05-01-2014, 08:59 PM
Молим уредника да ову моју забелешку стави као обавештење.
У последње време се преко фејсбука и на форуму јављају многи људи који би да истражују четничку архиву у Војном архиву у Београду, али не знају како се то тачно ради. На Погледима су се јављали људи са Косова који би желели да пишу нешто о ЈВУО на Косову и Метохији за време рата. Јављали су се људи који би да пишу о дешавањима у ваљевском крају.
За све љубитеље науке, писане речи и истине о ЈВУО, нека ово буде водич како радити са грађом у Војном архиву у Београду.
Најпре треба нагласити да се књиге не пишу из удобних фотеља и столица код куће и варијантом copy-paste са интернета, ако се нешто којим случајем и нађе. Понајмање се мољакају они који су истраживали да „уделе“ понешто, а да се после потписник прослави као да је он то нашао. То није са научне стране ни поштено, нити пожељно. Друга је ствар када се врши међусобна размена података (докумената). То је пожељно.
Научно дело (књига, публикација и сл) ствара се прегледавањем и проучавањем архивске грађе и теренским истраживањем (метода разговора, прикупљање фотографија, података и њихова анализа). Пошто наши људи на помен да морају да траже податке тако што би путовали и проналазили сведоке, углавном дижу руке од тог посла, Војни архив је место где се подаци прикупљају.
-Прво треба најавити Војном архиву долазак и тема која вас занима и коју желите истраживати.
-Када вам одобре долазак – узимате аутобус бр. 51, са главне железничке станице и идете до крајње станице. То су Беле Воде, где је смештен војни комплекс.
-На пријавници покажете личну карту и када вам дежурни потврди да вас у библиотеци очекују, добијете ознаку коју носите до краја истраживачког дана.
-До зграде где је смештен Војни архив има доста да се пешачи – око 3 км. Најбоље је да замолите неког ко улази у комплекс аутомобилом да вас повезе. Ако тако нешто нема, онда питате људе који раде да вам кажу којим путем да идете да дођете до зграде.
-Зграда Војног архива је црвене боје – на самом крају комплекса. Пратите стражара који обезбеђује тај део и по његовој путањи ћете стићи.
-Кад дођете, улазите у библиотеку и дежурном раднику (ради жена) кажете шта вас занима и шта желите да истражујете. Са дежурним радником будите љубазни.
-Четничка архива је сређена и пописана – разврстана је по кутијама. Добијете инвентарну књигу црвене боје где су пописане све војне формације ЈВУО и кутије у којима се налазе ратни извештаји. Мада је четничка архива доста после рата прочишћена и оно што је остало довољно је за неко озбиљније истраживање.
-Када добијете инвентарну књигу тражите јединицу која вас занима и у којој кутији, или кутијама се налазе документа (ратни извештаји) исте јединице. У истој инвентарној књизи пописане су и групе корпуса, па је зато најбоље да у подсетнику имате групу корпуса којој војна формација коју истражујете припада. На пример, Јужноморавски корпус у кутији 110, али и Јужноморавска група корпуса у кутији 99. Када нађете кутије забележите их на посебан папир или у свесци коју је пожељно да носите са собом.
-Након што сте нашли број кутија, добијате пријавни лист у који уписујете своје најосновније податке, сврху истраживања и број кутије и фасцикле из кутија које сте пронашли.
-Не можете добити целу кутију и да из ње гледате документа која су смештена у фасциклама (црне боје или обичан папир). Када нађете број кутије где су смештена документа јединице коју истражујете, онда следи попис докумената из исте кутије који се пак налази у посебној инвентарној књизи. Већина кутија је пописана. Ако пак није, онда замолите дежурног у библиоетци да каже људима да виде која документа има која су везана за војну формацију коју истражујете. Видите са дежурним да ли је урађен електронски унос.
Овде ћете наићи на први озбиљан проблем због којег људи у већини случајева „дижу руке“. Наиме, пописи докумената по фасциклама су много нечитки, писани су руком и углавном на латиници. Морате бити стрпљиви и пажљиво ишчитавати и тражити помоћ дежурног радника. Ако пак не можете прочитати, а сматрате да је документ потребан, само препишите инвентарни број фасцикле.
-На пријавном листу, у посебном назначеном делу, уписујете кутије, фасцикле и документа која желите да гледате. На пример, кут. 99, фас. 1, Извештај Штаба Јужноморавског корпуса од 14. маја 1944. године. Има простора за око 20 докумената, али можете окренути папир и записати још толико. Око 40 је дозвољено за један истраживачки час. Консултујте се са дежурним радником. Ако сте симпатични дозволиће вам и више.
-Завршили сте истраживачки час. Документа добијате сутрадан, када буду пронађена, извађена из кутија и стављена на сто за којим седите.
-Документа се могу проучавати, преписивати, скенирати или копирати. Најпожељније је копирати, тако што ставите белу папиранту траку за онај документ који желите да вам копирају и напишете „обострано“. По правилу, дозвољено је 60% копирање, јер се 100% по архивским правилима сматра „крађом“. Можете користити и да други истражују за вас у истим кутијама. Плаћате истраживачки час који је сада за један дан око 4.000 динара и трошкове копије докумената. То можете да се договорите са службом у архиву. Документа гледате и слажете како сте их у фасцикли нашли.
Неки предлози:
-Не очекујте да ћете у првим истраживачким часовима наћи баш оно што вас занима. Научна дела се пишу и по десет година док истраживања трају и до пет. Потребно је стрпљење.
-Не истражујте више јединица одједном, јер ће доћи до опште конфузије. Колико је познато, једини је Коста Николић покушао да напише причу гледајући све кутије војних формација и због тога има много пропуста. Тако једног команданта из кутије корпуса хвале, али га из кутије групе корпуса оптужују.
-Увек носите свеску са собом и бележите архивске ознаке на документима. Налазе се у горњем десном углу.
-Позивајте се на Милослава Самарџића и његове књиге. Милослав је јако цењен у Војном архиву.
Обрадујте нас неком новом књигом о ЈВУО у неком крају.
СРЕЋАН РАД!
У последње време се преко фејсбука и на форуму јављају многи људи који би да истражују четничку архиву у Војном архиву у Београду, али не знају како се то тачно ради. На Погледима су се јављали људи са Косова који би желели да пишу нешто о ЈВУО на Косову и Метохији за време рата. Јављали су се људи који би да пишу о дешавањима у ваљевском крају.
За све љубитеље науке, писане речи и истине о ЈВУО, нека ово буде водич како радити са грађом у Војном архиву у Београду.
Најпре треба нагласити да се књиге не пишу из удобних фотеља и столица код куће и варијантом copy-paste са интернета, ако се нешто којим случајем и нађе. Понајмање се мољакају они који су истраживали да „уделе“ понешто, а да се после потписник прослави као да је он то нашао. То није са научне стране ни поштено, нити пожељно. Друга је ствар када се врши међусобна размена података (докумената). То је пожељно.
Научно дело (књига, публикација и сл) ствара се прегледавањем и проучавањем архивске грађе и теренским истраживањем (метода разговора, прикупљање фотографија, података и њихова анализа). Пошто наши људи на помен да морају да траже податке тако што би путовали и проналазили сведоке, углавном дижу руке од тог посла, Војни архив је место где се подаци прикупљају.
-Прво треба најавити Војном архиву долазак и тема која вас занима и коју желите истраживати.
-Када вам одобре долазак – узимате аутобус бр. 51, са главне железничке станице и идете до крајње станице. То су Беле Воде, где је смештен војни комплекс.
-На пријавници покажете личну карту и када вам дежурни потврди да вас у библиотеци очекују, добијете ознаку коју носите до краја истраживачког дана.
-До зграде где је смештен Војни архив има доста да се пешачи – око 3 км. Најбоље је да замолите неког ко улази у комплекс аутомобилом да вас повезе. Ако тако нешто нема, онда питате људе који раде да вам кажу којим путем да идете да дођете до зграде.
-Зграда Војног архива је црвене боје – на самом крају комплекса. Пратите стражара који обезбеђује тај део и по његовој путањи ћете стићи.
-Кад дођете, улазите у библиотеку и дежурном раднику (ради жена) кажете шта вас занима и шта желите да истражујете. Са дежурним радником будите љубазни.
-Четничка архива је сређена и пописана – разврстана је по кутијама. Добијете инвентарну књигу црвене боје где су пописане све војне формације ЈВУО и кутије у којима се налазе ратни извештаји. Мада је четничка архива доста после рата прочишћена и оно што је остало довољно је за неко озбиљније истраживање.
-Када добијете инвентарну књигу тражите јединицу која вас занима и у којој кутији, или кутијама се налазе документа (ратни извештаји) исте јединице. У истој инвентарној књизи пописане су и групе корпуса, па је зато најбоље да у подсетнику имате групу корпуса којој војна формација коју истражујете припада. На пример, Јужноморавски корпус у кутији 110, али и Јужноморавска група корпуса у кутији 99. Када нађете кутије забележите их на посебан папир или у свесци коју је пожељно да носите са собом.
-Након што сте нашли број кутија, добијате пријавни лист у који уписујете своје најосновније податке, сврху истраживања и број кутије и фасцикле из кутија које сте пронашли.
-Не можете добити целу кутију и да из ње гледате документа која су смештена у фасциклама (црне боје или обичан папир). Када нађете број кутије где су смештена документа јединице коју истражујете, онда следи попис докумената из исте кутије који се пак налази у посебној инвентарној књизи. Већина кутија је пописана. Ако пак није, онда замолите дежурног у библиоетци да каже људима да виде која документа има која су везана за војну формацију коју истражујете. Видите са дежурним да ли је урађен електронски унос.
Овде ћете наићи на први озбиљан проблем због којег људи у већини случајева „дижу руке“. Наиме, пописи докумената по фасциклама су много нечитки, писани су руком и углавном на латиници. Морате бити стрпљиви и пажљиво ишчитавати и тражити помоћ дежурног радника. Ако пак не можете прочитати, а сматрате да је документ потребан, само препишите инвентарни број фасцикле.
-На пријавном листу, у посебном назначеном делу, уписујете кутије, фасцикле и документа која желите да гледате. На пример, кут. 99, фас. 1, Извештај Штаба Јужноморавског корпуса од 14. маја 1944. године. Има простора за око 20 докумената, али можете окренути папир и записати још толико. Око 40 је дозвољено за један истраживачки час. Консултујте се са дежурним радником. Ако сте симпатични дозволиће вам и више.
-Завршили сте истраживачки час. Документа добијате сутрадан, када буду пронађена, извађена из кутија и стављена на сто за којим седите.
-Документа се могу проучавати, преписивати, скенирати или копирати. Најпожељније је копирати, тако што ставите белу папиранту траку за онај документ који желите да вам копирају и напишете „обострано“. По правилу, дозвољено је 60% копирање, јер се 100% по архивским правилима сматра „крађом“. Можете користити и да други истражују за вас у истим кутијама. Плаћате истраживачки час који је сада за један дан око 4.000 динара и трошкове копије докумената. То можете да се договорите са службом у архиву. Документа гледате и слажете како сте их у фасцикли нашли.
Неки предлози:
-Не очекујте да ћете у првим истраживачким часовима наћи баш оно што вас занима. Научна дела се пишу и по десет година док истраживања трају и до пет. Потребно је стрпљење.
-Не истражујте више јединица одједном, јер ће доћи до опште конфузије. Колико је познато, једини је Коста Николић покушао да напише причу гледајући све кутије војних формација и због тога има много пропуста. Тако једног команданта из кутије корпуса хвале, али га из кутије групе корпуса оптужују.
-Увек носите свеску са собом и бележите архивске ознаке на документима. Налазе се у горњем десном углу.
-Позивајте се на Милослава Самарџића и његове књиге. Милослав је јако цењен у Војном архиву.
Обрадујте нас неком новом књигом о ЈВУО у неком крају.
СРЕЋАН РАД!
