Наслов (није мој) је предугачак
Истина је то, само изгледа да привикнути на дневну колотечину, ми смо изгубили појам о размерама те мреже комунистичке деце злочиначког ума над Србијом.
Ево, мали допринос, па како будем "налетао", додаваћу још понеког.
-
Иван Вејвода, "утицајни члан НВО сектора, син "шпанског борца" и титовог дипломате Ива Вејводе и, такође шпанске боркиње Вере Вејводе. То је онај што се иза цинички смеје амбасадору Чепурину док овај пита "Има ли овда Срба?"
- Кори Удовички, свашта нешто од ММФ до министра (Кори као министар рударства и енергетике у Влади Зорана Ђинђића, гувернер Народне банке и министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Александра Вучића), кћерка Лазара Удовиучког, такође шпанског борца и дипломате
Лазара Удовичког
-
Предраг кораксић Corax, аутошовинистички карикатуриста и пропагатор. Син издајника и партизанског злочинца кога је стигла казна...
"...Отац је био члан Kомунистичке партије Југославије неколико година пре него што је са својим другом
Ратком Митровићем подигао организовао устанак у Чачку и околини 1941. године."
...и мајка, са којом је уточиште нашао код усташа...
/...Мој деда по мајци Петар Божић је пореклом из околине Сплита и живео је 103 године. ... Први светски рат прегурао је као једини писмени аустроугарски војник у касарни у Дубровнику./
"...па смо се сви заједно окупили у некој кући у Земуну. После је код нас дошла и моја тетка Даница која је била удата за генерала Терзића. Он је био један од најважнијих војних стратега у Титовом генералштабу све док се није успротивио рушењу чувеног моста на Сутјесци. Тада га је Тито елиминисао, а тетка Дана је некако успела да са четворо деце усред рата стигне из Подгорице у Земун.
Гестапо нас је пронашао и есесовци су одвели моју мајку у логор Главњача, али мој деда Петар је некако успео да је после десет дана отуд извуче. Морали смо даље да бежимо и на крају смо се скрасили у Батајници код дединог најбољег пријатеља, лекара
Звонка Павелића, који је лечио народ у пречнику од сто километара. Свирао је тамбурицу и био честит човек, али су
усташе заобилазиле његово имање због презимена Павелић. Тако нам је један Павелић у НДХ усред Другог светског рата спасао живот. Мајка и тетка су радиле код неког богатог сељака на вршалици за мало жита како би прехраниле клинчадију у кући. Често се дешавало да са мањерком стојим испод прозора кухиње касарне пуне усташа да би ми са дна казана дали остатке хране..."
- Радмила Хрустановић, Лордмерка Београда и дипломата од каријере, Била је чланица Реформске странке Југославије и Грађанског Савеза Србије од оснивања. Октобра 2004. исчланила се из ГСС-а, да би постала нова чланица Демократске странке, из које се исчланила 2013. године. (Што му скупа дође исто што и НВО). Отац јој је Стево Докмановић, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор Југословенске народне армије. Свекар усташа Бећо Хрустановић од Фазлагића куле.
Има и бонус, на коме захваљујемо Вуку Јеремићу (ака Поздерцу):
Српска дипломатија: Снаја у Рим, свекрва у Братиславу
Италијански председник Ђорђо Наполитано прихватио је именовање Ане Хрустановић на положај амбасадора Србије у Риму, па је од 1. јуна снаја Радмиле Хрустановић, бивше градоначелнице Београда, и званично први човек српске амбасаде у вечном граду, уместо разрешене Санде Рашковић-Ивић.
Ајде што слага, него одаде сам себе тј. потврди сумње других. Цела његова и Мирина странка су финансирани са истог места одакле и ови из НВО сектора. 
