13-04-2021, 04:01 PM
"БЕЗ ПАНИКЕ, У СРБИЈИ ИМА ИЗМЕЂУ 16.000 и 17.000 ВАРИЈАНТИ ВИРУСА"
Kоментаришући вест да постоје назнаке да је у Србију стигао и бразилски сој ковида-19, наш познати виурусолог др Миланко Шеклер каже да нема разлога за страх.
Према његовим речима, нико до сада није децидно рекао да је тај сој вируса опаснији од других нити је то научно објављено. Тек треба да се види да ли је толико велики број заражених и умрлих у Бразилу због новог соја вируса или због здравственог система који је преоптерећен, истакао је он.
Kако каже, приче да је бразилски сој вируса стигао у Европу чуо је још раније, али сматра да нема разлога за панику и страх.
"Ако се сећате биле су најаве и за британски сој вируса да је заразнији и смртоноснији па се испоставило да није баш тако. По логици ствари, вирус који се лакше преноси мање је смртоносан јер у том размножавању губи патогеност", подвлачи Шеклер за Б92.
Апострофира да су све приче о новим, заразнијим и смртоноснијим сојевима вируса на дугачком штапу. "Пре десет дана наслушали смо се и прича о неком дуплом мутанту из Индије. Ви можете да лажете све људе неко време, можете да лажете неке људе све време, али да лажете све људе све време то је већ немогуће", истиче он.
Kаже и да је информација о 92 варијанте бразилског вируса "будаласта".
"Ја исто тако могу вама да кажем да код нас има између 16.000 и 17.000 варијанти вируса. И шта то вама значи? То вам је исто када имате типску кућу коју су мајстори изграили 100 у низу и када сваку понаособ мало боље загледате видећете неку мању разлику. Имате једнојајчане близанце па их после одређеног периода разликујете. Тако вам је и са вирусима", сликовито објашњава Шеклер.
Kако каже, до разлике код вируса долази кад се умножава у великим количинима.
"Према закону биохемије вирус приликом умножавања дуплира нуклеинске киселине, а разлике настају када приликом производње тих нуклеинских киселина направи грешку. Та грешка се онда види на површини као различитост", закључио је др Шеклер.
Извор: Б92.нет
Kоментаришући вест да постоје назнаке да је у Србију стигао и бразилски сој ковида-19, наш познати виурусолог др Миланко Шеклер каже да нема разлога за страх.
Према његовим речима, нико до сада није децидно рекао да је тај сој вируса опаснији од других нити је то научно објављено. Тек треба да се види да ли је толико велики број заражених и умрлих у Бразилу због новог соја вируса или због здравственог система који је преоптерећен, истакао је он.
Kако каже, приче да је бразилски сој вируса стигао у Европу чуо је још раније, али сматра да нема разлога за панику и страх.
"Ако се сећате биле су најаве и за британски сој вируса да је заразнији и смртоноснији па се испоставило да није баш тако. По логици ствари, вирус који се лакше преноси мање је смртоносан јер у том размножавању губи патогеност", подвлачи Шеклер за Б92.
Апострофира да су све приче о новим, заразнијим и смртоноснијим сојевима вируса на дугачком штапу. "Пре десет дана наслушали смо се и прича о неком дуплом мутанту из Индије. Ви можете да лажете све људе неко време, можете да лажете неке људе све време, али да лажете све људе све време то је већ немогуће", истиче он.
Kаже и да је информација о 92 варијанте бразилског вируса "будаласта".
"Ја исто тако могу вама да кажем да код нас има између 16.000 и 17.000 варијанти вируса. И шта то вама значи? То вам је исто када имате типску кућу коју су мајстори изграили 100 у низу и када сваку понаособ мало боље загледате видећете неку мању разлику. Имате једнојајчане близанце па их после одређеног периода разликујете. Тако вам је и са вирусима", сликовито објашњава Шеклер.
Kако каже, до разлике код вируса долази кад се умножава у великим количинима.
"Према закону биохемије вирус приликом умножавања дуплира нуклеинске киселине, а разлике настају када приликом производње тих нуклеинских киселина направи грешку. Та грешка се онда види на површини као различитост", закључио је др Шеклер.
Извор: Б92.нет
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М