Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Статус Југословенске војске у Другом светском рату
#1

Под овим насловом објављен је занимљив чланак на сајту ''Савремена историја'':
http://savremenaistorija.com/?p=2170

У ствари, наслов је мало другачији:
NAUČNO O NENAUČNOM – Status Vojske Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu

Чланак није потписан, али ово је сајт државних историчара, који су начинили битан корак напред, јер пишу:

Kao takva, jedino ona, ima legitimnost i u odredbama međunarodnog opšteg i ratnog prava, od ustanovljenja međunarodne zajednice država. Prema odredbama tog prava, samo su ratna dejstva državne vojske, na teritoriji te države – legitimna i međunarodno priznata. Bilo da se vodi protiv napadača na državu, spolja ili iznutra. Samo rezultati ratnog dejstva legitimne države u odbrani teritorije i društveno-političkih sistema utvrđenog Ustavom, imaju priznanje međunarodne zajednice. Ukoliko paravojne snage nadvladaju legitimne snage, međunarodno pravo čak predviđa oružanu intervenciju koalicionih snaga Zajednice, sa ciljem odbrane legitimne države.

Дакле, то је тако и ту нема шта да се додаје или одузима.
Барем не би требало.
Међутим, следећа два пасуса очигледно се односе на моје књиге:

Istorija ne poznaje društvene sisteme i ideologije. Ona zna samo za gole – istorijske činjenice. Najveći neprijatelji Istorije i istoričara su – političke Ideologije i ideolozi. To se najbolje pokazalo, a i danas pokazuje u slučaju Kraljevine Jugoslavije i njene Vojske. Posebno je veliki, propagandni i politički rat, vođen oko pitanja mesta i uloge Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Ne samo u Jugoslaviji, već i kod saveznika.
Zato i ne čude pisanija nekih istoriografa i „istoriografa“ koji pišu o „istoriji četničkog pokreta“ u Drugom ratu. A unutra vojna dokumenta Vojske, izmešana sa dokumentima Ravnogorskog pokreta. A sve se podvodi pod – četnički ili Ravnogorski pokret. Ne naučno i – netačno. Četnički pokret u Drugom velikom ratu – nije ni postojao. Do kraja Prvog velikog rata – tačno. Sa svetlom i junačkom istorijom u balkanskim i Prvom velikom ratu. Ali, pravno, od svog nastanka on je – paravojni. Poznato je, da pod pritiskom velikih sila, Kraljevina Srbija i zvanično zabranjuje ovaj pokret i „sprečava“ upade u Osmanlijsko carstvo (Kosmet, Stara Srbija tj. Makedonija..). Između Prvog i Drugog velikog rata postoji udruženje, sa širokom mrežom odbora, ali samo kao odraz patriotske tradicije, sa ciljem jačanja srpskog patriotizma.

Другим речима, аутор ме сматра идеологом, и то четничким идеологом, зато што користим термин четнички покрет (поред термина ЈВ, чешће, и ЈВуО, ређе, што се овде не помиње). Можда и из неких других разлога, не знам. Док себе сматра научником, што је ОК кад су они у питању, јер сви они су научници (чак и кад не знају да се не пише ''не научно'', већ ''ненаучно'').

Какогод, мислим да наведена два пасуса не стоје, као и да још неке ствари кваре утисак с почетка овог чланка. Нпр:

15. novembar 1941. (Preformacija vojnočetničkih jedinica u operativne) Na osnovu Ukaza Vrhovnog komandanta Nj.V.Kralja Petra II, komandant Jugoslovenske oružane sile na okupiranoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije, naredbom iz naziva jedinica briše se naziv (prefiks) „četnički“. [Razlog je što je snaga jedinica prevazišla četnički oblik vođenja borbe prema Varijanti 5, Ratnog plana R-41. One su sposobne da izvode taktička, viša taktička i operativno-taktička dejstva.kom.ŽRP]

Не знамо који је био разлог за укидање Четничке команде Југословенске војске, али наведено 100% није био разлог, јер је остао четнички облик вођења борбе. Аутор меша формацијске и стратешке појмове, тј. војска је војска и кад води герилски рат, а паравојска је паравојска и кад води фронтални рат. Такође, аутор губи из вида да је Дражино животно дело био управо герилски рат, које је он звао ''четничка војна''.
Може бити да је разлог брисања префиска ''четнички'' био дистанцирање од Пећанца, али извесно је да је Дража и даље користио тај термин и наравно да је до краја водио четнички/герилски рат.

Даље, аутор каже:

Ravnogorski pokret je opšte jugoslovenska, patriotska, otadžbinska, organizacija.

Ово је најслабији део чланка, јер РП уопште није био организација, већ је био колоквијални назив. Опширније:
Шта је то Равногорски покрет:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-sta-j...ski-pokret

Укратко, постојала су два државна печата: на првом је писало Четнички одреди ЈВ и тај печат је имао мртвачку главу; а на другом је писало ЈВ или ЈВуО. И када су први печати укинути, рат је био четнички, тако да се формално-правно може говорити и о Четничком покрету и о Југословенској војсци, а не о Равногорском покрету и о ЈВуО када се не нагласи да је ЈВуО само део ЈВ. Други државни историчари чине и једно и друго, па је боље да аутор овог чланка поприча са својим колегама, уместо са мном.
Одговори
#2

Из Службених новина
[Слика: 10547765_940442552637916_7029759276550296413_o.jpg]
Одговори
#3

У животу нијесам срео ниједног четника који је тврдио да је "југословенски војник" а не СРПСКИ ЧЕТНИК. А имао сам прилике да упознам и попричам са четницима из разни крајева, обичним војницима, подофицирима и официрима.
Одговори
#4

(22-07-2014, 11:46 PM)мунгос Пише:  У животу нијесам срео ниједног четника који је тврдио да је "југословенски војник" а не СРПСКИ ЧЕТНИК. А имао сам прилике да упознам и попричам са четницима из разни крајева, обичним војницима, подофицирима и официрима.

Наравно. Али име "четник" је укаљано Пећанцима и другима, тако да их је народ називао Равногорци или Дражиновци, ради разлике. И сам Дража је изразио жаљење током суђења што је славни назив четник укаљан. И тај назив никад неће добити заслужено значење какво је имао пре Другог рата.
Одговори
#5

Поред незаобилазних наводника које научници са ИСИ редовно користе када говоре о Самарџићу и невештој примедби о употреби термина ЈВуО, ЧЕТНИЦИ и РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ, ипак морам да признам да је текст у целини добар.
Само, било би добро, кад се већ баве терминима, да коначно убеде онога ко их плаћа, а то је ваљда држава Србија, да примора СУБНОР да промени име (јер зна се да их је немогуће укинути).
Одговори
#6

(22-07-2014, 11:46 PM)мунгос Пише:  У животу нијесам срео ниједног четника који је тврдио да је "југословенски војник" а не СРПСКИ ЧЕТНИК. А имао сам прилике да упознам и попричам са четницима из разни крајева, обичним војницима, подофицирима и официрима.
Сви четници припадници Удружења КЈВуО су то говорили, како они у емигарцији, тако и ону у БГ, др Огњан Адум и други.
Али то није важно са формално-правне стране, то је питање име или надимак. Важно је шта је било на печату: јел државно или партијско...
Одговори
#7

(22-07-2014, 11:57 PM)Сипуљац Пише:  Поред незаобилазних наводника које научници са ИСИ редовно користе када говоре о Самарџићу и невештој примедби о употреби термина ЈВуО, ЧЕТНИЦИ и РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ, ипак морам да признам да је текст у целини добар.
Само, било би добро, кад се већ баве терминима, да коначно убеде онога ко их плаћа, а то је ваљда држава Србија, да примора СУБНОР да промени име (јер зна се да их је немогуће укинути).
Да, у целини је добар.
Неће натерати Субнор, али барем кад би њихове колеге користиле праву терминологију, а не Равногорски покрет. И наравно не НОВ без наводника...
Одговори
#8

У врло исцрпној инструкцији, коју под бр. 166/61. од 18. јула
1961. године, претседник Удружења бораца КЈВ «Дража Миха-
иловић», упућује свим својим подређеним органима и секција-
ма, а под отсеком 1/6. — «Васпитање чланова у идеолошком сми-
слу», каже:
«Није на високом степену. Зато се догађају чести неспора-
зуми и несугласице. Претседник констатује, да још увек из-
вестан број чланова не познаје наша равногорска идеолош-
ка стремљења и разлику између национално-политичке уло-
ге Равногорског народног покрета са једне — у последњем
рату — и «четништва» из прошлости са друге стране, које
претставља наставак наших српских традиција. У емиграци-
ји четништво je вештачки створено у некакав покрет, који
као да je стајао упоредо са Југословенском војском у отаџби-
ни.
У вези с овим претседник констатује, да се je на овом пољу
— у расчлањивању ова два појма — са наше стране мало у-
чинило за последњих десет година...»
Тако претседник констатује. И он je заиста имао право, кад je
тако «констатовао» ако сматра ону «нашу страну» делом своје
активности. Међутим, да je он прочитао предавања одржана у
току 1957, 1958. и 1959. на Равногорском народном универзитету
у Чикагу, од којих je читава серија објављена у «Равногорској
библиотеци» бр. 1-4, дошао би до сазнања сасвим супротних сво-
јим «констатацијама», јер je однос Равногорство-Четништво, у
интерпретацији Равногорског комитета за Америку, расправље-
но на строго научан начин, тако да у том смислу нису требале
никакве инструкције специјалне природе, већ се на скелету и-
деја изнешених у овим предавањима могла да изгради читава и-
деолошка структура и то најнаучније «надградње», да се послу-
жим језиком научних социјалиста. Међутим, ако претседник У-
дружења сматра, што се може да изведе из тона и «констатаци-
ја» да ће он расчистити појмове Равногорство-Четништво, сто-
јећи на платформи, «да je четништво (као некакав покрет) ста-
јало упоредо с Југословенском војском у Отаџбини», онда он до
расчишћених појмова никада доћи неће, и то из простог разлога,
што je Четништво било, онакво какво je било, стварност, док je
Југословенска војска у Отаџбини била фикција,
а основна иде-
ја уграђена у темеље Удружења, je далеко негативнија од оних
мисли које су у емиграцији од Четништва «вештачки створиле
некакав покрет...», што исто тако стоји у складу с претседни-
ковим «констатацијама», које у себи не садрже ништа матери-
јално осмишљеног осим празне реторике, којом се негира узаја-
мност чињеница Четништво-Равногорство.
Кад би људи били начисто с појмовима, све би се несугласице
лакше избегавале, а доследност идеолога била комплетнија. И-
деолошки се не може Четништво подређивати Равногорству, већ
се последње има да схвати као филозофија или национално-по-
литичка функција претходног, која маколико била критички о-
сматрана или интелектуалистички брањена, изазиваће «неспо-
разуме и несугласице», јер се Четништво може да тумачи само
национално-патриотским језиком, док се експериментација с
ЈВУО не може да прими као експликативна метода којом се мо-
же да правда афирмација једног или другог.

Вукашин Перовић, Енциклопедиски и политички коментар "Геносида": прва четничка енциклопедија, Књига 1. св.3, стр. 230-231.

(22-07-2014, 11:55 PM)Романија1 Пише:  Наравно. Али име "четник" је укаљано Пећанцима и другима, тако да их је народ називао Равногорци или Дражиновци, ради разлике. И сам Дража је изразио жаљење током суђења што је славни назив четник укаљан. И тај назив никад неће добити заслужено значење какво је имао пре Другог рата.

Дражиновци је било име само за Србију. Тако четнике ниђе више нико није звао.
И то ко их је звао Дражинивци, не "народ" него дио народа који им није био наклоњен.

Тај назив је увијек имао само једно значење. А назив сам по себи не значи ништа. Значи само онолико какав је онај који га носи. Моји су били четници и борци од устанка 1941. год. па до краја рата, а неки боме и посље рата.
И пази то, да нагласим, носили су браде! ШокКреза

Ако, велиш, укаљао га је Пећанац. Добро, ето Дража није пропустио прилику да скрати Пећанца за главу, те је тиме ваљда "освјетлао образ четницима"? Титу наравно не да није ликвидирао, него је спријечио да га се ликвидира, а то је ваљда исто јако похвално? Што га је помиловаше на суђењу због тога, или му то бар узеше као "олакшавајућу околност"?

И шта је Дража, неки врховни непогрешиви суд? Па Дража је направио више грешака него можда иједан герилски ђенерал у историји ратовања. Мислим да му ни на стрељању ништа није било јасно.

(22-07-2014, 11:58 PM)Милослав Самарџић Пише:  Сви четници припадници Удружења КЈВуО су то говорили, како они у емигарцији, тако и ону у БГ, др Огњан Адум и други.
Али то није важно са формално-правне стране, то је питање име или надимак. Важно је шта је било на печату: јел државно или партијско...

Удружења је било пуно. Нека су била српска, а нека југословенска (без иједног југословена???).
ЈВУО је само била фикција, политички трик, празна дупља, један назив који је вриједио док је требао онима издајницима у Лондону. Краљ је признао Тита и његову ЈВУО.
Одговори
#9

(23-07-2014, 07:01 AM)мунгос Пише:  Титу наравно не да није ликвидирао, него је спријечио да га се ликвидира, а то је ваљда исто јако похвално?

И шта је Дража, неки врховни непогрешиви суд? Па Дража је направио више грешака него можда иједан герилски ђенерал у историји ратовања. Мислим да му ни на стрељању ништа није било јасно.

Наравно да је похвално, то говори какав је човек био! Покушај да разумеш речи као што су ЧАСТ и ДАТА РЕЧ. Друга је ствар шта би било боље са историјске дистанце.
Овај други пасус је недостојан коментара, то само говори да је теби пријатељу мало шта јасно од свега што си прочитао.
Жив ти мени био 100 година.
Одговори
#10

Равногорски народни универзитет у Чикагу - да није то др Шијачки?
Одговори
#11

Нијесам сигуран. Погледаћу неку литературу чим уватим времена. Шијачки је био строго југословенског правца, тако да не вјерујем.
Вјероватно је ријеч о људима само српски опредјељенима.

Нашао сам ово:

Равногорски народни покрет: прилози идеолошко-историјског развитка Равногорског народног покрета, Драган М. Сотировић, Равногорска библиотека 1950.

Али Перовић наводи 1957., 1958. и 1959. годину. Хм, не могу ништа наћи од тога, али видићемо.
Српска народна одбрана је имала велику библиотеку српске и четничке литературе, али је то све разграбљено осамдесетих година и пропало, тј. завршило у кућним библиотекама "велики Срба" појединаца, да се похвале колко књига имају иако их не читају нити их то интересује.
Жалост.

(23-07-2014, 04:44 PM)Сипуљац Пише:  Наравно да је похвално, то говори какав је човек био! Покушај да разумеш речи као што су ЧАСТ и ДАТА РЕЧ. Друга је ствар шта би било боље са историјске дистанце.
Овај други пасус је недостојан коментара, то само говори да је теби пријатељу мало шта јасно од свега што си прочитао.
Жив ти мени био 100 година.

Част не иде нечасном, нити се даје ријеч ономе ко не држи до ријечи. Дража то изгледа није знао разликовати.
Са сваке дистанце је то било погрешно. Нема ту никаквога оправдања. У рату се зна се шта се ради, а ту нема мјеста финоћи и будаластим и лакомисленим дјелима. То се прескупо плаћа.
Одговори
#12

Цитат:Калафатовић је за ту дужност одредио бившег министра иностраних послова Александара Цинцар-Марковића и дивизијског генерала Радивоја Јанковић да преговарају са силама Осовине. Силе Осовине су то одбиле и захтевале су да Краљевине Југославија потпише безусловну капитулацију. Капитулација је потписана у Београду 17. априла. Са строго правне тачке гледишта, капитулација југословенске војске је била нелегитимна, пошто је Калафатовић од Симовића добио овлашћење да само преговара о примирју и он као ратни заробљеник није имао право да иступа у име југословенске државе или војске.[3]

Цитат са Викепедије, извор: Јозо Томашевић.
Пошто "научници" сматрају ово објективним радом и највише цитирају ово дело, да ли то значи да сами оспоравају и тезу о капитулацији КЈ?
Одговори
#13

(05-12-2019, 05:15 PM)ХраброСрце Пише:  
Цитат:Калафатовић је за ту дужност одредио бившег министра иностраних послова Александара Цинцар-Марковића и дивизијског генерала Радивоја Јанковић да преговарају са силама Осовине. Силе Осовине су то одбиле и захтевале су да Краљевине Југославија потпише безусловну капитулацију. Капитулација је потписана у Београду 17. априла. Са строго правне тачке гледишта, капитулација југословенске војске је била нелегитимна, пошто је Калафатовић од Симовића добио овлашћење да само преговара о примирју и он као ратни заробљеник није имао право да иступа у име југословенске државе или војске.[3]

Цитат са Викепедије, извор: Јозо Томашевић.
Пошто "научници" сматрају ово објективним радом и највише цитирају ово дело, да ли то значи да сами оспоравају и тезу о капитулацији КЈ?
Не оспоравају... Јозу цитирају селективно.
Одговори
#14

Да, оно што иде на њихову воденицу. Да ли се у уџбеницима ОиСШ још учи о капитулације априла 41'?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним