Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Де Гол и Дража
#1

Лидер Слободне Француске омогућио је директну радио везу између Југословенске владе и Врховне команде генерала Михаиловића – коју су Британци упорно забрањивали – само под условом да све буде изведено дискретно. Тада је генерал Михаиловић на француском језику написао “један дирљив и леп телеграм“ за генерала Де Гола.
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Наставак:
http://www.pogledi.rs/%D0%B4%D0%B5-%D0%B...%B6%D0%B0/
Одговори
#2

Цитат:Из сличних разлога, и Југословенска влада напушта Лондон и стационира се у Каиру

Зар их нису сами Британци пребацили, да их одвоје од краља? Јер и Каиро је британска територија, није логично да побегну од Британаца - на њихову територију.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#3

(11-09-2016, 11:24 AM)Николај Пише:  
Цитат:Из сличних разлога, и Југословенска влада напушта Лондон и стационира се у Каиру

Зар их нису сами Британци пребацили, да их одвоје од краља? Јер и Каиро је британска територија, није логично да побегну од Британаца - на њихову територију.
Јесте, али нисам хтео да скрећем од теме.
Одговори
#4

Алжир ближи од Истанбула?
Николај је у праву за примедбу. Требао си другачије да формулишеш.
Да ли су на оригиналним документима користили термин " Централна Европа" или је то твоје?
Иначе, сјајан текст.Ваистину!
Одговори
#5

(11-09-2016, 06:46 PM)Бенито Пише:  Алжир ближи од Истанбула?
Николај је у праву за примедбу. Требао си другачије да формулишеш.
Да ли су на оригиналним документима користили термин " Централна Европа" или је то твоје?
Иначе, сјајан текст.Ваистину!
Алжир је ближи влади у Каиру од Истанбула...
Мислим да је у оригиналу средња Европа, али нисам сигуран.
Одговори
#6

Цитат:Два генерала уживала су симпатије Британаца само у првој фази рата.

Мада између Драже и Де Гола можемо наћи много сличности, поготову у односима са Англоамериканцима, много је више онога што прави разлику између њихових позиција.

Основна разлика је та што је Дража био војник, а касније и министар легалне Владе, док је Де Гол правно био уљез, превратник. Може се рећи да је његова Слободна Француска аналогна Титовом "Народном Фронту", нелегална и нелегитимна. Легална је Петенова Виши Влада. Она је имала и подршку огромне већине Француза, како на континенту, тако и у већини колонија, све до самог краја рата.

Де Гол је у сарадњу са Британцима ушао са јаким англофобским ставовима, често односе доводио до ивице раскида, чак и јавно говорио да ће бранити "инвазију" француске територије (северноафричких колонија) од Немаца, Савезника и Вишија подједнако. Дража је постао англофоб тек касније, након свега што је претрпео од Брита. Мислим да је било чак и пар оружаних сукоба.
Шта би се десило са Дражом да је ишао тако далеко?

Де Гол је пре свега политичар (као Недић) док је Дража пре свега војник.

Даље, без обзира на повремене жестоке сукобе са Черчилом, Британци су ти који су заслужни што је остао до краја неприкосновени вођа покрета. Можда и зато што је имао добре везе са француском левицом (са комунистима не директно).

Цитат:"Он сасвим оправдано развија контакте са организацијама отпора (левицом)у Француској .. у сваком случају Де Гол ће бити доминантан фактор на територији Француске која ће се ослободити акцијом савезничких снага "
Идн, уз помоћ левичара Бевина и Атлија -

Иначе, врло слободна и далека прогноза, која је имала изгледа колико и прогнозе за Тита, крајем 1942. Изјава из тог периода



Амери су иначе упорно инсистирали да се он склони, а форсирали прво Виши, па Дарлана, па Жироа - који је био повезан са њима. Током маја 1943 Рузвелт (који је имао пик на Француску западну Африку и уз Хала гајио анимозитет према Де Голу) је притиснуо Черчила да одбаци Де Гола уручујући му прегршт врло неповољних меморандума о овоме. Рузвелт је чак имао идеју да Французе подвргне савезничкој војној окупацији на годину дана (што се касније и остварило у одређеном виду)
Черчил је био на ивици да попусти, писао је Лондону:

Цитат:Треба хитно размотрити да ли Де Гола сада елиминисати као политичку снагу а Француском комитету .. саопштити да нећемо више имати везе са њима нити им давати новац све док је Де Гол са њима повезан... Ја га већ неко време доживљавам као особу чији би долазак (на власт) био у супротности са (нашим) интересима.. Он је подједнако штетан и ономе што сматрам главним интересима Француске. Покрећу га диктаторски инстикти и изједа амбиција. Показује симптоме клијајућег Фирера. Он би склопио било какве антибританске савезе када би то било у његовом интересу, и то са задовољством.. Нећу дозволити да Де Гол замагли или поквари односе мог пријатељства са Рузвелтом

Познато? Smile

Де Гола је спасила жустра реакција Идна, који је у Черчиловом одсуству сазвао састанак ратне владе, и уз помоћ Атлија утицао на одлуку Владе да одоли Рузвелтовим притисцима и настави да подржава Де Гола.

Према Дезмонду Мортону, Черчил није веровао да ће Де Гол владати после рата. Држао га се до краја јер није успео наћи ниједног старијег војника или утицајног политичара којим би могао да га замени.
Одговори
#7

А у југословенском случају је нашао? Кога- Шубашића?
Шико, учи француски језик.
Одговори
#8

Шико, то ''уљез'' је из англосаксонског угла под утицајем њихових докумената... Стварни узроци њиховог анимозитета према Де Голу, тада и касније, а према Француској и данас, ту нису поменути.
Одговори
#9

(11-09-2016, 09:01 PM)Бенито Пише:  А у југословенском случају је нашао? Кога- Шубашића?
Шико, учи француски језик.
Ниси разумео. Цитат је наведен како би се истакао истоветан однос Черчила према Де Голу и Дражи, када се нашао притиснутим споља, и у врло сличној, специфичној ситуацији. Исти речник, исте квалификације. Обрати пажњу да се овај "испад" (под притиском Рузвелта) поклапа са периодом када он и ФО одлучује да одустане од Михаиловића и дискредитује га као политички фактор (под притиском Совјета).

Черчил је више ценио Де Гола прво због важности северноафричких француских територија и снаге поморске флоте под његовом контролом (или које су могле доћи под његову контролу), а потом и континенталне Француске. Држао га је уза себе као потенцијално важан фактор за савезничке напоре уколико успе да добар део Француза превуче у Слободну Француску и активира велике снаге у покрет отпора. Што се у суштини никада није ни десило у потпуности.
Одговори
#10

(11-09-2016, 09:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  Шико, то ''уљез'' је из англосаксонског угла под утицајем њихових докумената... Стварни узроци њиховог анимозитета према Де Голу, тада и касније, а према Француској и данас, ту нису поменути.

Не, израз је мој, под утицајем сопственог виђења ситуације. Заиста нисам нигде нашао да га је Рузвелт а камоли Черчил назвао "уљезом".
У томе и јесте ствар. Да су се слепо држали формалности и поштовали међународно право, требало би. Исто као што је требало тако да третирају Тита.

Нисам нашао доказ да су Британци генерално гајили анимозитет према Де Голу. Чак нису ни Американци, са изузетком Рузвелта и његовог најближег окружења. Чак су и Совјети имали одређену сарадњу и коректне односе са њим.
Де Гол није нападан ни негативно приказиван у медијима ни у једној од тих савезничких земаља. Нити је у ма којој фази рата вођена жестока комунистичка пропаганда против њега.

Битна разлика која лепо илуструје различите судбине ове двојице великих људи.
Одговори
#11

Е, ово је већ боље.Smile
Дакле, не може се одређени историјски догађај или личност сагледати из не само једног извора, него ни из једне групе извора. То је прво.
Друго, тезе да се пореде Де Гол и Броз су за новине, а не озбиљну историју. Броз је био пион у туђим рукама, а Де Гол је управо супротно од тога. Основна разлика је она коју си и сам нагласио, а то је разлика у позицији Француза и Срба. То је давало Де Голу ширину да може маневрима да не одустаје од тврдог става. Ту шансу нису имали ни краљ Петар , ни Дража. Зато су Амери хтели да га склоне, јер је рушио концепцију западне, а касније и читаве Европе као америчке колоније. Наравно, данашњи човек би се запитао зашто га нису физички уклонили. Разлика је била временска. И убиство Драже није прошло без потреса, а камоли како би било са Де Голом. За разлику, данас је немогуће да се такав човек уопште појави у француској политици. Мада се надамо у једну жену.
Шарл Де Гол:" Неспособни су и ови што ме штите и ово који покушавају да ме убију."
Одговори
#12

(11-09-2016, 10:20 PM)Бенито Пише:  Друго, тезе да се пореде Де Гол и Броз су за новине, а не озбиљну историју. Броз је био пион у туђим рукама, а Де Гол је управо супротно од тога.
Ма не, не поредим ја њих двојицу. Кроз ту аналогију критикујем недоследност и двоструке аршине Савезника и указујем колико је она погубна за мање државе.
Са моралне стране и интереса укупних ратних напора, апсолутно оправдана подршка Де Голу, онолико колико та подршка Титу није.

(11-09-2016, 10:20 PM)Бенито Пише:  Основна разлика је она коју си и сам нагласио, а то је разлика у позицији Француза и Срба. То је давало Де Голу ширину да може маневрима да не одустаје од тврдог става. Ту шансу нису имали ни краљ Петар , ни Дража. Зато су Амери хтели да га склоне, јер је рушио концепцију западне, а касније и читаве Европе као америчке колоније.

Слажем се потпуно. То је следеће што сам мислио да напишем Smile
Де Гол је сметао Америма на исти начин на који је Дража, и српски народ сметао Совјетима и Стаљину.
Одговори
#13

Е, ту видиш, је и наша, а и генерација пре нас много погрешила. Мило Ломпар:" Основна заблуда наше генерације је у томе што смо мислили да се извор зла које се нама догађа налази у Москви. Већи део наше интелигенције се те заблуде још није ослободио."
Стаљин је играо на свог пиона, не верујући да је он одавно туђи играч. Тако је исто погрешио 39-41 , јер му је Хитлер бацио коску звана Пољска, па умало није изгубио рат. Зато се сам наместио и у овом случају, званом " ево ти твој бољшевик преко кога СССР излази на " топла мора". Кад је схватио, морао је да га одстрани.
И још једна примедба, коју једино изгледа ја браним на овом сајту. Срби нису мали народ, а Краљевина Југославија није била мала држава. Оно што нас је разликовало од Француза , у овом случају, су биле колоније. Зато су се Американци у француском случају одлучили за другу тактику и рушили су Де Гола путем " меке моћи", и успели после четврт века.
Одговори
#14

Па Француска је без колонија била трипут већа од КЈ.
Али, није то важно. Поента је да је да је још једино Француска могла да има битан утицај на ток рата и послератни геополитички изглед Европе. Једино је још она могла да се пита.
У том смислу, остале европске државе су мање и зависиле су од воље "великих".

Цитат: " Основна заблуда наше генерације је у томе што смо мислили да се извор зла које се нама догађа налази у Москви. Већи део наше интелигенције се те заблуде још није ослободио."
Стаљин је играо на свог пиона, не верујући да је он одавно туђи играч. Тако је исто погрешио 39-41 , јер му је Хитлер бацио коску звана Пољска, па умало није изгубио рат. Зато се сам наместио и у овом случају, званом " ево ти твој бољшевик преко кога СССР излази на " топла мора". Кад је схватио, морао је да га одстрани.

Ма ок, али Тито је спроводио Стаљинову стратегију која је важила још двадесетих, под паролом "великосрпска хегемонија". У совјетској стратегији изласка на топла мора,и пре Тита, Срби су виђени као препрека, не Југословени.
Непотребно је сада развијати теорију и доказивати да (ли) су бољшевици пројекат Запада, а Тито кукавичје јаје Енглеза.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним