ШЕСТ ЧЕСТИХ ЗАБЛУДА ЗБОГ КОЈИХ ГРАЂАНИ НЕ ЖЕЛЕ ДА ПРИМЕ ВАКЦИНУ
У последњих месец дана више од 1.000 особа преминуло је од последица ковида у Србији, па ипак број грађана који жели да прими вакцину једва да се померио са мртве тачке.
Иако се често може чути да је недовољан број вакцинисаних последица раширених антиваксерских ставова, истраживања говоре да је антиваксера заправо мало.
Много је више грађана који из не желе да приме вакцину плашећи се нежељених реакција, затим оних који верују да вакцинација носи већи ризик од ковида 19, као и грађана који сматрају да вакцине нису ефикасне и да нема разлога да их приме.
Да прва два разлога играју значајну улогу у оклевању да се прими вакцина, регистровао је ММФ у свом истраживању из маја. Што се тиче сумње у ефикасност вакцине, она се може видети из коментара грађана на сајтовима и друштвеним мрежама који често прате садржаје о вакцинама.
Покушали смо да на основу доступних података регулаторних агенција појединачних земаља, Европске агенције за лекове, као и објашњења доктора изнесемо разлоге због којих су неке од најчешћих тврдњи које прате одбијање вакцинације заблуде.
ВАКЦИНЕ НИСУ ДОВОЉНО ИСПИТАНЕ
Вакцине које су одобрене прошле су клиничка испитивања у којима је учествовало десетине хиљада испитаника. Све реакције које су испитаници имали током клиничких испитивања су забележене, а подаци о њима предати су регулаторним агенцијама у тренутку када су затражена одобрења.
Подаци су јавно доступни на сајту Агенције за лекове Србије, претраживањем вакцина у оквиру дела хумани лекови.
Истовремено, до сада је дато 6,46 милијарди доза вакцина широм света. Од тренутка када је започета вакцинација ефекти вакцина су настављени да буду праћени, што значи да су сви догађаји који би могли да имају везе са вакцинацијом морали да буду пријављени.
Податке о таквим догађајима прате како појединачне регулаторне агенције (као што је у Србији Агенција за лекове и медицинска средства) тако и Европска агенција за лекове. На основу њих они могу дати и другачије препоруке за одређене вакцине што се видело рецимо на примеру Астразенека вакцине, која је повезана са већим ризиком од тромбоемболијских догађаја у изузетно ретким приликама.
Реагујући на тај потенцијални ризик одређене државе промениле су смернице за давање Астразенека вакцине тако да обухвати само одређене старосне групе. Европска агенција за лекове после прегледања свих података закључила је да се нежељене реакције јављају у веома малом проценту случајева и да је корист од вакцинације већа од потенцијалног ризика.
Пример Астразенека вакцине доста добро осликава шта значи формулација већа корист од вакцинације од потенцијалног ризика. Како је више пута објашњено, ризик код примања Астразенеке постоји, али је он неупоредиво мањи од ризика да се појаве крвни угрушци током болести ковид 19. Већи ризик од крвних угрушака носе и неке од ствари које су веома раширене попут пушења или коришћења контрацептивних пилула.
ВАКЦИНЕ НИСУ БЕЗБЕДНЕ
Када се помиње небезбедност вакцина, најчешће се појављује тврдња да вакцине изазивају стерилитет.
Како је недавно испричала епидемиолог Мила Пунић, управо је ова заблуда један од разлога због којих млади не желе да приме вакцину.
Међутим, како објашњава имунолог Емина Милошевић тврдња да вакцина изазива стерилитет потекла је од научника који је селективно представио чињенице доводећи тако у заблуду људе. Она је истовремено објаснила да је ковид заправо болест која може створити проблеме са фертилитетом.
Други страх у вези са безбедношћу вакцина односи се на то да вакцине не смеју да приме особе које су у прошлости имале алергијске реакције. Стручњаци, међутим, истичу једино је релевантно питање да ли је особа алергична на неки од састојака вакцине, а шансе да је то случај су невероватно мале.
Састојци вакцина које се дају у Србији су јавно доступни и могу се пронаћи на сајту Агенције за лекове, у делу претраживања хуманих лекова.
Постоји и страх да особа примањем вакцина може да оболи од ковида 19. Вакцином се не преноси живи вирус, преноси се условно речено порука телу да произведе антитела тако да када се вакцинисани сретне са вирусом поново његов организам може да се избори са инфекцијом.
Као што је већ речено, до сада је у свету дато више од шест милијарди вакцина. Такође, 46 одсто укупне светске популације примило је бар једну дозу. Да заиста постоји било шта што озбиљно доводи у питање безбедност вакцина, зар не би реаговале регулаторне агенције и појединачне владе земаља од који су неке вакцинисале и више од 70 одсто својих грађана?
ВАКЦИНЕ СУ СУВИШЕ БРЗО НАПРАВЉЕНЕ
У тренутку када су истраживачи широм света почели да раде на вакцинама против ковида 19, они нису почињали од нуле. Иза себе су имали деценије истраживања као полазну тачку из које је требало да направе вакцину против ковида 19.
Истовремено, у време јавно здравствене кризе какву свет није видео, огроман део научне заједнице је мобилисан, а средства која су уложена у развој вакцине незамислива су у непандемијским околностима. Све то омогућило је да сада постоји укупно седам вакцина које се користе у Европи и Америци, док је још око 300 кандидата за вакцину у ранијим фазама развоја.
ВАКЦИНЕ НИСУ ЕФИКАСНЕ
Са појавом делта соја ефикасност вакцина у спречавању симптоматског облика ковида 19 се смањила, али и даље је значајна у спречавању хоспитализације и смртних исхода. То потврђује и недавно истраживање из Крагујевца.
Особе које су примиле вакцину, дакле, могу да оболе од ковида 19. Ово је посебно случај ако је прошло дуже време од вакцинације због чега се препоручује примена треће дозе.
Међутим, најбољи пример ефикасности вакцине у овом тренутку може да пружи Португалија. Ова земља, која је са око 85 одсто вакцинисане целокупне популације постала лидер у вакцинацији, корак по корак се враћа животу пре пандемије, с тим да одређене мере попут ношења маски у затвореном, и ковид пропуснице за велике скупове, и даље остају да важе.
И ВАКЦИНИСАНИ МОГУ ДА ПРЕНЕСУ ВИРУС
Са појавом делта соја такође је постављено питање да ли вакцинисане особе могу да пренесу вирус. Одговор укратко је да могу. Међутим, постоји једно значајно “али”. Како наводи Амерички центар за контролу болести, потпуно вакцинисане особе заражене делта сојем могу да пренесу вирус, али су краће време заразни у поређењу са невакцинисанима.
Истовремено, вакцинисани који се заразе углавном имају блаже симптоме због чега избацују око себе мање количине вируса, па самим тим имају мање шансе да даље пренесу инфекцију.
Ипак, пошто постоји могућност да се вакцинисани и заразе и пренесу вирус, постоји препорука да они треба и даље да носе маске поготову ако се налазе на местима где има доста заражених.
ВЕЋИ ЈЕ РИЗИК ОД ВАКЦИНАЦИЈЕ НЕГО ОД КОВИДА-19
Ово је веома раширен став међу грађанима Србије, поготово млађима.
Иако је тачно да су старије особе посебно подложне развоју тежег облика ковида 19, у последњем таласу све је већи број млађих који су у болницама, што је последица великог броја оболелих у целој земљи.
Колико вакцина заправо смањује ризик од тежег оболевања показало је претходно поменуто истраживање из Крагујевца.
Представљајући податке из тог истраживања, професор Медицинског факултета Дејан Баскић указао је да је у последњем таласу међу невакцинисанима оболело 3,3 одсто, а вакцинисанима један одсто.
– Када је у питању хоспитализација и тежа клиничка слика, опет је много бољи однос у корист вакцинисаних – 0,07 одсто хоспитализованих је вакцинисано, а 0,36 одсто невакцинисано, што је однос пет према један, навео је професор за Н1.
Он је даље објаснио и да је 95 одсто пацијената на интензивној нези било невакцинисано.
– То показује да је 22,5 до 23 пута већа вероватноћа да невакцинисана особа заврши у јединици интензивне неге и то је огромна разлика, рекао је Баскић.
Имајући ове податке у виду, инфектолог Стева Станишић закључио је да“заштита коју пружа вакцина се може упоредити са заштитом коју имате захваљујући појасу у аутомобиле“.
– Иако вас појас неће заштити 100 одсто, неупоредиво је корисније да га вежете. Када је уведена обавеза везивања појаса, многи су се бунили смишљајући разне изговоре – да им је неудобно, да их стеже, итд. Данас их скоро сви везују и више нико не прави питање, рекао је др Станишић.
Бета
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М