[ЛукаЛоко]

Да ли Лука можеш нам описати како је стање у Италији. Било би занимљиво да овде напишеш сваки дан по нешто као нека врста дневника. Поздрав и држи се!

Ситуација се погоршава, у последњим данима сваки дан нека нова лоша вест и нове рестрикције.
Данас нико може изаћи из своје општине ако није прекопотребно.
Људи могу сами да сертификују који је тај повод а полиција ће да провери.
У прошлим данима је избила побуна у већини затвора земље.
Људи морају да остају код куће. То су строге мере али итекако потребне.
Чини ми се да су људи углавном то схватили.
Дисциплина је лек за ту ситуацију и чак један недисциплинован народ као Италијани данас се прилагођава.
Пре пар дана отишао сам на пошту, петорица шалтеруша су говориле међусобно, био сам једини корисник, смејало ми се.
Скоро никога на улицама. Веома чудно, као никада раније, ал тако треба да буде.
Дан када се свест према ту кризу променила, то је била прошла субота.
Током заседања регионалних власти Ломбардије, изгледа, угледни лекар, начелник једне миланске болнице, заплакао је и рекао „За мало време нећемо бити у стању да лечимо пацијенте!“. Председник покрајине Фонтана, који је сам у карантину, тражио је строжије мере од националне владе. Тог истог вечера и још сутрадан ујутро, локали у Милану били су још препуни за коктеле и аперитиве.

Треба дакле остати код куће, за мене то није никакав проблем. Неизвесност је наравно права мука.
Плус огорчен сам на то да политичари као да то нису предвидели, или барем нису брзо одреаговали.
Један новинар је оправдано заметио: „Наша влада одреагује само на свако погоршавање, а никако да предвиђа ситуације“, на шта је водитељка одговорила „Такво нешто се није могло предвидети“. Итетако да се могло предвидети, знали су шта се све дешавало од месеца дана раније у Кини!
У Кини се актуелно импровизоване болнице демонтују, кинеске власти су послале једну лекарску екипу и 40 тих вентилатора у Италију.
Ако Србија још чува неке из оних добрих односа са Кинезима из времена Слобе, требала би да то искористи.

Видели смо да се фудбал одиграо у целој Европи.
После забране публике навијачи Валенције и ПСЖ-а окупили су се испред стадиона сви заједно у загрљају.
Британци спречавају Италијанима да долазе у земљу (разумљиво), међутим пустили су навијаче Атлетико-а и у Анфилд и у пабове, када је Мадрид једно од жаришта вируса у континенту.
Све је то било сулудо!
Италијански навијачи су схватили тешко стање.
Навијачи Кремонезеа окачили су транспарент подршке лекарима и болничарима на огради локалне болнице. Исто су учинили и други.
Председник Аталанте после квалификације клуба у четврти финала Лиге Шампиона, тражио је од навијача да прославе успех само на нету, и да нема окупљања на аеродрому по повратку играча из Валенсије. Они су га послушали и донирали новац враћења тикета, укупно 60 хиљада евра, локалној болници.
Додуше, Бергамо и околина су најзараженији крај и Италији, више од 2000 заражених, 300 више сваки дан.
Куриозно је то да највећи успех градског клуба остварује се у време драме тог града.


Од првог марта пажљиво бележим бројеве заражених и умрлих, да проверим како то иде.
На пример прошле недеље 8. марта број заражених је био 6385, јуче 12840.
Статистика показује да се тај број удвостручује у четири дана.
Стручњаци кажу да је исти темпо забележен у Кини.
Од тога знате којим темпом ће се раширити вирус.
Колико је заражених у Француској данас? 2000? Та табела показује да ће Француска стићи данашње бројеве Италије не за 15 дана, него за око 10 дана.
Видим, Макрон је најавио затворење школа, али биће тога само од понедељка. То је касно!
У Шпанији, где су донели у последњим данима само благе мере против вируса, прошле недеље чини ми се да је било око 680 заражених, после четири дана, јуче, то је било око 3000, значи више него 4 пута. Тамо вирус галопира!
Напротив, у општинама јужно-источно од Милана, то јест у епицентру првог зараза у Италији, у једином крају где су од самог почетка примењен строг карантин, у последњим данима забелени су само ретки случаји додатних зараза. Значи, те мере су корисне.