04-08-2014, 08:13 AM
Скоро једну деценију, далеко од очију јавности у потпуној медијској тишини, група хрватских тајкуна је покуповала велике површине пољопривредног земљишта у Војводини, и то оног које је раније припадало земљорадничким задругама које су приватизацијом осиромашене или потпуно упропаштене. Познати хрватски новинар-истраживач Домагој Маргетић, специјално за Таблоид истраживао је случај ове „пословне селидбе“ и околности под којима се она догодила
Задњих десетак година у Војводини се, иза кулиса, у потпуној административној тишини, одвија једна од највећих пословних операција групе тајкуна из Хрватске. Хрватски тајкуни, наиме, преко мреже својих људи и предузећа купују пољопривредно земљиште у војвођанским селима, углавном земљишта која су раније припадала пољопривредним задругама, које су у процесу приватизације на сумњив начин продане новим власницима. Иако у приватизацији, у вредности основног капитала тих задруга није могло бити процењено пољопривредно земљиште, нити је као такво могло бити продато и приватизовано као део некада друштвеног капитала тих задруга, нови власници задруга углавном су накнадним уписима преко катастарских управа, успевали извршити уписе власничких права на пољопривредно земљиште.
Таквим процесима, како тврде задругари из Раткова, активисти антикорупцијског покрета Обруч и њихов представник Ненад Илић, Република Србија је оштећена за вредност укупно око двестапедесет хиљада хектара највреднијег пољопривредног земљишта у Војводини.
У конкретном случају, две хиљде хектара, шездесет и девет ари и шездесет и три квадратна метра пољопривредног земљишта некадашње Земљорадничке задруге Парабућ из Раткова, незаконито је у процесу приватизације Катастар у Оџацима прекњижио на предузеће у саставу Житогрупе Осијек, из Хрватске. Незаконитости у поступку приватизације утврдио је и Савет за борбу против корупције Владе Србије, који је о томе поднео више службених саопштења и извјештаја, као и завршни извјештај о Случају Ратково, којег је Савет поднео Влади Републике Србије 6. 11. 2012. године, у којем је утврђено како је пољопривредно земљиште у Раткову коруптивним и незаконитим радњама приватизовано и катастарски прекњижено у власништво хрватске Жито Групе.
Иако први потпредседник Владе задужен за борбу против корупције Александар Вучић о томе ћути Случај Ратково био је на попису корупцијских случајева незаконитих приватизација, о чему је истраге водила покојна Верица Бараћ, али је потпуно нејасно како је Вучић овај случај, као и неке друге случајеве које је Бараћ истраживала у Савету, једноставно испустио са своје антикорупцијске истражне листе.
„Приватизацијом пољопривредних предузећа и комбината није на законит начин решен статус пољопривредног земљишта, јер питање његове својине није решено пре тога. На тај начин купци су након приватизације у Катастру непокретности вршили промену облика својине, односно укњижбу приватног власништва на задружној и државној имовини.
Служба за катастар непокретности Републичког геодетског завода је на основу купопродајних уговора и потврда Агенције о плаћеној цени обављала промену облика својине из јавне и задружне у приватну“, стоји у Извјештају о државном и друштвеном земљишту у поступку приватизације, којег је 6.11. 2012. године Влади Србије упутио Савет за борбу против корупције, на темељу података из вишегодишњих истраживања која је у Савету проводила Бараћ. На попису комбината и задруга, чије је пољопривредно земљиште на такав начин незаконито приватизовано нашли су се тако велики комбинати као што су Ратково, Српски Милетић, Бачки Брестовац, Змајево, Бачки Маглић, Ловћенац, АК Суботица, Мали Иђош и други.
obruc-odzaci
Жито Група Осијек, иначе је тајним власничким и сувласничким односима повезана с осуђеним ратним злочинцем Бранимиром Главашем, ратним господаром живота и смрти у Осијеку, а своје су финансијске операције проводили углавном уз помоћ Хипо Групе, аустријске финансијско банкарске групације, која је већ годинама у средишту једне од највећих банкарских и афера прања новца у Еуропи, након Другог свјетског рата.
Ипак, након више пријава, жалби и устрајних захтјева задругара из Раткова да се њихови захтеви и наводи испитају и провере, у Министарству грађевинарства и урбанизма Србије, почетком децембра 2013. године проведен је управни поступак, у којем су проверени наводи о незаконитој приватизацији и катастарском прекњижавању пољопривредног земљишта у Раткову, правним лицима у власништву подузећа из Хрватске, након чега је донесено рјешење на основу кога је требало тренутно поништити све катастарске уписе, на бази којих је осјечка Жито Група постала власник спорног земљишта, те се у поновљеном поступку мора утврдити постоји ли стварни правни основ за такве уписе власништва.
Рјешењем Министарства од 12.12.2013. године, под бројем 952-01-02302/2013-06, које су потписали помоћница министра Александра Дамњановић, државни секретар Миодраг Јоцић, те службеници Министарства Весна Тунђиос и Милош Бјелановић, неспорно је утврђено како је претходни поступак уписа власништва осијечке Жито Групе на више од две хиљаде хектара пољопривредног земљишта у Раткову био незаконит, те је и службено поништено раније Рјешење Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности Оџаци, под бројем 952-02-293/2013, од 11.4.2013. године, којим је извршен препис власништва над спорним земљиштем.
Логично, након доношења решења којим је поништено решење на темељу којег су правна лица повезана с Жито Групом Осијек уписана као власници земљишта у катастру непокретности у Оџацима, требало је у истој катастарској служби извршити и бирсање тих уписа који су извршени на темељу сада већ поништеног незаконитог рјешења. Ипак, то се није догодило.
Успркос изричитом решењу Министарства грађевинарства и урбанизма, које је ресорно и надређено министарство Служби за катастар у Оџацима, референти катастра одбили су провести ово Решење у катастру непокретности, односно одбили су извршити и спровести поништење ранијег решења којим је као власник две хиљаде хектара пољопривредног земљишта у Раткову уписано хрватско подузеће.
Према нашим изворима, у овакво противзаконито деловање катастарске службе у Оџацима умешани су радници Службе за катастар и то Марија Милић, те Јанко Ердељи, као и запослена Мира Ђукић, али и бивши шеф те службе. Ердељи је, тако, према нашим изворима, након што је примио решење Министарства о поништењу ранијег катастарског уписа власништва Жито Групе над спорним земљиштем, рекао како поручује Велимиру Илићу и његовом Министарству да је „Рјешење обичан папир за дупе“, те је додао нека „Веља (мисли на министра Велимира Илића, оп.а.) гура нос по Шумадији, а не по Војводини“, након чега је одбио да спроведе решење о поништењу спорних катастарских уписа власништва над пољопривредним земљиштем у Раткову.
О незаконитом деловању Службе за катастар у Оџацима, точније о незаконитом упису власништва пољопривредног земљишта у Раткову у корист осјечке Жито Групе, најбоље говори садржај децембарског решења Министарства грађевинарства и урбанизма.
„Приликом уписа у катастар подносиоци захтева нису приложили исправу сходно члану 14 и 58д Закона о државном премеру и катастру, подобну за упис права својине, јер исту нису ни поседовали, а промена облика својине се могла извршити тек у поступку конверзије земљишта из права кориштења у право својине, без обзира на продају друштвеног капитала, јер се не може пренети више права него што га је поседовао правни претходник.
obrac-ratkovo_620x0
У Извјештају Агенције за приватизацију, упућен Влади Републике Србије, надлежном Министарству и Савету за борбу против корупције, наводи се да је према Закону о приватизацији предмет приватизације друштвени и државни капитал (без обзира да ли је у акцијама или уделима), те да предмет приватизације није чинило пољопривредно земљиште нити друге непокретности субјекта приватизације, без обзира на обим, врсту и носиоца права на непокретностима“, изричито се наводи у образложењу решења Министарства од 12.12.2013. године.
Из садржаја решења потпуно је јасно да је Катастар у Оџацима, у тренутку када је одлучивао о захтјеву Жито Групе за упис права власништва над некретнинама у Раткову поступао потпуно протузаконито, те да је код уписа власништва над пољопривредним земљиштем некадашње Земљорадничке задруге Парабућ прекршено више законских прописа, те је у целости потпуно заобиђена законска правна процедура, прописана како за подношење захтева за промене катастарских уписа, тако и за доношење решења којим се правним или физичким лицима признаје и уписује право власништва над некретнинама.
„По оцени овог Министарства првостепени орган није дао довољне и јасне разлоге за доношење жалбене одлуке у смислу одбијања поднетог захтјева. Ово посебно из разлога што су у образложењу Решења само наведени подаци из евиденције којом служба располаже, а да нису истовремено прикључени докази који говоре у прилог изнетим тврдњама. Наиме, како се захтев односи на исправку уписа извршеног Решењем службе број 952-02-718/2009, од 21.8.2009. године, првостепени орган је био дужан да списима предмета прикључи наведени предмет и у смислу одредбе Члана 137. Закона о државном премеру и катастру спроведе поступак и оцени да ли је предметни упис извршен у складу са тада важећим прописима, као и да наведене списе предмета достави овом Министарству, како би се могли правилно ценити жалбени наводи“, стоји у образложењу рјешења Министарства. У образложењу се даље наводи.
„Такође, првостепени орган је посебно требао да има у виду да је у захтеву наеведено да предметно пољопривредно земљиште није могло да буде у промету јер није стечено теретним правним послом и да у том смислу на несумњив начин утврди да ли је извршен попис и евиденција пољопривредног земљишта у складу са Законом о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине и Упутством о начину и поступку утврђивања и евидентирања пољопривредног земљишта у државној и друштвеној својини које користе правна лица, те да списима предмета прикључи доказе који се односе на тај поступак и извршени упис.
Истовремено, доносећи одлуку у овој управној ствари, првостепени орган је требао да има у виду одредбу Члана 151а Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима, који је био на снази у вријеме доношења Решења број 952-02-718/2009 од 21.8.2009. године, и којом одредбом је прописано да ће се као непокретност у државној својини уписати на основу Члана 1. став 1. Закона о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине и пољопривредно земљиште за које правно лице које користи то земљиште не донесе исправу којом доказује основ за стицање права на земљишту“, додаје се у Решењу Министарства из децембра 2013. године.
Другим речима, Служба за катастар у Оџацима се, код одлучивања о прихватању захтева осјечке Жито Групе, за упис права власништва над пољопривредним земљиштем у Раткову понашала не као државна институција Србије, него дословно као стручна служба која ради за Жито Групу. Нетко је у катастру у Оџацима, једноставно, донео одлуку како ће игнорисати низ законских одредби и законских прописа, као и подзаконских акта, те је очито у коруптивној спрези са представницима Жито Групе, погодовао овом предузећу из Хрватске код незаконитог прекњижавања власништва над пољопривредним земљиштем чиме је Републици Србији због таквог отимања државног пољопривредног земљишта нанесена штета која се мјери у десетинама милиона еура.
Наиме, према процјенама стручњака, тржишна вриједност једног хектара оваквог пољопривредног земљишта у Војводини око петнаест хиљада евра, па из таквих процена произлази како би укупна штета због отимања земљишта у Раткову износила само по основи незаконитог уписа власништва земљишта чак око тридесет милиона еура.
obruc-zemlja
Други део штете износи обрачунати приход којег је Жито Група Осијек уприходовала од незаконитог коришћења пољопривредног земљишта у Раткову, а који годишње износи око четири милиона еура. Како Жито Група ово земљиште на темељу незаконитих власничких уписа користи од 2008. године, за пет година износ штете по основи прихода од земљишта достигао би двадесетак милиона еура. Тако, према тим грубим проценама стручњака, само главница штете која је нанесена држави у случају незаконитог прекњижавања власништва над пољопривредним земљиштем у Раткову износи око педесет милијуна еура.
Ту, још увијек нису урачунате штете по основи губитка радних места, с обзиром да је у некадашњој земљорадничкој задрузи радило две стотине радника, па се штета обрачунава и по губитку ових радних места, те по губитку прихода државе по основи давања предузећа за запослене. Такође, како наводе из антикорупцијског удружења Обруч из Раткова, требало би израчунати и штете од пореских утаја, с обзиром да Жито Група Осијек није плаћала нити прописане порезе на пољопривредно земљиште, као и нека друга законом прописана давања држави, а о висини тих износа тек би требало спровести стручне анализе и вештачења.
Из удружења Обруч, потврдили су како су о свему поднели више кривичних пријава надлежним институцијама, а посебно Управи криминалистичке полиције и тужилаштву у Сомбору, те Савету за борбу против корупције, а са корупцијом и криминалом у Случају Ратково упознали су и првог потпредсједника Владе Александра Вучића, кога су и недавно смс порукама обавестили о одбијању Службе за катастар у Оџацима да спроведе Решење надлежног Министарства, на што су добили и Вучићеву смс поруку која доказује како је примио њихову информацију, али до данас није сматрао потребним реаговати у том случају.
Огорчени чињеницом да катастар у Оџацима није желео да спроведе Решење Министарства, представници удружења Обруч штрајковали су глађу испред општинског седишта и катастра у Оџацима током новогодишњих празника. Више представника удружења започело је штрајк глађу 30.12.2013., а окончали су га због лошег здравственог стања и на позивсвојих породица 8. јануара ове године. Упркос томе, представници Владе нису се изјаснили, нити на било који начин реаговали због одбијања катастра у Оџацима да проведе решење о поништењу решења којим је признат упис права власништва осјечкој Жито Групи над пољопривредним земљиштем некадашње Земљорадничке задруге „Парабућ“ из Раткова.
Задњих десетак година у Војводини се, иза кулиса, у потпуној административној тишини, одвија једна од највећих пословних операција групе тајкуна из Хрватске. Хрватски тајкуни, наиме, преко мреже својих људи и предузећа купују пољопривредно земљиште у војвођанским селима, углавном земљишта која су раније припадала пољопривредним задругама, које су у процесу приватизације на сумњив начин продане новим власницима. Иако у приватизацији, у вредности основног капитала тих задруга није могло бити процењено пољопривредно земљиште, нити је као такво могло бити продато и приватизовано као део некада друштвеног капитала тих задруга, нови власници задруга углавном су накнадним уписима преко катастарских управа, успевали извршити уписе власничких права на пољопривредно земљиште.
Таквим процесима, како тврде задругари из Раткова, активисти антикорупцијског покрета Обруч и њихов представник Ненад Илић, Република Србија је оштећена за вредност укупно око двестапедесет хиљада хектара највреднијег пољопривредног земљишта у Војводини.
У конкретном случају, две хиљде хектара, шездесет и девет ари и шездесет и три квадратна метра пољопривредног земљишта некадашње Земљорадничке задруге Парабућ из Раткова, незаконито је у процесу приватизације Катастар у Оџацима прекњижио на предузеће у саставу Житогрупе Осијек, из Хрватске. Незаконитости у поступку приватизације утврдио је и Савет за борбу против корупције Владе Србије, који је о томе поднео више службених саопштења и извјештаја, као и завршни извјештај о Случају Ратково, којег је Савет поднео Влади Републике Србије 6. 11. 2012. године, у којем је утврђено како је пољопривредно земљиште у Раткову коруптивним и незаконитим радњама приватизовано и катастарски прекњижено у власништво хрватске Жито Групе.
Иако први потпредседник Владе задужен за борбу против корупције Александар Вучић о томе ћути Случај Ратково био је на попису корупцијских случајева незаконитих приватизација, о чему је истраге водила покојна Верица Бараћ, али је потпуно нејасно како је Вучић овај случај, као и неке друге случајеве које је Бараћ истраживала у Савету, једноставно испустио са своје антикорупцијске истражне листе.
„Приватизацијом пољопривредних предузећа и комбината није на законит начин решен статус пољопривредног земљишта, јер питање његове својине није решено пре тога. На тај начин купци су након приватизације у Катастру непокретности вршили промену облика својине, односно укњижбу приватног власништва на задружној и државној имовини.
Служба за катастар непокретности Републичког геодетског завода је на основу купопродајних уговора и потврда Агенције о плаћеној цени обављала промену облика својине из јавне и задружне у приватну“, стоји у Извјештају о државном и друштвеном земљишту у поступку приватизације, којег је 6.11. 2012. године Влади Србије упутио Савет за борбу против корупције, на темељу података из вишегодишњих истраживања која је у Савету проводила Бараћ. На попису комбината и задруга, чије је пољопривредно земљиште на такав начин незаконито приватизовано нашли су се тако велики комбинати као што су Ратково, Српски Милетић, Бачки Брестовац, Змајево, Бачки Маглић, Ловћенац, АК Суботица, Мали Иђош и други.
obruc-odzaci
Жито Група Осијек, иначе је тајним власничким и сувласничким односима повезана с осуђеним ратним злочинцем Бранимиром Главашем, ратним господаром живота и смрти у Осијеку, а своје су финансијске операције проводили углавном уз помоћ Хипо Групе, аустријске финансијско банкарске групације, која је већ годинама у средишту једне од највећих банкарских и афера прања новца у Еуропи, након Другог свјетског рата.
Ипак, након више пријава, жалби и устрајних захтјева задругара из Раткова да се њихови захтеви и наводи испитају и провере, у Министарству грађевинарства и урбанизма Србије, почетком децембра 2013. године проведен је управни поступак, у којем су проверени наводи о незаконитој приватизацији и катастарском прекњижавању пољопривредног земљишта у Раткову, правним лицима у власништву подузећа из Хрватске, након чега је донесено рјешење на основу кога је требало тренутно поништити све катастарске уписе, на бази којих је осјечка Жито Група постала власник спорног земљишта, те се у поновљеном поступку мора утврдити постоји ли стварни правни основ за такве уписе власништва.
Рјешењем Министарства од 12.12.2013. године, под бројем 952-01-02302/2013-06, које су потписали помоћница министра Александра Дамњановић, државни секретар Миодраг Јоцић, те службеници Министарства Весна Тунђиос и Милош Бјелановић, неспорно је утврђено како је претходни поступак уписа власништва осијечке Жито Групе на више од две хиљаде хектара пољопривредног земљишта у Раткову био незаконит, те је и службено поништено раније Рјешење Републичког геодетског завода, Службе за катастар непокретности Оџаци, под бројем 952-02-293/2013, од 11.4.2013. године, којим је извршен препис власништва над спорним земљиштем.
Логично, након доношења решења којим је поништено решење на темељу којег су правна лица повезана с Жито Групом Осијек уписана као власници земљишта у катастру непокретности у Оџацима, требало је у истој катастарској служби извршити и бирсање тих уписа који су извршени на темељу сада већ поништеног незаконитог рјешења. Ипак, то се није догодило.
Успркос изричитом решењу Министарства грађевинарства и урбанизма, које је ресорно и надређено министарство Служби за катастар у Оџацима, референти катастра одбили су провести ово Решење у катастру непокретности, односно одбили су извршити и спровести поништење ранијег решења којим је као власник две хиљаде хектара пољопривредног земљишта у Раткову уписано хрватско подузеће.
Према нашим изворима, у овакво противзаконито деловање катастарске службе у Оџацима умешани су радници Службе за катастар и то Марија Милић, те Јанко Ердељи, као и запослена Мира Ђукић, али и бивши шеф те службе. Ердељи је, тако, према нашим изворима, након што је примио решење Министарства о поништењу ранијег катастарског уписа власништва Жито Групе над спорним земљиштем, рекао како поручује Велимиру Илићу и његовом Министарству да је „Рјешење обичан папир за дупе“, те је додао нека „Веља (мисли на министра Велимира Илића, оп.а.) гура нос по Шумадији, а не по Војводини“, након чега је одбио да спроведе решење о поништењу спорних катастарских уписа власништва над пољопривредним земљиштем у Раткову.
О незаконитом деловању Службе за катастар у Оџацима, точније о незаконитом упису власништва пољопривредног земљишта у Раткову у корист осјечке Жито Групе, најбоље говори садржај децембарског решења Министарства грађевинарства и урбанизма.
„Приликом уписа у катастар подносиоци захтева нису приложили исправу сходно члану 14 и 58д Закона о државном премеру и катастру, подобну за упис права својине, јер исту нису ни поседовали, а промена облика својине се могла извршити тек у поступку конверзије земљишта из права кориштења у право својине, без обзира на продају друштвеног капитала, јер се не може пренети више права него што га је поседовао правни претходник.
obrac-ratkovo_620x0
У Извјештају Агенције за приватизацију, упућен Влади Републике Србије, надлежном Министарству и Савету за борбу против корупције, наводи се да је према Закону о приватизацији предмет приватизације друштвени и државни капитал (без обзира да ли је у акцијама или уделима), те да предмет приватизације није чинило пољопривредно земљиште нити друге непокретности субјекта приватизације, без обзира на обим, врсту и носиоца права на непокретностима“, изричито се наводи у образложењу решења Министарства од 12.12.2013. године.
Из садржаја решења потпуно је јасно да је Катастар у Оџацима, у тренутку када је одлучивао о захтјеву Жито Групе за упис права власништва над некретнинама у Раткову поступао потпуно протузаконито, те да је код уписа власништва над пољопривредним земљиштем некадашње Земљорадничке задруге Парабућ прекршено више законских прописа, те је у целости потпуно заобиђена законска правна процедура, прописана како за подношење захтева за промене катастарских уписа, тако и за доношење решења којим се правним или физичким лицима признаје и уписује право власништва над некретнинама.
„По оцени овог Министарства првостепени орган није дао довољне и јасне разлоге за доношење жалбене одлуке у смислу одбијања поднетог захтјева. Ово посебно из разлога што су у образложењу Решења само наведени подаци из евиденције којом служба располаже, а да нису истовремено прикључени докази који говоре у прилог изнетим тврдњама. Наиме, како се захтев односи на исправку уписа извршеног Решењем службе број 952-02-718/2009, од 21.8.2009. године, првостепени орган је био дужан да списима предмета прикључи наведени предмет и у смислу одредбе Члана 137. Закона о државном премеру и катастру спроведе поступак и оцени да ли је предметни упис извршен у складу са тада важећим прописима, као и да наведене списе предмета достави овом Министарству, како би се могли правилно ценити жалбени наводи“, стоји у образложењу рјешења Министарства. У образложењу се даље наводи.
„Такође, првостепени орган је посебно требао да има у виду да је у захтеву наеведено да предметно пољопривредно земљиште није могло да буде у промету јер није стечено теретним правним послом и да у том смислу на несумњив начин утврди да ли је извршен попис и евиденција пољопривредног земљишта у складу са Законом о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине и Упутством о начину и поступку утврђивања и евидентирања пољопривредног земљишта у државној и друштвеној својини које користе правна лица, те да списима предмета прикључи доказе који се односе на тај поступак и извршени упис.
Истовремено, доносећи одлуку у овој управној ствари, првостепени орган је требао да има у виду одредбу Члана 151а Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима, који је био на снази у вријеме доношења Решења број 952-02-718/2009 од 21.8.2009. године, и којом одредбом је прописано да ће се као непокретност у државној својини уписати на основу Члана 1. став 1. Закона о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине и пољопривредно земљиште за које правно лице које користи то земљиште не донесе исправу којом доказује основ за стицање права на земљишту“, додаје се у Решењу Министарства из децембра 2013. године.
Другим речима, Служба за катастар у Оџацима се, код одлучивања о прихватању захтева осјечке Жито Групе, за упис права власништва над пољопривредним земљиштем у Раткову понашала не као државна институција Србије, него дословно као стручна служба која ради за Жито Групу. Нетко је у катастру у Оџацима, једноставно, донео одлуку како ће игнорисати низ законских одредби и законских прописа, као и подзаконских акта, те је очито у коруптивној спрези са представницима Жито Групе, погодовао овом предузећу из Хрватске код незаконитог прекњижавања власништва над пољопривредним земљиштем чиме је Републици Србији због таквог отимања државног пољопривредног земљишта нанесена штета која се мјери у десетинама милиона еура.
Наиме, према процјенама стручњака, тржишна вриједност једног хектара оваквог пољопривредног земљишта у Војводини око петнаест хиљада евра, па из таквих процена произлази како би укупна штета због отимања земљишта у Раткову износила само по основи незаконитог уписа власништва земљишта чак око тридесет милиона еура.
obruc-zemlja
Други део штете износи обрачунати приход којег је Жито Група Осијек уприходовала од незаконитог коришћења пољопривредног земљишта у Раткову, а који годишње износи око четири милиона еура. Како Жито Група ово земљиште на темељу незаконитих власничких уписа користи од 2008. године, за пет година износ штете по основи прихода од земљишта достигао би двадесетак милиона еура. Тако, према тим грубим проценама стручњака, само главница штете која је нанесена држави у случају незаконитог прекњижавања власништва над пољопривредним земљиштем у Раткову износи око педесет милијуна еура.
Ту, још увијек нису урачунате штете по основи губитка радних места, с обзиром да је у некадашњој земљорадничкој задрузи радило две стотине радника, па се штета обрачунава и по губитку ових радних места, те по губитку прихода државе по основи давања предузећа за запослене. Такође, како наводе из антикорупцијског удружења Обруч из Раткова, требало би израчунати и штете од пореских утаја, с обзиром да Жито Група Осијек није плаћала нити прописане порезе на пољопривредно земљиште, као и нека друга законом прописана давања држави, а о висини тих износа тек би требало спровести стручне анализе и вештачења.
Из удружења Обруч, потврдили су како су о свему поднели више кривичних пријава надлежним институцијама, а посебно Управи криминалистичке полиције и тужилаштву у Сомбору, те Савету за борбу против корупције, а са корупцијом и криминалом у Случају Ратково упознали су и првог потпредсједника Владе Александра Вучића, кога су и недавно смс порукама обавестили о одбијању Службе за катастар у Оџацима да спроведе Решење надлежног Министарства, на што су добили и Вучићеву смс поруку која доказује како је примио њихову информацију, али до данас није сматрао потребним реаговати у том случају.
Огорчени чињеницом да катастар у Оџацима није желео да спроведе Решење Министарства, представници удружења Обруч штрајковали су глађу испред општинског седишта и катастра у Оџацима током новогодишњих празника. Више представника удружења започело је штрајк глађу 30.12.2013., а окончали су га због лошег здравственог стања и на позивсвојих породица 8. јануара ове године. Упркос томе, представници Владе нису се изјаснили, нити на било који начин реаговали због одбијања катастра у Оџацима да проведе решење о поништењу решења којим је признат упис права власништва осјечкој Жито Групи над пољопривредним земљиштем некадашње Земљорадничке задруге „Парабућ“ из Раткова.
