29-09-2021, 09:54 AM
ИСТРАЖИВАЊЕ ДОМА ЗДРАВЉА КРАГУЈЕВАЦ О КОРОНАВИРУСУ И ВАКЦИНАМА
Истраживање Дома здравља Крагујевац о коронавирусу и вакцинама показало је да све вакцине спречавају најтеже облике болести, а да је Фајзер за нијансу бољи од осталих, изјавио је професор факултета Медицинских наука Дејан Баскић, који руководи тим истраживањем.
"Да сумирам – вакцине и даље штите, с тим што имамо разлика у односу на претходни талас који је био на пролеће, а тада је доминирао британски вирус, да је сада већи број вакцинисаних који су оболели од делта соја вируса“, рекао је проф. др. Баскић.
Он је нагласио да је то и очекивано, будући да је прошло шест и више месеци од првог вакцинисања, али и зато што је делта сој драстично измењен и много је заразнији него британска верзија.
Баскић је објаснио да су у питању конкретни резултати истраживања, којим се прате осигураници Дома здравља и они хоспитализовани у КЦ Крагујевац још од марта, али да је сада направљен нови пресек. Према тим, новим резултатима, међу вакцинисаним особама оболео је један посто, а међу невакцинисаним – 3,3 одсто. „И даље је однос три према један – више се заражавају и оболевају невакцинисани“, рекао је Баскић и додао да вакцинисани имају и знатно блажу клиничку слику.
Истраживањем је од марта обухваћена комплетна популација осигураника – њих 145.000. Овим сегментом истраживања, каже професор, обухваћено је 75.000 вакцинисаних и 45.000 невакцинисаних. У њега нису били укључени они који су прележали болест, а њих је 25.000.
ОДНОС НЕВАКЦИНИСАНИХ И ВАКЦИНИСАНИХ У БОЛНИЦИ – ПЕТ ПРЕМА ЈЕДАН
Дакле, обухваћено је 120.000 праћених осигураника.
Према последњим подацима, иако имамо више вакцинисаних заражених него раније, када је у питању хоспитализација и тежа клиничка слика, много је бољи однос у корист вакцинисаних – однос је пет према један, наводи професор.
Баскић наглашава и да је драстична разлика у тежини болести и да највећи број вакцинисаних има благу клиничку слику која личи на прехладу и кијавицу. „Однос пет према један говори да теже облике са пенумонијом углавном развијају невакцинисани“, истиче др.
Он додаје и да је апсолутно потврђено да је делта сој драстично заразнији од претходних сојева и да се то јасно види,. будући да је много већи проценат вакцинисаних оболелих. „Делта сој, чини се, ипак даје блажу клиничку слику, поготово код вакцинисаних“, каже.
У болници, истиче, доминирају невакцинисани са тежом клиничком сликом, а 95 посто пацијената на интензивној нези су били – невакцинисани. То показује да је 22, 5 до 23 пута већа вероватноћа да невакцинисана особа заврши у јединици интензивне неге и то је огромна разлика, рекао је Баскић.
„ФAЈЗЕР ЗА НИЈАНСУ НЕШТО БОЉИ ОД ОСТАЛИХ"
На питање како вакцина утиче на делта сој, професор каже да су вакцине направљене за претходне сојеве и да је то основни разлог зашто сад имао „пробој“ делта соја међу вакцинисанима.
Ипак, показало се да је ефективност вакцина 80 одсто у превенцији хоспитализације, а 96 посто у превенцији најтежих клиничких случајева. „Вакцине су сачувале ефективност у заштити од најтежих облика болести“, рекао је Баскић.
Он је истакао да није тачно да вакцина не штити, већ је чињеница да она смањено штити од заражавања делта сојем, али да још увек пефректно штити од тежег облика болести. „Ефективност од 96 посто је феноменалан податак, очекивао сам да ће бити ниже и очигледно је што се тога тиче да вакцина још ради“, навео је професор.
На питање која је најделотворнија вакцина, Баскић истиче да се показало да све вакцине поприлично слично раде, али да је још у марту Фајзер показао да брже индукује имунски одговор. „После шест, седам месеци остаје чињеница да је Фајзер за нијансу нешто бољи од осталих“, рекао је.
Баскић наводи и да га се током истраживања можда надао да неће оволики број вакцинисаних да ће да се зарази, али да га то није изненадило. „Оно што ме је изненадило је та висока ефективност вакцина код најтежих облика болести“, рекао је он.
Баскић је истакао и да се почетна ефективност вакцина када су се оне појавиле показала тачном.
Оценио је и да мисли да смо мало закаснили са трећом дозом вакцине јер смо недељама у озбиљном пику.
На питање како оцењује што у таквој ситуацији нема нових мера, а Кризни штаб се не састаје данима, одговара:
„Моје мишљење је да смо кренули у правцу да завршимо с пандемијом, а она ће се завршити када се или сви вакцинишу или сви прележе вирус. Обухват вакцинисаних од 50 посто се неће променити на боље“, рекао је Баскић и додао да ће пандемија стати тек када не остане нико неимунизован.
Стога је, додаје, једини излаз да се они који до сада нису имали коронавирус – или вакцинишу или прележе корону. Нагласио је и да му је жао што нисмо постигли колективни имунитет ширим обухватом вакцинације, али да је та шанса пропуштена.
Бета
Истраживање Дома здравља Крагујевац о коронавирусу и вакцинама показало је да све вакцине спречавају најтеже облике болести, а да је Фајзер за нијансу бољи од осталих, изјавио је професор факултета Медицинских наука Дејан Баскић, који руководи тим истраживањем.
"Да сумирам – вакцине и даље штите, с тим што имамо разлика у односу на претходни талас који је био на пролеће, а тада је доминирао британски вирус, да је сада већи број вакцинисаних који су оболели од делта соја вируса“, рекао је проф. др. Баскић.
Он је нагласио да је то и очекивано, будући да је прошло шест и више месеци од првог вакцинисања, али и зато што је делта сој драстично измењен и много је заразнији него британска верзија.
Баскић је објаснио да су у питању конкретни резултати истраживања, којим се прате осигураници Дома здравља и они хоспитализовани у КЦ Крагујевац још од марта, али да је сада направљен нови пресек. Према тим, новим резултатима, међу вакцинисаним особама оболео је један посто, а међу невакцинисаним – 3,3 одсто. „И даље је однос три према један – више се заражавају и оболевају невакцинисани“, рекао је Баскић и додао да вакцинисани имају и знатно блажу клиничку слику.
Истраживањем је од марта обухваћена комплетна популација осигураника – њих 145.000. Овим сегментом истраживања, каже професор, обухваћено је 75.000 вакцинисаних и 45.000 невакцинисаних. У њега нису били укључени они који су прележали болест, а њих је 25.000.
ОДНОС НЕВАКЦИНИСАНИХ И ВАКЦИНИСАНИХ У БОЛНИЦИ – ПЕТ ПРЕМА ЈЕДАН
Дакле, обухваћено је 120.000 праћених осигураника.
Према последњим подацима, иако имамо више вакцинисаних заражених него раније, када је у питању хоспитализација и тежа клиничка слика, много је бољи однос у корист вакцинисаних – однос је пет према један, наводи професор.
Баскић наглашава и да је драстична разлика у тежини болести и да највећи број вакцинисаних има благу клиничку слику која личи на прехладу и кијавицу. „Однос пет према један говори да теже облике са пенумонијом углавном развијају невакцинисани“, истиче др.
Он додаје и да је апсолутно потврђено да је делта сој драстично заразнији од претходних сојева и да се то јасно види,. будући да је много већи проценат вакцинисаних оболелих. „Делта сој, чини се, ипак даје блажу клиничку слику, поготово код вакцинисаних“, каже.
У болници, истиче, доминирају невакцинисани са тежом клиничком сликом, а 95 посто пацијената на интензивној нези су били – невакцинисани. То показује да је 22, 5 до 23 пута већа вероватноћа да невакцинисана особа заврши у јединици интензивне неге и то је огромна разлика, рекао је Баскић.
„ФAЈЗЕР ЗА НИЈАНСУ НЕШТО БОЉИ ОД ОСТАЛИХ"
На питање како вакцина утиче на делта сој, професор каже да су вакцине направљене за претходне сојеве и да је то основни разлог зашто сад имао „пробој“ делта соја међу вакцинисанима.
Ипак, показало се да је ефективност вакцина 80 одсто у превенцији хоспитализације, а 96 посто у превенцији најтежих клиничких случајева. „Вакцине су сачувале ефективност у заштити од најтежих облика болести“, рекао је Баскић.
Он је истакао да није тачно да вакцина не штити, већ је чињеница да она смањено штити од заражавања делта сојем, али да још увек пефректно штити од тежег облика болести. „Ефективност од 96 посто је феноменалан податак, очекивао сам да ће бити ниже и очигледно је што се тога тиче да вакцина још ради“, навео је професор.
На питање која је најделотворнија вакцина, Баскић истиче да се показало да све вакцине поприлично слично раде, али да је још у марту Фајзер показао да брже индукује имунски одговор. „После шест, седам месеци остаје чињеница да је Фајзер за нијансу нешто бољи од осталих“, рекао је.
Баскић наводи и да га се током истраживања можда надао да неће оволики број вакцинисаних да ће да се зарази, али да га то није изненадило. „Оно што ме је изненадило је та висока ефективност вакцина код најтежих облика болести“, рекао је он.
Баскић је истакао и да се почетна ефективност вакцина када су се оне појавиле показала тачном.
Оценио је и да мисли да смо мало закаснили са трећом дозом вакцине јер смо недељама у озбиљном пику.
На питање како оцењује што у таквој ситуацији нема нових мера, а Кризни штаб се не састаје данима, одговара:
„Моје мишљење је да смо кренули у правцу да завршимо с пандемијом, а она ће се завршити када се или сви вакцинишу или сви прележе вирус. Обухват вакцинисаних од 50 посто се неће променити на боље“, рекао је Баскић и додао да ће пандемија стати тек када не остане нико неимунизован.
Стога је, додаје, једини излаз да се они који до сада нису имали коронавирус – или вакцинишу или прележе корону. Нагласио је и да му је жао што нисмо постигли колективни имунитет ширим обухватом вакцинације, али да је та шанса пропуштена.
Бета
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М