02-03-2017, 01:26 AM
![[Слика: IMG_0763.jpg]](https://s8.postimg.org/spyjtefid/IMG_0763.jpg)
ВАТИКАНСКИ ПРОЈЕКАТ СРПСКИ САБОР ЗАВЕТНИЦИ
Много пута до сада у историји српску десницу су оснивале западне службе и тиме уништавале комплетан Српски народ.
Изузетак није ни данашње време када у српској престоници парадирају агенти скоро свих западних земаља, па се Београд и не може назвати аутентичним српским градом, поготово када се погледа ко седи у званичним институцијама тог града.
За разлику од Београда, постоји много градова који су праве српске престонице, а где људи живе на граници егзистенције, јер је циљ налогодаваца са Запада да се уништи есенција Српског народа, а то су Шумадија, Поморавље, Банат и други делови Србије, а да се народ пресели на једно место где ће се лакше контролисати.
Интересантна је појава више десничарских покрета, који се највише појављују по друштвеним мрежама, а у својој суштини не постоје. Један од таквих покрета су и Српски Сабор Заветници.
Ова појава је врло интересантна, јер се на челу организације се налази један Македонац. Немајући ништа против једног од народа са којима су Срби пријатељи кроз историју, ипак треба погледати мало и другу страну медаље, па видети да се историја понавља.
Председник Заветника је Стефан Стаменковски. Након бројних афера продаје мандата и финасијског криминала, групица радикала је оформила овај покрет на челу са горе наведеним.
Наиме за све оне који не знају како су Македонци попут Стаменковског подупирали Србе, погледајмо једну биографију његовог сународника који је радио на сличном ватиканском пројекту.
Сви знате да су атентат у Марсеју на краља Александра урадиле усташе, али можда нисте знали да су управо Македонци одиграли главну улогу по налогу Ватикана.
Владо Черноземски се родио 19. октобра 1897. године као Величко Димитров Керин у бугарском селу Каменица које је данас део града Велинграда. У младости је био алкохоличар, али се касније отргао од тог порока и постао вегетаријанац. Током Великог рата служио је као инжењер у бугарској војсци.
Постаје познат као Владо Шофер, а почетком двадесетих година улази у ВМРО, македонску револуционарну организацију и прикључује се оружаном устанку македонских бугарашких четника против српске власти, претежено се борећи у регионима Штипа, Кочана и Радовиша. Постаје познат по својој храбрости и дисциплини.
Након што је Иван Михаилов 1925. године постао нови вођа ВМРО, креће на атентаторски поход и врши ликвидацију комунистичког посланика Дима Хаџидимова, након чега је ухапшен и осуђен на смрт. Пресуда никада није извршена, и он је побегао.
Две године касније предложио је својим саборцима из ВМРО да се опаше експлозивом и уђе у зграду Лиге народа у Паризу и дигне се у ваздух како би скренуо пажњу свјетске јавности на питање и “патње” Македонаца (који су, из њихове перспективе, Бугари), али је његов предлог одбијен. 1929. године улази у кооперацију са усташама, због заједничког циља који је био разбијање Југославије. Годину дана потом убија једног супарничког припадника ВМРО због чега је поново осуђен на смрт али је поново помилован 1932. године.
Након што је пуштен из затвора, Черноземски је нестао. Заправо је отишао у Италију где је постао инструктор усташких терориста у кампу у Борготару, а потом и у њиховом кампу у Мађарској.
Главна функција овог логора је била планирање атентата на краља Александра И Карађорђевића. Као инструктор је дошао до закључка да су остали чланови тима психолошки неспремни и одлучио је да сам изврши убиство.
Дакле, сарадња Македонаца и Ватикана није прича од јуче.
Како то један други Македонац спроводи данас заводећи српску омладину. Па ни ту се није много променило. Јуче Черноземски у сарадњи са Ватиканом, данас Стаменковски. Дода ли се овоме да је заменик председника Данијел Игрец, Хрват из Копра, онда је јасно колико је овај покрет “српски”.
Са друге стране Милица Ђурђевић, своја медијска појављивања реализује на Пинк ТВ-у, па не треба бити много паметан и претпоставити како се долази на телевизију која је Вучићев и Вучичевић бастион.
Нацији која је “пинкована”, тј. којој се брише идентитет путем најнакараднијих тв програма које промовише овај својевремено “јуловски” пројекат, на листи старлета придодана је још једна, овај пут политичка.
Нажалост, заведене омладине у Србији ватикански нунцији су их упрегнули у своје кочије, па је неопходно да се патриоте што прије окупе на здравим основама.
Заветници су се у недостатку, економског програма окренули нападу на све људе који су Српски пријатељи. Опробана неофашистичка метода. Немајући шта конкретно да понуде осим полуголих промотерки у луксузној гардероби на промоцијама покрета, јер не постоји реална политика.
Занимљиво да су се на удару нашли Иван Пернар, човек који је први у Хрватској назвао Олују етничким чишћењем и Јасеновац геноцидом, па се његова матична странка оградила од ових ставова. Осим тога Пернар је један од првих људи на Балкану који се успротивио ЕУ и НАТО, те о томе јавно говорио у Хрватском сабору. Такођер, Пернар је подржао Русију и састао се са руским званичницима у Руској амбасади у Загребу.
Међутим, када је Пернар рекао да је напустио католичку цркву, и то јавно објавио, те дигао велику буру у Хрватској. Провео је и Божић у Српској Православној цркви у Загребу, а онда је кренула лавина по друштвеним мрежама од стране Заветника. Не треба бити претерано паметан да се види рукопис ватиканских нунција у овом нападу.
Друга личност коју Заветници нападају је Борис Малагурски, дописник Руссиа Тодаy из Београда. Човјек који је са своја два филма Тежина ланаца и Тежина ланаца 2, обишао цели свет и пронео истину о страдањима Срба у ратовима 90-тих и у време НАТО бомбардовања.
Занимљиво да је филм Бориса Малагурског Тежина ланаца 2, премијерно емитован на РТ у приме термину, те да је репризиран неколико пута. Не треба трошити речи на то колико Руси цене и поштују овог српског аутора.
Треба рећи и да је Малагурски раскринкао целокупну сорошевску заверу око невладиних организација у Србији, те њихово финансирање.
Е такав Борис Малагурски је трн у оку окупатора са Запада, и мета Заветника.
Дакле, два отворено проруска човека су нападанута из свих оруђа.
Јасно је за чији интерес лају млади лајавци из овог “назови” покрета, који на чудан начин долази до велике количине новца, до промоције по Вучићевим медијима, на које слободни новинари не могу доћи у Србији.
Трн у оку Заветника су и Двери, које су својим заслуженим ангажманом кроз дуги низ година избориле и парламентарни статус у Србији, а њихов лидер Бошко Обрадовић је својим дискусијама поставио нове стандарде у српској политици. Дакле, још један проруски покрет смета Заветницима. Немајући иза себе акције и пројекте, а да не говоримо о програму, свој ангажман Заветници креирају на персоналним нападима на Бошка Обрадовића.
Интересантно да им праве усташе не сметају и да нису никада предузели ниједну акцију против отворено прозападних институција. Махање заставама по Београду, где се већина њихових акција и завршава (у кругу двојке), нема баш никаве везе са српским интересима у другим крајевима Србије или Републике Српске.
Такођер је симптоматично и то да Заветници никада нису осудили понашање парацрквених расколника који раде на разбијању СПЦ. Како би и могли, када иза тог пројекта стоје њихов налогодавац Ватикан.
Интересантно је да и Српска Радикална Странка и Двери, као главни представници деснице у Србији имају готово идентично мишљење о овом покрету и сматрају их неаутентичним.
Није зато ни чудо да нико од српских интелектуалаца није озбиљно подржао овај пројекат, јер су врло брзо схватили о чему се ту ради.
Не може се рећи да идеја није добра, једино што овом покрету фале су Срби.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М