Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 1 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Стрељање Бугара 1944. код Куршумлије
#1

Желео бих да проверим информацију да су партизани негде у лето 1944. стрељали око 600 Бугара, и то 300 из батаљона у Прокупљу и 300 из батаљона у Куршумлији. Дакле, окупациони батаљони у ова два места, који су, вероватно почетком септембра 1944, пошли да се повлаче према Бугарској. Наводно су заробљени, стрељани и закопани у масовне гробнице у атарима села Речице и Мала Плана код Куршумлије.
Зна ли неко нешто о овоме?
Одговори
#2

За пръв път чувам за толкова масова акция срещу българските войници. Лятото на 1944 г. едва ли е възможно това. През септември може би, но толкова много?

За да се разстрелят по 300 войници от всеки батальон, това означава да се пленят двата батальона. Малко вероятно.

Тогава батальоните в българската армия са се наричали "дружини" и съставът им е бил около 500 човека.

Окупационният корпус на българската армия, командван от ген. Асен Николов, е разбит от германците в началото на септември 1944 г. много просто - с изненада е пленен целият му щаб. По заповед от София корпусът хаотично се изтегля към България.

Възможно е по пътя назад партизаните или четниците да са пленили войници и да са ги убили, само че такова голямо количество е много малко вероятно. Щеше да се чуе в България това.

Ще проверя каквото мога. Най-вероятно има някаква таква случка, но бройката на хората може би е Титова пропаганда.??

Откъде ти е информацията?
Одговори
#3

Сведочење једне партизанке. Јесте бројка сумњива, али мислим да је тога било. Имај у виду да је тада било лако заробити Бугаре - почетком септембра - четници су их заробили мноог, и једног команданта дивизије са целим штабом. Наравно, они су их пустили, али партизани су убијали све редом.
Најбоље је да провериш који батаљони су били у Прокупљу и Куршумлији крајем авгуиста или почетком септембра 1944.
Одговори
#4

Може ли повече подробности? Коя дивизия и кой командир са пленени от четниците?

Корпусът отстъпва, когато немците около 10-ти септември 1944 г. пленяват с изненада щаба му, в т.ч. генерал Николов. Но частите не губят боеспособност, отстъплението е по заповед и не знам да е имало сражения с партизани и четници тогава.

Може ли подробности - кой дава сведенията, какъв е източника, по-конкретна информация има ли, за да попитам и да проверя където мога?

Много малко вероятно ми се вижда партизани да успеят да пленят 600 войника, в Източна Сърбия...
Одговори
#5

Нису их запленили у борби. Бугари су ишли кући, нису им пружали отпор, барем не велики. Исто и четницима. Четници су заробили команданта бугарске 25. дивизије са штабом, неким јединицама и великом количином оружја и опреме, у области Петровца на Млави. Сви су пуштени, према немачком документу генерал је 2. септембра стигао у Ћуприју. Дражин циљ био је да ови Бугари преузму власт у Софији пре Совјета, да се успостави прозападна власт.
То кад је заробљен Николов, било је касније. Ово о чему пишем било је крај августа и почетком септембра 1944.
Куршумлија и Прокупље нису у Источној Србији.
Не знам која дивизија је била тамо, провери ако можеш.
Буди сигуран да су тада Бугари масовно заробљавани. Такође,д а су пре тога, у пролеће 1944, масовно прелазили у партизане, неколико хиљада Бугара.
Читао сам неки бугарски чланак где пише да је око 3.000 Бугара чини ми се погинуло у борбама пре свега против ''српских фашиста четника''. То је превелика цифра, можда су оне стрељане од комуниста ту рачунали?
У сваком случају, кључно је да видиш која дивизија је била тамо, односно који пук.
Одговори
#6

Не, български войници масово да преминават към партизаните не е имало. Това са легенди от комунизма.

За пленени - ще попитам, дано успея да открия неща. Името на пленения генерал имаш ли го? Командирът на 25-та дивизия?

3000 да са загинали срещу четниците? Силно се съмнявам.

Познавах човек, който е служил в корпуса но надали вече е жив, беше много възрастен още преди 7-8 години.

http://bg.wikipedia.org/wiki/Първи_окупационен_корпус

Цитат:В януари 1942 г. Немците настоятелно изискват поемане на по-сериозни ангажименти и да бъде заета цялата Нишка област по течението на река Българска Морава. За изпълнение на тази задача е формиран Първи корпус в посочения състав. Транспортирането му и заемането на районите на дислокация започва на 7 януари 1942 г. и завършва към 15 същия месец. Командния пункт на Щаба е разположен в Нишка баня[1], 6 ПД - в Кюприя, 17 СД - Прокупле, 21 ПД в Ниш, самолетното ято - на летище Ниш откъдето изпълнява бойни полети срещу югославските партизани. При един от тях с огън от земята е свалена една машина, чийто пилот К. Пецев оцелява.

През 1942 г. мястото на 6 ПД е заето от 9 ПД, а 7 ПД е заменена от 17 Щипска дивизия. Най-значителната акция в която вземат участие сили на корпуса е Операция Копаоник с която през октомври 1942 силите на Вермахта (7-ма СС доброволческа планинска дивизия Принц Ойген) и помощни части от българската 9-та пехотна дивизия напълно разгромяват съсредоточилите се в Расински окръг, и по-точно в района на планините Копаоник, Гоч и Ястребац атакуващи съюзните сили и застрашаващи оловно-цинковия рудник рудник Трепча сръбски Четници командвани от майор Драгутин Кесерович, бивш комендант на същия окръг, който успява да се спаси единствено по чудо, като губи убити половината си хора (700 четници) и голям брой пленени. Областта е напълно очистена от четници и безопасността е трайно възстановена.

По нареждане на немското командване в 1943 зоната на отговорност за корпуса е разширена чувствително и фактически обхваща цяла Сърбия на изток и юг от Белград и в Косово. Първо в януари е увеличена на запад като е включена областта на Чачак и течението на река Сръбска Морава, а в юли и на север по течението на река Велика Морава до самите окрайнини на сръбската столица, но без самия град. В 1943 г. съставът на корпуса е 7-ма, 9-та, 21-ва, 22-ра, 24-та, 25-та, 27-ма ПД, като от август 1944 г. е усилен и с 6-та ПД. Личният състав към 21 август възлиза на 33 635 души. Увеличението е свързано с голямото разширение на полосата на действие на корпуса.

Корпусът започва изтегляне от Сърбия на 26 август 1944 г. Останалите шест самолета от самолетното ято са унищожени при американска бомбардировка на летище Ниш на 21 август 1944 г., малко преди да бъдат пребазирани обратно в България. На 04 септември 1944 г. след като става ясно, че земеделското правителство на Константин Муравиев ще обяви война на Райха, щабът начело с командира на корпуса генерал-лейт. Асен Николов е пленен от немската армия заедно с повечето от съединенията на корпуса които са пленени и разоръжени от германците, останалата част от личния състав изоставя техниката и тежкото си оръжие и се оттегля неорганизирано към старите предели с което корпусът престава да съществува и щатовете му са включени в обичайните поделения на войската.
Одговори
#7

Дислокацията, която е описана тука е - в Прокупле - 17-та пехотна дивизия;


Командващия ген. Асен Николов - сам се връща от немски плен, комунистите го съдят, оправдават го, после пак го съдят и го убиват.
http://www.lostbulgaria.com/?p=4583

http://www.vidin-online.com/voyni/iztegl...iya-korpus
спомени на български офицер за това, как е станало изтеглянето; Интересно, че четници и немци са действали заедно.
Голяма бъркотия в Сърбия в края на войната...

за 25-та пехотна дивизия няма данни за пленяване. Командирите й са трима - двама полковника и един генерал.

полковник Иван Рафаилов
генерал Никола Грозданов
http://forum.boinaslava.net/showthread.p...post300158
полковник Кирил Валявичарски

Няма данни за пленяване на щаба??? Кой от тримата е пленяван от четници? Какви данни имате?
http://bg.wikipedia.org/wiki/Двадесет_и_...на_дивизия

Сведение от този форум:

http://www.bg-history.info/smf/index.php?topic=1868.0
Цитат:В "Кратък обзор на бойния състав,организацията ,попълването и мобилизацията на българската армия" от 1961 г. на Държавно военно издателство е записано,че на 27.12.1943 г. фелдмаршал Кайтел настоява българските войски да окупират районите на Зайчар,Кюприя,Крушевац,Куршумлия,Лесковац,Бела паланка и Княжевац в Сърбия.Иска да се създаде един окупационен корпус от три дивизии,които до 05.01.1942 г. да заменят германските войски.Да бъдат на оперативно подчинение на германския щаб и да се снабдяват от българското военно министерство.
В отговор се създава Първи корпус в състав от 6,17,21 пехотна дивизия с обща численост около 23000 души.През февруари в състава на корпуса влизат 69 конен полк и втора етапна полицейска дружина.През юни са мобилизирани 9 и 7 пехотни дивизии,които сменят 6,17 и част от 21 дивизии.
От януари 1943 г. дивизиите имат два вида полкове: маневрени /за подвижни действия/ и охранителни /за охраняване на шосета и жп линии/
Към края на март 1943 г. 7,9 и 21 пехотни дивизии са заменени с 22,24 и 27 пехотни дивизии.
Поради нуждата от изпращане на 704 немска дивизиия на източния фронт,германското командване иска българските войски да окупират района на Неготин ,Пожаревац.Формира се 25 пехотна дивизия,която заема място до 10.07.1943 г.В състава на четирите дивизии има осем пехотни полка,охранителен полк,две етапни дружини,артилерийски полк,гаубично отделение,инженерна дружина,ято с шест самолета.Всичко 28000 човека.
През лятото на 1944 г. се формира и 29 дивизия.
Преценявайки политико-стратегическото положение в края на лятото щабът на армията разработва план за изтегляне на корпуса ,като дори се допускат бойни действия с германците.На 26.08.започва изтеглянето на 24 дивизия,а после и останалите.На 24.09.1944 г. се разформироват всички части,влизащи в Първи корпус.
В боевете Първи корпус дава 968 убити,384 тежко ранени и 3286 изчезнали.

Значи около 4500 жертви е дал корпусът за цялата война. 968 убити, 3286 изчезнали. Изчезналите ясно, че са убити - някои до септември 1944 г., други може би от нашите комунисти след, а някои от тях и дезертьори, вероятно.
Висока цифра, като се има предвид, че е бил в състав от около 33 000 човека.

Тези 600 разстреляните може да са в състава на 3286 изчезнали. Но пък такъв масов разстрел да остане скрит??

на тази снимка:
http://www.lostbulgaria.com/?s=5-%D1%82%...D0%B8+1943

е представителен взвод от 25-та пехотна дивизия в Пожаревац. (Войниците са заснети в много интересен момент - на първия етап от изпълнение на командата "За почест!" - когато изпъват ремъците преди да свалят пушките и да ги държат пред себе си - стойка за отдаване на чест).
http://www.lostbulgaria.com/?s=5-%D1%82%...D0%B8+1943
Одговори
#8

На територији Србије лета 1944. постојале су четири партизанске бригаде састављене од Бугара, пребеглих из бугарске војске. Једна бригада се звала ''Софија''. Тада су партизани имали 12 бригада овде, дакле трећина је била бугарска. Не знам бројно стање, можда 300, 400, 500 по бригади.
Зато сам рекао ''масовно''. Али то је релативна ствар. Углавном, око 1.500 Бугара.
Не могу да нађем како се звао командант 25. дивизије, али био је генерал. 100% је тачна информација, имам и немачка и четничка документа о томе. Сигурно су то ваши историчари прескочили.
Тада су и код Ужица четници заробили доста Бугара, покупили плен и пустили их.
Да, знам за ових преко 3.000 ''несталих''.
На жалост, 600 стрељаних у Србији у то време - није масовно стрељање, нарочито не у односу на Београд. Комунисти су сваког дана стрељали у свим већим местима, наравно највише Србе.
Ти Бугари су сахрањени у атарима села Речице и Мала Плана код Прокупља. Дању су копали масовне гробнице, ноћу су стрељани. Ту је стрељано и закопано и око 200 Немаца - повлачили су се из Грчке - и око 200 четника. Наравно, за цифре нисам сигуран. То је причала једна партизанка која је стрељала, њих три су највише побиле, то им је као дата почаст... Она је со скоро била жива, можда је још жива, причала је свом другу из гимназије. А он мени.
То није стрељање у Прокупљу. Ту су стрељали по 30 до 50 сваке ноћи, а масовне гробнице су на брду Хисар. Ту су стрељани само Срби.
Да ли се зна колико има несталих из 17. дивизије?
Одговори
#9

Хм....

Този генерал може да бъде само ген. Никола Грозданов;
http://bg.wikipedia.org/wiki/Никола_Грозданов

Той е командир на дивизията до юли 1944 г., след него е полковник Кирил Валявичарски, който е до 13-ти септември 1944 г.

Да не би тези документи да сочат слухове за плен или невярна информация??

Българите нямат причина да пропускат такава информация - Окупационният корпус не е нещо, което се крие - напротив, през социализма се считат за "фашисти - престъпници", даже много офицери от него са осъдени в България през 1946-1948 г. за да се угоди на Тито... Тужан

Но за плен - ще взема да попитам във Военния архив но това е бавна и несигурна работа...

Партизаните в цяла България са били около 6000 човека и то в края на войната и то заедно с ятаци и др. такива, иначе около 3000 - 4000 човека.

Още 1500 войника да дезертират при партизаните???? Щеше да се чуе това и да се знае... Много ми е странно.

Трябва да сравним какво се знае в Сърбия и България за тия неща, кой знае колко измислици има при вас и скрити факти - при нас...

Да не би да са подавани фалшиви доклади от партизаните на Тито до англичаните и оттам да се чуват тия новини???
Одговори
#10

Онда ће пре бити Валјавичарски, јер је заробљен негде 28. августа 1944. Документовано је, исто као и за Бугаре у партизанима. Имај у виду да су и совјетски и британски агенти на терену радили на томе да Бугари прелазе у партизане.
Одговори
#11

Валявичарски е полковник, не е генерал. Ще отнеме малко време но ще опитам да разбера повече.

1/20 от корпуса да мине при партизаните?? А при четниците?

Да не би това да са от Македония хора?
Одговори
#12

Ово нема везе са Македонијом. Ево наводим неке примере где су четници заробљавали Бугаре крајем августа и почетком септембра 1944:


Дневни извештај немачког команданта Југоистока за 1. септембар гласи: „Четнички одреди, који су приликом разоружавања бугарских јединица запленили осам митраљеза, 24 пушкомитраљеза, осам минобацача и 540 пушака, заузели су, на јужном дунавском предпољу, рејон Петровац–Жагубица–Кучево.“11
Јединице Млавског корпуса мајора Симеона Оцокољића заробиле су том приликом и команданта 25. бугарске дивизије. Оцокољић је успео да извуче нешто више оружја и ратне спреме него што је у овом извештају наведено, пре него што је бугарске официре и војнике пустио, у складу са Дражином политиком да се они што пре врате у Софију, свргну фашистички режим и успоставе нову власт, која би одговарала интересима Краљевине Југославије.
Према извештаји немачке Команде Југоистока, командант 25. дивизије се 2. септембра 1944. ''вратио од четника'' у Ћуприју.12
(...)
Више детаља о ослобађању Лесковца и Власотинаца сазнајемо из писма команданта Власинског корпуса, капетана Живојина Митића, савезничким официрима у партизанским редовима, послатог 9. септембра 1944. Митић најпре подсећа чланове савезничких војних мисија да су ''до јуче'' у штабу Команде Јужне Србије била 22 енглеска официра, који су ''за сво време били задовољни радом наших снага у погледу саботажа и борбе против окупатора''. Потом наводи да су и у последње време четници извршили ''доста саботажа и борби'', настављајући:
Познато вам је да смо само у Лесковцу разоружали 230 немачких војника и крајскоманданта, такође и 300 Арнаута. При евакуацији Бугара разоружали смо такође велики број војника и спалили њихове карауле.37
Сутрадан, 10. септембра, савезничким официрима се обраћа и капетан Стевановић. Ово је његово писмо капетану ''Микију'':
У последње време заробио сам и разоружао доста Немаца и Бугара, тако да сада има доста људи и оружја. Ти врло добро знаш мене, моје саботаже и борбе против Бугара (у селу Буштрању), те ако је тачно да си ти ту, Ред, Томи, Xони, онда молим те, настани да престане борба између нас и партизана. Ми их више не нападамо, та борба не иде у прилог ни Савезницима. Напад партизана на нас онемогућава борбу против Немаца. Ја сам у Власинском корпусу.38
(...)
У међувремену, у Власотиначком срезу, четници су напали Бугаре и у Шишави, Свођама и Конопници, запленивши велику количину санитетског материјала и нешто муниције.42
На планини Кукавици четници Ристовачке бригаде 6. септембра обарају бугарски извиђачки авион.43
Истог дана, после краћих окршаја, у Понишављу четници разоружавају Бугаре у Врандолу, Височкој, Садиковом Бунару, Темској и Завоју.44
Следећег дана Нишавски корпус протерује Бугаре и из села Градашница, оснивајући равногорски одбор.45
Варошицу Сврљиг, у којој се налазило 100 бугарских војника, четници Чегарског корпуса ослобађају 1. септембра. У касарну су пред поноћ упали недићевци који су радили за четнике, на челу са наредником Синишом Николићем. Бугари су без борбе разоружани, а сутрадан су пуштени. На народном збору 2. септембра говорио је командант Нишавског корпуса капетан Душан Петровић Бороша, као и други официри ове јединице, с поруком да ће се ускоро видети у слободном Нишу. Митинг је завршен химном ''Боже, правде''.46
Истог дана, Омладински батаљон Чегарског корпуса зауставља бугарски камион на друму ка Белој Паланци. Бугари су одбили да се предају и отпочела је борба. Погинула су два четника и 15 Бугара. Чим се борба окончала, четнике су с леђа напали партизани.47
Партизани настављају напад и поподне 2. септембра преотимају Сврљиг од четника, објављујући да су варошицу ''ослободили'' од окупатора. Мада су разоружани Бугари већ били далеко, комунисти су написали: ''У Сврљигу је заробљено 170 Бугара и задобијен велики плен''.48
Такође 2. септембра, четници Сврљишке бригаде заробили су један за другим два бугарска камиона, у области села Доњи Душник. Око 60 Бугара су разоружали и пустили.49
У околини Сићева четници су заједно са недићевцима заробили још 100 Бугара. И њих су пустили, а сво оружје је одмах дељено новомобилисанима.50
(...)
Једну бугарску колону четници нападају код Заплањске Топонице, где заплењују много оружја. Ове заробљене Бугаре држали су са собом до уништења Чегарског корпуса.52
Још 380 бугарских војника четници Чегарског корпуса заробили су 8. септембра, у селу Горње Власе код Ниша. Пошто су их разоружали, пустили су их да оду у Бугарску.53
Нешто даље, у Јелашници, четници су разоружали аутобус немачких војника. Заробљенике су пустили, а Немци су касније из топова гађали брда око Јелашиначког рудника.54
На подручју Лесковца и Власотинаца, који су сматрани главним четничким упориштима на југу Србије, комунисти су свим силама настојали да осујете масовни одзив на ''дражиновску мобилизацију''. На руку су им ишле још чвршће везе са Бугарима. Примера ради, ево како су, према једном комунистичком извору, недалеко од Власотинаца партизани спасили Бугаре од четника:
Четници су напали на једну мању бугарску јединицу на положајима села Доња Лопушња код Лопушких Механа на северним падинама планине Острозуб. Борба је била краткотрајна и Бугари су у почетку издржали овај четнички напад. Међутим, схвативши да неће моћи дуго да се одрже на овим положајима, бугарски командант ове јединице успева да се повеже са штабом 12. бригаде и понуди јој предају. Око 80 бугарских војника са старешинама и целокупним наоружањем предали су се јединицама 12. бригаде.55
Занимљиво је писмо једног четника једном партизану, послато 9. септембра:
Данилу, партизанском борцу и његовим друговима,
Ми појурисмо Бугаре и попалисмо бункере и карауле, а ви их вратисте и дадосте заштиту да се извуку. Па докле тако, Данило|
Чедомир Тодоровић, Горски штаб 155.56
(...)
Из Кесеровићевог писма команданту 2. крушевачке бригаде, послатом 31. августа 1944:
Јуче су јединице 2. косовског корпуса напале окупатора на свим местима, а 1. трстеничка бригада је напала бугарске трупе код Стопање и Почековине, запленила већи број аутоматског и лаког оружја и заробила 17 бугарских војника.132

ИЗВОРИ:

АВИИ - Архив Војноисторијског института Београд (Данас: Војни архив)
НАВ - Национални архив Вашингтон
ИАН - Историјски архив Ниш
НМЛ - Народни музеј Лесковац
ИАТ - Историјски архив Топлице, Прокупље

11 AVII, NAV-N-T-311, rolna 193, snimak 12-16.
12 AVII, NAV-N-T-311, rolna 193, snimak 57-59.
(...)
37 ИАН, микрофилм бр. 6 (препис из лесковачког архива), снимак бр. 598.
38 НМЛ, инв. бр. 11, С-В 16970-Д.
(...)
42 ИАЛ, инв. бр. 1234.
43 Изјава Вукашина Алексића из Медвеђе историчару Александру Динчићу.
44 ИАН, Архивски центар ''Пирот'', Н. Живковић, Четништво Драже Михаиловића у пиротском крају (рукопис).
45 ИАН, Архивски центар ''Пирот'', Хроника села Градашница (1941-1944).
46 ИАН, Фонд ''Козара''. Записник са саслушања капетана Душана Петровића, у Белој Паланци 1945. године.
47 Изјава Илије Урошевића, четника Сврљишке бригаде, историчару Александру Динчићу.
48 Зборник докумената, том И, књига 11, 441-442.
49 Изјава Илије Урошевића, четника Сврљишке бригаде, историчару Александру Динчићу.
50 ИАН, Хроника села Сићево (1941-1944).
(...)
52 Изјава Милорада Здравковића из с. Краставче историчару Александру Динчићу.
53 ИАН, К-20, фасцикла бр. 2, документ бр. 8.
54 ИАН, Хроника села Јелашница (1941-1944).
55 Д. Мирчетић, 12. српска бригада, 112.
56 НМЛ, инв. бр. 1А, С-В 16970-Б.
(...)
132 ИАТ, инв. бр. 1289. Мајора Поповића, родом из Ниша, стрељали су комунисти новембра 1944. у Нишу, као ратног заробљеника. Пре доласка у Делиградски корпус, био је у недићевцима.
Одговори
#13

Овде није пример из околине Ужица, конкретно из Севојна, такође с почетка септембра 1944. Све у свему четници су тада заробили више хиљада Бугара и све су их пустили.
Зар баш ништа о овоме нема у бугарским изворима? Сигурно има у деокументима, али изгледа да то нико није објављивао...
Одговори
#14

Брех, много информация. Трябва да проверя, ще отнеме малко време.

Малко се пише за корпуса, има мисля някои издавани книги, но да видим дали ще мога да ги намеря.

Със сигурност има български документи, макар по това време корпусът е пред разпадане и започва да се оттегля към България, но със сигурност доклади и донесения за това, което се случва, има.

Потвърждават се данните за пленяване на 25-та дивизия, но косвено. В един неустановен брой на списание "Нашата конница", от 1946 година, български офицер дава сведение, че на 06.09.1944г. 25-та ПД е "разоръжена при Соко баня". Цялата дивизия на едно място ли?? Пише само това, но пак е някакво потвърждение.

Освен там, сочи се, от един доста добре запознат приятел, че има данни и тук: Отечествената война на България 1944 – 1945 : В 3 т. – София, 1961 - 1966 - в т Том 1;
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним