Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Потомци четника
#1

Милосав Самарџић је на теми Званична Русија више не напада четнике написао:
(20-04-2015, 07:41 PM)Милослав Самарџић Пише:  ...Ови су се наравно смејали, међутим, Американци узимају озбиљно факат да је већина политичара у БГ из друге или треће комунистичке генерације.

Ово ми је невјероватно. Било би логично да су потомци четника и других антикомуниста први кренули у политичко организовање кад је то законски омогућено. Комунисти су ваљда остали уз СПС и КП. Има ли података колико су потомци четника и других антикомунистичких дијелова становништва успјели да се интегришу у друштво јер су били стигматизовани за вријеме комунизма?
Одговори
#2

Камо среће да су осталу у СПС-у, ЈУЛ-у, итд.
Не само потомци комуниста, већ и комунисти учесници рата учествовали су у оснивању нове Демократске странке, крајем 1989. године, сећам се да су били Ђилас, Драгољуб Мићуновић, Добрица Ћосић...
Када је 2000. године основан ДОС, сви у његовом председништву били су потомци истакнутих комуниста, сем Мићуновића, који је као што рекох сам био комуниста на крају рата. У том крају, у Топлици, и Ђинђићи су били познати партизани, узели су једну од најбољих вила (вили Сотировића). У тој вили и данас живи мајка Зорана Ђинђића.
На Дедињу је враћена само једна вила.
У процесу тајкунизацији државна имовина прешла је у руке физичког и духовног потомства комуниста.
Интеграција потомака четника може бити само понеки изузетак.
А нису у питању само потомци четника, већ потомци целе предратне грађанске класе, индустријалаца, итд.
То је данас највећи проблем у Србији.
Одговори
#3

"Sluzba, sluzba..."

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#4

Онда у Србији нема странке у чијем руководству нису потомци партизана. Вјероватно су и власници већине јачих домаћих фирми потомци партизана. Они су били најближи новцу кад је почела приватизација. Под партизанима треба посматрати оне до јесени 1944. јер је велика већина становништва није била ни у једној војсци. У јесен 1944. сви су мобилисани у партизане.

Да ли се предратна грађанска класа задржала на универзитету и да ли је било могуће да дјеца четника и других некомуниста заврше факултет? Да ли су моглида се запошљавају у државној служби?

Приватизација прије денационализације је стварно криминална. Требало је прво вратити људима отето и направити фонд из кога би се предратним влацницима фирми давала надокнада за отете фирме. Овако су продавали и оно отето. Такође је требало да држава тражи потомке и да сама иницира враћање, а не да потомци подносе захтјеве са враћање.
Одговори
#5

Под партизанима треба подразумевати и многе од после јесени 1944, као и оне који нису били у партизанима, али су се истакли нпр. у потказивању.
Предратна класа задржала се неко време на универзитетима и другде, чак и у војсци, јер није било школованих официра - али само делимично и донекле. Наравано онај део предратне грађанске класе који је преживео погроме.
Могли су да завршавају факултете само ако би издржали екстремне услове. Нпр. Гордана Михаилоић је учила у отвореним капелама на Новом грубљу. Четник Миодраг Пешић, омладинац, имао је писану забрану - потписао будући академик Антоније Исаковић - да не сме ни гимназију да заврши. Али је ипак некако завршио и гимназију и факултет, ванредно, селио се и заметао траг (после изласка са робије). То су све изузеци. Пре свега огроман број људи је поубијан, а још већи број је дуго држан по робијашницама.
Одговори
#6

(22-04-2015, 01:38 PM)Ђуро Пише:  Онда у Србији нема странке у чијем руководству нису потомци партизана. Вјероватно су и власници већине јачих домаћих фирми потомци партизана. Они су били најближи новцу кад је почела приватизација. Под партизанима треба посматрати оне до јесени 1944. јер је велика већина становништва није била ни у једној војсци. У јесен 1944. сви су мобилисани у партизане.

Да ли се предратна грађанска класа задржала на универзитету и да ли је било могуће да дјеца четника и других некомуниста заврше факултет? Да ли су моглида се запошљавају у државној служби?

Приватизација прије денационализације је стварно криминална. Требало је прво вратити људима отето и направити фонд из кога би се предратним влацницима фирми давала надокнада за отете фирме. Овако су продавали и оно отето. Такође је требало да држава тражи потомке и да сама иницира враћање, а не да потомци подносе захтјеве са враћање.

Да, да, погледајте само Вука Хамовића, да ли би га Раде убио да је четрдесетпета
Одговори
#7

Да ли су људима који су припадали антикомунистичкој емиграцији одузимана држављанства? Да ли њихови потомци морају прво да траже рехабилитацију предака па да траже упис у књигу држављана по основу предака?
Одговори
#8

(25-04-2015, 10:25 PM)Ђуро Пише:  Да ли су људима који су припадали антикомунистичкој емиграцији одузимана држављанства? Да ли њихови потомци морају прво да траже рехабилитацију предака па да траже упис у књигу држављана по основу предака?
Сви који су емигрирали проглашени су ''народним непријатељима'' и наређена је конфискација њихове покретне и непокретне имовине (комисије су ишле од куће до куће).
Исто је важило за све ратне заробљенике који су одбили да се врате, па чак и за преживеле из конц логора.
Такође и за све које су комунисти убили у рату, али и за четнике које су Немци и њихови савезници убили у рату.
Све то је подразумевало и одузимање грађанских права, а за емигранте и држављанства. Не знам да ли морају да траже рехабилитацију за упис у књигу држављана, али морају за подношење захтева за одштету конфисковане имовине. Негде око 150.000 захтева је поднето колико ми је познато. Решен је врло мали број.
Одговори
#9

Не треба им рехабилитација, исељеници и њихови потомци треба само да су пунолетни, пословни способни и да поднесу писану изјаву да Србију сматрају својој државом.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#10

Да ли им је потребно да неколико година живе у Србији? Да ли Срби ван Србије имају неке предности при добијању држављанства у односу на друге? Нисам мислио да траже држављанство као било који странци него као потомци држављана Србије. Ја сам нпр. тражио упис у држављанство БиХ по мајци (и одобрено ми је у кратком року) јер сам у СФРЈ био уписан по оцу у држављане Србије.
Одговори
#11

Не треба да живе неколико година, горе што сам навео, то су једини услови. Из тога се види да имају предности, јер се не тражи вишегодишње пребивалиште у Србији, одобрење за стално настањење итд.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#12

Сарајевско Ослобођење, 26.09.2014.год

"Istaknuti borac Armije RBiH i dokazani patriota, nosilac odlikovanja Zlatni ljiljan, Slaviša Šućur za mnoge je i danas prava ratna legenda i heroj koji je ostao upamćen kao najbolji tenkista na Žuči. Ostao je isti i 20 godina nakon rata, a onako kako je mislio tada, misli i danas."

Шта мислите чији је потомак?
Одговори
#13

Кажи чији?

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#14

Пре неки дан случајно сазнам да је фамилија Шућур из Вогошће у Другом св. рату била на страни партизана.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним