Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 2 Гласова - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ - УРНЕБЕСНО О АТЕНТАТИМА НА ВУЧИЋА
26-08-2013, 04:05 PM
Порука: #1
ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ - УРНЕБЕСНО О АТЕНТАТИМА НА ВУЧИЋА
KAKO JE VUČIĆ PREŽIVEO PRVIH 8.677 NEPOSTOJEĆIH ATENTATA

Savremenom srpskom političkom scenom tokom poslednjih dvadesetak godina prodefilovalo je bezbroj lažova, prevaranata i ludaka. Većina je svoje obmane zadržavala na nivou trivijalne ideološke manipulacije. Uz stranačke parole, veštiji minhauzeni u propagandne svrhe upotrebljavali su i vlastitu privatnost, neistinitim pričama pokušavajući da se, tobož, identifikuju sa što većim brojem birača, svojih žrtvi. Opušteno, bez stida, multimilioneri su uveravali javnost da spavaju na tetkinom kauču, javne asekte su tajno orgijali, uzorni muževi su nestašno jurili sojke, ubice su se medijima predstavljali kao naivni filantropi, drumski razbojnici su najgorljivije branili moralne vrline i vrednosti.

Mnogo ih je koji su bili spremni da i poslednji detalj lične intime, pre lažne nego iskrene, ulože u stvaranje zablude o sebi kao o skromnom, požrtvovanom, doslednom i poštenom politikantu. Mnogi su se oprobali u toj disciplini, ali samo je jedan šampion: Aleksandar Vučić.

Uvek korak ispred, dok su konkurenti lelekali čak i zbog obične medijske kritike, Vučić je junački naricao nad svojom i nad sudbinom svoje porodice. Progoniteljima koji ne postoje pretio je na sve načine, nekad brutalnom osvetom, često i vlastitim samoubistvom, štrajkom glađu, vodom i lekovima ili, naprosto, skokom s vrha zgrade na glavu.

Iza patološke potrebe za izazivanjem sažaljenja nalazila su se dva osnovna motiva: 1. stvaranje utiska da je toliko opasan, nepodmitljiv i nepokolebljiv protivnik svih zlikovaca da oni, sram ih bilo, ne mogu s njim drugačije izaći na kraj, moraju da ga likvidiraju, i 2. širenje zablude da je upravo on, i samo on, najveći, najhrabriji i najdosledniji zaštitnik svih ojađenih i obespravljenih. Da laž izgleda uverljivije, a opasnost većom, nikada ga nije napadao neko anoniman i beznačajan, nikada neko s realnim motivima, koga je prevario za pare ili mu je natovario neku drugu nesreću na leđa. Ne, Vučića su uvek ubijali samo najveći zločinci, njegovi lični i neprijatelji vaskolikog srpstva.

O glavi su mu radili Slobodan Milošević, Vesli Klark, Karla del Ponte, Zoran Đinđić, Boris Tadić, Ivica Dačić, Miroslav Mišković, Darko Šarić, Luka Bojović, Naser Keljmendi, Si-En-En, UČK, četnici iz Republike Srpske, aranđelovačke vehabije i izuzetno opaki blejači s Fejsbuka, uvek spremni da u njegovom smeru ispale teroristički rafal komentara punih uvredljive i eksplozivne istine…

Vučića je suicidna mašta prvi put napala čim je dobio poslanički mandat i vrtoglavicu izazvanu opojnom blizinom medija.

U leto 1994, pravio sam intervju sa Šešeljem u sedištu SRS-a u Francuskoj ulici. Usplahiren, u kabinet je ušao Vučić i tihim glasom, uzdisanjem prekidajući rečenice, ispričao kako je upravo preživeo atentat. U stranku je krenuo iz Poslaničkog kluba republičkog parlamenta. Seo je u crveni stranački „jugo“, na mesto suvozača, pored svog šofera Gorana Novakovića Narkomana. Zločinci su ih čekali u zasedi na prvom semaforu. Kad su stali na „crveno“, izvršen je brutalni napad sleđa. U „jugo“ se zakucao neki neidentifikovani auto. Vučić je viknuo „joj“. Češkanje auta je bilo toliko da nijedan vozač nije ni izašao da vidi štetu. Atentator je mahnuo rukom Vučićevom šoferu, ovaj mu je odgovorio istom merom. Međutim, 200 metara dalje, na pola puta do stranke, mladi generalni sekretar SRS-a shvatio je da je upravo za dlaku izmakao ubicama.

- Vučiću, nikome to ne pričaj. Smiri se i zaboravi – rekao mu je Šešelj.

- Dobro, ali kažem ti da ovo nije bilo slučajno. Na poslednjoj sednici, u Skupštini mi je Bidža rekao da pazim kako vozim. Siguran sam da su socijalisti organizovali ovo – Vučić je bio tužan što mu šef ne veruje.

- Samo ti ne brini, kad te ubiju, radikali će da te osvete – rugao mu se Šešelj, znao je s kim ima posla.

I Slobodan Milošević je znao kakav je Vučić. Zato je, pred i posle pada Krajine, nekoliko puta pokušao da ga ubije. Na radikalskim mitinzima, dok je optuživao „Slobu ustašu“ za izdaju srpskih nacionalnih interesa, Vučić je tvrdio da se ne plaši iako zna da se „diktator neće smiriti dok ne pobije sve koji mu se protive i koji će ga uvek podsećati da je Knin bio i da će opet biti srpski“. Radikalski junak bio je spreman sto puta da položi život za srpstvo, ali niko nije hteo da ga uzme.

Tek su „američki nacisti“, kako ih je u vreme NATO bombardovanja nazivao tadašnji šef državne ratne propagande, a njihov aktuelni prijatelj broj 1, uradili nešto konkretno.

Sredinom aprila 1999. raketama NATO-a ubijeno je 16 radnika RTS-a. Džejmi Šej, portparol NATO-a i Vučićev moralni dvojnik, ubistvo civila definisao je kao kolateralnu štetu nastalu prilikom legitimnog napada na vojni cilj. Unesrećene porodice pozivale su na odgovornost direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, koji je kasnije i osuđen na 10 godina robije jer ništa nije preduzeo iako je znao da je zgrada u Aberdarevoj proglašena za legitimni cilj. „Pravu istinu“ o razlozima za taj mučki zločin znao je samo Vučić, znao je da su general Vesli Klark, komandant NATO-a, i Leri King, legendarni voditelj Si-En-Ena, osmislili ceo plan samo da bi njega eliminisali.

- U vreme napada na zgradu RTS-a, trebalo je da ja budem tamo zbog poziva Lerija Kinga, šoumena američke televizije Si-En-Ena. Iako sam unapred odbijao svaku pomisao da gostujem u šou programu jedne agresorske zemlje, iz kabineta Lerija Kinga su tri puta zvali i insistirali da u 2,30 budem u studiju RTS-a i uključim se u živi program. Čak je na teletekstu Si-En-Ena to najavljeno. Trebalo je da tačno u dva sata uspostavimo direktnu satelitsku vezu iz tog dela zgrade koji je, šest minuta kasnije, pogođen. Izgleda da su hteli da imaju živu sliku hica u ministra i osoblje naše televizije – sprdao se Vučić žrtvama, pretvarajući njihovu tragediju u svoje laži. („Velika Srbija“, maj 1999.)

King i Klark, na sreću Srba i Srbije, nisu uspeli, Vučić je preživeo napad „tomahavcima“, baš kao što je kasnije izbegao i suptilnije udare njihovog „okupartoskog namesnika“ Zorana Đinđića.

- Ako je Šešelj ratni zločinac, onda smo to svi mi. Ako on ide u Hag, tamo nam je svima mesto – tvrdio je Vučić početkom 2003, na oproštajnom mitingu u Beogradu, kojim su radikali svog vođu ispratili na „malo duži službeni put“.

Tomislav Nikolić je tada tačnije od Vučića targetovao sledeću žrtvu atentatora, najavljujući ubistvo Đinđića.

U vreme vladavine Borisa Tadića, dok smo sarađivali u „Pravdi“, na Vučića su izvršena tri nepostojeća atentata. Prvi je izveden odvrtanjem šrafova na točkovima njegove „škode oktavije“, koju je dobio na poklon od Miodraga Kostića. Posle gostovanja na nekoj novosadskoj televiziji, krenuo je kući. Vozio je Nebojša Stefanović, zvani Slina. Iskusnim šoferskim instinktom osetio je da gubi kontrolu. Zaustavio je „škodu“ i odmah otkrio da je neki zlikovac skinuo dva-tri i olabavio ostale šrafove na prednjem levom točku. Da to nisu primetili, sleteli bi u neki jarak i eto tuge, vinski podrum u Jajincima ostao bi bez gazde.

I sledeći napadi su izvršeni u saobraćaju. Dok je Vučić jurio nekom stranputicom, u šoferšajbnu je udario kamen veličine pesnice.

- Ne mogu da tvrdim da je to atentat, ali nikoga nije bilo u blizini, niko nije vozio ispred mene, nema objašnjenja kako je kamen odskočio i udario u prednju šajbnu. Nemam dokaza, ali uveren sam da je neko pokušao da me ubije – rekao mi je Vučić.

Posle nekoliko dana vaganja, odlučio je da ne uzbunjuje javnost.

Svoju porodicu je uzbunio mesec-dva kasnije kad je proleteo kroz rampu na pruzi. Opet je stradala šoferšajbna, čije krhotine su mu isekle čelo i nos.

- Isti si vozač kao ja novinar. Volimo da to radimo, a ne znamo – tešio sam ga, ni ne pokušavaju da suspregnem smeh pri pogledu na njegovu otečenu facu.

- Brate, ovo nije bilo slučajno! – nije imao razumevanja za šalu u tako dramatičnim trenucima. – Svaki dan dobijam pretnje od raznih ludaka. Uglavnom su to budalaštine, ali ova saobraćajka me zabrinula. Dan ranije sam odbio ponudu „žutih“, ne smem da ti kažem od koga konkretno ali veruj mi da je s najvišeg mesta i da uopšte nije naivan. Ponudili su mi dva miliona evra da napustim politiku – rekao je Vučić, naravno, u pola glasa.

- Malo je!

- Ne zajebavaj! Mnogo je, ali nisam pristao. Sutradan mi se desila ova nesreća. Ne želim da padnem u paranoju, ali znam koliko su opasni i koliko im smetam…

Na kraju razgovora, kad mi je detaljno elaborirao svoj značaj na političkoj sceni, dok je po stoti put analizirao trenutak kad je spuštena rampa iako nije nailazio voz, onako usput, pomenuo je kako je u kolima, na zadnjem sedištu, bila njegova ćerka Milica.

Samo zbog nje, da je ne uznemiruje novinskim napisima, odustao je od namere da alarmira javnost.

Propušteno kukanje nadoknadio je u vreme burnog razlaza s radikalima, kad je preživeo nekoliko izmišljenih napada.

U vreme lokalnih izbora u opštini Ruma, u Hrtkovcima, radikali su zakazali miting u Domu kulture. Za isti dan, isti prostor za okupljanje izabrali su i naprednjaci. Zamenjujući teze, Vučić je pustio mašti na volju. Prema njegovom scenariju, trebalo je da dođe do sukoba dojučerašnjih partijskih drugova, a onda, kad se masa uskomeša, da mu izvesni Niko Gajić ispali „metak u čelo i izazove krvoproliće“.

Uzalud je policija demantovala postojanje bilo kakvog Nike Gajića, Vučićev plan je uspeo. Izazvao je sažaljenje javnosti i pritom satanizovao bivšeg šefa, kuma i prijatelja Šešelja, nalogodavca tog atentata.

Kao taj u Hrtkovcima, Šešelj nije organizovao ni nekoliko sledećih likvidacija Vučića i Nikolića, od kojih je najopasnija bila ona koju je trebalo da izvede Luka Bojović.

Kad je uhapšen zemunski mafijaš Miloš Simović, Vučić se s njegovim advokatima dogovorio da plasiraju priču kako je on dao iskaz tužiocu za organizovani kriminal, u kome je otkrio da ima saznanja o tome da je Šešelj naredio Bojoviću da ubije Vučića. Da dosoli, Vučić je optužio Jadranku Šešelj da je posredovala u pripremi ubistva.

Opet su svi – policija, BIA, Tužilaštvo – demantovali postojanje „sumnje da je Šešelj ugrozio bezbednost Vučića“, ali nema veze, objavljivanje jedne istinite informacije nije moglo da naruši sistem njegovih laži. Glumeći ljutnju, etiketirao je Ivicu Dačića kao Šešeljevog saučesnika u neostvarenom zločinu.

Klan Darka Šarića uništen je u vreme režima Tadić-Dačić. Šef mafije je pobegao, organizacija mu je uništena, a imovina oduzeta. Ipak, u Vučićevoj interpretaciji stvarnosti, Šarić je odlučio da se sveti isključivo njemu. Ni manje, ni više, narko-bos je u februaru 2013. naredio da se izazove kvar na avionu koji koriste članovi vlade.

Dva meseca ranije, Vučićevo ubistvo najavio je i Miroslav Mišković. U poverenju, dok su ga privodili pripadnici MUP-a Srbije, najveći srpski tajkun i sponzor Vučićeve i Nikolićeve naprednjačke transformacije, rekao je policajcima kako „Vučić neće dočekati gostovanje u večerašnjoj emisiji ’Svedok’ na RTS-u“. Dobro je što se Mišković, naivan kakav je, tako izlanuo. Da nije sam sebe prijavio, opet se ne bi ništa desilo, ali Vučić ne bi dobio povod da poveća dozu dahtanja u emisiji.

Gde su Mišković i Bojović, tu je i ljuti Naser Keljmendi, opaki šef najvećeg albanskog narko-kartela. Pošto nema prečeg posla od obračuna sa srpskim Eliotom Nesom, odnosno Alekom Vučićem, Keljmendi je organizovao grupu atentatora koju je, kako su objasnili naprednjaci iz vrha BIA, maskirao u „kamp verskih fanatika – vehabija“. Da ne privuku pažnju meštana u selu pored Aranđelovca, Keljmendijevi plaćenici su obrijali glavu i brkove, pustili brade, vežbali pucanje u obližnjoj šumi i, u dokolici, klanjali se Allahu. Sve u skladu s tradicijom pravih Šumadinaca.

- Pre nekoliko meseci već je osujećen jedan napad na potpredsednika vlade. Prema operativnim podacima s terena, na kolonu automobila u njegovoj pratnji, koja je trebalo da prođe kroz Šumadiju, pripreman je klasičan prepad. Trasa puta je tada u poslednji čas promenjena, pripremana akcija je osujećena – naveo je „obavešteni izvor“ Đilasovih „Naših novina“.

Vučićevu likvidaciju Keljmendi je naručio kako bi osujetio pregovore vlade Srbije sa SAD oko izručenja Darka Šarića.

Da su Vučić i Đilas smislili pametniji lažni povod možda MUP Srbije ne bi prekratio lakrdiju saopštenjem da „nema informacije da su vehabije, uhapšene u selu kod Aranđelovca, spremale atentat na prvog potredsednika vlade“. Protiv dvojice uhapšenih vehabija podnete su krivične prijave zbog nelegalnog posedovanja oružja, pa su pušteni da se brane sa slobode.

U dugačkom redu Vučićevih misterioznih ubica mesto su našli i autori pretećih postova na društvenim mrežama. Policija je privela i saslušala Đorđa Višekrunu, bivšeg člana SNS-a, koji je na svom FB nalogu napisao da „to neće sići sa vlasti bez metka“. Posle iskustva susreta s revnosnim organima sile, Višekruna je najavio osnivanje „Fejsbuk jedinice za zaštitu sigurnosti Aleksandra Vučića“, sa ciljem da ga ona brani isto kao što Vučić brani Kosovo.

Pavle Ćosić, jurodivi pisac i novinar „Pečata“, priveden je zbog poziva na ubistvo Vučića. Na svom FB profilu ponudio je 10.000 evra unapred i isto toliko posle obavljenog posla. Kad se otreznio, naručilac Ćosić se izvinio za napisane budalaštine.

Vučiću ne pada na pamet da se izvini za sve budalaštine, laži i prevare kojima dve decenije truje Srbiju. Bez straha od istine, uveren da je jači od nje, ne brine ni zbog kršenja zakona, koji kao krivično delo tretira lažno prijavljivanje i izazivanje nemira i panike. Svesno, s jasnom namerom da nanese štetu političkim konkurentima, a sebi, patološki izazivajući sažaljenje građana, digne rejting, godinama nekažnjeno uzbunjuje javnost.

Upravo zbog toga, nadam se da će još dugo poživeti. U zatvoru. Da se u miru neke male ćelije suoči s vlastitom odgovornošću za sve političke i kriminalne prevare, čiji tragovi, puni tuđe krvi i suza, podsećaju na hiljade grobova Srba koje je on stimulisao da idu na ratišta, da ginu i ubijaju; na bezbrojne izbegličke kolone sa svih periferija njegove Velike Srbije; na očaj svih građana koji su, tokom njegovih avantura, gurnuti u bedu, dok je on sticao stanove, zamkove, automobile i poslovne kombinacije. Takođe, kao i svima koji više veruju svojim očima nego njegovim lažima, Vučić je dužan i meni lično. Dakle, atentatori, marš od njega!

http://predragpopovic.wordpress.com/2013...-atentata/
Цитирај ову поруку у одговору
26-08-2013, 05:45 PM
Порука: #2
RE: ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ - УРНЕБЕСНО О АТЕНТАТИМА НА ВУЧИЋА
МОРАЛНИ ПОРТРЕТ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

ПОЛИТИЧКА ФУКАРА

1. Пуч у Српској радикалној странци,
у интересу ДС-а и Запада, против Србије

НОЖ, ЛЕЂА
И МОЋНИ СПОНЗОРИ

Александар Вучић: Ми принципе не издајемо никада, ни по коју цену (1999) Уздамо се у нашу идеју, у нашу идеологију, у истину. Кад тад, то мора да победи (2001.) За нас, за СРС, гласаће најхрабрији и најбољи део нашег народа (2003) У СРС нема свађе и подела. Сви смо добро, хвала на питању (2008.) Да је Шешељ тражио да останем у СРС, не бих прихватио, али напустио бих политику, не бих се придружио Николићу (2008.) Николић: За нас не важи оно „кад мачке нема, мишеви коло воде“. Ако ће неко да води радикале, онда ћу то бити искључиво ја, наравно, све кунући се у нашег вођу (2003.) Никада није било, нити ће бити свађе међу радикалима, бићемо јединствени и бићемо најјача странка, заувек (2008.) Нема свађе између мене и Шешеља, то само медији покушавају да нас посвађају (2008) Нећу покретати нову странку, ја сам српски радикал и остаћу члан СРС-а (2008.) Нема нам друге, него да правимо нову странку (2008.) На СРС сам ставио тачку, чак и у души (2009.)

2. Српска напредна странка, интересно удружење
за заштиту конвертита и криминалаца

ВУЧИЋЕВА ДЕПОНИЈА

Александар Вучић: СНС се добро котира у свим амбасадама, на нас сви рачунају (2009) Пелевић је елегантан човек, увек носи црне чарапе. Проблем је у томе што их чешће ставља на главу, него на ноге (2002.) Пелевић је мој пријатељ (2009.) Богољуб Карић је лопов! Када би он дошао на власт, нико не би остао жив. Сачувај Боже! (2005.) О Богољубу знам само да има огромну енергију (2010.) Монтгомери, са својих 132 сантиметра, урлаће на оне који испуњавају све налоге (2001.) Колена су ми дрхтала кад сам чуо звиждуке упућене господину Монтгомерију (2010.) Тома је признао да је узимао паре од тајкуна. Тиме је доказао да није лажов (2009.) Којим се послом бави Станко Суботић? Бави се шверцом дувана и наркотика, тиме убија људе (2002.) Мене оптужују да сам власник „Правде“, а у тим новинама је наређено да склоне све што кажем о његовом величанству Ђиласу (2011.) Радим у једној фирми, име ћу вам после тачно дати, пошто је ја зовем „Профи“, али није „Профи“ (2010.)

3. Сатанизација др Војислава Шешеља,
хероја прошлости која траје

ОЦЕУБИСТВО
ИЗ СТРАСТИ И ПОХЛЕПЕ

Александар Вучић: Шешељ има изузетну храброст, спремност и доследност у одбрани части и достојанства српског народа (2001.) Све што Воја каже из Хага, за нас ће бити Свето писмо (2003.) Његова супруга Јадранка се жали да дуже прича са мном. Каже јој: „Сад морам да зовем мог Вучића“ (2003.) Војислав Шешељ ми је био кум на венчању, а касније ми је крстио и сина и ћерку. Кад добијемо следеће дете, чекаћемо да се врати из Хага да га крсти, ма колико то трајало (2003.) Деца ће у будућности из књига читати о подвизима Војислава Шешеља. Сигурно је да је он један од српских лидера којег ће историја изучавати као хероја српског народа (2005.) Никад нисам срео храбрију особу него што је господин Шешељ (2006.) Издао је Шешељ мене, моју породицу и све друге (2008.) Нећу рећи ни једну лошу реч о Шешељу (2008) Кад бих видео Шешеља, само бих га презриво погледао (2009.) Војислав Шешељ је обичан лажов, мали миш и монструм (2010.) Не плашим се повратка Шешеља (2011.)

4. Вучићев план: Србија 28. држава у ЕУ
или 52. у САД, може и без Косова

НОВЕ СЛУГЕ
НОВИХ ФАШИСТА

Александар Вучић: Као што се ширио антифашистички фронт у Другом светском рату, тако ће се и фронт отпора Американцима и њиховој нацистичко-имеријалистичкој идеји ширити (1999.) Патили смо под америчким бомбама, сада више патимо због њихове наводне политичке и економске помоћи и подршке (2001.) Осуђујемо агресију на Ирак и подржавамо херојску и одлучну борбу председника Хусеина и ирачког народа (2003.) Американци хоће све да поробе, све да окупирају, свуда хоће да имају неког свог Ђинђића 2003.) Међународна заједница хоће српском народу да гурне бандеру у анус и да још кажемо како нам је лепо (2005.) Ко каже да стање у Србији може да буде идеално, а да имамо односе „на крв и нож“ са САД, ја ћу му рећи да нема појма! Добри односи са Американцима су једини начин да спасемо Србију (2008.) Има неких лудака у овој земљи који кажу да је могуће владати, а да немате подршку САД (2008.) Американци имају одлична вина. Поклонили су ми „шафер мерло“ (2008.)

5. Како су Вучић и Николић преживели
непостојеће Шешељеве атентате

РАФАЛ
ЛАЖИ И ПРЕВАРА

Александар Вучић: Хајка коју је Шешељ организовао против мене представља позив на линч (2008.) Шешељ је наредио да ме радикали нападају преко породице, али ја се не плашим његових батинаша (2008.) Постоји основана сумња да је Шешељ наредио, а да је Бојовић требало да ликвидира Тому Николића (2010.) Николић: Шешељ је дао налог да Александар Вучић и ја будемо уништени! У сваком погледу, по сваку цену! (2008.) У Хртковцима је планирано крвопролиће и планирао га је Војислав Шешељ! (2008.) Шешељ је тај коме сметам и тај који је решио да ме убије (2009.) Да, Шешељ је већ наручивао убиства, то је било пре две-три године (2010.) Информације да је наручен атентат на мене добио сам од Бориса Тадића (2010.) Шешељ: Тврдња да сам ја наручио убиство Николића производ је договора Вучића с адвокатима Милоша Симовића (2010.) Тужилаштво за организовани криминал: Шешељ нема својство окривљеног, па, сагласно томе, не постоји ни основана сумња у том правцу (2010.)

6. Патолошки начини Вучићеве и Николићеве
бруталне борбе за власт

САМОУБИЛАЧКИ
ШТРАЈК ИНФУЗИЈОМ

Александар Вучић: СНС ће добити датум одржавања избора јер ћемо властима дати понуду коју неће моћи да одбију (12. април) Наша понуда за 18. децембар остаће на столу, ниједан датум за изборе у 2012. не бисмо прихватили (12. април) Николић: Ја од јутрос не узимам воду и храну. И нудим последњу понуду Борису Тадићу: „Кад ми се нешто лоше деси, распиши изборе“ (16. април) Живот дајем за Србију (16. април) Ја, иначе, нисам самоубилачки тип, прекинућу штрајк када буду испуњени услови због којих сам био принуђен да ступим у штрајк (17. април) Погоршано ми је стање бубрега, па ћу морати да почнем да примам инфузију (19. април) Ко да ме убеди да прекинем штрајк? Моја породица то за сада није успела, а немам никог ближег од њих (19. април) Данас сам се исповедио и причестио и одлучио сам да од данас пијем воду (20. април) Овим штрајком сам постигао много. Нису избори у питању, одустајање од расписивања избора није повлачење, кад-тад биће избора (22. април)

7. Велика Србија, некада од Карлобага до Вировитице,
данас од Бајчетине до Јајинаца

ДОГЛАВНИК
СРПСКОГ ПОДРИЈЕТЛА

Александар Вучић: Поздрављам јуначки народ српске Глине, вас који сте први кренули на усташку власт (1995.) Никада нисам био у Глини (2008.) Сви говоре да нема више Српске Крајине. Биће је! Книн ће бити српски. (1995.) Милошевић је издао Крајину. Слобо – усташо! Живела Велика Србија! (1995.) Српска отаџбина је у Книну, Окучанима, у Јасеновцу и по тој линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица (1998.) Немојте да заборавите да је 300 добровољаца СРС-а, најчаснијих Срба, положило свој живот на олтар отаџбине (2000.) Несрпска фукара са подсмехом нас пита: „Где су вам данас Карловац, Огулин, Карлобаг и Вировитица?“ (2000.) Тадић је брука и срамота за Србију јер се извинио Хрватима за убијање и прогон Срба (2007.) У рату у Хрватској уопште нисам учествовао, нисам био на тој територији (2008.) Линија Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица је неозбиљна и нереална (2008.) Могуће је да сам заборавио да сам то некад изговорио. Ја тако не мислим, погрешио сам! (2008.)

8. Злоупотреба несреће свих народа
у Босни и Херцеговини

КАД ЛЕШИНАР
ПОВРАЋА

Александар Вучић: Па, ви бомбардујте. Убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана (1995.) То је извучено из контекста, то је потпуно бесмислено. То је лудачка реченица. (2010.) Хистеријом која се ствара око Сребренице води се антисрпска хајка, намерно се прећуткују српске патње, жртве и несреће (2001.) Циљ медијске хајке о Сребреници, која се води против српског народа и државе је неометано хапшење Ратка Младића и формално укидање Републике Српске (2005.) Неприхватљиво је да осудимо само злочин у Сребреници, зар да заборавимо РСК, Братунац, Сарајево, Клечку? (2005.) Борис Тадић, као човек, може да изрази своје саучешће и жаљење, али не и као председник у име грађана Србије (2005.) Некада нисам говорио да је у Сребреници почињен стравичан злочин, али сада се гадим људи који су то урадили (2010.) Почињени су злочини према Србима, то није спорно, али ниједан злочин против Срба не може да оправда злочине који су починили неки наши сународници у Сребреници (2010.)

9. Предводник „антихашког лобија“
у улози сарадника Тужилаштва

ЗАШТИЋЕНИ СВЕДОК
А.В. – СНС

Александар Вучић: Гусарски и бандитски, онако како то једино раде, челници ДОС-овог режима покушавају, хапшењем и изручењем Слободана Милошевића, да униште српско национално име, понос, част и државу српског народа (2001.) Јадна је и бедна влада која изручује Србе само да би испунила налоге Сједињених америчких држава и Хашког трибунала (2003.) Никада нећемо изручити ниједног Србина. ДОС-ова власт је, нажалост, на крајње прљав и нечастан начин безмало све људе испоручила и тиме испунила тај прљави задатак који је добила (2005.) На срамну хашку пресуду Насеру Орићу, Борис Тадић каже: „Запрепашћен сам“, а реченица иза тога му је: „Е, ајд’ ми мало пушку о рамена, па да јуримо генерала Младића“. Па, зар то није врхунац лицемерја? Зар то није врхунац безобразлука и безобзирности? (2006.) Да смо били на месту ДС-а, да смо морали да поштујемо међународне обавезе ми бисмо их поштовали, али због тога не бисмо сеирили – рекао је Вучић. (2011.)

10. Послератни злочинци Вучић и Николић
у лову на Караџића и Младића

КОЛИКО
КОШТА СРБЕТИНА?

Александар Вучић: Радован Караџић представља симбол борбе за слободу српског народа (2001.) Радован и Ратко су истакнути српски патриоти и јунаци отаџбинског рата (2001.) Нећемо испоручити ни Радована Караџића ни Ратка Младића. Ако их сретнемо негде, попићемо кафу с њима (2003.) Највеће зло Србији желе они који Младића и Караџића терају на предају Хашком трибуналу (2007.) Оптужбе против генерала Младића су производ манипулације и лажи и покушај његове сатанизације (2007.) Моја кућа, као и куће читаве фамилије Вучића, биће баш то – „Сигурна кућа за генерала Ратка Младића“ (2007) Не знам шта значи то „Сигурна кућа за Младића“, то је извучено из контекста (2008.) Тадић је хулиган јер је са својим паравојним формацијама хапсио Караџића (2008.) Ко још помиње Младића? Кога он још интересује? (2009) Србија има неспорне и недвосмислене међународне обавезе, у њих спада и хапшење генерала Младића (2011.) Нека буде јасно, немам чега да се стидим (2011.)

11. Одбрана српског Косова и Метохије
до последње капи туђе крви

ВУЧИЋ БРАНКОВИЋ

Александар Вучић: Ако нас НАТО нападне, сигуран сам да ћемо се одбранити (1998.) – На челу неких српских медија налазе се агенти страних служби (1998.)– Не бавим се истрагом убиства Славка Ћурувије, нисам полицајац (1999.) – Тек кад се наша војска и полиција врате на Косово и Метохију можемо да преговарамо са странцима и Албанцима (2003.) – Нико нема право да се у име Србије одрекне ниједне српске њиве, ниједне ливаде (2005.) – Једина нада да сачувамо Косово је да нас подрже Русија и Путин (2005.) – Европа и Америка нам отимају Космет, Србија не треба да размишља о евро-интеграцијама (2007.) – Кад су Албанци прогласили независност био сам тужан, али никад нисам видео такву храброст као код момака пред спаљеном америчком амбасадом (2008.) – Европа хоће да Косово буде независно, али то не значи да ми кажемо: „Нећемо у такву Европу“ (2011.) Косово нам је значајно, али морамо да бринемо и за инвестиције, СНС неће одустати од европског пута (2011.)

http://predragpopovic.wordpress.com/2013...ka-fukara/

Вучић и Ђинђић: РАЗГОВОР У ПАКЛУ‏

ВУЧИЋ: Добро јутро, ја сам Зоран Ђинђић.

ЂИНЂИЋ: Шта то причаш? Ја сам Зоран Ђинђић!

ВУЧИЋ: Не, господине. Ви сте некада били Зоран Ђинђић. Сада сам то ја.

ЂИНЂИЋ: Какве су то глупости?

ВУЧИЋ: Ако мене питате, то нису глупости. То је реалност. Последња истраживања јасно показују да 196,08 одсто грађана сматра да сам ја аутентични Ваш наследник. Имам, кажу, Вашу препознатљиву енергичност, исту визију и политичку стратегију. Толико личим на Вас, да сам одлучио чак и да се тресем као Ви док причам. Нажалост, слепили су ми се прсти. Мало од позирања, мало више од бројања пара у оном мом подруму у Јајинцима, где сам једну собу прерадио у сеф, као Баја Патак… Но, то сада није битно. Битно је да ме сви доживљавају као реинкарнацију Зорана Ђинђића.

ЂИНЂИЋ: Ма, можда те тако доживљава само Ђилас…

ВУЧИЋ: Ђилас? Ко је то? А, да… Затурио сам га у џепу, па нисам одмах могао да се сетим. Да, Ђилас је мој најмилији роб. Господине, не бисте веровали шта је тај човек спреман да уради само да бих га оставио на месту градоначелника. Недавно сам му наредио да се ошиша на ћелаво и да пусти бркове.

ЂИНЂИЋ: И? Пристао је?

ВУЧИЋ: Пристаће! Натерао је оног идиота Гангулу да први пусти бркове, да види како то изгледа. Хаха… Наредићу му да нареди свим функционерима Демократске странке да пусте бркове. Гордана Чомић је већ навикла на тај имиџ, али биће ми занимљиво да гледам бркату Александру Јеков. Ко не послуша, Ђилас ће га, као Петровића и Јеремића, избацити из странке.

ЂИНЂИЋ: Лако ти је са Ђиласом…

ВУЧИЋ: Лако ми је са свима. Сви ме воле, сви ми се диве. Подржавају ме сви Ваши саборци. Заклињу се у Вас, а хвале мене. Весна Пешић, Соња Лихт, Жарко Кораћ, Зоран Живковић, Чедица Јовановић, Веран Матић, Оља Бећковић, Драган Бујошевић, Зоран Пановић, Александар Тијанић, напросто сви…

ЂИНЂИЋ: Не могу да верујем.

ВУЧИЋ: Ни ја нисам веровао, али очигледно је да су схватили да сам бољи и успешнији од Вас, господине. Док сте били на власти, имали сте опозицију и у властитој странци, у парламенту и медијима. Мени се нико не супротставља. Ето, подржава ме и Ваша удовица Ружица.

ЂИНЂИЋ: То ме не чуди. Свети ми се!

ВУЧИЋ: Зашто би Вам се светила?

ЂИНЂИЋ: Из истих разлога као што ће и Ксенија теби.

ВУЧИЋ: Ух, Ксенија… Господине, у томе је разлика између Вас и мене. Ви се стално бавите личностима и догађајима из прошлости. Важна је само будућност. То је схватила Ваша Ружица, Ђиласова бивша Милица Делевић…

ЂИНЂИЋ: А Јадранка?

ВУЧИЋ: Која Јадранка? Јоксимовић? Да, и она ме воли. До неба. Тачније, од колена до неба.

ЂИНЂИЋ: Не та, него Јадранка Шешељ?

ВУЧИЋ: Не знам ко је то.

ЂИНЂИЋ: Жена Војислава Шешеља, твог творца.

ВУЧИЋ: Не знам ко је тај Војислав, никада нисам чуо за њега.

ЂИНЂИЋ: Не сећаш се Шешеља? Он понекад наврати код нас, у пакао, овде у онај црни котао, на коме је ћирилицом написао „За Вјерицу“, па мало разговарамо. Мрзи те више него мене. Ја сам му само наместио одлазак у Хаг, ти си му разбуцао странку. Овде ти припрема весео дочек. Шешељ теби, Слоба свом и твом Дачићу. Чека те и Славко Ћурувија, ако се њега сећаш.

ВУЧИЋ: Господине, само нека они раде што мисле да је у њиховом интересу. Они су слуге бившег режима, све сам их победио. А господину Ћурувији реците да сам основао Комисију која ће открити ко га је убио. Он зна да ја нисам крив. Неко други је био бржи. Да сам га ја ликвидирао, тело не би било нађено. Појео бих га.

ЂИНЂИЋ: Неће ти та победа дуго трајати. Окружио си се мојим сарадницима, спонзорима и менторима. Цане, Чеда, Беба, Весић и слични никада никоме нису били од користи.

ВУЧИЋ: Причајте Ви шта хоћете, али ја сам данас био на Вашем гробу, не Ви на мом.

ЂИНЂИЋ: Зашто? Шта ћеш ти на мом гробу? Ти си предводио анти-хашки лоби, стварао си атмосферу линча, називао си ме мафијашем, бандитом, ђубретом, претио си ми и вређао ме…

ВУЧИЋ: Нема разлога да се љутите. Сувише сте оптерећени чињеницама. Ако мене питате, ред је да положим венац на Ваш гроб. И да се уверим да сте још тамо, да је прави човек на правом месту. Уосталом, џелат је уз жртву баш кад јој је најтеже, а видим да Вам је јако тешко што сам постао Ваш наследник. Дакле, немојте да драматизујете злочин који је извршен над Вама. Ви сте мртви, али Ваша визија живи. У мени. И, да знате, није ми лако. Тома воли гробља, ја не. Мене увек, не знам зашто, подсете на све оне несрећнике од Вировитице до Призрена, који су, верујући у ратнохушкачку радикалску пропаганду, дали животе за агресорску идеју о некаквој анти-европској и анти-цивилизацијској великосрпској творевини.

ЂИНЂИЋ: Е, сад ми је жао што нисам после 5. октобра извршио лустрацију, забранио твоју странку и, уместо Шешељу, теби намонтирао суђења за злодела која си извршио као шеф црвено-црне ратне пропаганде.

ВУЧИЋ: Добро сте ме подсетили на лустрацију. Ви то нисте урадили, ја хоћу. Лустрираћу Тому. Ето, због таквих генијалних идеја, Ви сте постали мој узор. Још бих причао с Вама, врло сте инспиративни, али морам да журим, имам милион обавеза. За пола сата идем на коктел поводом Ваше јубиларне годишњице, да мало шармирам Ружицу, а пре тога морам да помирим Џају и Човкета, шиканирам Небојшу Стефановића, да сунетим Башкета (не знам зашто је то тражио мој брат абу Зајеб), па чак и да изаберем папу. Поред тога, морам да прочитам пет-шест књига оног Вашег Вебера. Мало му је досадно то што је писао, али одлучио сам да га, као што сте и Ви радили, често цитирам. Напорно ми је да цитирам само себе, све моје речи су толико мудре да, онда, морам док причам и да хватам белешке. Поздравите све у паклу и, молим Вас, извините се у моје име Луциферу. Знате, кад смо склапали дил, морао је да провери да ли имам душу. Сад му је касно. Као и Шешељу. Као и Вама. Ипак, нема везе, даћу му Томину душу, она је у одличном стању, скоро некоришћена. Јавићу се. Ви ништа не брините, Ви сте довели Србију до руба провалије, ја ћу направити корак даље.

http://predragpopovic.wordpress.com/2013...r-u-paklu/
Цитирај ову поруку у одговору
05-09-2013, 06:46 AM
Порука: #3
RE: ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ - УРНЕБЕСНО О АТЕНТАТИМА НА ВУЧИЋА
Evo, u današnjem Informeru, još jedan "lukavi napad" na naslednika druga Tita, Kalifa namesto Kalifa, novog Krcuna i još Bog-te-pita koliko funkcija, kao napadaju jadne, poštene i siromašne funkcionere Mili-Ci(j)e, a ciljaju na njega, poštenjačinu od glave do pete (a naročito pete, gde mu je i srce!!!)...
Цитирај ову поруку у одговору
06-09-2013, 06:11 PM
Порука: #4
RE: ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ - УРНЕБЕСНО О АТЕНТАТИМА НА ВУЧИЋА
Још једна патетична, празна прича о непостојећем атентату:

VUČIĆ: Žurim da nešto uradim jer znam kako ću da skončam


http://www.kurir-info.rs/vucic-o-promeni...nak-972151
Цитирај ову поруку у одговору
06-09-2013, 08:50 PM
Порука: #5
RE: ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ - УРНЕБЕСНО О АТЕНТАТИМА НА ВУЧИЋА
(06-09-2013 06:11 PM)Владимир Петровић Пише:  Још једна патетична, празна прича о непостојећем атентату:

VUČIĆ: Žurim da nešto uradim jer znam kako ću da skončam


http://www.kurir-info.rs/vucic-o-promeni...nak-972151

Кез
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
07-09-2013, 05:50 AM
Порука: #6
RE: ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ - УРНЕБЕСНО О АТЕНТАТИМА НА ВУЧИЋА
Ово је већ оркестрирана патетична кампања малог Вука и његовог маркетиншког тима, уиграно нема шта, да би се народ забринуо за "великог вођу":

ИНФОРМЕР, 7. СЕПТЕМБАР 2013., http://www.insajder.rs

ВУЧИЋ СЛУТИ НЕКО ЗЛО, БЛИЖИ МИ СЕ КРАЈ, ЗАТО ЖУРИМ!

А крај ће бити када одслужи прљав посао за своје западне газде, па га одбаце, као употребљени тоалет папир...
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)