Цитат:Два генерала уживала су симпатије Британаца само у првој фази рата.
Мада између Драже и Де Гола можемо наћи много сличности, поготову у односима са Англоамериканцима, много је више онога што прави разлику између њихових позиција.
Основна разлика је та што је Дража био војник, а касније и министар легалне Владе, док је Де Гол правно био уљез, превратник. Може се рећи да је његова Слободна Француска аналогна Титовом "Народном Фронту", нелегална и нелегитимна. Легална је Петенова Виши Влада. Она је имала и подршку огромне већине Француза, како на континенту, тако и у већини колонија, све до самог краја рата.
Де Гол је у сарадњу са Британцима ушао са јаким англофобским ставовима, често односе доводио до ивице раскида, чак и јавно говорио да ће бранити "инвазију" француске територије (северноафричких колонија) од Немаца, Савезника и Вишија подједнако. Дража је постао англофоб тек касније, након свега што је претрпео од Брита. Мислим да је било чак и пар оружаних сукоба.
Шта би се десило са Дражом да је ишао тако далеко?
Де Гол је пре свега политичар (као Недић) док је Дража пре свега војник.
Даље, без обзира на повремене жестоке сукобе са Черчилом, Британци су ти који су заслужни што је остао до краја неприкосновени вођа покрета. Можда и зато што је имао добре везе са француском левицом (са комунистима не директно).
Цитат:"Он сасвим оправдано развија контакте са организацијама отпора (левицом)у Француској .. у сваком случају Де Гол ће бити доминантан фактор на територији Француске која ће се ослободити акцијом савезничких снага "
Идн, уз помоћ левичара Бевина и Атлија -
Иначе, врло слободна и далека прогноза, која је имала изгледа колико и прогнозе за Тита, крајем 1942. Изјава из тог периода
Амери су иначе упорно инсистирали да се он склони, а форсирали прво Виши, па Дарлана, па Жироа - који је био повезан са њима. Током маја 1943 Рузвелт (који је имао пик на Француску западну Африку и уз Хала гајио анимозитет према Де Голу) је притиснуо Черчила да одбаци Де Гола уручујући му прегршт врло неповољних меморандума о овоме. Рузвелт је чак имао идеју да Французе подвргне савезничкој војној окупацији на годину дана (што се касније и остварило у одређеном виду)
Черчил је био на ивици да попусти, писао је Лондону:
Цитат:Треба хитно размотрити да ли Де Гола сада елиминисати као политичку снагу а Француском комитету .. саопштити да нећемо више имати везе са њима нити им давати новац све док је Де Гол са њима повезан... Ја га већ неко време доживљавам као особу чији би долазак (на власт) био у супротности са (нашим) интересима.. Он је подједнако штетан и ономе што сматрам главним интересима Француске. Покрећу га диктаторски инстикти и изједа амбиција. Показује симптоме клијајућег Фирера. Он би склопио било какве антибританске савезе када би то било у његовом интересу, и то са задовољством.. Нећу дозволити да Де Гол замагли или поквари односе мог пријатељства са Рузвелтом
Познато?
Де Гола је спасила жустра реакција Идна, који је у Черчиловом одсуству сазвао састанак ратне владе, и уз помоћ Атлија утицао на одлуку Владе да одоли Рузвелтовим притисцима и настави да подржава Де Гола.
Према Дезмонду Мортону, Черчил није веровао да ће Де Гол владати после рата. Држао га се до краја јер није успео наћи ниједног старијег војника или утицајног политичара којим би могао да га замени.
