[Милослав Самарџић]

На мејл ''Погледа'' јавио се Италијан Паоло из Еболија, уредник фејсбук групе Еболи:
https://www.facebook.com/pages/Eboli-nel...=bookmarks
Он је чуо да је некада много Срба живело у једном логору крај Еболија, хтео би да зна више и да сакупи више фотографија, па на крају и да направи изложбу о томе.
Тражио је дозволу да преузима слике са нашег сајта и ја сам му наравно то дозволио.
Пошто ми на форуму већ имамо једног Италијана, Луку, који зна српски, дао сам му Паолов мејл, па су они ступили у контакт и Лука му је дао неке информације о логору Еболи.
Међутим, Паолу треба много више и зато отварам ову тему, са молбом другима да дају допринос, постављајући фотографије и податке.

Оно што је за нас Србе занимљиво, то је да ме је Паоло прво питао о женама у логору, тј. да ли су биле Српкиње или Италијанке. Наравно, биле су Српкиње, али било их је мало, неколико стотина девојака, које су се ускоро ту и поудавале. Остало је преко 5-6.000 неожењених младића и они су наравно започели да се удварају Италијанкама.
Ово је нама занимљиво јер немамо никакав извор о томе. Причао сам са многим четницима о Еболију, али ни један ми није споменуо то питање.
Паоло, међутим, прво то пита, јер је кроз приче старијих мештана Еболија закључио да је то била главна тема, односно највећи проблем који су мештани имали са младим Србима. Пошто је и Италијанки било мало, јер је Еболи мало место.
Једна прича је имала срећан крај - дошло је до венчања између Србина и Италијанке.
Међутим, један случај се завршио трагично, јер су два Србина погинула због једне Италијанке.
Између те две приче - Бог зна шта је било.

Такође је занимљиво да су неки Срби ишли као добровољци да ратују против комуниста, у неку формацију на југу Италије. То дакле после 1946. године. Лука може рећи више о томе.

[Вук92]

Ево мој допринос



Срећно и надам се да ће успјети у својој намјери!

[Милослав Самарџић]

Галерија Логор Еболи:
http://www.pogledi.rs/logor-eboli-1945-1947/

[Вук92]

Ево још једна, сликано на Православни Божић 1947 год. Са гуслама је Војин Јаничић, а у одијелу са чашом у руци његов саборац из Вучедолске бригаде, Лука Кешељевић.

[ЛукаЛоко]

Такође је занимљиво да су неки Срби ишли као добровољци да ратују против комуниста, у неку формацију на југу Италије. То дакле после 1946. године. Лука може рећи више о томе.

Морам нешто да то објасним.
У оним годинама на Сицилији је деловао један бандит по имену Салваторе Ђулијано са својим људима. Он је почео у годинама рата да се бави шверцом. Затим је највероватније био изманипулисан од неких мафијаша и сепаратистичких политичара у неким мутним играма.
Постао је чувен, јер о њему су причали и амерички часописи.
Њему се приписује одгорност за покољ из првог маја 1947. у месту Портелла делла Ђинестра, када су отворили ватру против једног синдикалног скупа организованог од комуниста. Убили су и младе људи и жене.
Ђулијано је убијен у сумњивим околностима, највероватније издат од његове десне руке. То су прљава посла, тада је постојала бојазан да ће комунисти доћи до власти, а на Сицилији аграрно питање је имала везе са мафијом...

[Милослав Самарџић]

Гледао сам играни филм о том случају, од 1. маја 1947.
Дакле неки Срби су из Еболија отишли код тог Ђулијана? Знаш ли нешто више о томе? Шта је било са њима?

[Александар Динчић]

Поставите ако можете спискове умрлих заробљеника - Срба у истом логору па да покуша човек да нам услика гробове. Треба за историју.

[ЛукаЛоко]

Гледао сам играни филм о том случају, од 1. маја 1947.
Дакле неки Срби су из Еболија отишли код тог Ђулијана? Знаш ли нешто више о томе? Шта је било са њима?

Највероватније гледали сте филм који је о томе снимао режисер Франческо Роси.
Заиста ја о тим Србима код Ђулијана не знам ништа. Паоло је о томе пренео неку гласину из тог места.
Можда су тек чули да се он борио против комунизма или једноставно су отишли као плаћеници. Ипак, говоримо можда о пар људи.

[Николај]

Еболи. Ђуро Драгишић, Божо Крлић, Милан Мићо Крлић и Никола Бурсаћ

[Вук92]

У средини је Војин Јаничић

[Николај]

Еболи, 28. јула 1946. године. Друга чета Првог батаљона Дринског пука Југословенске војске ван Отаџбине. Означен са I је командант пука мајор Петко Лаковић (у рату командант бригаде у области Златибора и Пожеге), под II је помоћник команданта пука капетан М. Константиновић (током рата у заробљеништву), под III је командант Првог батаљона мајор М. Анастасијевић (у рату код Недића, у Босни са четницима), под IV је командир Друге чете потпоручник Јово Недељковић (у рату командант бригаде у Млавском корпусу), под V је потпоручник Живко Милинковић (у рату командант батаљона у Млавском корпусу), под VI је потпоручник Ратко Живковић (у рату у Церско-мајевичкој групи корпуса) и под VII је поручник Драгомир Живановић (у рату у Јастребачком корпусу)



Свадба у логору Еболи, 1946. На слици је млада, Јелка Бракус, удата Пухар, са својим комшијама: Јанком, Бранком и Вељком Бракусом, сви из Залужница у Лици. У Бранковој кући, усташе су 15. јула 1944. спалиле свих 13 породица Бракус. Јелка је успела да побегне из запаљене куће. Изродила је деветоро деце, живи у Чикагу. Из запаљене куће истрчао је и Бранко, носећи своје мушко дете, али је оно смртно погођено. Бранко је умро у Енглеској, Вељко такође, а Јанко живи у Лондону.



Логор Еболи, 1946. Један разред Гимназије "Краљ Петар II", са директором Станком Драгосављевићем и професорком Јелком Огризовић. Седи други с деснал, Раде Узелац (живи у Канади)



Логор Еболи у Италији, 1946. Ђаци, деца четника, са својим старешинама

[Мргуд]

Један свештеник СПЦ је објавио албум о логору Еболи. Заборавио сам име нажалост али наслов је прилично једноставан, Албум логора Еболи.

Ту су и појашњења поред слика.

[Милослав Самарџић]

Да, у Аустралији, навео сам тачно на линку који сам ставио горе, ка галерији.

[Мргуд]

Видео сам линк ка галерији, али не видим да пише нешто о том албуму/књизи. Мислим да она садржава много више слика него у овој онлајн галерији.