[Милослав Самарџић]

Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце?
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
http://www.pogledi.rs/velicanje-zla-i-posledice/

[Бенито]

Капа доле.

[Милослав Самарџић]

Фала. Него, ајде пиши и ти нешто, одавно ниси, да и ја мало скидам капу.

[Бенито]

О чему? О томе како озна није основана маја 1944. године , него у септембру 1941. године. Када су се поменута два неспоменика договорила да оснују јединице за борбу против пете колоне. Ако се тако не гледа, у добром делу се амнестирају сви комунистички злочини почињени пре маја или 12. септембра 1944.године, како је званична верзија.
Али , без обзира, честитке за текст, јер ово постаје тотално лудило шта се ради са овим народом. Један си од ретких који диже још увек глас. Несрећа је у томе што величина њиховог злочина не може стати у један текст. А томе ниси ти крив.
Као на пример када дете од седам година, 1950. године, учитељ пита како му се зове отац. А зна да су му оца стрељали комунисти 1945. године, као што зна да дете то не зна. Па га отера у милицију да тамо пита, пошто му већ код куће то нису објаснили.
Томови томова о њиховим злочинима могу да се напишу, а народ мој сном мртвијем спава.

[Громовник]

"А ми, шта ми да радимо? Једнога дана наши потомци ће ову генерацију видети као неку крпицу: ми смо најпре дозволили да нас на милионе кољу, да бисмо на крају нежно и усрдно тетошили убице у њиховој комфорној старости. Прећуткујући порок, гушећи га у нашем телу да не изађе напоље, ми га сејемо, и он ће у будућности од тога само хиљаду пута чешће израсти. Тиме што порок не кажњавамо, па чак ни злочинце не подвргавамо моралној осуди, ми не само да штитимо њихову ништавну старост - ми под ногама нових покољења подривамо и саме темеље правде. Ето због чега расту она "равнодушна" - а не због "недовољног васпитног рада". Млади се прожимају идејом да се овде нитковлук никада не кажњава, већ да је увек извор благостања.

Како ће бити тесно, како страшно живети у таквој земљи!"

-- Александар Солжењицин, Архипелаг Гулаг

[Милослав Самарџић]

О чему? О томе како озна није основана маја 1944. године , него у септембру 1941. године. Када су се поменута два неспоменика договорила да оснују јединице за борбу против пете колоне. Ако се тако не гледа, у добром делу се амнестирају сви комунистички злочини почињени пре маја или 12. септембра 1944.године, како је званична верзија.
Али , без обзира, честитке за текст, јер ово постаје тотално лудило шта се ради са овим народом. Један си од ретких који диже још увек глас. Несрећа је у томе што величина њиховог злочина не може стати у један текст. А томе ниси ти крив.
Као на пример када дете од седам година, 1950. године, учитељ пита како му се зове отац. А зна да су му оца стрељали комунисти 1945. године, као што зна да дете то не зна. Па га отера у милицију да тамо пита, пошто му већ код куће то нису објаснили.
Томови томова о њиховим злочинима могу да се напишу, а народ мој сном мртвијем спава.

О ма чему из историје 2. св. рата.
Мислиш на заседање у Столицама 1914? Није то била Озна, али, свеједно, мислим да то формално питање није битно за њихове злочине, они су свакако обијали од првих дана, дакле и пре Столица.

[Милослав Самарџић]

"А ми, шта ми да радимо? Једнога дана наши потомци ће ову генерацију видети као неку крпицу: ми смо најпре дозволили да нас на милионе кољу, да бисмо на крају нежно и усрдно тетошили убице у њиховој комфорној старости. Прећуткујући порок, гушећи га у нашем телу да не изађе напоље, ми га сејемо, и он ће у будућности од тога само хиљаду пута чешће израсти. Тиме што порок не кажњавамо, па чак ни злочинце не подвргавамо моралној осуди, ми не само да штитимо њихову ништавну старост - ми под ногама нових покољења подривамо и саме темеље правде. Ето због чега расту она "равнодушна" - а не због "недовољног васпитног рада". Млади се прожимају идејом да се овде нитковлук никада не кажњава, већ да је увек извор благостања.

Како ће бити тесно, како страшно живети у таквој земљи!"

-- Александар Солжењицин, Архипелаг Гулаг

Одличан цитат! Пренећу га на ФБ. Баш то се дешава и код нас, практично одувек гледамо ''тетошење убица'', и тако је ево и данас. Јер је потомство убица на власти, у овим или оним странкама.