27-04-2020, 08:25 AM
.
ШТА СЕ ДЕШАВА СА ЕПИДЕМИЈОМ И ШТА НАС ЧЕКА СА ВАКЦИНАМА?
https://i.postimg.cc/WzXw4hW1/sta-nas-ce...cinama.jpg
Да ли тренутан развој епидемиолошке ситуације, заиста, дозвољава смањивање рестриктивних мера, које су на снази последњих нешто више од месец дана? Ако се сетимо неозбиљности с којом је режим дочекао вирус, а онда и читавог низа смислених или бесмислених противепидемијских мера с врхунцем у 84-часовној забрани кретања и то у дане обележавања Христовог страдања и Васкрса, претходно питање намеће се из неколико разлога.
Први је с аспекта струке. До пре неколико дана су нас епидемиолози и инфектолози Кризног штаба упозоравали да нема опуштања, да и даље имамо жаришта, упозоравају нас да нам је вирус ушао у геронтолошке центре и да непредвидиво може да се шири даље. Посебно апострофирају југ Србије и формирају посебан Кризни штаб за то подручје. Експресно, председник државе својом „курирском службом“ допрема респираторе у Ниш, упозорава на озбиљност ситуације, Кризни штаб, уместо у Београду, заседа у Нишу (да би се, ваљда, потврдила тежина ситуације) и свако нормалан би помислио да се и даље мора водити бескомпромисна борба против вируса. Министар просвете најављује да се наша деца неће враћати у школске клупе до краја школске године. Истовремено се, у Галеници, покреће производња антималарика хлорокина, лека емпиријски увршћеног у протокол лечења вируса корона, а такође се свечано отвара микробиолошка лабораторија коју су нам донирали Кинези. Обухват тестирања на корона вирус све је већи и даље се широм Србије откривају нови случајеви заразе. Нажалост, и даље има преминулих. Мени, с аспекта струке, ово не улива поверење у то да зараза јењава, да вирус слаби.
Други разлог је, вероватно, задовољство Великог вође како је обавио задатак који му је „са стране наметнут“, а то је да искористи пандемију и удари на нашу Цркву, на свештенство и вернике, да покуша да обесмисли исповедање вере у васкрслог Христа, да нам свима забрани одлазак на литургије, сабије нас у мишје рупе, уплашене од тамо неке короне и да из тог страха заборавимо да је Христос „Пут, Истина и Живот“.
Такође је, вероватно, задовољан сталним сејањем страха и панике на својим обраћањима нацији и количином страха код многих, мислећи да нас је припремио за нешто о чему се у белом свету шушка, а може постати и наша реалност – вакцинација на вирус корона. Шушка се да су научници у Аустралији и на Кембриџу већ произвели вакцину, а оглашава се и Генерални секретар УН Гутереш који изјављује да вакцина мора бити јавно добро, доступна свима. Све ово му, изгледа, даје за право, да, колико на Васкршњи уторак, крене са релаксацијом противепидемијских мера.
Али, сетимо се само колико дуго се Кина борила с вирусом (први случај заразе забележен крајем децембра 2019. године), да су још увек на снази одређене противепидемијске мере, да се у Италији и Шпанији и даље доста умире – хвала Богу, мање него претходних седмица, али се и даље без изузетка спроводе све мере изолације, да, поново, шпански премијер излази пред парламент са захтевом да се продужи ванредно стање и на прву половину маја. Међутим, по најавама председника, Србија је то очас посла превазишла и може мирно да се врати остваривању „привредног раста“ – од -0.3! Или нам је власт поново неозбиљна према пандемији, па ће нас гурнути у још веће здравствене проблеме, или нам нешто не саопштавају!
И трећи разлог је, мислим, чисто политичке природе, мада, ко би могао рећи да и у претходно реченом нема политике? Треба што пре укинути ванредно стање, обавити изборе, вероватно председник жели да искористи што је, и поред пандемије и забрана окупљања и кретања, у сталној кампањи, што таблоиди некажњено, до бесмисла, вређају сваког ко другачије мисли, а највероватније му стрмоглаво опада рејтинг, па је вођа спреман да све жртвује само да он и његови компањони остану на власти. Сетимо се само да су, у тренуцима бележења првих заражених у Србији, десетине хиљада људи сабили, у разним местима, у своје страначке просторије да потписују листу за излазак на изборе и тиме угрозили њихово здравље. Зашто то не би урадили поново?
Вођи је, изгледа, свеједно да ли ће цео здравствени систем и даље држати у пренапрегнутом стању, да ли ће у једном тренутку доћи до његовог слома, јер су људи преуморни, a многи и заражени. Прави је тренутак да се, уз све ове муке, све снаге државе упрегну у изградњу једног још јачег, опремљенијег, организованијег здравственог система, да се схвати да се мора подићи достојанство здравствених радника и створити атмосфера да нам не одлазе на службу широм света, већ да, са задовољством, остају да раде у својој земљи.
Такође, не могу да пређем преко најава могуће вакцинације против вируса корона. Струка каже да се до вакцина не долази ни лако ни брзо. Према познатим и јасно дефинисаним протоколима потребно је да прође дуг период од лабораторијских испитивања самог вируса (што се од избијања пандемије ради у многим лабораторијама), претклиничких, до коначних клиничких испитивања дејства вакцине и могућих нежељених ефеката, за шта је потребно неколико година (у већини случајева од осамнаест месеци до пет година, а неретко испитивања трају и по десет година). Претклиничка испитивања подразумевају примену узорака на животињама, а клиничка на хуману популацију и то кроз три или четири фазе. Суштина је добити делотворну, али и безбедну вакцину. Зашто ово наглашавам? Стиче се утисак да се некоме жури са вакцинацијом против корона вируса, али не из хуманих побуда, већ из разлога остваривања огромног профита, и да се ствара атмосфера неопходности вакцинисања, чак и са недовољно испитаном вакцином. Подсетио бих на сличну ситуацију са вакцином за тзв. свињски грип и, на сву срећу, потпуни фијаско заговорника вакцинације, јер народ није насео на приче тадашњег вакцинашког лобија из врха државе. Међутим, сада позив на вакцинацију може бити радикалнији, може бити укинута могућност избора – хоћу или нећу да се вакцинишем. Може се догодити да нас светски моћници доведу у ситуацију да нам буду укинута или умањена нека људска права, ако одбијемо вакцину (нпр. смањивање одређених права из обавезног здравственог осигурања, забрана путовања у иностранство, итд).
Да се разумемо, као лекар нисам против вакцина, али оних испитаних, стандардизованих, које су потврђене у клиничкој пракси. А још када би држава била свесна колики би био значај поновног покретања масовне производње вакцина у нашем, некада светски признатом, „Институту за вирусе, серуме и вакцине Торлак“, постигли бисмо завидан ниво независности од белосветских мешетара који из сенке покушавају да овладају целим светом.
Др Милан Рогановић
.
ШТА СЕ ДЕШАВА СА ЕПИДЕМИЈОМ И ШТА НАС ЧЕКА СА ВАКЦИНАМА?
https://i.postimg.cc/WzXw4hW1/sta-nas-ce...cinama.jpg
Да ли тренутан развој епидемиолошке ситуације, заиста, дозвољава смањивање рестриктивних мера, које су на снази последњих нешто више од месец дана? Ако се сетимо неозбиљности с којом је режим дочекао вирус, а онда и читавог низа смислених или бесмислених противепидемијских мера с врхунцем у 84-часовној забрани кретања и то у дане обележавања Христовог страдања и Васкрса, претходно питање намеће се из неколико разлога.
Први је с аспекта струке. До пре неколико дана су нас епидемиолози и инфектолози Кризног штаба упозоравали да нема опуштања, да и даље имамо жаришта, упозоравају нас да нам је вирус ушао у геронтолошке центре и да непредвидиво може да се шири даље. Посебно апострофирају југ Србије и формирају посебан Кризни штаб за то подручје. Експресно, председник државе својом „курирском службом“ допрема респираторе у Ниш, упозорава на озбиљност ситуације, Кризни штаб, уместо у Београду, заседа у Нишу (да би се, ваљда, потврдила тежина ситуације) и свако нормалан би помислио да се и даље мора водити бескомпромисна борба против вируса. Министар просвете најављује да се наша деца неће враћати у школске клупе до краја школске године. Истовремено се, у Галеници, покреће производња антималарика хлорокина, лека емпиријски увршћеног у протокол лечења вируса корона, а такође се свечано отвара микробиолошка лабораторија коју су нам донирали Кинези. Обухват тестирања на корона вирус све је већи и даље се широм Србије откривају нови случајеви заразе. Нажалост, и даље има преминулих. Мени, с аспекта струке, ово не улива поверење у то да зараза јењава, да вирус слаби.
Други разлог је, вероватно, задовољство Великог вође како је обавио задатак који му је „са стране наметнут“, а то је да искористи пандемију и удари на нашу Цркву, на свештенство и вернике, да покуша да обесмисли исповедање вере у васкрслог Христа, да нам свима забрани одлазак на литургије, сабије нас у мишје рупе, уплашене од тамо неке короне и да из тог страха заборавимо да је Христос „Пут, Истина и Живот“.
Такође је, вероватно, задовољан сталним сејањем страха и панике на својим обраћањима нацији и количином страха код многих, мислећи да нас је припремио за нешто о чему се у белом свету шушка, а може постати и наша реалност – вакцинација на вирус корона. Шушка се да су научници у Аустралији и на Кембриџу већ произвели вакцину, а оглашава се и Генерални секретар УН Гутереш који изјављује да вакцина мора бити јавно добро, доступна свима. Све ово му, изгледа, даје за право, да, колико на Васкршњи уторак, крене са релаксацијом противепидемијских мера.
Али, сетимо се само колико дуго се Кина борила с вирусом (први случај заразе забележен крајем децембра 2019. године), да су још увек на снази одређене противепидемијске мере, да се у Италији и Шпанији и даље доста умире – хвала Богу, мање него претходних седмица, али се и даље без изузетка спроводе све мере изолације, да, поново, шпански премијер излази пред парламент са захтевом да се продужи ванредно стање и на прву половину маја. Међутим, по најавама председника, Србија је то очас посла превазишла и може мирно да се врати остваривању „привредног раста“ – од -0.3! Или нам је власт поново неозбиљна према пандемији, па ће нас гурнути у још веће здравствене проблеме, или нам нешто не саопштавају!
И трећи разлог је, мислим, чисто политичке природе, мада, ко би могао рећи да и у претходно реченом нема политике? Треба што пре укинути ванредно стање, обавити изборе, вероватно председник жели да искористи што је, и поред пандемије и забрана окупљања и кретања, у сталној кампањи, што таблоиди некажњено, до бесмисла, вређају сваког ко другачије мисли, а највероватније му стрмоглаво опада рејтинг, па је вођа спреман да све жртвује само да он и његови компањони остану на власти. Сетимо се само да су, у тренуцима бележења првих заражених у Србији, десетине хиљада људи сабили, у разним местима, у своје страначке просторије да потписују листу за излазак на изборе и тиме угрозили њихово здравље. Зашто то не би урадили поново?
Вођи је, изгледа, свеједно да ли ће цео здравствени систем и даље држати у пренапрегнутом стању, да ли ће у једном тренутку доћи до његовог слома, јер су људи преуморни, a многи и заражени. Прави је тренутак да се, уз све ове муке, све снаге државе упрегну у изградњу једног још јачег, опремљенијег, организованијег здравственог система, да се схвати да се мора подићи достојанство здравствених радника и створити атмосфера да нам не одлазе на службу широм света, већ да, са задовољством, остају да раде у својој земљи.
Такође, не могу да пређем преко најава могуће вакцинације против вируса корона. Струка каже да се до вакцина не долази ни лако ни брзо. Према познатим и јасно дефинисаним протоколима потребно је да прође дуг период од лабораторијских испитивања самог вируса (што се од избијања пандемије ради у многим лабораторијама), претклиничких, до коначних клиничких испитивања дејства вакцине и могућих нежељених ефеката, за шта је потребно неколико година (у већини случајева од осамнаест месеци до пет година, а неретко испитивања трају и по десет година). Претклиничка испитивања подразумевају примену узорака на животињама, а клиничка на хуману популацију и то кроз три или четири фазе. Суштина је добити делотворну, али и безбедну вакцину. Зашто ово наглашавам? Стиче се утисак да се некоме жури са вакцинацијом против корона вируса, али не из хуманих побуда, већ из разлога остваривања огромног профита, и да се ствара атмосфера неопходности вакцинисања, чак и са недовољно испитаном вакцином. Подсетио бих на сличну ситуацију са вакцином за тзв. свињски грип и, на сву срећу, потпуни фијаско заговорника вакцинације, јер народ није насео на приче тадашњег вакцинашког лобија из врха државе. Међутим, сада позив на вакцинацију може бити радикалнији, може бити укинута могућност избора – хоћу или нећу да се вакцинишем. Може се догодити да нас светски моћници доведу у ситуацију да нам буду укинута или умањена нека људска права, ако одбијемо вакцину (нпр. смањивање одређених права из обавезног здравственог осигурања, забрана путовања у иностранство, итд).
Да се разумемо, као лекар нисам против вакцина, али оних испитаних, стандардизованих, које су потврђене у клиничкој пракси. А још када би држава била свесна колики би био значај поновног покретања масовне производње вакцина у нашем, некада светски признатом, „Институту за вирусе, серуме и вакцине Торлак“, постигли бисмо завидан ниво независности од белосветских мешетара који из сенке покушавају да овладају целим светом.
Др Милан Рогановић
.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М