[Ројалист]

Ко је Андреј Вучић да га чувају војне јединице "Кобре"? Ко је Андреј Вучић да на дан геј-параде крене у провоцирање нишког одреда Жандармерије говорећи им "...Расформираћу вам јединицу!" и "Знате ли ви ко сам ја"?

Многи одговори на многа питања воде ка само једном закључку: Андреј Вучић је обичан земунски билмез који је у раној младости покушао да буде успешан кошаркаш, али му није пошло за руком, који је економиста, али нема никаквих представа о економији, који је покушао да буде чак и навијачки вођа, али су праве вође и њега и његовог брата Александра препознале као "гребаторе" и "цинкароше".

Добро упућени у њихову уличарску прошлост, кажу да су крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, Андреј и Александар, ишли на све утакмице "Црвене Звезде" у нади да ће се некако приближити Жељку Ражњатовићу-Аркану и његовим батинашима са стадиона. Нудио се Андреј свим "Звездиним" тадашњим навијачким вођама, Владимиру Шавији, Велибор Дуњићу, Драгану "Гаги" Васићу, али је био непознат, небитан и нико га ни погледао није. Ипак, Андреј се са Александром прикрао једној одбаченој групи "кокошара", за коју се сумњало да сарађује са обичном, градском полицијом. Баш је Андреј Вучић упамћен као актер једне крваве туче на северној трибини Маракане, која је обележила његов даљи живот, а која се завршила тако што су и он и његов брат завршили разбијених носева и глава. Наиме, Андреј Вучић се, према тврдњи њему некада блиских људи, уз помоћ брата Александра, последњих година осветио барем двојици (Дуњићу и Васићу), тачније да он стоји иза њихових ликвидација, јер никад није заборавио какве је батине добио од њих и њихове навијачке групе.

Од како се "брат по матери" издигао до владарских небеса, Андреј је на себе преузео улогу главног насилника и "шибаџије" који застрашује чланство напредњака по унутрашњости Србије, рекетира привреднике, пљачка државна и друштвена предузећа, отима...

Почели су да га редовно виђају по српским варошицама, селима и општинама, у време ванредних локалних избора, на којима силом "утерује" апсолутну напредњачку већину. Опозиција се жалила да су та гласања пролазила уз претње, застрашивања, негде, као у Врбасу у Мионици, и пребијања опозиционара, а главни актери инцидената су увек били људи довучени са стране, из напредњачких одбора широм Србије. Андреј је виђан на лицу места чак и уочи избора за савете месних заједница у војвођанским селима (попут Перлеза код Зрењанина, Кљајићева код Сомбора и другим бачким, банатским и сремским селима). Јавно је куповао гласове сиромашних грађана пакетима брашна, уља и шећера и заједно са братом градоначелника Београда Синише Малог био консултант једног кинеског инвеститора, коме су хтели за багателу да продају "Вршачке винограде".

Отео и медије

Андреј купује за мале паре и велике површине обрадивог земљишта, углавном близу великих путних праваца. Купује и читава села, предузећа, медије...Купио је Студио Б, покренуо је дневник Српски Телеграф, купио је ТВ Моја, постао власник фудбалских и кошаркашких клубова...Али, тако острашћена отимачина имала је лош исход: Андреј је за Александра и себе, за њихову клику, кренуо да пере нарко-новац и да се профитом неовлашћено користи. Чувари мафијашког капитала спремно су му стали на пут. Испоставило се да је мафија браће Вучић знатно мања од њихове. Уосталом, Александар је признао да нема "капацитета" да савлада ни фудбалску мафију (којој, ето чуда, и сам припада!).

Ковница штампа за Андреја

Андреј Вучић је званично запослен у Заводу за израду новчаница и кованог новца на Топчидер, а тамо, по сопственом признању, ради већ две деценије. Власништво над стотинама фирми се не рачуна. Ковницом новца руководи Андреј, мада није њен директор. Долази у блиндираном аутомобилу, са пратњом као да је Обама.

У ''ноти'' која је испоручена из Вашингтона и Брисела, име брата премијера ставља се у први план. Андреј је штампао акцизне маркице, не региструјући их као штампане, које је, у вредности од једне милијарде, продао за 600 милиона евра Албанцима, шверцерима дувана!

Огромна је то пара, поготову када се добије у кешу. Такве, рецимо, у САД-у ФБИ-а даноноћно надгледа, док им не уђе у траг новцу. Са таквим новцем, који је ван контроле државних институција, банака, пореске и финансијске полиције, може се наручити убиство сваког човека на свету, срушити скоро свака влада и у средње развијеној земљи.

Андреј има предност што му је брат Александар премијер, и што је син Фахри Мусилуа, Албанца из Призрена (личе ко' јаје јајету!), а Александар се тако и осећа, и што у Албанији, Космету и у Македонији са Албанцима развија послове и око трговине наркотицима. Картел Андреја Вучића је међу најснажнијим на Балкану, јер има логистичку подршку и заштиту српске полиције и тајних служби.

Да подсетим да је у Београд 13, септембра дошао државни секретар у Министарству спољних послова Немачке Михаел Рот и шеф немачке криминалистичке полиције Хармут Шефер, да надгледају акцију хапшења нарко дилера у Београду. Претходно је немачка крим полиција месецима утврђивала ко су чланови криминалних нарко банди у Србији. Андреј је био на првом месту.

У ноћи између 13. и 14. новембра српска полиција је по добијеном списку извршила ноћни препад у станове осумњичених, који су били обавештени да побегну, или да униште све трагове. Од 120 осумњичених полиција је судији привела само деветоро ''сумњивих'', и то за поседовање мале количине дроге за личну употребу. Ипак, министар Небојша Стефановић је, да би заварао Немце, похапсио и 9 припадника полиције, који су касније пуштени, јер њихово хапшење требало је да покаже озбиљност српске полиције.

Немци су били шокирани преваром. Државног секретара из немачког Министарства спољних послова, Михаела Рота, Вучић је примио као значајног државника и пријатеља, нудећи му се, јер је и господин Рот хомосексуалац, али је он са гађењем одбио личне сусрете.

Немачка обавештајна служба БНД оставила је своја два тима да надгледа српско нарко тржиште, нарочито Андреја Вучића.

Браћа Андреј и Александар Вучић постали су претња по безбедност Балкана и Европе.