16-02-2018, 03:11 AM
После Шиптара највећи Душмани!
ТО НИСУ СРБИ ВЕЋ КОМУНА, а има их добрих
ТО НИСУ СРБИ ВЕЋ КОМУНА, а има их добрих
Ко су нама Црногорци ?
16-02-2018, 04:05 AM
"Српској капи свуд име погибе.
Постадоше лафи ратарима,
истурчи се плахи и лакоми -
млијеко их српско разгубало !
Што утече испод сабље турске,
што на вјеру праву не похули,
што се не шће у ланце везати,
то се збјежа у ове планине.
......................................... "
Из наведених стихова може се 'ладно закључити ко је живио у ЦГ све до Другог св. рата.
Срби! Србски се зборило, србске славе славиле (нико други до Срба нема Крсно име), као што су имена искључиво србска.
Тако је било све до комунистичке окупације која је сломила србство у ЦГ.
Створена је вештачка нација која се временом погубила и конвертовала у нешто хибридно. Нешто попут "бошњака", потурица.
Управо то је поента приче...
Конвертити који су се погубили, који су остали без ђедова и имена, данас највише мрзе управо своје претке. Мрзе ђедове што су били Срби јер им то смета на путу у јЕвропу.
Ако би се данас мерило ко нас од бивше браће највише мрзи била би мртва трка између "бошњака" и монтенигерса.
Постадоше лафи ратарима,
истурчи се плахи и лакоми -
млијеко их српско разгубало !
Што утече испод сабље турске,
што на вјеру праву не похули,
што се не шће у ланце везати,
то се збјежа у ове планине.
......................................... "
Из наведених стихова може се 'ладно закључити ко је живио у ЦГ све до Другог св. рата.
Срби! Србски се зборило, србске славе славиле (нико други до Срба нема Крсно име), као што су имена искључиво србска.
Тако је било све до комунистичке окупације која је сломила србство у ЦГ.
Створена је вештачка нација која се временом погубила и конвертовала у нешто хибридно. Нешто попут "бошњака", потурица.
Управо то је поента приче...
Конвертити који су се погубили, који су остали без ђедова и имена, данас највише мрзе управо своје претке. Мрзе ђедове што су били Срби јер им то смета на путу у јЕвропу.
Ако би се данас мерило ко нас од бивше браће највише мрзи била би мртва трка између "бошњака" и монтенигерса.
16-02-2018, 05:32 PM
Еве ви Црњегораца:
Ка'е Црњегора је имала НАЈБОЉУ СЛУЖБУ!
Тагата је србска поголема!
Ка'е Црњегора је имала НАЈБОЉУ СЛУЖБУ!
Тагата је србска поголема!
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
16-02-2018, 08:22 PM
Аууу...човече...кол'ко лешева исплива из муља за ово кратко време!
Ну ипак.....ми мислимо да Црњегору ваља раселити, то јест, како оно беше....једну трећину 'вамо, једну трећину тамо а једну трећину онамо, 'намо, тамо далеко!
Неће бити бољитка диљем Србских Земаља док се то темељно не обави!
Ну ипак.....ми мислимо да Црњегору ваља раселити, то јест, како оно беше....једну трећину 'вамо, једну трећину тамо а једну трећину онамо, 'намо, тамо далеко!
Неће бити бољитка диљем Србских Земаља док се то темељно не обави!
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
17-02-2018, 09:32 AM
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
19-02-2018, 09:28 PM
Нем'шта додати!
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
23-02-2018, 12:19 AM
Ako neka ga malo da se odmorimo od njega postao naporan, vraticemo se u normalu..
Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
23-02-2018, 10:59 AM
.
СВЕ ПАРТИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ - ИЗ КОМУНИСТИЧКОГ ШИЊЕЛА!
![[Слика: IMG_6826.jpg]](https://s10.postimg.org/5mitgm0zd/IMG_6826.jpg)
У Црној Гори готово да нема партије која не вуче поријекло од Савеза комуниста. ДПС је настала трансформацијом СК ЦГ, а онда се из ДПС издвојила СНП у којој су временом стваране фракције од којих су настајале нове партије – Народна социјалистичка странка (НСС), Демократска народна партија (ДНП) и Демократе Црне Горе (ДЦГ). И Социјал-демократску партију (СДП) и Уједињену реформску ацију (УРА) формирали су par exelance комунистички кадрови…
Пише: Донко Ракочевић
Комунизам је, од својих присталица, проглашен врхунцем научног приступа огранизовању друштва. С друге стране, за многе његове противнике, у које спада и аутор овог текста, то је највеће друштвено зло од постанка свијета. Др Р.Ј. Рамел, професор политичких наука, у својој књизи „Братоубице“ тврди да су комунисти извршили демоцид (његов израз који значи: убиство народа од стране сопствене владе). Између 1900. и 1978. године, комунистички режими, квази-владе, гериле и друге комунистичке групације, убиле су, по његовом истраживању, око 110 милиона људи широм свијета (ова цифра не урачунава убијање непријатељских војника).
И у Црној Гори комунизам је оставио катастрофалне последице – од више хиљада убијених невиних људи на Пасјем гробљу и другим стратиштима, до убијање вјере у Бога, што је имало за последицу урушавање система вриједности, морала, традиције, културе и свега другог што разликује човјека од животиње. Јер, култура без религиозности је празна ријеч, збир спољашњих конвенција које немају никакве везе са унутрашњом структуром личности. Оданост партији и Титу (звало се то друштвено-политичка подобност) била је највећа вриједност и најважнија препорука за напредовање. Да не говорим о поразним последицама стварања црногорске нације, зачете на Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену новембра 1928. године, а промовисане Ђиласовим текстом у „Борби“ 1. маја 1945. године.
Послератне четири и по деценије протекле су у Југославији у економском напредовању (од бесповратних америчких и њемачких кредита), али и у даљем партијском дисциплиновању и ресетовању свијести људи на „почетне вриједности“, на материјалистичку „етику“ која се најбоље илуструје одговором једног урођеника на питање: Да ли зна разлику између добра и зла? „Добро је кад ми опљачкамо сусједно село, зло је када они опљачкају нас.“ Умјесто вјере у Бога, страх се људима увукао у кости, комунистички функционери постали су једини богови.
А онда је дошла тзв. антибирократска револуција крајем 1988. и почетком 1989. године, власти су се докопали млади комунисти, такозвани „џемпераши“, који ће касније постати мафијаши, што ће мој колега Момир Чабаркапа повезати у сјајан назив своје књиге: „Комунисти, џемпераши, мафијаши“. Нису се они тек тако хтјели одрећи комунизма. Те 1989. године, Милица Пејановић је изабрана за предсједника Извршног комитета ЦК СК Црне Горе, а убрзо је замијенио Момир Булатовић и у тој фотељи остао наредне двије године. Увођењу вишепартизма највише се опирао Мило Ђукановић који је говорио да је за плурализам мишљења довољан оквир ССРН (Социјалистички савез радног народа).
Но, под утицајем дешавања у региону и у читавој источној Европи, 1990. године долази до формирања првих партија, најприје је то била Демократска странка коју је основала група универзитетских професора, потом и Народна странка коју је створила српска национална елита у Црној Гори. То су биле прве и уједно једине странке које нијесу биле комунистичке провинијенције, али нажалост данас их нема на политичкој сцени.
Тек јула 1991. године, Савез комуниста се трансформисао у Демократску партију социјалиста (ДПС), али сем имена и економских реформи које су довеле до пропасти црногорске индустрије, није се промијенило ништа; однос према култури, историји, традицији, религији – остао је исти, чисто комунистички! Само је Тита, замијенио други земаљски бог – Мило Ђукановић, који се до тада калио у Централном комитету СКЈ!
Од огранка ДПС-а, 1998. године, настаје Социјалистичка народна партија на челу са Момиром Булатовићем који је такође уживао у култу своје личности, комунистичким тековинама и безбожништву. Он је био на челу прокомунистичког СНП-а до почетка 2001. године када примат у тој партији преузима Предраг Булатовић, такође дојучерашњи комуниста.
Момир формира Народну социјалистичку странку која није имала већих успјеха, а јануара 2009. године постаје један од оснивача Нове српске демократије. Но, од фракција СНП-а касније настају и друге партије – Демократска народна партија (Милана Кнежевића и Предрага Булатовића) која ће се придружити Демократском фронту, и Демократе Црне Горе на челу са Алексим Бечићем који је одлучио да формира партију после сукоба са Срђаном Милићем.
Дакле, практично све партије, не рачунајући оне мањинских народа, настале су, директно или индиректно, из Савеза комуниста – ДПС, СНП, ДНП, ДЦГ и ДФ, као и Социјалдемократска партија Црне Горе (СДП) која је настала 1993. године уједињењем двије мање опозиционе комунистичко-реформистичке политичке странке: Социјалистичке партије Црне Горе и Социјалдемократске партије реформиста.
За Демократски фронт се, истина, ова констатација може изрећи само дјелимично, јер је најјачи његов конституент била Српска листа, односно Нова српска демократија; али, свакако „инфициран“ комунизмом преко Момира Булатовића, Предрага Булатовића, Емила Лабудовића и других кадрова НСС, ДНП и Југословенске комунистичке партије Црне Горе, који су пристигли у ДФ.
Од партија које данас имају какаву такву снагу на црногорској политичкој сцени, коријен из Савеза комуниста, односно ДПС-а или СНП-а, формално не вуку УРА И ДЕМОС, мада су њихови оснивачи бивши комунисти, попут Жарка Ракчевића, Рада Бојовића и Шерба Растодера (УРА), те Миодрага Лекића и Горана Даниловића (ДЕМОС). Уосталом, УРА за симбол има петокраку, а „предсједник“ ДЕМОС-а Горан Даниловић бранио је тековине комунизма на конгресу СК Црне Горе у Колашину 1990. године када су сви већ видјели да је дошао крај комунистичке ере.
„Нема напретка у Црној Гори док се политиком бави комунистички рафинат“, рече мој Фејсбук пријатељ Душко Конте Ивановић, и то је жива истина. Није политички плурализам остао унутар ССРН-а како је предлагао Мило Ђукановић, али свијест наших политичара није одмакла далеко од свијести оног горе поменутог урођеника: „Добро је кад ми опљачкамо сусједно село, зло је када они опљачкају нас.“ Од оних којима Бог није на првом мјесту, него партија, шта друго очекивати? Једина разлика у односу на комунистичко доба је што су онда сви имали једног бога – Тита, а данас свака партија има свог.
СВЕ ПАРТИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ - ИЗ КОМУНИСТИЧКОГ ШИЊЕЛА!
У Црној Гори готово да нема партије која не вуче поријекло од Савеза комуниста. ДПС је настала трансформацијом СК ЦГ, а онда се из ДПС издвојила СНП у којој су временом стваране фракције од којих су настајале нове партије – Народна социјалистичка странка (НСС), Демократска народна партија (ДНП) и Демократе Црне Горе (ДЦГ). И Социјал-демократску партију (СДП) и Уједињену реформску ацију (УРА) формирали су par exelance комунистички кадрови…
Пише: Донко Ракочевић
Комунизам је, од својих присталица, проглашен врхунцем научног приступа огранизовању друштва. С друге стране, за многе његове противнике, у које спада и аутор овог текста, то је највеће друштвено зло од постанка свијета. Др Р.Ј. Рамел, професор политичких наука, у својој књизи „Братоубице“ тврди да су комунисти извршили демоцид (његов израз који значи: убиство народа од стране сопствене владе). Између 1900. и 1978. године, комунистички режими, квази-владе, гериле и друге комунистичке групације, убиле су, по његовом истраживању, око 110 милиона људи широм свијета (ова цифра не урачунава убијање непријатељских војника).
И у Црној Гори комунизам је оставио катастрофалне последице – од више хиљада убијених невиних људи на Пасјем гробљу и другим стратиштима, до убијање вјере у Бога, што је имало за последицу урушавање система вриједности, морала, традиције, културе и свега другог што разликује човјека од животиње. Јер, култура без религиозности је празна ријеч, збир спољашњих конвенција које немају никакве везе са унутрашњом структуром личности. Оданост партији и Титу (звало се то друштвено-политичка подобност) била је највећа вриједност и најважнија препорука за напредовање. Да не говорим о поразним последицама стварања црногорске нације, зачете на Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену новембра 1928. године, а промовисане Ђиласовим текстом у „Борби“ 1. маја 1945. године.
Послератне четири и по деценије протекле су у Југославији у економском напредовању (од бесповратних америчких и њемачких кредита), али и у даљем партијском дисциплиновању и ресетовању свијести људи на „почетне вриједности“, на материјалистичку „етику“ која се најбоље илуструје одговором једног урођеника на питање: Да ли зна разлику између добра и зла? „Добро је кад ми опљачкамо сусједно село, зло је када они опљачкају нас.“ Умјесто вјере у Бога, страх се људима увукао у кости, комунистички функционери постали су једини богови.
А онда је дошла тзв. антибирократска револуција крајем 1988. и почетком 1989. године, власти су се докопали млади комунисти, такозвани „џемпераши“, који ће касније постати мафијаши, што ће мој колега Момир Чабаркапа повезати у сјајан назив своје књиге: „Комунисти, џемпераши, мафијаши“. Нису се они тек тако хтјели одрећи комунизма. Те 1989. године, Милица Пејановић је изабрана за предсједника Извршног комитета ЦК СК Црне Горе, а убрзо је замијенио Момир Булатовић и у тој фотељи остао наредне двије године. Увођењу вишепартизма највише се опирао Мило Ђукановић који је говорио да је за плурализам мишљења довољан оквир ССРН (Социјалистички савез радног народа).
Но, под утицајем дешавања у региону и у читавој источној Европи, 1990. године долази до формирања првих партија, најприје је то била Демократска странка коју је основала група универзитетских професора, потом и Народна странка коју је створила српска национална елита у Црној Гори. То су биле прве и уједно једине странке које нијесу биле комунистичке провинијенције, али нажалост данас их нема на политичкој сцени.
Тек јула 1991. године, Савез комуниста се трансформисао у Демократску партију социјалиста (ДПС), али сем имена и економских реформи које су довеле до пропасти црногорске индустрије, није се промијенило ништа; однос према култури, историји, традицији, религији – остао је исти, чисто комунистички! Само је Тита, замијенио други земаљски бог – Мило Ђукановић, који се до тада калио у Централном комитету СКЈ!
Од огранка ДПС-а, 1998. године, настаје Социјалистичка народна партија на челу са Момиром Булатовићем који је такође уживао у култу своје личности, комунистичким тековинама и безбожништву. Он је био на челу прокомунистичког СНП-а до почетка 2001. године када примат у тој партији преузима Предраг Булатовић, такође дојучерашњи комуниста.
Момир формира Народну социјалистичку странку која није имала већих успјеха, а јануара 2009. године постаје један од оснивача Нове српске демократије. Но, од фракција СНП-а касније настају и друге партије – Демократска народна партија (Милана Кнежевића и Предрага Булатовића) која ће се придружити Демократском фронту, и Демократе Црне Горе на челу са Алексим Бечићем који је одлучио да формира партију после сукоба са Срђаном Милићем.
Дакле, практично све партије, не рачунајући оне мањинских народа, настале су, директно или индиректно, из Савеза комуниста – ДПС, СНП, ДНП, ДЦГ и ДФ, као и Социјалдемократска партија Црне Горе (СДП) која је настала 1993. године уједињењем двије мање опозиционе комунистичко-реформистичке политичке странке: Социјалистичке партије Црне Горе и Социјалдемократске партије реформиста.
За Демократски фронт се, истина, ова констатација може изрећи само дјелимично, јер је најјачи његов конституент била Српска листа, односно Нова српска демократија; али, свакако „инфициран“ комунизмом преко Момира Булатовића, Предрага Булатовића, Емила Лабудовића и других кадрова НСС, ДНП и Југословенске комунистичке партије Црне Горе, који су пристигли у ДФ.
Од партија које данас имају какаву такву снагу на црногорској политичкој сцени, коријен из Савеза комуниста, односно ДПС-а или СНП-а, формално не вуку УРА И ДЕМОС, мада су њихови оснивачи бивши комунисти, попут Жарка Ракчевића, Рада Бојовића и Шерба Растодера (УРА), те Миодрага Лекића и Горана Даниловића (ДЕМОС). Уосталом, УРА за симбол има петокраку, а „предсједник“ ДЕМОС-а Горан Даниловић бранио је тековине комунизма на конгресу СК Црне Горе у Колашину 1990. године када су сви већ видјели да је дошао крај комунистичке ере.
„Нема напретка у Црној Гори док се политиком бави комунистички рафинат“, рече мој Фејсбук пријатељ Душко Конте Ивановић, и то је жива истина. Није политички плурализам остао унутар ССРН-а како је предлагао Мило Ђукановић, али свијест наших политичара није одмакла далеко од свијести оног горе поменутог урођеника: „Добро је кад ми опљачкамо сусједно село, зло је када они опљачкају нас.“ Од оних којима Бог није на првом мјесту, него партија, шта друго очекивати? Једина разлика у односу на комунистичко доба је што су онда сви имали једног бога – Тита, а данас свака партија има свог.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
26-02-2018, 11:10 AM
.
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: НИ МАЊЕГ "НАРОДЦА" НИ ВЕЋИХ И ОПАСНИЈИХ ПОДЈЕЛА
![[Слика: IMG_6850.jpg]](https://s18.postimg.org/4v1l9qgs9/IMG_6850.jpg)
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је да је у Црној Гори, теже него било гдје друго у Европи, сачувати мир и слогу, јер су подјеле постале дио званичног црногорског државног пројекта.
– Свуда је тешко чувати тај прави мир и братску слогу, но, бојати се, у Црној Гори теже него било гдје друго у Европи. Подјеле у нашем народу, не само што јесу копије оних старих, племенских, династичких, етатистичких, партијских, него заиста носе у себи и ”нову коб” јединствену у Европи. Постале су и националистичке, језичке, културне, псеудоцрквене, утемељене на ратном и поратном братоубилаштву и оцеубилаштву (убиству небеског и земног очинства). Ни мањег ”народца” ни већих и опаснијих подјела и диоба, поставши званични црногорски државни пројекат! Никакво чудо што, братоубилаштвом и оцеубилаштвом, помрачена свијест и савјест брата од исте мајке рођеног, проглашава за небрата, вјековног пријатеља за непријатеља, вјековног непријатеља – за пријатеља и спаситеља, казао је митрополит Амфилохије у интервју за „Слободу“.
Он је указао да су, за Црну Гору, најопасније дроге оне идеолошке природе.
–Једна од њих код нас у Црној Гори јесте дрога монтенегринства која врхуни у најновијој законској обавези о полагању црногорског језика код непостојећих учитеља, код оних који ни сами не знају у чему се састоји, каква је граматика и азбука тог језика, који су од мајке и учитеља учили друге језике, навео је митрополит црногорско-приморски.
Према његовим ријечима, док је Цркве Божје у овом народу могу бити, као што и јесу, угрожени историјски темељи његове душе, али не и разорени.
–Бијег од коријена, бијег је од Бога, почетка и краја свега, а онда је и бијег од човјека, и истинске човјечне, богочовјечне љубави. Ако је у томе ”нова вриједност” Црне Горе, онда се та вриједност састоји у бјекству од праве Црне Горе, казао је митрополит Амфилохије.
ИН4С
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: НИ МАЊЕГ "НАРОДЦА" НИ ВЕЋИХ И ОПАСНИЈИХ ПОДЈЕЛА
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је да је у Црној Гори, теже него било гдје друго у Европи, сачувати мир и слогу, јер су подјеле постале дио званичног црногорског државног пројекта.
– Свуда је тешко чувати тај прави мир и братску слогу, но, бојати се, у Црној Гори теже него било гдје друго у Европи. Подјеле у нашем народу, не само што јесу копије оних старих, племенских, династичких, етатистичких, партијских, него заиста носе у себи и ”нову коб” јединствену у Европи. Постале су и националистичке, језичке, културне, псеудоцрквене, утемељене на ратном и поратном братоубилаштву и оцеубилаштву (убиству небеског и земног очинства). Ни мањег ”народца” ни већих и опаснијих подјела и диоба, поставши званични црногорски државни пројекат! Никакво чудо што, братоубилаштвом и оцеубилаштвом, помрачена свијест и савјест брата од исте мајке рођеног, проглашава за небрата, вјековног пријатеља за непријатеља, вјековног непријатеља – за пријатеља и спаситеља, казао је митрополит Амфилохије у интервју за „Слободу“.
Он је указао да су, за Црну Гору, најопасније дроге оне идеолошке природе.
–Једна од њих код нас у Црној Гори јесте дрога монтенегринства која врхуни у најновијој законској обавези о полагању црногорског језика код непостојећих учитеља, код оних који ни сами не знају у чему се састоји, каква је граматика и азбука тог језика, који су од мајке и учитеља учили друге језике, навео је митрополит црногорско-приморски.
Према његовим ријечима, док је Цркве Божје у овом народу могу бити, као што и јесу, угрожени историјски темељи његове душе, али не и разорени.
–Бијег од коријена, бијег је од Бога, почетка и краја свега, а онда је и бијег од човјека, и истинске човјечне, богочовјечне љубави. Ако је у томе ”нова вриједност” Црне Горе, онда се та вриједност састоји у бјекству од праве Црне Горе, казао је митрополит Амфилохије.
ИН4С
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
15-03-2018, 08:59 PM
.
РОБИЈАО ЗАТО ШТО СЕ НИЈЕ ПИСАО КАО ЦРНОГОРАЦ!
![[Слика: IMG_7054.jpg]](https://s9.postimg.org/bud0huw5r/IMG_7054.jpg)
Никола Ћетковић, снимљен у Бечу 1906. године
Како су комунисти на силу тјерали људе да се пишу као Црногорци, најбоље говори ова потресна исповијест проф. др Десанке Косановић-Ћетковић (до пензије радила на Инфективној клиници Медицинског факултета у Београду и објавила значајне научне радове из области медицине), објављена у њеној књизи „Присјећања и записи“
Већ 1945. године почела је замјена личних карата у Београду, а на основу раније подијељених формулара, у којима је свако, поред осталог, требало да наведе и своју националност. Управо тада настају велики проблеми у мојој породици.
Старији брат и ја смо били комунисти, учесници НОБ и логораши. Било нам је јасно да ми као чланови КПЈ можемо бити само Црногорци. Тако смо се и изјаснили у формуларима и без проблема брзо добили личне карте у Ознином одјељењу у Чика Љубиној улици.
Послије неколико дана, на исто мјесто дошао је и наш отац Никола Ћетковић, стар 62 године и умјесто личне карте добио – 15 дана затвора! Наиме, он се изјаснио да је Србин и надлежни официр му није дао личну карту, јер он не може бити Србин, него Црногорац рођен у Подгорици.
Отац није хтио да одступи од своје изјаве, тврдио је да је од дјетињства знао да је Србин, да је зато децембра 1915. кренуо преко Албаније до Крфа и даље. Мој отац је 1909. године у Бечу завршно студије и могао је мирно да сачека аустријску окупацију Црне Горе и да, као њихов студент и полиглота, добије високо звање, као и личну сигурност, али он је, као патриота и Србин, кренуо са српском војском и њеном судбином.
Говорио је официру Озне да се отац српске династије Немања родио као и он – у Подгорици, у Рибници на Зети, и да је Немањин син Свети Сава основао прву српску архиепископију.
Но, то није било довољно, па су Николу Ћетковића затворили у Ознин затвор, гдје је на голом бетону одлежао пуних 15 дана. Официр га је свакодневно изводио на саслушање и питао: Јеси ли ти Никола Ћетковићу Црногорац или Србин? Мој отац је на то одговарао стиховима Његоша и краља Николе о српству.
Послије одлежаних више од двије недјеље у затвору, дата му је лична карта у којој је ипак стајало да је он, Никола Ћетковић – Србин.
Ми, његова дјеца, нијесмо одобравали његово држање у Озни, нити његово србовање, јер су нама као комунистима, одмах били јасни Ђиласови ставови о црногорској нацији.
Био је хладни зимски дан 1946. године и сви смо сједјели у трпезарији која се једина и гријала, а ми дјеца се спремали за испите. Тада је наша мајка прекинула мртву тишину и саопштила да ће се писати као Црногорка. Она је знала и осјећала да је очев став веома много нашкодио нама као комунистима и хтјела је да нас заштити од даљих немилих посљедица. Отац је био изненађен, али не и поражен. Нагло је устао и обратио се мајци хладним гласом да она од сјутра неће више бити његова жена.
Мајка је добро знала да отац неће промијенити свој став, па га је, измијенивши тактику, умиљато упитала: Никола, ти велиш да смо ми Срби. Па како смо ми Срби могли родити ђецу Црногорце? Реци ми, Никола, како?
А отац мирно одговара: „Данице, ми смо Срби, а родили смо слијепе послушнике. Плачимо, јаднице, плачимо!“
Наш отац Никола Ћетковић умро је 1957. године пред други послијератни попис становништва. Са прекорним сјећањем на наш бојкот оца и наше тадашње национално опредјељење, ми његова дјеца, спонтано смо се изјаснили као Срби.
Седмица
РОБИЈАО ЗАТО ШТО СЕ НИЈЕ ПИСАО КАО ЦРНОГОРАЦ!
Никола Ћетковић, снимљен у Бечу 1906. године
Како су комунисти на силу тјерали људе да се пишу као Црногорци, најбоље говори ова потресна исповијест проф. др Десанке Косановић-Ћетковић (до пензије радила на Инфективној клиници Медицинског факултета у Београду и објавила значајне научне радове из области медицине), објављена у њеној књизи „Присјећања и записи“
Већ 1945. године почела је замјена личних карата у Београду, а на основу раније подијељених формулара, у којима је свако, поред осталог, требало да наведе и своју националност. Управо тада настају велики проблеми у мојој породици.
Старији брат и ја смо били комунисти, учесници НОБ и логораши. Било нам је јасно да ми као чланови КПЈ можемо бити само Црногорци. Тако смо се и изјаснили у формуларима и без проблема брзо добили личне карте у Ознином одјељењу у Чика Љубиној улици.
Послије неколико дана, на исто мјесто дошао је и наш отац Никола Ћетковић, стар 62 године и умјесто личне карте добио – 15 дана затвора! Наиме, он се изјаснио да је Србин и надлежни официр му није дао личну карту, јер он не може бити Србин, него Црногорац рођен у Подгорици.
Отац није хтио да одступи од своје изјаве, тврдио је да је од дјетињства знао да је Србин, да је зато децембра 1915. кренуо преко Албаније до Крфа и даље. Мој отац је 1909. године у Бечу завршно студије и могао је мирно да сачека аустријску окупацију Црне Горе и да, као њихов студент и полиглота, добије високо звање, као и личну сигурност, али он је, као патриота и Србин, кренуо са српском војском и њеном судбином.
Говорио је официру Озне да се отац српске династије Немања родио као и он – у Подгорици, у Рибници на Зети, и да је Немањин син Свети Сава основао прву српску архиепископију.
Но, то није било довољно, па су Николу Ћетковића затворили у Ознин затвор, гдје је на голом бетону одлежао пуних 15 дана. Официр га је свакодневно изводио на саслушање и питао: Јеси ли ти Никола Ћетковићу Црногорац или Србин? Мој отац је на то одговарао стиховима Његоша и краља Николе о српству.
Послије одлежаних више од двије недјеље у затвору, дата му је лична карта у којој је ипак стајало да је он, Никола Ћетковић – Србин.
Ми, његова дјеца, нијесмо одобравали његово држање у Озни, нити његово србовање, јер су нама као комунистима, одмах били јасни Ђиласови ставови о црногорској нацији.
Био је хладни зимски дан 1946. године и сви смо сједјели у трпезарији која се једина и гријала, а ми дјеца се спремали за испите. Тада је наша мајка прекинула мртву тишину и саопштила да ће се писати као Црногорка. Она је знала и осјећала да је очев став веома много нашкодио нама као комунистима и хтјела је да нас заштити од даљих немилих посљедица. Отац је био изненађен, али не и поражен. Нагло је устао и обратио се мајци хладним гласом да она од сјутра неће више бити његова жена.
Мајка је добро знала да отац неће промијенити свој став, па га је, измијенивши тактику, умиљато упитала: Никола, ти велиш да смо ми Срби. Па како смо ми Срби могли родити ђецу Црногорце? Реци ми, Никола, како?
А отац мирно одговара: „Данице, ми смо Срби, а родили смо слијепе послушнике. Плачимо, јаднице, плачимо!“
Наш отац Никола Ћетковић умро је 1957. године пред други послијератни попис становништва. Са прекорним сјећањем на наш бојкот оца и наше тадашње национално опредјељење, ми његова дјеца, спонтано смо се изјаснили као Срби.
Седмица
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
20-03-2018, 01:33 AM
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
20-03-2018, 06:03 AM
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
20-03-2018, 12:30 PM
(20-03-2018, 01:33 AM)Шумадинац Пише: https://www.in4s.net/imam-zabranio-musli...lum-video/
"Јер ти Црногорци су само 1876. године у Никшићу убили и протјерали више стотина хиљада муслимана,"
Више стотина хиљада муслимана, нисам знао да је Никшић био толики град до 1876.г. За то вријеме права метропола, јбт
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 4 Гост(а)