Оцена Теме:
  • 5 Гласов(а) - 4.2 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Шта би било да је победио Дража?
#1

Шта би било да је победио Дража?
Србија би била два пута већа него данас и имала би око 20 милиона становника
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Опширније:
http://www.pogledi.rs/%D1%88%D1%82%D0%B0...%B6%D0%B0/

Питање за читаоце:
Да ли би требало написати и једну књигу на ову тему?
Одговори
#2

Апсолутно мислим да би требало !

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"[/size]
Одговори
#3

Да, ваљало би да се напише свакако.
Одговори
#4

Да се Дражин барјак вије не би било Албаније и била би Равна гора на три јужна српска мора. Smile
Шалу на страну, вероватно би дошло до неке врсте конфедерације (или неке чвршће везе) са Грчком у циљу одбране од турског империјализма, тим пре што нам је и краљица била Гркиња. Тако да би се и на тај начин вратили на јужне Душанове границе, чак нешто и проширене.
Одговори
#5

(01-10-2016, 07:26 PM)Вукашин Петковић Пише:  Да се Дражин барјак вије не би било Албаније и била би Равна гора на три јужна српска мора. Smile
Шалу на страну, вероватно би дошло до неке врсте конфедерације (или неке чвршће везе) са Грчком у циљу одбране од турског империјализма, тим пре што нам је и краљица била Гркиња. Тако да би се и на тај начин вратили на јужне Душанове границе, чак нешто и проширене.
Могуће, јер је то у ствари и било потписано 1942, унија са Грчком.
Одговори
#6

Наравно да би требало написати књигу на ову тему. Поготово због тога што би то био искорак у неку врсту пројектоване прошлости, која нам се није догодила. Међутим, све књиге тог типа пишу се због будућности. Самим тим, то су пре свега идеолошке, па тек онда научне књиге. Али није нужно да једно друго искључује. Све зависи од аутора, али у таква дела се улази са огромним знањем" на леђима".
На пример, мени би тема Нато- а била једна од кључних. Сигуран сам да би краљ и војска која би била под главним утицајем Драже и његових официра из рата , инсистирали на неком савезу сличном Малој Антанти. Пошто чланице не би могле да буду Чехословачка и Румунија, тражили би друго решење. Питање је да ли би то била Грчка. Можда баш Турска.Кључна питања била би везана за однос према земљама Варшавског уговора и, на унутрашњем плану, питање Хрвата.
У складу са овим проблемима и са елитом која би била на власти, а коју би одреда чинили либерали или либералисти ( како волим да зовем 19- овне либерале), кретало би се унутрашњо уређење и спољна политика.
Одговори
#7

У НАТО-у бисмо били сигурно да је победа извојевана у оној фази када је дошао Мекдауел.
Ако би победа било извојевана раније, онда вероватно би, јер је и Грчка ушла.
Опет, да су Западни савезници кренули много раније, и да нису давали онолико помоћи СССР-у, тј. да Црвена армија није могла да окупира источну Европу, потребе за улазак у НАТО не би било. Можда не би ни био створен.
Одговори
#8

Добро запажање брате Бенито, једино што ипак сматрам да питање НАТО чланства није кључно, тим пре што су и Турска и Грчка од 1952. чланице овог савеза, те нема уопште дилеме да то и Србија (Југославија) не би била. Треба се само сетити да је предратна Југославија била један од водећих бастиона антикомунизма у Европи, а када се томе дода Дражина наклоност према Америци (не само као најјачем западном савезнику већ и њеном политичком - демократском - уређењу) онда ствари постају више него јасне. Додајмо још и биполарни карактер света - мало је ту опција за неку Дражину веријанту "несврстаних". То не само да би било необично у датим околностима, већ и немогуће јер би тада Краљевина Југославија природно била најборбенији чувар капитализма и демократије (вероватно у невероватној мери потпомогнута војно и логистички, као Израел, можда и више) на граници према Империји зла и њеним сателитима.

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Одговори
#9

да, тако је била помогнута и после 1918, због опасности од комунизма, уједно и Немаца, и у ствари зато је имала девет фабрика авиона.
Одговори
#10

Морам обојици да дам критику. Да вас не ценим, не би ни улазио у дискусију.
Главни политички бекраунд краља Петра Другог, Драже и његових четника, политичара који су били у грађанским странкама ( чак и код Збора) било је наслеђе Првог светског рата, Цера, Колубаре, Албанске Голготе и Кајмакчалана. Победа у ДСР би код њих само потврдила то гледиште. А персонификација тог наслеђа била је личност краља Александра. Они би аутоматски поновили његове или сличне потезе.
Дакле, нема ту несврстаности, него државотворности. Не кажем да не би ушли у НАТО, али тек, можда, крајем педесетих година. Уосталом, НАТО је основан 49 године, а по вама би они ушли пре Американаца. Да не говоримо о искуствима краља и српских политичара са Енглезима током рата.
Самарџић и Феликс са једне и моја маленкост са друге стране, нисмо сагласни у једној ствари која је кључна што се тиче српског питања у оквиру Југославије након рата. То питање гласи : да ли се Југославија бранила од " најезде дивљих хорди са истока" или од колонизације коју је САД извршила на читаву Европу? Имамо различите одговоре на то питање и на тај начин их и умећемо нашим прецима.
Међутим, сигуран сам у своје мишљење, јер добро познајем тај начин размишљања који потиче још од краја 19 века и у самом карактеру се није мењао. Они су суверенитет државе стављали на прво место, а све друго је било далеко испод. Због тога они би суверенитет бранили и од црвених и од савезника, па били они и омиљени Американци. Тачно је да би већ у следећој генерацији политичара било другачије, али да се не понављамо. Исти разговор смо имали на теми о Де Голу. Мислим да би ситуација око Срба била слична, као и са Французима, ако не и радикалнија.
ПС Рекао сам да је за овакву књигу потребно велико знање. Сетимо се само неколико револуционарних одлука које су титоисти прогласили законима: забрана народу да прави куће од земље, укидање држања коза и увођење трошарине ( скривеног пдв који се наплаћује на било коју робу која је произведена, без обзира да ли је пуштена у промет). ... Да не говоримо о аграрној реформи. Дакле, зар неко мисли да би наши донели било какву од оваквих одлука одмах после рата. А овакве титоистичке умотворине су масакрирале српског сељака и извукле тепих испод српске државности.
Одговори
#11

Занимљива тема, свакако и за једну књигу или књижицу али то онда свакако не би била књига са научним тезама јер неука и индуктивно и дедуктивно не бави се прогнозама "шта би било кад би било".

Типичан пример за такво нешто је овај део за спорт и фудбал из текста. То су пука нагађања.

Али кажем занимљива тема.
Одговори
#12

https://www.youtube.com/watch?v=qCCV4YHihd8
Морам да признам да бих у овом случају навијао за Кокарду.
Уз претпоставку да су партизани потпуно уништени на Сутјесци(вероватно би прочли као четници на Зеленгори) Дража би одма могао да напада остале противнике уз помоћ савезника.
Господине Самарџићу да ли мислите да би следећи противник биле усташе јер је тада у Србији још важило 100/1?
Београд би вероватно био раније ослобођен.
Сигурно би већи број усташа покушао да бежи из земље.
Вероватно би свима било суђено.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#13

(01-10-2016, 10:02 PM)Бенито Пише:  Морам обојици да дам критику. Да вас не ценим, не би ни улазио у дискусију.
Главни политички бекраунд краља Петра Другог, Драже и његових четника, политичара који су били у грађанским странкама ( чак и код Збора) било је наслеђе Првог светског рата, Цера, Колубаре, Албанске Голготе и Кајмакчалана. Победа у ДСР би код њих само потврдила то гледиште. А персонификација тог наслеђа била је личност краља Александра. Они би аутоматски поновили његове или сличне потезе.
Дакле, нема ту несврстаности, него државотворности. Не кажем да не би ушли у НАТО, али тек, можда, крајем педесетих година. Уосталом, НАТО је основан 49 године, а по вама би они ушли пре Американаца. Да не говоримо о искуствима краља и српских политичара са Енглезима током рата.
Самарџић и Феликс са једне и моја маленкост са друге стране, нисмо сагласни у једној ствари која је кључна што се тиче српског питања у оквиру Југославије након рата. То питање гласи : да ли се Југославија бранила од " најезде дивљих хорди са истока" или од колонизације коју је САД извршила на читаву Европу? Имамо различите одговоре на то питање и на тај начин их и умећемо нашим прецима.
Међутим, сигуран сам у своје мишљење, јер добро познајем тај начин размишљања који потиче још од краја 19 века и у самом карактеру се није мењао. Они су суверенитет државе стављали на прво место, а све друго је било далеко испод. Због тога они би суверенитет бранили и од црвених и од савезника, па били они и омиљени Американци. Тачно је да би већ у следећој генерацији политичара било другачије, али да се не понављамо. Исти разговор смо имали на теми о Де Голу. Мислим да би ситуација око Срба била слична, као и са Французима, ако не и радикалнија.
ПС Рекао сам да је за овакву књигу потребно велико знање. Сетимо се само неколико револуционарних одлука које су титоисти прогласили законима: забрана народу да прави куће од земље, укидање држања коза и увођење трошарине ( скривеног пдв који се наплаћује на било коју робу која је произведена, без обзира да ли је пуштена у промет). ... Да не говоримо о аграрној реформи. Дакле, зар неко мисли да би наши донели било какву од оваквих одлука одмах после рата. А овакве титоистичке умотворине су масакрирале српског сељака и извукле тепих испод српске државности.
Да, има резона, државотворност је свакако била у првом плану. Сигорно би се бранила са обе стране. И без обзира на НАТО. Али у вези НАТО остајем при ономе око датума: Да је победа дошла тек с Мекдауелом, Амери би одмах били ту и логично је да би држава ушла у НАТО.
Одговори
#14

(01-10-2016, 10:08 PM)Мргуд Пише:  Занимљива тема, свакако и за једну књигу или књижицу али то онда свакако не би била књига са научним тезама јер неука и индуктивно и дедуктивно не бави се прогнозама "шта би било кад би било".

Типичан пример за такво нешто је овај део за спорт и фудбал из текста. То су пука нагађања.

Али кажем занимљива тема.
Зашто би то било нагађање? Економски снажне и при томе правно уређене државе имају веће резултате у спорту. Дакле, колико би држава била јача, толико би имала више медаља.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним