21-07-2014, 06:45 PM
Под овим насловом објављен је занимљив чланак на сајту ''Савремена историја'':
http://savremenaistorija.com/?p=2170
У ствари, наслов је мало другачији:
NAUČNO O NENAUČNOM – Status Vojske Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu
Чланак није потписан, али ово је сајт државних историчара, који су начинили битан корак напред, јер пишу:
Kao takva, jedino ona, ima legitimnost i u odredbama međunarodnog opšteg i ratnog prava, od ustanovljenja međunarodne zajednice država. Prema odredbama tog prava, samo su ratna dejstva državne vojske, na teritoriji te države – legitimna i međunarodno priznata. Bilo da se vodi protiv napadača na državu, spolja ili iznutra. Samo rezultati ratnog dejstva legitimne države u odbrani teritorije i društveno-političkih sistema utvrđenog Ustavom, imaju priznanje međunarodne zajednice. Ukoliko paravojne snage nadvladaju legitimne snage, međunarodno pravo čak predviđa oružanu intervenciju koalicionih snaga Zajednice, sa ciljem odbrane legitimne države.
Дакле, то је тако и ту нема шта да се додаје или одузима.
Барем не би требало.
Међутим, следећа два пасуса очигледно се односе на моје књиге:
Istorija ne poznaje društvene sisteme i ideologije. Ona zna samo za gole – istorijske činjenice. Najveći neprijatelji Istorije i istoričara su – političke Ideologije i ideolozi. To se najbolje pokazalo, a i danas pokazuje u slučaju Kraljevine Jugoslavije i njene Vojske. Posebno je veliki, propagandni i politički rat, vođen oko pitanja mesta i uloge Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Ne samo u Jugoslaviji, već i kod saveznika.
Zato i ne čude pisanija nekih istoriografa i „istoriografa“ koji pišu o „istoriji četničkog pokreta“ u Drugom ratu. A unutra vojna dokumenta Vojske, izmešana sa dokumentima Ravnogorskog pokreta. A sve se podvodi pod – četnički ili Ravnogorski pokret. Ne naučno i – netačno. Četnički pokret u Drugom velikom ratu – nije ni postojao. Do kraja Prvog velikog rata – tačno. Sa svetlom i junačkom istorijom u balkanskim i Prvom velikom ratu. Ali, pravno, od svog nastanka on je – paravojni. Poznato je, da pod pritiskom velikih sila, Kraljevina Srbija i zvanično zabranjuje ovaj pokret i „sprečava“ upade u Osmanlijsko carstvo (Kosmet, Stara Srbija tj. Makedonija..). Između Prvog i Drugog velikog rata postoji udruženje, sa širokom mrežom odbora, ali samo kao odraz patriotske tradicije, sa ciljem jačanja srpskog patriotizma.
Другим речима, аутор ме сматра идеологом, и то четничким идеологом, зато што користим термин четнички покрет (поред термина ЈВ, чешће, и ЈВуО, ређе, што се овде не помиње). Можда и из неких других разлога, не знам. Док себе сматра научником, што је ОК кад су они у питању, јер сви они су научници (чак и кад не знају да се не пише ''не научно'', већ ''ненаучно'').
Какогод, мислим да наведена два пасуса не стоје, као и да још неке ствари кваре утисак с почетка овог чланка. Нпр:
15. novembar 1941. (Preformacija vojnočetničkih jedinica u operativne) Na osnovu Ukaza Vrhovnog komandanta Nj.V.Kralja Petra II, komandant Jugoslovenske oružane sile na okupiranoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije, naredbom iz naziva jedinica briše se naziv (prefiks) „četnički“. [Razlog je što je snaga jedinica prevazišla četnički oblik vođenja borbe prema Varijanti 5, Ratnog plana R-41. One su sposobne da izvode taktička, viša taktička i operativno-taktička dejstva.kom.ŽRP]
Не знамо који је био разлог за укидање Четничке команде Југословенске војске, али наведено 100% није био разлог, јер је остао четнички облик вођења борбе. Аутор меша формацијске и стратешке појмове, тј. војска је војска и кад води герилски рат, а паравојска је паравојска и кад води фронтални рат. Такође, аутор губи из вида да је Дражино животно дело био управо герилски рат, које је он звао ''четничка војна''.
Може бити да је разлог брисања префиска ''четнички'' био дистанцирање од Пећанца, али извесно је да је Дража и даље користио тај термин и наравно да је до краја водио четнички/герилски рат.
Даље, аутор каже:
Ravnogorski pokret je opšte jugoslovenska, patriotska, otadžbinska, organizacija.
Ово је најслабији део чланка, јер РП уопште није био организација, већ је био колоквијални назив. Опширније:
Шта је то Равногорски покрет:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-sta-j...ski-pokret
Укратко, постојала су два државна печата: на првом је писало Четнички одреди ЈВ и тај печат је имао мртвачку главу; а на другом је писало ЈВ или ЈВуО. И када су први печати укинути, рат је био четнички, тако да се формално-правно може говорити и о Четничком покрету и о Југословенској војсци, а не о Равногорском покрету и о ЈВуО када се не нагласи да је ЈВуО само део ЈВ. Други државни историчари чине и једно и друго, па је боље да аутор овог чланка поприча са својим колегама, уместо са мном.
http://savremenaistorija.com/?p=2170
У ствари, наслов је мало другачији:
NAUČNO O NENAUČNOM – Status Vojske Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu
Чланак није потписан, али ово је сајт државних историчара, који су начинили битан корак напред, јер пишу:
Kao takva, jedino ona, ima legitimnost i u odredbama međunarodnog opšteg i ratnog prava, od ustanovljenja međunarodne zajednice država. Prema odredbama tog prava, samo su ratna dejstva državne vojske, na teritoriji te države – legitimna i međunarodno priznata. Bilo da se vodi protiv napadača na državu, spolja ili iznutra. Samo rezultati ratnog dejstva legitimne države u odbrani teritorije i društveno-političkih sistema utvrđenog Ustavom, imaju priznanje međunarodne zajednice. Ukoliko paravojne snage nadvladaju legitimne snage, međunarodno pravo čak predviđa oružanu intervenciju koalicionih snaga Zajednice, sa ciljem odbrane legitimne države.
Дакле, то је тако и ту нема шта да се додаје или одузима.
Барем не би требало.
Међутим, следећа два пасуса очигледно се односе на моје књиге:
Istorija ne poznaje društvene sisteme i ideologije. Ona zna samo za gole – istorijske činjenice. Najveći neprijatelji Istorije i istoričara su – političke Ideologije i ideolozi. To se najbolje pokazalo, a i danas pokazuje u slučaju Kraljevine Jugoslavije i njene Vojske. Posebno je veliki, propagandni i politički rat, vođen oko pitanja mesta i uloge Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Ne samo u Jugoslaviji, već i kod saveznika.
Zato i ne čude pisanija nekih istoriografa i „istoriografa“ koji pišu o „istoriji četničkog pokreta“ u Drugom ratu. A unutra vojna dokumenta Vojske, izmešana sa dokumentima Ravnogorskog pokreta. A sve se podvodi pod – četnički ili Ravnogorski pokret. Ne naučno i – netačno. Četnički pokret u Drugom velikom ratu – nije ni postojao. Do kraja Prvog velikog rata – tačno. Sa svetlom i junačkom istorijom u balkanskim i Prvom velikom ratu. Ali, pravno, od svog nastanka on je – paravojni. Poznato je, da pod pritiskom velikih sila, Kraljevina Srbija i zvanično zabranjuje ovaj pokret i „sprečava“ upade u Osmanlijsko carstvo (Kosmet, Stara Srbija tj. Makedonija..). Između Prvog i Drugog velikog rata postoji udruženje, sa širokom mrežom odbora, ali samo kao odraz patriotske tradicije, sa ciljem jačanja srpskog patriotizma.
Другим речима, аутор ме сматра идеологом, и то четничким идеологом, зато што користим термин четнички покрет (поред термина ЈВ, чешће, и ЈВуО, ређе, што се овде не помиње). Можда и из неких других разлога, не знам. Док себе сматра научником, што је ОК кад су они у питању, јер сви они су научници (чак и кад не знају да се не пише ''не научно'', већ ''ненаучно'').
Какогод, мислим да наведена два пасуса не стоје, као и да још неке ствари кваре утисак с почетка овог чланка. Нпр:
15. novembar 1941. (Preformacija vojnočetničkih jedinica u operativne) Na osnovu Ukaza Vrhovnog komandanta Nj.V.Kralja Petra II, komandant Jugoslovenske oružane sile na okupiranoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije, naredbom iz naziva jedinica briše se naziv (prefiks) „četnički“. [Razlog je što je snaga jedinica prevazišla četnički oblik vođenja borbe prema Varijanti 5, Ratnog plana R-41. One su sposobne da izvode taktička, viša taktička i operativno-taktička dejstva.kom.ŽRP]
Не знамо који је био разлог за укидање Четничке команде Југословенске војске, али наведено 100% није био разлог, јер је остао четнички облик вођења борбе. Аутор меша формацијске и стратешке појмове, тј. војска је војска и кад води герилски рат, а паравојска је паравојска и кад води фронтални рат. Такође, аутор губи из вида да је Дражино животно дело био управо герилски рат, које је он звао ''четничка војна''.
Може бити да је разлог брисања префиска ''четнички'' био дистанцирање од Пећанца, али извесно је да је Дража и даље користио тај термин и наравно да је до краја водио четнички/герилски рат.
Даље, аутор каже:
Ravnogorski pokret je opšte jugoslovenska, patriotska, otadžbinska, organizacija.
Ово је најслабији део чланка, јер РП уопште није био организација, већ је био колоквијални назив. Опширније:
Шта је то Равногорски покрет:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-sta-j...ski-pokret
Укратко, постојала су два државна печата: на првом је писало Четнички одреди ЈВ и тај печат је имао мртвачку главу; а на другом је писало ЈВ или ЈВуО. И када су први печати укинути, рат је био четнички, тако да се формално-правно може говорити и о Четничком покрету и о Југословенској војсци, а не о Равногорском покрету и о ЈВуО када се не нагласи да је ЈВуО само део ЈВ. Други државни историчари чине и једно и друго, па је боље да аутор овог чланка поприча са својим колегама, уместо са мном.