[Милослав Самарџић]

Да ли сте знали да је било муслимана четничких војвода?
Ево сазнадох за једног: Хамдија Кријешторац из Пљеваља, Војвода Ковачки, по планина Ковач. Био је командант ''Милиције Пљевља'', у коју су улазили Срби мухамеданске исповести. То је све писао 1942. године ''Пљеваљски весник'' - на екавци, јер се до Другог светског рата у Пљевљима говорила екавица, а град се због тога звао Плевља.
Звање војводе да му је Коста Пећанац, који је и иначе у Пљевљима пре рата имао јаку организацију, у којој су такође били и муслимани. Хамдија је био учитељ, пре рата вероватно члан Пећанчеве организације.
''Милиција Пљевља'' била је део Антикомунистичке добровољачке милиције, под патронатом Италијана.
''Пљеваљски весник'' је иначе редовно писао негативно о капетану Јеловцу и другим четницима Пљеваљске бригаде. Они су чак имали и неке сукобе са Пећанчевим четницима (поред Кријешторца, постојао је и православни војвода).
Све ово рекао ми је историчар Блажо Јеловац из Пљеваља.

[DIDzM]

Јако занимљиво, још да је био на правој страни...

[Ђуро]

Није се говорила екавица него је то био покушај Краљевине СХС да наметне екавицу у Црној Гори. У документима има и употреба екавске верзије Бијелог Поља. Вјероватно су они малобројни блиски властима и почели да говоре екавицу. Граница ијекавице је Нови Пазар или Рашка, нисам сигуран. Ово се односи на људе који причају дијалектима, не књижевним језиком.

[Милослав Самарџић]

Није се говорила екавица него је то био покушај Краљевине СХС да наметне екавицу у Црној Гори. У документима има и употреба екавске верзије Бијелог Поља. Вјероватно су они малобројни блиски властима и почели да говоре екавицу. Граница ијекавице је Нови Пазар или Рашка, нисам сигуран. Ово се односи на људе који причају дијалектима, не књижевним језиком.

Божо ми реће да је тако било јер су Пљеваља 1912. после ослобођења од Турака ушла у састав Краљевине Србије, пошто их је ослободила српска војска. Пљеваља су 1918. или 1919. поклоњена Црној Гори због учешћа јединица Црне Горе у Другом балканском рату.
Он каже да се говорило екавицом, нисам га питао за детаље детаље. Свакако да се то више односи на школованије.

[Ђуро]

Видио сам својевремено човјека из неког села у околини Горњег Милановца који је на тв. говорио ијекавски. Ијекавски би требало да говоре средњи и јужни дио чачанског, ужички, јужни дио краљевачког, Лозница и јужно од ње уз Дрину. У Србији постоје два општинска средишта са ијекавским називом: Сјеница и Пријепоље. Пљевља би требало да су дубоко у ијекавској зони. За вријеме Турске Пљевља су се звала Таслиџа. Не знам одакле назив Пљевља.

[Милослав Самарџић]

Нисам чуо да се у тим крајевима говори ијекавски, сем баш изузетно, код неког старијег човека. А и то ретко, јер у ствари са старијима сам највише и разговарао. Зар се у Пријепољу говори ијекавски?

[Ненад СРС]

Нисам чуо да се у тим крајевима говори ијекавски, сем баш изузетно, код неког старијег човека. А и то ретко, јер у ствари са старијима сам највише и разговарао. Зар се у Пријепољу говори ијекавски?

Мој отац је из пријепољског краја и говори и дан данас ијекавски, као и цела његова фамилија...

[Милослав Самарџић]

Нисам чуо да се у тим крајевима говори ијекавски, сем баш изузетно, код неког старијег човека. А и то ретко, јер у ствари са старијима сам највише и разговарао. Зар се у Пријепољу говори ијекавски?

Мој отац је из пријепољског краја и говори и дан данас ијекавски, као и цела његова фамилија...

А кад се доселио ту и одакле?
Јел се сећаш како је некад говорио Владе Дивац?

[Ненад СРС]

Нисам чуо да се у тим крајевима говори ијекавски, сем баш изузетно, код неког старијег човека. А и то ретко, јер у ствари са старијима сам највише и разговарао. Зар се у Пријепољу говори ијекавски?

Мој отац је из пријепољског краја и говори и дан данас ијекавски, као и цела његова фамилија...

А кад се доселио ту и одакле?
Јел се сећаш како је некад говорио Владе Дивац?

Преци су се доселили из Херцеговине, Билећа или Калиновик, нисам сигуран.
Уопште, велики део Пријепољаца и Пљевљака су пореклом Херцеговци...

[Ђуро]

Данас све мање људи у тим крајевима говори ијекавски под утицајем медија који форсирају књижевни језик. То је проблем и осталих дијалеката који нестају под ударом књижевног језика. Требало би мало промовисати дијалекте јер њиховим нестајањем нестаје народна култура и традиција.

[мунгос]

Мој одговор прије пар година са старога форума.

Што се тиче гласа јат, с тиме би се и ја мога сложити. Но питање ијекавице је нешто сасвијем друго.

И тиме ћу одговорити и Самарџићу и Просвјетару овом картом... Карту сам направио на основу више књига и више писаца, историчара, етнографа и језикословаца.

Карта:



Карта је историјски поглед на ијекавске и екавске говоре у самој Србији. Црвена црта представља "чврсто" или већински, просторе ијекавски говора. Зелена црта представља простор насељавања Динараца у Србији (према Цвијићу и другијем људима који су се бавили етнографијом), према томе и говора. С временом она је била "међупростор" ијекавскије и екавскије говора у Србији, да из разних разлога, ијекавски говори били уступили мјесто екавскијем. Историјски и једни и други говора има и са једне и са друге стране обе црте, али су у мањини.

Шта знадемо? Знадемо које је просторе заузимала устаничка Србија, знадемо која су се проширења кроз 19. вијек десила, знадемо (доприлике) бројност становништва (стално досељавање ијекаваца, али и доста екаваца из јужни и источни крајева, па све до Маћедоније). Однос бројности становништва и заступљености оба говора је увијек био пола-пола, с тенденцијом опадања ијекавски говора (потпуног пропадања икавски) и ширењем екавски. Овакав однос је све до прелаза између 19. на 20. вијек, па неће се пуно погријешити ако се каже, да је такво стање било све до пред Први свјетски рат. Деведесет посто људи су били сељаци, па је и говор добријем дијелом исти као што су им "баба и ђед говорили".

Тек настанком "југославија", екавица истискује ијекавицу посвуда на просторима Србије. Екавски говор је уведен као званичан у краљевини Србији тек 1896. године, а незванично је форсиран и давана му је предност (кроз администрацију, школство и војску, прије свега) десет година раније.

Значи ствари ту нијесу никако црно бијеле. Оно што је однијело превагу је да је Београд говорио екавски (већински, иако је у њему било људи свију говора и из свију крајева, јер од турске касабе и тврђаве, требало се доста људи доселити са свију страна да би достига данашњу величину). Људи са парама и са утицајем су често били екавци (укључујући ту Цинцаре, људе с југа итд.), а ијекавци су били сељаци.

То је неки краћи одговор, да није три четвртине Србије користило екавски говор, но је тачније рећи да је три четвртине с временом прихватило екавски говор јер је тако говорио Београд. А ту је и одговор на то да ЗЛИ ВУК, није био искомплексирани ијекавац Laughing у мору екаваца, но је био један од многије, од половине Србије која је користила тај говор.

[Милослав Самарџић]

Није поента у томе што пишеш. Није важно који је изговор у употреби већ је важно да буде један изговор, јер више изговора може довести до стварања више нација. Зато се свака држава определила за један службени дијалект и зато су Аустријанци преко Вука Караџића нама оставили два.
Ова мапа свакако није тачна. Занемарио си главну миграциону струју, а она је ишла са југа и била је екавска. Главна миграциона струја одувек иде из средњевоковних главних центара - Косова и Метохије и Јужне Србије, а не из Црне Горе, Херцеговине, итд, које су биле далеко малобројније и нису могле да оставе толико трага у говору.
На основу чега си нпр. ставио да су Рашка, Трстеник, Краљево или Александровац били ијекавски? Ту је списак села готово исти као у доба Немањића. Познавао сам људе, прецизније речено жене (бабе) рођене у 19 веку који нису ишли у школу, ни четири разреда дакле, и није било ни трага ијекавице. Њихово говор је имао сличности са говором старих људи на Косову и Метохији, а и један и други са бугарским језиком, који је у средњем веку био веома сличан српском и које је данас најприближнији старом српском језику.

[мунгос]

Нијесам сигуран да разлика од једно или два слова, море се подвести под два изговора. Па веће су разлике у многијем говорима у самој данашњој Србији него између књижевне екавице и ијекавице.

Моји су из Рашке старином и сумњам да су били екавци. Презиме је забиљежено у вријеме средњевјековне државе и породично памћење то потврђује иако је прошло 500 година. Постоје друге миграције на запад ђе су људи живили у готово изолованим енклавама и одржали говор до новијега времена. Сумњам да су постали ијекавци преко ноћи, јер је ријеч о сеоском становништву и до недавно (историјски) већином неписменом.

Бугари нијесу само екавци него чак већински, ако се не варам, ЈА-кавци. А ђе су Руси, Лужички Срби, Чеси, Словаци, Пољаци итд.

Ипак је у питању ово што Ђуро вели. Имао сам и у фамилији једну особу која је била на некој локалној власти за вријеме СХС-а. Службено писаније на екавици, иако та особа није говорила екавски. Исто као и многи документи Динарске дивизије на екавици (па бар имамо снимке Војводе Ђујића да потврде јасно како је говорио). Имају и многи ТВ и аудио снимци Солунаца као и људи са села из крајева Србије који су ијекавски да то потврде.

---

На основу чега си нпр. ставио да су Рашка, Трстеник, Краљево или Александровац били ијекавски?

На основу поријекла становништва, презимена, Цвијићевих истраживања, Милићевића итд.



Дакле јасно се види Динарска струја са Запада и Југозапада и Косовска и Маћедонска са југа готово по средини све до Београда.

Постоје документи о досељавању Срба у Војну Крајину (Алекса Ивић) ђе вели "доселише се многе породице од Биограда и Смедерева по паду српске Деспотовине". Нема ни трага екавици код њихових потомака.
Узмимо у обзир да је то свијет готово одсјечен од вањски утицаја, да је строг традиционалан и сеоски, и при томе већински неписмен. Тек у новије вријеме, историјски, то се мијења.

Одоговор ијекавице и екавице није ни изблиза тако прост како се многима чини.

[Vlad Alekš]

Ево и ја да се умешам у "расправу".
Мислим да се и даље стварају вештачке поделе међу Србима.
Постоје два изговора - екавски и ијекавски.
За књижевни екавски је изабран војвођанско-шумадијски говор. Остала два, косовско-ресавски и призренско-тимочки нису.
За књижевни ијекавски је изабран источнохерцеговачки. Онај други, зетско-рашки, није изабран.
Ако вам нешто значи, ја као Влах, говорим екавским српским, косовско-ресавским изговором.