Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 2 Гласова - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Лађа француска или италијанска
19-12-2014, 10:41 PM (Последња измена: 19-12-2014 10:43 PM од Милослав Самарџић.)
Порука: #1
Лађа француска или италијанска
У филму ''Србија у Великом рату'', негде од 51. минута, понавља се да Италијани нису хтели да евакуишу српску војску са албанске обале, почетком 1916, већ да су то учинили Французи, под претњом руског цара:

https://www.youtube.com/watch?v=Ft9hkMvEgcY#t=3105

Међутим, према књизи Миле Михајловић ''За српску војску - једна заборављена прича'', евакуацијом су руководили Италијани, самоиницијативно и од приспећа првих српских колона. Највећи број бродова био је италијански, било их је више него француских и енглеских заједно.
Сем тога, Италијани су одмах послали своје санитетске екипе, а довозили су и велике количине хране, још више него раније (раније су тим правцем снабдевали српску и црногорску војску).
Аустроугари су нападали из правца Боко Которске, па су Италијани имали губитке.

Мила пише на основу оригиналних италијанских извештаја из тога доба, а прича је, изгледа, после заборављена због исхода Првог светског рата, па су италијанске лађе постале француске.

Ова Милина књига представљена је и у Београду и у Италији - али је ипак прошла незапажено.

Неколико страница из Милине књиге:

Преображај Бриндизија у луку прворазредног војног значаја, импровизација колико чудновата - толико генијална, као и ни из чега створена војна база у Валони, омогућили су нам да обавимо можда најбриљантнију операцију током ове две године рата, у којој је 300.000 људи - од децембра 1915. па до фебруара 1916. године - безбедно пребачено на другу обалу Јадрана, непријатељу под носом и упркос неповољним условима зимског периода, непрекидних напада из воде и из ваздуха, у уском грлу мора, пловећи по обавезним путањама и дуж дугих обала отворених ка мору, под ударцима свих могућих ветрова и без било каквог лучког прилаза.

Не треба веровати да је помоћ Италијанске морнарице српским војскама започела тек када су, под притиском надмоћне и бројне Макензенове армаде, последње дивизије краља Петра у повлачењу према нашим обалама Албаније пред собом потерале аустријске заробљенике. У то време је Италија већ месецима снабдевала храном и материјалом српске и црногорске снаге, при чему је све било поверено способности, упорности и храбрости наших морнара.
Још од октобра 1915, у Србији и Црној Гори је завладала глад, толика да увелико забрине силе Антанте. Француска, енглеска и наша влада прихватиле су се задатка да Србију и Црну Гору снабдеју храном, а транспорт товара до црногорске и албанске обале поверен је искључиво нашим бродовима.
Италијанска морнарица је испунила тај део свог савезничког задатка широкогрудо, полетно и одлучно, чему, нажалост, нису на исти начин одговорили на Јужном Јадрану, нити понашањем нити добром вољом, они чији је задатак био да правовремено ратницима достављају храну и муницију коју су наши на обали искрцавали. Ако енормна количина хране, транспортована преко Јадрана уз свакојаке проблеме, није стигла до српске и црногорске војске, разлог за то не лежи само у катастрофалним саобраћајним везама у тим земљама и у перфектном систему аустријске шпијунаже у Црној Гори и у Албанији, већ у индолентности и немару локалних цивилних власти и у систематским крадјама и пљачкама каравана са товарима хране и муниције у ове две земље, коју су за рачун непријатеља вршиле банде разбојника. Да ли то, можда, може да умањи значај дуготрајних, задивљујућих напора Италијанске морнарице, на неколико миља од моћног аустријског поморског утврдјења у Котору, у тешком и несигурном добу, у водама које јесен силовито потреса и где је непријатељ увек у заседи, са сваком врстом оружја и на свакој рути?

Само у Медови је, наиме, искрцано 6.900 тона хране и материјала, овде транспортованих маленим бродовима, који су својим бројем даље увећавали тешкоће рада заштитне флоте и ризик од изненадних непријатељских напада из оближњег Котора. Да би се обезбедила сигурност долазака, истовара и повратка теретњака, увек их је пратила јака јединица Ратне морнарице, па и онда када је требало осигурати безбедни пролаз једном једином маленом "Палатину", познатом Римљанима као брода са речног пристаништа на Тибру, али који је сада преносио храну, драгоцену да за још који дан продужи опстанак онима који су се борили против извежбаног непријатеља и против глади.
То непрекидно саобраћање товара хране и муниције за Србе и Црногорце, обављало се, дакле, уз константну заштиту крстарица и торпиљерки, али и уз ангажовање великих ратних бродова онда када би околности или значај транспорта наметали апсолутну безбедност пловидбе. Пошто и бројке поседују документарну важност, само од 1. децембра 1915. па до 19. јануара 1916. године, преко сто хиљада квинтала хране је искрцано у Медови и у Драчу, а за обезбедјење бродова који су пренели овај товар, ангажовано је чак седамдесет бродова наше Ратне морнарице, што крстарица, што великих торпедних разарача. Изгубљено је 3540 квинтала хране, јер је непријатељ успео да потопи мале пироскафе "Бриндизи", "Палатина" и "Галинару", једине жртве овог напорног саобраћања.


Да ли ће ико икада моћи да опише стравични изглед те бескрајне масе која се, као плима, од децембра 1915. до јануара 1916, слила на наше албанске обале, сподобе у људском обличју, млитаве, усмрдјене, блатњаве, отпад из ко зна ког дубоког круга пакла, што га чак ни машта Дантеовог генија није успела да замисли?
Било их је на стотине, на хиљаде, на десетине хиљада војника и избеглица, заробљеника и жена, сви заједно, измешани у невероватном сметлишту подераних крпа из којих су врвели инсекти и извиривали живи људски скелети. Сви укочени од грчева у празном стомаку, сви заједно уклештени у чељустима глади и жедји, жртве битке, најстрашније, бијене стотину дана и стотину ноћи, стиснутих зуба, битке са својим изнуреним телом стављеним на све могуће муке, битке са блатом и стењем, са колером и гангреном. Имали су сви исти израз на лицу на ком се читала грозница и глад. Удубљене очи укоченог стакластог погледа биле су последњи зрак живота, а на угловима уста трагови зеленкасте осушене пене од исповраћане траве. Скоро сви, чим би ногом дотакли обалу и угледали море, падали су на песак, непокретни, у скамењеном грчу, као да им је та визија, тај сан током дугог марша ужаса, сада наједном застао, херметички затворен, заробљен испод скореле коже на костима, у последњој преосталој капи крви.
Постоје за нас, људска бића, ране још страшније од оних које митраљез и нож знају да отворе, баш као што нагон за опстанак увелико превазилази смрт делова тела и откуцава њихов ритам живота, данима и данима, након што тих делова више нема. Људи, који су недељама без хране још устрајавали у маршу кроз шикаре и баруштине, верући се уз непроходне планинске венце, пузећи кроз стење отеченим и раскрвављеним стопалима, стигли су до нас као мртваци, али нису били мртви. Надјачала је и наџивела крај њихових тела жеља да стигну до мора, њихова воља за животом.

У транспортном конвоју били су и бродови-болнице за најтеже рањенике и болеснике, трговачки пароброди које је почетком рата наша морнарица реквирирала и брзо преобразила у перфектне бродове-болнице: пет великих бродова, "Краљ Алберт" (немачки прекоокеански брод капацитета хиљаду пет стотина лежаја), "Краљ Италије", "Бразил", "Италија", "Албаро" и два мала брода-амбуланте, "Санта Лучија" и "Марекјаро".
Овај последњи, препун рањеника, налетео је на мину у водама испред Драча, запалио се и потонуо. Страшни догадјај чију је разорну тежину трагедије надјачао хероизам посаде и војног морнаричког лекара, капетана Самуела Њасоа. У броду је, по креветима, било смештено сто двадесет тешко рањених српских војника и они су, сви до једнога, изнети из запаљеног брода и спасени, док су у вртлогу вода, у експлозији која је уследила, нестали командант брода Какаче и највећи део посаде.
Ево шта пише у образложењу сребрног ордена за храброст којим је одликован лекар капетан Њасо:
"И сам рањен, одмах је пожурио да смири стотинак укрцаних рањених војника, које је захватила паника од пожара што је избио на броду; пошто је успео да их смири, укрцао их је на бродић који је притекао у помоћ и тако спасао све болеснике и рањенике; лечио их је током пловидбе и на копну; последњи је потражио помоћ за властите ране."
Оваквог кова били су сви они које је Италија послала на другу страну мора, да у загрљај рашире руке преживелима из окупиране Србије.

Од 12. децембра 1915. па до 22. фебруара 1916, укрцан је и превезен у Бриндизи, на Липаре, у Марсеј и Бизерту, 11.651 болестан и рањен избегли Србин; на Крф је пребачено српских војника пешадинаца 130.841, а у Бизерту још 4.100. За транспорт је употребљено 6 великих италијанских прекоокеанских бродова, 2 помоћне француске крстарице, 6 бродова-болница (5 италијанских, 1 француски), 2 мала италијанска брода-амбуланте, 34 средња и мала пароброда и помоћних пловила (15 италијанских, 15 француских, 4 енглеска): све у свему, 28 италијанских, 17 француских и 5 енглеских бродова. Учињено је укупно 216 пловидби из Светог Јована Медовског, из Драча и са делте реке Војуше у Валону, а неких директно за Крф; 87 пловидби било је обављено из Валоне за Крф, а све остале за Бриндизи, Липаре, Марсеј и Бизерту.
Српска коњица (13.068 коњаника и 10.153 коња) транспортована је из Валоне на Крф марта 1916. у 6 великих пароброда (3 италијанска, 2 енглеска и 1 француски) који су обавили укупно 17 путовања.
Транспорт заробљених аустријских војника (њих 22.928: из Ниша их је на пут кренуло седамдесет хиљада!) из Валоне на Азинару трајао је од 16. децембра 1915. па до 12. фебруара 1916. Обављено је укупно 15 путовања, са 14 пароброда (11 италијанских, 2 француска, 1 енглески). Том приликом, зараза колере је букнула на италијанским паробродима "Краљ Виторио" и "Кордова" и на сваком однела по 500 живота. Медју подеглима био је велики број чланова посаде.
За снабдевање храном и лековима Срба (избеглог народа и војске) улогорованих на албанским обалама у очекивању укрцавања, од 19. децембра 1915. па до фебруара 1916, употребљено је 24 пароброда (17 италијанских, 5 енглеских, 2 француска). Бродови су обавили 73 путовања и у Светом Јовану Медовском, Драчу, Валони и на Крфу истоварили 22.000 тона хране, лекова, сточне хране и разног другог потребног материјала.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-12-2014, 07:35 PM
Порука: #2
RE: Лађа француска или италијанска
http://dan-veterana.blogspot.com/2014/12...VJmnu__hA4

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
https://youtu.be/TnX9n43wnO8 || https://youtu.be/lIi6rlVULaU || https://www.youtube.com/watch?v=hV0pEPDWn1o
Нису Срби као што су били / лошији су него пред Косовом / на зло су се свако измјенили
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-12-2014, 08:16 PM
Порука: #3
RE: Лађа француска или италијанска
Талијанске лађе су биле укотвљене крај обале са љековима и храном. Због одбијања Лондонског уговора, нијесу хтјели помоћи Српској војсци.
Војска је неђељама цркавала иако је спас за многе био на дохват руке због једне сулуде политике.

[Слика: d0bad180d0bed0b7-d0b0d0bbd0b1d0b0d0bdd0b...;amp;h=582]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-12-2014, 11:36 PM
Порука: #4
RE: Лађа француска или италијанска
(23-12-2014 08:16 PM)мунгос Пише:  Талијанске лађе су биле укотвљене крај обале са љековима и храном. Због одбијања Лондонског уговора, нијесу хтјели помоћи Српској војсци.
Војска је неђељама цркавала иако је спас за многе био на дохват руке због једне сулуде политике.
Е, Мунгосе...
Ови догађаји су се одвијали дец. 1915. и јануара 1916, а Лондонски уговор је одбијен у Версају 1919-20. Наша влада у време догађаја није знала за Лондонски уговор. Није тачно ни то да су Италијани нешто чекали. Овај њихов извештај, цитиран горе, писан је 1916. године. Писац извештаја, официр, није знао за Лондонски ни ма какав уговор, нити се занимао политиком.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-12-2014, 11:43 PM (Последња измена: 23-12-2014 11:44 PM од мунгос.)
Порука: #5
RE: Лађа француска или италијанска
Који је разлог талијанског непријатељства према Србима онда? Лондонски уговор је потписан у марту 1915. а Србија је за њега сазнала недуго затим (преко Сазонова).
Преговори и договори између Срба и Талијана су трајали цијелог рата баш око тога. Пашић је отворено одбио да призна Лондонски уговор са ријечима да је то за њега "безвредно парче хартије".

Цитат:Министар спољних послова Русије, Сазонов, пред Франом Супилом једино што је могао позитивно тврдио "да ће Србија добити највећу територију и знатан део приморја, јер је поднела највеће жртве и учинила највеће услуге".

Британски министар спољних послова, Греј, такође је био против Србијиног југословенског ратног програма: "Победа савезника ће обезбедити Србији најмање ослобођење Босне и Херцеговине, њихово уједињење са Србијом и широк излаз на Јадран у Далмацији".

Сазонов неће мењати став до краја своје дипломатске каријере: „Зар је - говори је српским интелектуалцима - икад ико посумња да су Босна и Херцеговина српска земља? Зато се рат не може свршити, а да не образује целину са Србијом. Црна Гора је одувек била једно с њом; зато ће се и она, када се сврши рат са Србијом ујединити у нераздвојну целину. Србија је тражила излаз на море, е па добиће га у широкој прузи на Јадранском мору и Далмацијом са старим Сплитом! Србија ће се тако моћи срећна и задовољна се развијати.../.../ О Хрватима и Словенцима не могу вам ништа рећи. Они се туку против нас и ја вам изјављујем: када би било потребно да се руски народ бори под оружјем само пола дана, па да се Словенци ослободе, ја не бих пристао на то. Шибеник и Задар били су дуго под италијаниском влашћу и не може се рећи да Италија на њих нема права.

Ово на брзину са википедије, а исто се море наћи у многим књигама које се баве тиме.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-12-2014, 01:11 AM
Порука: #6
RE: Лађа француска или италијанска
Италијанско непријатељсто је дошло после рата - пре свега према Британији и Америци, због кога ће ступити у Силе осовине - као последица неусвајања Лондонског уговора, због ког је погинуло пола милиона Италијана. Дакле, Британија и Америка нису испоштовале овај уговор због Италије, а не због нас.
Пусти Википедију, види шта пише Нинбус:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-kralj...ije?page=2
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-12-2014, 01:39 AM
Порука: #7
RE: Лађа француска или италијанска
М. Михајловић се искључиво позива на италијанске документе. Има ли још доказа за те њене тврдње? Уколико их нема, да ли су валидни?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-12-2014, 01:51 AM (Последња измена: 24-12-2014 02:01 AM од мунгос.)
Порука: #8
RE: Лађа француска или италијанска
(24-12-2014 01:39 AM)Равногорац Пише:  М. Михајловић се искључиво позива на италијанске документе. Има ли још доказа за те њене тврдње? Уколико их нема, да ли су валидни?

А шта то није валидно, да је 40 000 Талијана ратовало раме уз раме са Србима, на Солуну?
Све је то мени сумњиво. Као и више пута кад су талијански добровољци тукли се заједно са Србима још од Српско-турски ратова, па до данас. И у овоме задњом рату је било нешто Талијана добровољаца у Војсци Крајине.

(24-12-2014 01:11 AM)Милослав Самарџић Пише:  Италијанско непријатељсто је дошло после рата - пре свега према Британији и Америци, због кога ће ступити у Силе осовине - као последица неусвајања Лондонског уговора, због ког је погинуло пола милиона Италијана. Дакле, Британија и Америка нису испоштовале овај уговор због Италије, а не због нас.
Пусти Википедију, види шта пише Нинбус:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-kralj...ije?page=2

Не послије него за вријеме рата. "Југо" проблем је био велика главобоља Антанти. Неколико пута су прекидане конференције мира због сукоба Срба и Талијана.
Талијанска ратна влада је пала због Лондонског уговора. Лондонски уговор се косио са стварањем "југославије". На велику жалост (и Срба и Талијана), силе Антанте су у спору стале на страну Срба умјесто Италије.
Сви преговори Срба и Талијана у Риму, Москву и Лондону су пропали баш због тога.

По доласку Српске војске у Сјеверну Далмацију и Талијанска војска је продирала од Задра према Книну и Дрнишу. Дошло се до пјешадијски борби, чак и артиљеријски препуцавања, све док није стигла наредба под притиском Антанте да се Српска војска повуче да се избјегне рат.

Имаш у књигама свједочења српски политика и официра, да су талијани током рата на Солуну, имали изразито непријатељски став према Србима.
Питам се због чега?

Сфорца пише да Срби нијесу имали никаквог разлога да поткопавају интересе Италије, а радили су то. Талијани су сваки пут потврдили да немају никаквог спора са Србима и да Србима припада Далмација од Сплита па све јужно и да су Талијани у томе спремни Србе подржати на међународном плану. Такође и по питању Босне и Херцеговине.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-12-2014, 04:25 PM
Порука: #9
RE: Лађа француска или италијанска
МИТ О ЛОНДОНСКОМ УГОВОРУ: Да ли нам је нуђена Велика Србија?
http://www.srbijadanas.com/clanak/mit-o-...28-10-2014
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-12-2014, 04:38 PM (Последња измена: 24-12-2014 05:09 PM од мунгос.)
Порука: #10
RE: Лађа француска или италијанска
(24-12-2014 04:25 PM)Вукашин Петковић Пише:  МИТ О ЛОНДОНСКОМ УГОВОРУ: Да ли нам је нуђена Велика Србија?
http://www.srbijadanas.com/clanak/mit-o-...28-10-2014

Креза

Цитат:Na kraju, najvažnije: argument protiv teze da je "Srbija suludo odbila i žrtvovala zarad onih koji će joj kasnije ruku ugristi", kako to obično kažu poznavaoci "prave istorije". Kraljevska vlada i javnost nisu imale uvid u sadržaj sporazuma jer je isti bio tajan. Srbija je, kao i ostali zainteresovan svet, za pojedinosti dogovora saznala tek posle revolucije u Rusiji kada je Lenjin, potiveći se tajnoj diplomatiji, obelodanio njegovu sadržinu.

Ово је довољно да се види како дотични није познавалац никакве историје, а не само "праве".
Био је тајан, јер Руси нијесу дозволили да Србија учествује, јер би тиме договор са Италијом пропао и Италија би била на страни Централни сила.
Руси су заступали Србе и српске интересе, што има једно милион пута већу тежину него да су то радили Срби сами без Руса, и не само то него су Руси као главни захтјев са своје стране пред савезнике ставили да од Лондонгског уговора нема ништа ако се не загарантују интереси Србије и Црне Горе.
За договор су Срби сазнали мјесец, два послије. О томе има милион података у књигама и документима Српске владе и политичара. Лондонски уговор је био највећи камен спотицања и Срби су све учинили да га сруше, од дана кад су сазнали за њега.
Јер је Лондонски уговор у старту рушио "југославију".

Умало да заборавим. Тајни Лондонски уговор нема никакву тежину иако су из њега стајале три свјетске силе и једна европска сила. Што је превише, превише је.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-12-2014, 05:15 PM
Порука: #11
RE: Лађа француска или италијанска
Хоћеш рећи да је Србија била јача од три светске и једне европске силе...
А Нинбуса ниси прочитао?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-12-2014, 05:22 PM
Порука: #12
RE: Лађа француска или италијанска
Читао сам Нимбуса и осим произвољности, не виђе ништа друго. А читао сам и Громовникове одговоре, ђе овај бије Нимбуса ка вола у купусу.Креза

Србија је требала само прихватити оно што су те силе тражиле. Умјесто тога, то питање и прегањање око "југославије" је трајало равно седам година, уз то је коштало Србе политички, економски и свакако друго као ништа до тад у историји.

Да имама времена, нашао би све црно на бијело и цитате у књигама. У Америци, Хрвати пишу Американцима да Срби лажу и да Хрвати неће и не желе "југославију" и да живе заједно са Србима. Срби лажу Американце и говоре како су то аустријски агенти и како иза тога стоји Беч, а Хрвати не желе ништа на свијету више него да живе са "браћом" Србима и "југославију".
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-12-2014, 05:28 PM
Порука: #13
RE: Лађа француска или италијанска
Хм, мени се чини да је Громовник убедљиво изгубио од Нинбуса.
Можемо ли се сложити да се Британија до пред сам крај рата залагала за очување Аустроугарске, као што то документује др Драгољуб Живојиновић?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-12-2014, 06:09 PM
Порука: #14
RE: Лађа француска или италијанска
Не могу се са тим сложити. Није у питању било "очување Аустро-Угарске", већ покушај да се Аустро-Угарска одвоји од Њемачке, што је само по себи било немогуће. Било је више покушаја при томе, али је увијек све пало на томе што Аустро-Угарска није могла издати Њемце.

Дакле, све то се дешава у вријеме кад је цијелој Антанти била глава о концу, поготово послије прољећне њемачке офанзиве, која је цијелу Антанту замало избацила из рата, заједно са Американцима.

Оно са чиме се могу сложити да је било одређени кругова у Британији који су били за то да Аустро-Угарска опстане, из разни разлога, али ти кругови су били у мањини и свакако нијесу били пресудни нити јачи од оних који су подржавали интересе Италије и њезини територијални проширења на штету Аустро-Угарске.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)