[Србин]

Милославе да ли знаш шта се заправо десило са британском мисијом мајора Теренса Атертона?

[Милослав Самарџић]

Атертона су највероватније убили комунисти.
Био је оптужен један четнички наредник, током рата, спроведена је истрага од стране ВК, али није било доказа да се он осуди.

[Србин]

Атертона су највероватније убили комунисти.
Био је оптужен један четнички наредник, током рата, спроведена је истрага од стране ВК, али није било доказа да се он осуди.

Милославе, нисам очекивао да избегаваш питања, био је оптужен наредник Спасоје Дакић командант Челебића, колико ја знам капетан Радован Недељковић који је такође био у мисији је остао жив, чудиме да као познавалац другог рата у Србији не знаш нешто више о томе

[Милослав Самарџић]

Атертона су највероватније убили комунисти.
Био је оптужен један четнички наредник, током рата, спроведена је истрага од стране ВК, али није било доказа да се он осуди.

Милославе, нисам очекивао да избегаваш питања, био је оптужен наредник Спасоје Дакић командант Челебића, колико ја знам капетан Радован Недељковић који је такође био у мисији је остао жив, чудиме да као познавалац другог рата у Србији не знаш нешто више о томе

Ево поглавља из Драже 1:
2. МАЈОР ТЕРЕНС АТЕРТОН
Међутим, иако су унутрашње радио везе за оне прилике слу­жи­ле прилично добро, због јаке немачке прислушне службе Дра­­жа није смео да се јавља Лондону до 22. марта 1942, сем нак­ратко у јануару. Како том приликом није поменуо ка­пе­тана Хад­со­на, Енглези су се бојали за његову судбину. Зато СОЕ из Каира 5. фебруара 1942. спушта ''на слепо'' једну своју ми­сију на Ро­ма­ни­ју, верујући, као и Немци, да је Дража у Ис­то­ч­ној Босни и да зна шта је са Хадсоном. Свакако, Енглези су има­ли још један циљ: да остану у вези са јединим бојиштем у Европи, ван Сов­јет­с­ког Савеза. Али, ови њихови обавештајци падају у ру­ке Хрва­ти­ма, који их предају Немцима.
Бил Хадсон се, у међувремену, налазио на сигурном. Када се у Весковићима 21. децембра 1941. растао са Дражом, отишао је у Кру­­пањ и ту се притајио у стану лепотице Андријане Про­ску­р­њи­ко­ве, са којом се још пре рата, док је радио као инжењер у рудни­ку Зајача, ''приженио око врбе'', како то каже Ми­­лош Аћин-Ко­ста. Са пуно новца у yепу, Хадсон је са овом еми­гра­нткињом из Ру­сије уживао у Крупњу све до почетка априла 1942. године.11
Енглези, међутим, шаљу још једну мисију са истим циљем. Сре­­­дином марта код Петровца на мору пристаје подморница са ми­­сијом ''Хидра'', на исто оно место на коме је јесенас искрцан ка­петан Хадсон. Поновио се и сцена­рио од јесенас: совјетски аг­ент у централи СОЕ у Каиру, Yејмс Клу­гман, о слању мисије оба­ве­­штава Коминтерну, а ова Ј. Б. Ти­та. Тако комунисти приређују до­чек још једној британској војној ми­сији. Али, овога пута на че­лу мисије није био прокомунистички нас­тројени Хадсон, већ ма­јор Теренс Атертон, предратни десето­го­дишњи дописник ен­глес­ких листова из Београда. Атертон је од­­лично говорио српски, поз­навао је наше прилике, а по полити­ч­ком опредељењу, као уос­талом и већина Енглеза, нимало није био склон комунизму. По­ред тога, Атертон је био лични Дражин при­јатељ из београдских да­на.
Тако је комунистима одмах било јасно да њихове лажи не наи­­лазе на плодно тле - нарочито не тада, у време док су масовно уби­­јали цивиле током ''друге фазе револуције''. Они су одмах зат­во­­рили мајора Атертона и његове пратиоце, поручника Раку Не­де­љ­ковића и ирског наредника Патрика. Према документима које је об­ја­вио један од водећих комунистичких историчара, Вла­ди­мир Де­ди­јер, док је трајало исле­ђи­ва­ње у партизански Врховни штаб стиже следећи извештај из Црне Горе:
1. По искрцавању спроведени су чланови мисије ''Хидра'' у штаб Ловћенског партизанског одреда. У том су штабу другови ''били незадовољни што је мајор Атертон узимао себи за пра­­во да ступа у контакте са неким лицима, за које су посигурно зна­­ли да су у вези са емигрантском владом у иностранству...''
2. ''Ако би убудуће дошла нека слична делегација'', пише у на­ре­­ђењу штаба Ловћенског НОП одреда, ''поступите на следећи на­­чин: делегацију хитно спроведите у штаб одреда и не дозволи­те да колају приче о њој... не дозволите партизанима ни наро­ду да са њом било шта разговарају; не смију се од њих тражити ни­ка­кве информације, нити им смијете давати било каква оба­ве­ш­те­ња; не дозволите јој да даје радио емисије, како сте ура­ди­ли са­­да, чиме је направљена погрешка''.12
Мисија ''Хидра'' била је у притвору од 20. марта до 15. априла 1942. године. Видевши да им се не пише ништа добро, Атертон и другови се одлучују за бекство, које изводе у ноћи између 15. и 16. априла. Атертона и Патрика, међутим, сустижу и ликвидирају ко­мунисти на челу са Радојем Дакићем, политичким секрета­ром Пок­рајинског комитета за Црну Гору и Боку. Недељковић је ус­­пео да побегне. Стигао је у Врховну команду и поднео извештај Дра­­жи, али је потом на извршењу задатка пао у руке Гестапоу, ко­­ји га је мучио и убио.
У то време земљом је крстарила још једна енглеска мисија, ''Хе­на'', коју је подморница искрцала на острву Мљет јануара ме­се­ца. Њен шеф поручник Станислав Рапотец после шест месеци сти­­же у Цариград, одакле шаље извештај ''да су мајора Атертона лик­­­видирали партизани''.
Сајрус Сулцбергер, дописник ''Њујорк тај­мса'' из Лондона, об­­јавио је у свом листу следећу вест о по­ги­би­ји ко­ле­ге Атертона:
Отишао је по специјалном задатку да се бори у Југославији, где је погинуо месец дана после искрцавања... Југословенски пар­ти­­­­­зани, код којих се Атертон налазио, вероватно због тога што је на себи имао лепу опрему и у торби злато и новац, из­в­р­ши­ли су лик­видацију... Ликвидација мајора Атертона извршена је по­себно и због тога што је он ''партизанском штабу наговестио да ће се у међувремену прикључити јединицама генерала Дра­­­же Ми­­­­­ха­и­ловића''.13
Комунисти су, наравно, за убиство мајора Атертона оп­ту­жи­ли четнике. Снимили су, чак, једну телевизијску драму о томе. Ме­ђутим, комунистички историчари избегавају ову тему, јер су докази про­тив њих исувише јаки. Поред осталог, Ј. Б. Титу се у једном из­вештају после убиства промакао коментар да је улога мајора Атертона ''била веома мрачна''.
Енглези, с друге стране, ''због високе политике'' брзо пре­ла­зе преко убиства ових својих људи.
11, 12, 13 М. Аћин Коста, Дража Михаиловић Чича - Апостол слободе, 128, 129, 131.

[Кент]

Шта мислите о књизи "Пресуда" у издању Колбика из Љубовије из 2002.г. ? Ту се налази оптужница против ђенерала Михаиловића, завршне речи Милоша Минића, Јоксимовића, Ђоновића и ђен. Михаиловића и пресуда.

[Милослав Самарџић]

Видео сам. То је део стенограма, објављеног 1945, није од користи за дубље истраживање.

[Србин]

Е то је прави одговор, хвала Милославе

[Николај]

Атертона су највероватније убили комунисти.
Био је оптужен један четнички наредник, током рата, спроведена је истрага од стране ВК, али није било доказа да се он осуди.

О случају Атертон расправљало се на претресу од 3. јула 1946. године, када су извођени материјални докази.

Од докумената, прочитана је најпре депеша број 121 од 30. маја 1942. године, коју је Дражи послала Влада у Лондону (касније објављена у Зборнику, том 14, књига 1, у Изводу из књиге примљених телеграма штаба Драже Михаиловића од 31. маја до 26. јуна 1942. године) а која гласи: „Атертон је наш човек послат Вама у јануару. Помогните њему и пазите на његов савет.“

Затим је прочитана Остојићева депеша од 15. маја 1942. године (касније објављена у Зборнику, том 14, књига 1, у Изводу из књиге примљених и послатих телеграма штаба Драже Михаиловића од 11. маја до 16. маја 1942. године). Погрешно је датирана на 15. мај, јер је очигледно послата 11-ог, с обзиром да се у депеши наводи: „Јуче, 10. маја, дошао је капетан Недељковић, члан мисије, која се је искрцала 4. фебруара и била у партизанском ропству до 15. априла. Ослободио је Љуба Новаковић, који упућује покајничко писмо. Енглески мајор Атертон још гори од Марка (Бил Хадсон - моја прим.) и тражио помоћ за комунисте, али није добио везу са Малтом. Он жели да вас види и пише писмо. Сада је негде у Босни. Има од своје команде упутство да свим силама мути и подрива борбу против окупатора, без обзира на губитке нашег народа. Политички жели да образује неку шумску владу, на коју би он имао утицаја као Енглез, а и у Лондону на нашу владу тамо. По свему, жели гробницу нашег народа за рачун Енглеске. Једном речју, трговац људских живота. Он је шеф четири - пет мисија у Југославији, упућених без нашег знања. Сви имају исти мрачни задатак. Место мисија: Црна Гора, Хрватска, Далмација, Јужна Србија и Босна. Атертон дао комунистима 250.000 лира. Овоме џентлмену треба спречити вршљање и објаснити да ми нисмо Црнци, и да не продајемо наш народ, већ гинемо за његово добро.“

Када је прочитан овај документ, Дража је затражио реч ради објашњења, пошто му је овај извештај непознат или га се бар не сећа. Ђорђевић је рекао да је ова депеша позната, јер је заведена у књизи депеша Дражиног штаба, на шта је Михаиловић одговорио да је тада био у Драгачеву, а његов штаб на Голији, те да се Остојић тада дописивао са Лалатовићем, као и да за њега ова депеша „претставља извесну вредност у погледу расветљавања смрти Атертона“. Ђорђевић је затим казао да је то већ расветлио Милојко Узелац, па је прочитао његов извештај од 6. јула 1942. године (то је трећи и последњи документ прочитан о овој ствари).

Председник „већа“ наводи: „Акт мајора Узелца од 6. јула 1942. године. Енглеска војна мисија - трагање. Информативан извештај и подаци. Подноси опширан извештај лично оптуженом Михаиловићу о истрази коју је спровео на основу усменог наређења од 20. јуна 1942. године у вези са нестанком Атертона и његовог каплара. У акту се каже да је отишао, вршио вештачење, приложио препис писама Атертона, која је овај упутио Спасоју Дакићу, и дошао до извесног закључка, не сасвим сигурног, али највероватнијег, да је убиство над Атертоном извршио четнички командант Спасоје Дакић. Из свега се види да се није могао пронаћи траг мајора Атертона и његовог каплара после растанка са Дакићем и Шарановићем. А види се исто тако да су и ова двојица поступили врло лакомислено. Затим се каже да су Атертон и његов каплар прешли преко Татаревине за Србију. У акту се каже да су можда нарочито и протурили глас да су Енглези отишли за Србију, што све изазива сумњу у њихову исправност. Узелац није могао да дође до поузданих констатација да је баш то и то лице убило Атертона, али последњи моменат који је утврдио је тај, да су Шарановић и Спасоје Дакић отпратили преко Ћехотине Атертона и његовог каплара до села Татаревине, одакле им се губи сваки траг. Нема их, и он то објективно износи. Ми смо овде прочитали докуменат истражне власти НДХ, у коме се каже да је приликом претреса неког Митровића нађено око 130 златника и другог новца. А тај Митровић ишао је са четничким командантом Дакићем.“

Даља расправа је текла овако:

„Оптужени Михаиловић: Теретио је (мајор Узелац – моја прим.) и Новаковића. Ја сам Новаковића оптужио код црногорских команданата и казао да му суде, али му они нису судили, а ја нисам хтео да се мешам у њихове ствари.

Помоћник тужиоца: А Спасоје Дакић био је ваш командант.

Оптужени Глишић: Кад сам био код Челебића, састао сам се и са Новаковићем. Био је извештај о овом убиству, али ко је Атертона убио, не знам.

Бранилац Ђоновић: Да ли су Енглези трагали због овог убиства?

Оптужени Михаиловић: Хадсон је ишао заједно са мојим иследником на терен. Ја сам добио писмо од Атертона да он долази код мене.

Претседник: Из Лондона пишу: „Атертон је наш човек, послат је вама у јануару, помогните њега и пазите на његов савет", а Атертон је већ у априлу убијен.

Оптужени Михаиловић: Ја знам по изјави Недељковића да је Љуба Новаковић настојао да придобије Атертона да њега призна за главног вођу у земљи.“

На крају, председник „већа“ је рекао: „Све то није важно, није важно какве је амбиције имао Новаковић, већ је важно да вам је Атертон упућен из Лондона у јануару. На чистину није изведено ко је Атертона убио, али све се своди на то да је Дакић. Види се и из тога што је његов пратилац Сава Митровић ухваћен у Фочи, и том приликом нађен је код њега 51 комад новца од по 1.000 италијанских лира, 16 комада од по 1.000 југословенских динара, затим 300 лира, и онда 111 комада златника енглеских већих, 20 комада златника енглеских мањих и један кожнати новчаник. 111 златника сигурно Атертон није дао Сави Митровићу на чување.“

Дакле, на првом месту, и по признању самог Михаила Ђорђевића, „суд“ није утврдио ко је уопште убио мајора Атертона и његовог пратиоца. Све је остало на степену „вероватноће“, тј. да их је „највероватније“ убио Спасоје Дакић. А до тог „највероватније да их је он убио“, Ђорђевић је дошао на основу чињенице да је код његовог заробљеног пратиоца пронађена извесна количина новца и других драгоцености (за које опет није утврђено да су припадале баш мајору Атертону; све и да јесу, то није доказ да га је он ликвидирао).
Друго, чак и да је уместо овог „највероватније“ постојало „сигурно“, није утврђено, нити је утврђивано, да их је Дакић ликвидирао по наређењу генерала Михаиловића или било кога другог, па чак ни да ли је то уопште Дакићево дело, јер је његов пратилац то могао учинити и на своју руку.

Штавише, из Узелчевог акта од 6. јула, „суд“ је могао да види да је Дража наредио истом да спроведе истрагу око овог догађаја, управо да би се открили виновници. Иако „суд“ практично ништа није утврдио у вези ових убистава (па ни сама убиства узгред буди речено; у Узелчевом извештају се говори о њиховом „нестанку“; тела никада нису пронађена), Михаиловић је осуђен и за њих, па се тако у изреци пресуде наводи: „Оптужени Михаиловић Драгољуб-Дража и његови четнички команданти по његовим наређењима и директивама извршили су масовним захватима у тзв. чишћењима терена, затим путем летећих бригада и црних тројки у току читавог рата и окупације безбројне ратне злочине над народом у свим крајевима Југославије. Тако су....

...крајем априла 1942. године Спасоје Дакић, командант Михаиловићевог батаљона у Челебићу, убио је енглеског мајора Теренса Атертона и његовог радио-телеграфисту - једног енглеског наредника.“ Све према: Др Миодраг Зечевић, Документа са суђења Дражи Михаиловићу.

То је мање-више био шаблон за поступак „доказивања“ у овој судској спрдачини. Штета што немам времена да обрадим цео тај циркус.

[Зоран Недељковић]

Давно сам записао, не знам да ли је тачно - поручник Радоје Недељковић из Тополе.

[Милослав Самарџић]

На суду није прочитан главни део извештаја мајора Узелца, а то је да се Атертон налазио у комунистичком заробљеништву у Фочи, да му је генерал Новаковић омогућио бекство преко неких четника који су имали рођаке у Фочи и били у партизанима, да су после успелог бекства комунисти стрељали 6-7 лица у Фочи и околини и да су кренули у потрагу за Атертоном...

[Николај]

Једина позната ратна фотографија мајора Теренса Атертона и његовог пратиоца, у Фочи 6. априла 1942. године, са Титом, Ранковићем, Милутиновићем и Рибаром. Тито их је у то време водио и на рогатички фронт, да им покаже како "партизани" Радомир Нешковић и Јово Планинчић нападају усташко-домобранску посаду у Рогатици.

[Милослав Самарџић]

Који су овде Енглези?

[Николај]

Двојица десно од Тита.

[Брада]

Тито и Британски Мајор Таренс Атертон 6.Априла 1942. у Фочи. (можда су славили годишњицу почетка рата )