]

Не бих рекао да су Британци били баш толико наивни да им комунисти и Хрвати у тој мери замажу очи. А што мислиш да су у августу 1944. хтели да се врате подржавању Михаиловића, то први пут чујем? Баш у том месецу су притисли краља Петра да укине Врховну команду ЈВ, и смени Дражу са места начелника штава ВК, што је овај и урадио.

[Chicot]

Били су и више него наивни.. али не у односу према Брозу и хрватима. Њихова погрешна пројекција и разумевање бољшевизма и природе комунизма их је навела да следе потпуно погрешну стратегију према Совјетима због чега су и доживели фијаско.

А највећи идиот у томе је био Форин Офис! Од њега је све кренуло.

Тачно је да су притискали краља и да су њихови потези били усмерени на Дражину штету (краткорочно гледано) али основни циљ је био парирање Совјетима, и као и до тада, њихово спречавање политичким марифетлуцима да упадну у Југославију. У то време нису радили у корист комуниста. Да су успели да задрже совјете ван земље, нема никакве сумње да би тито био врло брзо изопштен. То је и била идеја комплетног тог пројекта.

[Милослав Самарџић]

Каква побједа ако су се ови извукли, а требали су сви бити уништени до задњега? Исто онако како су они касније урадили Дражи на Зеленгори.

Каналисани противник срља право у лавље раље, и умјесто сигурне смрти - извуче се!

Био сам војник доста година и никако ми то не личи на побједу. Поготово што је у питању герилски рат ђе је терен сам противник а не брда и долине.
Откад је свијета у герилском рату се знало - стићи и утећи - или - каналисати, фиксирати и уништити. Титовци су стигли и утекли, како ми се чини.

Било је много битака између четника и комуниста, али ни у једној нико није уништен до задњега - таква је природа герилског рата, борбе се више своде на маневрисање и брзе покрете, а сем тога ни наоружање герилских формација није такво да би се другој страни могли нанети масовни губици. И кад је било по 10.000 и више учесника на једној страни, опет ни једна страна није имала преко 1.000 погинулих.
Има изузетака, нпр. када је маја 1943. Руднички корпус уништио 1. шумадисјку (партизанску) бригаду у Даросави. Било је преко 200 партизана и само неколицина је преживела ту борбу.
Зеленгора је друга прича, не само што је то било после рата, већ што партизани више нису били герила, јер су имали авијацију, топове, итд, док четници нису имали ни муниције.
Према томе, у герили битку добија ко остаје на бојном пољу.