Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

КАКО ИСТРАЖИВАТИ У ВОЈНОМ АРХИВУ
#1

Молим уредника да ову моју забелешку стави као обавештење.

У последње време се преко фејсбука и на форуму јављају многи људи који би да истражују четничку архиву у Војном архиву у Београду, али не знају како се то тачно ради. На Погледима су се јављали људи са Косова који би желели да пишу нешто о ЈВУО на Косову и Метохији за време рата. Јављали су се људи који би да пишу о дешавањима у ваљевском крају.
За све љубитеље науке, писане речи и истине о ЈВУО, нека ово буде водич како радити са грађом у Војном архиву у Београду.

Најпре треба нагласити да се књиге не пишу из удобних фотеља и столица код куће и варијантом copy-paste са интернета, ако се нешто којим случајем и нађе. Понајмање се мољакају они који су истраживали да „уделе“ понешто, а да се после потписник прослави као да је он то нашао. То није са научне стране ни поштено, нити пожељно. Друга је ствар када се врши међусобна размена података (докумената). То је пожељно.
Научно дело (књига, публикација и сл) ствара се прегледавањем и проучавањем архивске грађе и теренским истраживањем (метода разговора, прикупљање фотографија, података и њихова анализа). Пошто наши људи на помен да морају да траже податке тако што би путовали и проналазили сведоке, углавном дижу руке од тог посла, Војни архив је место где се подаци прикупљају.

-Прво треба најавити Војном архиву долазак и тема која вас занима и коју желите истраживати.
-Када вам одобре долазак – узимате аутобус бр. 51, са главне железничке станице и идете до крајње станице. То су Беле Воде, где је смештен војни комплекс.
-На пријавници покажете личну карту и када вам дежурни потврди да вас у библиотеци очекују, добијете ознаку коју носите до краја истраживачког дана.
-До зграде где је смештен Војни архив има доста да се пешачи – око 3 км. Најбоље је да замолите неког ко улази у комплекс аутомобилом да вас повезе. Ако тако нешто нема, онда питате људе који раде да вам кажу којим путем да идете да дођете до зграде.
-Зграда Војног архива је црвене боје – на самом крају комплекса. Пратите стражара који обезбеђује тај део и по његовој путањи ћете стићи.
-Кад дођете, улазите у библиотеку и дежурном раднику (ради жена) кажете шта вас занима и шта желите да истражујете. Са дежурним радником будите љубазни.
-Четничка архива је сређена и пописана – разврстана је по кутијама. Добијете инвентарну књигу црвене боје где су пописане све војне формације ЈВУО и кутије у којима се налазе ратни извештаји. Мада је четничка архива доста после рата прочишћена и оно што је остало довољно је за неко озбиљније истраживање.
-Када добијете инвентарну књигу тражите јединицу која вас занима и у којој кутији, или кутијама се налазе документа (ратни извештаји) исте јединице. У истој инвентарној књизи пописане су и групе корпуса, па је зато најбоље да у подсетнику имате групу корпуса којој војна формација коју истражујете припада. На пример, Јужноморавски корпус у кутији 110, али и Јужноморавска група корпуса у кутији 99. Када нађете кутије забележите их на посебан папир или у свесци коју је пожељно да носите са собом.
-Након што сте нашли број кутија, добијате пријавни лист у који уписујете своје најосновније податке, сврху истраживања и број кутије и фасцикле из кутија које сте пронашли.
-Не можете добити целу кутију и да из ње гледате документа која су смештена у фасциклама (црне боје или обичан папир). Када нађете број кутије где су смештена документа јединице коју истражујете, онда следи попис докумената из исте кутије који се пак налази у посебној инвентарној књизи. Већина кутија је пописана. Ако пак није, онда замолите дежурног у библиоетци да каже људима да виде која документа има која су везана за војну формацију коју истражујете. Видите са дежурним да ли је урађен електронски унос.
Овде ћете наићи на први озбиљан проблем због којег људи у већини случајева „дижу руке“. Наиме, пописи докумената по фасциклама су много нечитки, писани су руком и углавном на латиници. Морате бити стрпљиви и пажљиво ишчитавати и тражити помоћ дежурног радника. Ако пак не можете прочитати, а сматрате да је документ потребан, само препишите инвентарни број фасцикле.
-На пријавном листу, у посебном назначеном делу, уписујете кутије, фасцикле и документа која желите да гледате. На пример, кут. 99, фас. 1, Извештај Штаба Јужноморавског корпуса од 14. маја 1944. године. Има простора за око 20 докумената, али можете окренути папир и записати још толико. Око 40 је дозвољено за један истраживачки час. Консултујте се са дежурним радником. Ако сте симпатични дозволиће вам и више.
-Завршили сте истраживачки час. Документа добијате сутрадан, када буду пронађена, извађена из кутија и стављена на сто за којим седите.
-Документа се могу проучавати, преписивати, скенирати или копирати. Најпожељније је копирати, тако што ставите белу папиранту траку за онај документ који желите да вам копирају и напишете „обострано“. По правилу, дозвољено је 60% копирање, јер се 100% по архивским правилима сматра „крађом“. Можете користити и да други истражују за вас у истим кутијама. Плаћате истраживачки час који је сада за један дан око 4.000 динара и трошкове копије докумената. То можете да се договорите са службом у архиву. Документа гледате и слажете како сте их у фасцикли нашли.

Неки предлози:

-Не очекујте да ћете у првим истраживачким часовима наћи баш оно што вас занима. Научна дела се пишу и по десет година док истраживања трају и до пет. Потребно је стрпљење.
-Не истражујте више јединица одједном, јер ће доћи до опште конфузије. Колико је познато, једини је Коста Николић покушао да напише причу гледајући све кутије војних формација и због тога има много пропуста. Тако једног команданта из кутије корпуса хвале, али га из кутије групе корпуса оптужују.
-Увек носите свеску са собом и бележите архивске ознаке на документима. Налазе се у горњем десном углу.
-Позивајте се на Милослава Самарџића и његове књиге. Милослав је јако цењен у Војном архиву.
Обрадујте нас неком новом књигом о ЈВУО у неком крају.
СРЕЋАН РАД!
Одговори
#2

Хвала, Динчићу, да знам шта ме чека кад кренем да истражујем. Smile
Питање само, кад бих хтео да истражујем четничке јединице на територији НДХ, да ли су документа у Загребу?

Само бих додао:

Цитат:Најпре треба нагласити да се књиге не пишу из удобних фотеља и столица код куће и варијантом copy-paste са интернета, ако се нешто којим случајем и нађе.

„Тромо се време вуче,
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.

Право је рекао Жерајић,
тај српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
ко хоће да мре нек живи!“
(Гаврило Принцип)
Одговори
#3

Динчић концизан до крајности, као увек.
Одговори
#4

Вања, на срећу, фонд НДХ је у архив. Срећно!
Одговори
#5

(05-01-2014, 11:02 PM)Александар Динчић Пише:  Вања, на срећу, фонд НДХ је у архив. Срећно!

Одлично, више ме привлаче та област па зато. Хвала!

„Тромо се време вуче,
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.

Право је рекао Жерајић,
тај српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
ко хоће да мре нек живи!“
(Гаврило Принцип)
Одговори
#6

Е, Динчићу, па нема баш 3 км од капије. Smile
Можда 1,5 км.
Али ако идете пречицом, преко шумице/парка - пажња, има доста паса луталица!
Одговори
#7

Мени се чини да је онај полигон толико дуг - крај му се не види. После кад се скрене према старом Институту па онда опет право, па се скреће...Има можда 2 км. Нема шансе да има 1.5 км. Ипак, нека људи стопирају неког. Или то, или да прате кретање стражара, али да га не изазивају.
Одговори
#8

Јели је све архиве концентрисане у Београд и Војну Архиву....

Или локалне Музеј и Библиотеке посеђују нешто од локалним догођаја....на пример новине...итд.

Ја искрено мислим је време да неко потресе Совијетске-Руске Архиве......ако се може да добије стипендије од Руске Амбасаде било бих одлично......

Додало бих завршену слику у разумевање дешавање са више погледа!
Одговори
#9

Iма, наравно, много података и у локалним архивима и библиотекама. Само је литературу јако тешко читати, јер је прошла кроз цензоре у удби и комитету. Код њих су обично датуми догађаја тачни, али и ту треба бити опрезан.
Али, примарно место за изучавање је ВА. Генерално, они су веровали да ће владати вечно, а и мислили су да свет изгледа управо онако како га они виде. Пошто су били неписмени и лењи, мислили су да те силне гомиле разних докумената нико никад неће отворити.
Да нису уништавали винограде, можда би се тако и догодило. Овако су оставили једног младог јунака доконог, и он ће им доћи главе, да не кажем пензије.
Одговори
#10

Мени се плаче кад знам да многи који пишу о Другом светском рату нису видели тај архив. А још више кад живе у Београду. То је стварно туга и беда.
Одговори
#11

(05-01-2014, 08:59 PM)Александар Динчић Пише:  Војни архив је место где се подаци прикупљају.
-Зграда Војног архива је црвене боје – на самом крају комплекса.
-Четничка архива је сређена и пописана – разврстана је по кутијама. Добијете инвентарну књигу црвене боје

Гос'н Динчићу фала ви к'о брату, нами доста!

Себи убраду:

Србска наива је бескрајно широка и дубока чооовече....

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Одговори
#12

Их, бре, свуда видиш неку заверу... Столови су сивиSmile
Одговори
#13

Па-па параноја... Smile
Цигла је црвена, а на згради је фасадна цигла.
Одговори
#14

И у ходнику је Дражина уцена од 100.000 златних Рајхсмарака.Smile
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним