Ово нема везе са Македонијом. Ево наводим неке примере где су четници заробљавали Бугаре крајем августа и почетком септембра 1944:
Дневни извештај немачког команданта Југоистока за 1. септембар гласи: „Четнички одреди, који су приликом разоружавања бугарских јединица запленили осам митраљеза, 24 пушкомитраљеза, осам минобацача и 540 пушака, заузели су, на јужном дунавском предпољу, рејон Петровац–Жагубица–Кучево.“11
Јединице Млавског корпуса мајора Симеона Оцокољића заробиле су том приликом и команданта 25. бугарске дивизије. Оцокољић је успео да извуче нешто више оружја и ратне спреме него што је у овом извештају наведено, пре него што је бугарске официре и војнике пустио, у складу са Дражином политиком да се они што пре врате у Софију, свргну фашистички режим и успоставе нову власт, која би одговарала интересима Краљевине Југославије.
Према извештаји немачке Команде Југоистока, командант 25. дивизије се 2. септембра 1944. ''вратио од четника'' у Ћуприју.12
(...)
Више детаља о ослобађању Лесковца и Власотинаца сазнајемо из писма команданта Власинског корпуса, капетана Живојина Митића, савезничким официрима у партизанским редовима, послатог 9. септембра 1944. Митић најпре подсећа чланове савезничких војних мисија да су ''до јуче'' у штабу Команде Јужне Србије била 22 енглеска официра, који су ''за сво време били задовољни радом наших снага у погледу саботажа и борбе против окупатора''. Потом наводи да су и у последње време четници извршили ''доста саботажа и борби'', настављајући:
Познато вам је да смо само у Лесковцу разоружали 230 немачких војника и крајскоманданта, такође и 300 Арнаута. При евакуацији Бугара разоружали смо такође велики број војника и спалили њихове карауле.37
Сутрадан, 10. септембра, савезничким официрима се обраћа и капетан Стевановић. Ово је његово писмо капетану ''Микију'':
У последње време заробио сам и разоружао доста Немаца и Бугара, тако да сада има доста људи и оружја. Ти врло добро знаш мене, моје саботаже и борбе против Бугара (у селу Буштрању), те ако је тачно да си ти ту, Ред, Томи, Xони, онда молим те, настани да престане борба између нас и партизана. Ми их више не нападамо, та борба не иде у прилог ни Савезницима. Напад партизана на нас онемогућава борбу против Немаца. Ја сам у Власинском корпусу.38
(...)
У међувремену, у Власотиначком срезу, четници су напали Бугаре и у Шишави, Свођама и Конопници, запленивши велику количину санитетског материјала и нешто муниције.42
На планини Кукавици четници Ристовачке бригаде 6. септембра обарају бугарски извиђачки авион.43
Истог дана, после краћих окршаја, у Понишављу четници разоружавају Бугаре у Врандолу, Височкој, Садиковом Бунару, Темској и Завоју.44
Следећег дана Нишавски корпус протерује Бугаре и из села Градашница, оснивајући равногорски одбор.45
Варошицу Сврљиг, у којој се налазило 100 бугарских војника, четници Чегарског корпуса ослобађају 1. септембра. У касарну су пред поноћ упали недићевци који су радили за четнике, на челу са наредником Синишом Николићем. Бугари су без борбе разоружани, а сутрадан су пуштени. На народном збору 2. септембра говорио је командант Нишавског корпуса капетан Душан Петровић Бороша, као и други официри ове јединице, с поруком да ће се ускоро видети у слободном Нишу. Митинг је завршен химном ''Боже, правде''.46
Истог дана, Омладински батаљон Чегарског корпуса зауставља бугарски камион на друму ка Белој Паланци. Бугари су одбили да се предају и отпочела је борба. Погинула су два четника и 15 Бугара. Чим се борба окончала, четнике су с леђа напали партизани.47
Партизани настављају напад и поподне 2. септембра преотимају Сврљиг од четника, објављујући да су варошицу ''ослободили'' од окупатора. Мада су разоружани Бугари већ били далеко, комунисти су написали: ''У Сврљигу је заробљено 170 Бугара и задобијен велики плен''.48
Такође 2. септембра, четници Сврљишке бригаде заробили су један за другим два бугарска камиона, у области села Доњи Душник. Око 60 Бугара су разоружали и пустили.49
У околини Сићева четници су заједно са недићевцима заробили још 100 Бугара. И њих су пустили, а сво оружје је одмах дељено новомобилисанима.50
(...)
Једну бугарску колону четници нападају код Заплањске Топонице, где заплењују много оружја. Ове заробљене Бугаре држали су са собом до уништења Чегарског корпуса.52
Још 380 бугарских војника четници Чегарског корпуса заробили су 8. септембра, у селу Горње Власе код Ниша. Пошто су их разоружали, пустили су их да оду у Бугарску.53
Нешто даље, у Јелашници, четници су разоружали аутобус немачких војника. Заробљенике су пустили, а Немци су касније из топова гађали брда око Јелашиначког рудника.54
На подручју Лесковца и Власотинаца, који су сматрани главним четничким упориштима на југу Србије, комунисти су свим силама настојали да осујете масовни одзив на ''дражиновску мобилизацију''. На руку су им ишле још чвршће везе са Бугарима. Примера ради, ево како су, према једном комунистичком извору, недалеко од Власотинаца партизани спасили Бугаре од четника:
Четници су напали на једну мању бугарску јединицу на положајима села Доња Лопушња код Лопушких Механа на северним падинама планине Острозуб. Борба је била краткотрајна и Бугари су у почетку издржали овај четнички напад. Међутим, схвативши да неће моћи дуго да се одрже на овим положајима, бугарски командант ове јединице успева да се повеже са штабом 12. бригаде и понуди јој предају. Око 80 бугарских војника са старешинама и целокупним наоружањем предали су се јединицама 12. бригаде.55
Занимљиво је писмо једног четника једном партизану, послато 9. септембра:
Данилу, партизанском борцу и његовим друговима,
Ми појурисмо Бугаре и попалисмо бункере и карауле, а ви их вратисте и дадосте заштиту да се извуку. Па докле тако, Данило|
Чедомир Тодоровић, Горски штаб 155.56
(...)
Из Кесеровићевог писма команданту 2. крушевачке бригаде, послатом 31. августа 1944:
Јуче су јединице 2. косовског корпуса напале окупатора на свим местима, а 1. трстеничка бригада је напала бугарске трупе код Стопање и Почековине, запленила већи број аутоматског и лаког оружја и заробила 17 бугарских војника.132
ИЗВОРИ:
АВИИ - Архив Војноисторијског института Београд (Данас: Војни архив)
НАВ - Национални архив Вашингтон
ИАН - Историјски архив Ниш
НМЛ - Народни музеј Лесковац
ИАТ - Историјски архив Топлице, Прокупље
11 AVII, NAV-N-T-311, rolna 193, snimak 12-16.
12 AVII, NAV-N-T-311, rolna 193, snimak 57-59.
(...)
37 ИАН, микрофилм бр. 6 (препис из лесковачког архива), снимак бр. 598.
38 НМЛ, инв. бр. 11, С-В 16970-Д.
(...)
42 ИАЛ, инв. бр. 1234.
43 Изјава Вукашина Алексића из Медвеђе историчару Александру Динчићу.
44 ИАН, Архивски центар ''Пирот'', Н. Живковић, Четништво Драже Михаиловића у пиротском крају (рукопис).
45 ИАН, Архивски центар ''Пирот'', Хроника села Градашница (1941-1944).
46 ИАН, Фонд ''Козара''. Записник са саслушања капетана Душана Петровића, у Белој Паланци 1945. године.
47 Изјава Илије Урошевића, четника Сврљишке бригаде, историчару Александру Динчићу.
48 Зборник докумената, том И, књига 11, 441-442.
49 Изјава Илије Урошевића, четника Сврљишке бригаде, историчару Александру Динчићу.
50 ИАН, Хроника села Сићево (1941-1944).
(...)
52 Изјава Милорада Здравковића из с. Краставче историчару Александру Динчићу.
53 ИАН, К-20, фасцикла бр. 2, документ бр. 8.
54 ИАН, Хроника села Јелашница (1941-1944).
55 Д. Мирчетић, 12. српска бригада, 112.
56 НМЛ, инв. бр. 1А, С-В 16970-Б.
(...)
132 ИАТ, инв. бр. 1289. Мајора Поповића, родом из Ниша, стрељали су комунисти новембра 1944. у Нишу, као ратног заробљеника. Пре доласка у Делиградски корпус, био је у недићевцима.
