[Лепи Бора]

Апологија Српског Краља се завршава у једној реченици:
"Што кућа без домаћина, то држава без Краља."

Ето то је одговор на монархија, или република и све остало.

Срби су одувек имали вође, Кнезове, а од Светог Саве и Краљеве.

Разлика између аријевских, Илирских (Српских) вођа, владара и Краљева је што су од дефинисања Српства под Светим Савом, Краљеви у Србији били Помазници Божији.

Свети Немањићи и Хребљановићи, били су Помазници Божији листом, ако су били Српски Владари. Али немој да се варамо, није Круна наслеђивана САМО по Династији и старешинствима. Византијски утицај да НАЈБОЉИ мора бити Краљ је ПОШТОВАН!

Нема везе...

Сад да видимо чувене без Светих, династије Карађорђевић и обреновић, али и настављача традиције Немањића, црногорске Петровиће (са Светим Петром Цетињским).

Карађорђе вођа Срба из 1. устанка, није дочекао Помазање, већ су му обреновићи одсекли главу и послали је турском султану у окупирани Константинопољ. Обреновићи нису ту (наравно) стали, аустроугаризовали су Србију, колико су икако могли и раз-Русили колико су стигли. Псовачи, демократе, комунисти, безверници и друго такво међу Србима, су све минули рад обреновића...

Опет па Карађорђеви потомци имају улогу у деструкцији црногорских Петровића. Имају улогу у југославизацији и деправослависању Срба. Имају и улогу у свргавању самих себе и довођењу тита овде на власт. Али остаје грех мимо греха - Народ Светог Саве, они су НАСТОЈАЛИ да УГУРАЈУ у масонски сатански свињац - југославију.

Имају и свтлих момената.
Петар 1. борио се као најпростији Четник у Босни 1876. Он је једини и Помазан за Српског Краља, а има и Крст на гробу, као сваки Србин. Бежао је заједно са Народом преко албаније итд. Али ОН.

И каква је сад ситуација?

Србији Треба Краљ - добро јутро!

Нећу да трошим време и речи да пишем колико је престолонаследник југославије, мутави британски официр, достојан Српске Круне. То сви листом знају у Србији. Само да приметим да многи и нису свесни (или су плаћени), да су управо та гамад највећи БРУКАТЕЉИ Српске Круне. По милион пута успелом масонском рецепту: "Све контролиши, нема бољег рушитеља, од квази градитеља."

Ко је уопште достојан да буде Српски Краљ - да буде Помазан?
То наравно само Бог Зна, а ја могу да шпекулишем...

- Треба Прво да је Православан и то не лицемерно, него Делима
- Да је Србин и да Воли свој Народ ван свега, да је Пожртвован
- Да је Вођа и Пример
- Да је непоткупљив и отпоран на притиске сатане (мало мана)
...

Јако је бесмислено и причати о Српском Краљу у овој сатанској колонији данас. Али, треба и о томе мислити.

[Лепи Бора]

Да не заборавимо да додаднемо:

Индивидуа која се са његовом енглеском породицом уселила у бели двор и тамо се башкари, НИЈЕ Српски Престолонаследник, НИТИ Краљ (даље га било...).

То је енглески робот, кога овде уводи ДОС, да глуми/е неку србију ослобођену бољшевизма. А Србија је сада БОЉШЕВИЧКА прћија више него и под титом!

Сад ми управо јавише да у Нишу на неком стадиону тај југословенски престолоНасилник (што се продаје за Српског Престолонаследника), зева заједно са николићем, папиним изаслаником и свим ПРОКЛЕТНИЦИМА, који се моле заједно са јеретицима - римокатолицима!

На стадиону 500 "срба", маса...

СРАМОТА И БРУКА!

[Лепи Бора]

Ево на јутубе кога интересује:

Krunisanje Kralja Petra I Karadjordjevica (1904) ceo film - Jugoslovenska kinoteka

Оданде:

Крунисање Краља Петра I Карађорђевића и путовање кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију. Филм су реализовали 1904. године Арнолд Мјур Вилсон и Френк Сторм Мотершо. Оригиналну копију овог филма и део негатива откупио је 1937. године у Енглеској југословенски дипломата и књижевник Војислав Јовановић-Марамбо и донео у Београд. Југословенска кинотека је 1950. године откупила права коришћења филма. Оригинални материјал је Јовановић завештао Патријаршији Српске православне цркве у Београду. Године 1993. Југословенска кинотека је преузела од Патријаршије Српске православне цркве целокупан материјал филма. Године 1995. су започети радови на рестаурацији оригинала у сарадњи са Кинотеком града Болоње у Италији. Рестаурација филма је завршена 2003. године.

Филм је интересантан по много ствари, не само по Помазнику Краљу Петру. Интересантне су и ношње народа у то време. Као и једноставност и скромност самог Чина. То је 25.000 км од данашњих мегало-мајмунских стандарда.

[Лепи Бора]

Да видимо укратко, какав би Краљ Србији требао?

Ако се изузму Карађорђевићи, обреновићи, па и црногорски Петровићи (сви они су или чуда правили, или пропали - римокатолици, масони, секташи...). Остају нам за узоре Немањићи и Лазаревићи.

Да дамо и кратку слику њихових Краљевања.

Срби су (као потомци Илира) имали изузетно развијену Племенску организацију. То је старим Српским Краљевима била посебност у односу и на Византију и на Бугарску (добрим делом...). Па су наше Српске Краљевине имале зато донекле другачије устројену власт.

Огромна већина Срба је живела у Племенима, Братствима и Задругама (више браће са породицама у једној кући, под влашћу једног Домаћина). Тај се систем највише одржао (за видети) код исламизованих срба, шиптара и муслимана, али има га и међу Православнима (ЈАКО ретко, али до скоро било...).

Тако да класичног западњачког односа кмет-властелин, у Србији није НИКАДА било. Није га било ни у Византији, па су суровости и бестијалности таквог "феудализма" Православнима у Православним Краљевинама биле НЕПОЗНАТЕ!

Зато је однос кмет-властелин, овде био првенствено однос Ратник-радник. А само изузетно, ка становништву које није имало Племенског поретка и кохезије, владали су до некле суровији облици власти (да не командује рођак, већ управник, исл...).

Други изузетно важан аспект Српских старих Краљевина је био изузетно Православан однос ка: болеснима, сиротињи, невољнима, гладнима, бескућнима и онима који нису имали никога да се стара о њима у старости.

Зато су стари Српски Краљеви изузетна средства трошили на подизање и издржавање бројних Манастира, где је на десетине хиљада искушеника, имало стан, храну и бригу, о трошку заједнице. Тако су апсолутно испуњавали Господње речи о бризи за ближњега. А то би био и неки рецепт за оне који и данас траже социјалну правду за народ, у разним безбожним и зликовачким "системима", попут комунизма, демократије, социјализма и разних сличних бесмислица.

Мора се и нагласити лични пример и скромност Немањића и Лазаревића. Постоје бројни записи о томе, како су сви они били лично скромни, али нескромни у помоћи угроженима - ту су били веома издашни.

Зато је важно рећи, да неки нови Српски Краљ, ни за ЈОТУ не сме скренути са линије коју су зацртали Славни и Свети Немањићи и Лазаревићи. Јер свако такво скретање (не и извесно прилагођавање времену), би било (кад тад) погубно по Српску државу и заједницу.

Јер је у најдубљим нивоима подсвести нашег националног бића, урезано да Србија мора бити мајка свакоме, а никоме маћеха. Земља Слободних људи (не и беспосличара и слободе за лудирања). Земља где су Краљеви ПРИМЕРИ и УЗОРИ, Искрених, дубоко Побожних и Скромних, која ни за ЈОТУ неће одступити од Бога, па по цену живота.

Узевши у обзир, да неких наследника Немањића и Лазаревића нема, а да су ови остали ван свих мерила. Мислим да мора доћи време, да Србија изабере себи Краља, међу Народним вођама, али који испуњавају бар минимум Моралних Принципа Православља. Јер је буквално немогуће направити неку пожељну и стабилну Србију, на ичем другом сем на нашој традицији и Вери.

Па нпр. прављење Србије на западном монархизму, који је буквално те народе УНИШТИО и учинио их поклоницима сатане, је овде немогуће! Неће ни један Србин прихватити краља, који је изнад и Бога и Народа, нити ће прихватити да је само коњ у нечијој штали, да је малтене генетски нижа врста људи, исл.

А о републикама, комунизмима и демократијама, мислим да је излишно и причати. Такви блесави системи су добри, само ако се Србија под њима, креће у правцу Српске Традиционалне Краљевине, а другачије су пут у пропаст.

Наравно да је непријатељ учинио СВЕ што је могао (и не могао), да Србима ОГАДИ и Немањиће и Лазаревиће (средњи век, исл...), али наша Православна Црква чува унутар себе Истину о тим, по Србе изузетно значајним догађајима, који чине нашу Свету традицију.

[Лепи Бора]

Двоумио сам се дал да о овоме пишем у "Само Слога Србина Спасава", или овде. Вероватно је све једно...

Како вредновати нечије Српство, рецимо баш за Краља?
Ево неких момената, како их ја видим.

Да упоредимо Бранка Китановића, Стаљина, југословенског престолонаследника александра, оног александра петровића (доктора из канаде, са теме "Милослав одговара...").

Шта те људе разликује и колико је њихово Српство и Русовство?

Покојни Бранко Китановић је био комуниста, са свим могућим комунизмом који постоји. Али, није било ШАНСЕ да напише нешто против НАРОДА! Волео је свој (и друге) Народе и све што је писао, било је у правцу љубави ка Народу, наравно онако како је он љубав схватао (комунистички). Видео је да је демократија = сатанизам и ту није давао попуста НИКОМ, а комунизам СССР-а је схватао као јединог реалног противника сатанизму. Говорити о личној матерјалној користи код Бранка, није потребно.
Мало му дато, а пуно је ДАО!

Стаљин, се од 1930+ определио да се бори за Народе СССР-а, јер је видео у какву клопку је Народ дошао од стране демократског запада. Понашао се као неки комунистички "монах" и буквално цео свој лични живот подредио Народима СССР-а! Довољан детаљ би био, како није своју децу ЗАШТИТИО и чувао од рата! Значи непоштедни БОРАЦ за Народ! А опет његово схватање добра и начини, наравно да су упитни. Личну матерјалну корист Стаљин од свега тога није КОРИСТИО, нити га је то интересовало.
Мало му дато, а пуно је ДАО!

Престолонаследник југославије аца и његова борба за Српски Народ? Мислим да је и само питање смешно његовим поклоницима...
Он се издигао изнад Народа целом својом (крупном) појавом и "бори" се за неке "вредности" "мистичног" типа од којих Народ има само штете. Незарадивши ни динара својим радом, башкари се као ЦАР и то по имовини, које се његов отац одрекао, оног момента када је свргнуо владу КЈ и дао је титу у прћију.
Много добио и не да НИШТА!

Доктор александар петровић из канаде, који тако лепо одбрани уништитеље Драже и уништаваоце Срба свих боја. Колико је његово Српство? Издигао се изнад Народа у неке "облаке" и одатле повраћа по целом Српству. Брани опет неку "мистичну" истину и сваљује кривицу на Српски Народ. А зашто то ради? Зато јер брбљивац глупости, не би за такав "рад" нигде (сем међ непријатељима Српства) добио ни трафику на управу, а камо ли титулу Доктора и Зналца. Евентуално би могао да добије батине за то, на неком тамнијем месту. Овако њему фино, титула, довољно пара, поштовање и гламур. А Срби, ма то су простаци који се не разумеју у мистичне висине...
Мало добио, много дао, али лошег!

Значи, Љубав ка Народу, лицемерност и корист, су важни показатељи нечије ПЛЕМЕНИТОСТИ. А племенитост је обавезна ставка неког Српског Краља.

Неб требало да шкоди...

[Лепи Бора]

Морам наравно и да појасним горњи пост (јер подразумевати нешто није препоручљиво...).

Имамо дакле 2. личности комунистичке орјентације (Бранко и Стаљин) и 2. демократске орјентације (аца и канадо-аца). Какви су они ако их поредимо по Православном "метру".

Сва четворица нису Православци, а при томе:
- Стаљин и Бранко нису то јавно, али у делима их води љубав ка Народу.
- Аца и канадо-аца, нису то ТАЈНО. Јер очигледно им је "мистика" на првом месту у животу. Док их у делима води себичлук, а "православни" су само лицемерно - фарисејски. Народ је ту буквално само као жртвена стока за "високе" идеале.

А знамо да Бог најмање Воли лицемере (фарисеје), који су лицемерно уз Њега, али само да би САКРИЛИ свој себичлук и мржњу.
Са друге стране Бог Воли добра дела, јер Је Сам Добро. А блудних синова има много (сви смо на неки начин...).

Зато и питање дал бити уз Стаљина и Бранка, или уз аце, је врло лако. Јер бити уз лицемере је апсолутно анти Православно!

Колико пак Стаљин и Бранко мрзе Бога, тешко је рећи ако се боре за Божје Народе, а против зла! Ко може завирити у њихове душе и видети дал Верују, или не? Само Бог. Или ко да их осуди као богоборне? Могу се само осудити конкретна недела, а то није никада упитно.

Наравно да је ово имагинарна расправа, али тако је то у животу увек. Никада живот не даје чисте изборе (ретко...), где се јасно види како се треба определити. Лако би било да се бира директно између Бога и сатане, али никада то није баш видно, ни лако. Зато јер Бог неће да силом подчињава људе, већ да га Љубављу Препознамо, а сатана ће сто овчјих кожа набити на се, да се не би лако препознао.

Другим (Првим) речима (не баш тачно цитирано):
"По плоду (делима) се дрво познаје, не по листу (спољашњости)."
и
"Многи ће говорити: Ја сам Христос - немојте им веровати."
и
"Ко напоји ове моје мале само чашом воде, у Име Моје (Правде, Љубави и Истине), заиста му неће Плата пропасти."
и
"Ко саблазни и одбије од Мене, ове мале, боље да се није родио."

Наравно да нисам ово све "скоцкао" како треба, али има их који јесу. То су рецимо Свети Николај Велимировић и многи други.

На крају ово само служи томе, да разобличи лудачку идеологију демократије, која одбацује СВА дела комунизма и СВЕ комунисте, а због своје "надмоћне" идеологије - идеологије која је и ПОРОДИЛА Христоубиство, Царо и Краљо убиство, Богоборство, секташења, сатанизам (данашњих облика), па и бољшевизам, фашизам, расизам и комунизам.

А одбацује све ђутуре, наравно зато, јер тако одбацује тежњу неких комуниста на Покајање и повратак Православљу, кроз повратак (прво) Православним Вредностима.

Веза са темом је у томе, да прво опомене људе, да неће сатана тако лако дозволити долазак Српског Краља, већ да ће потурати лажњаке. Као и да треба добро пазити, чему треба човек да се приклања, јер не једе се све што лети. Али не једе се ни све што хода...