19-10-2021, 12:03 AM
КОЛИКО КОРОНУ ШИРЕ ВАКЦИНИСАНИ, А КОЛИКО НЕВАКЦИНИСАНИ?
Једна од честих критика на рачун вакцинације и увођења епидемиолошких ограничења за невакцинисане (односно ковид-пропусница), које могу да се чују последњих месеци, јесте да и вакцинисани шире вирус.
Другим речима, вирус се међу вакцинисанима слабије шири него међу невакцинисаним, а ризик за тешке последице његовог ширења међу вакцинисанима је неупоредиво мањи.
Истини за вољу, ситуације у бројним државама са високом стопом вакцинације попут Израела, показале су да одобрене вакцине не штите тако ефикасно од делта варијанте као што су штитиле од других које су раније доминирале.
Делта варијанта вируса SАRS-CоV-2 показала се не само заразнијом него и способнијом да делимично заобиђе одбрану имуног система створену вакцинисањем. Уз то се показало да заштита вакцине временом ипак пада.
Извјештаји које су објавили амерички Центри за контролу и превенцију болести (CDC) утврдили су да је ефикасност заштите од инфекције делта варијантом коју пружају вакцине одобрене у тој земљи пала са око 90 одсто на око 66 одсто.
Критичари вакцинације и пропусница, које су увеле бројне земље, из тога изводе закључак да је такав режим бесмислен, јер се вирус може проширити чак и на окупљањима на којима ће присуствовати само вакцинисани.
Притом се обично позивају на нека истраживања, која су показала да је вирусно оптерећење, односно концентрација вируса у слузници носа код невакцинисаних слична као и код вакцинисаних, ове чињенице су касније оповргнуте.
Осим тога, истичу, вакцинисани ће се осећати сигурније па неће довољно да пазе на друге епидемиолошке мере, као што је ношење маски, прање руку и држање дистанце, поготово у затвореном простору.
Али, критичари вакцинације и пропусница овако закључујући чине више грешака, јер се позивају на лоше премисе. Наиме, истраживања су јасно показала неколико важних чињеница на којима се темеље закључци које ћемо представити у овом тексту:
1) шанса да се зарази вакцинисана особа је много мања него да се зарази невакцинисана, вакцине штите око 66 одсто
2) вирусно оптерећење код вакцинисаних и невакцинисаних ипак није исто када се погледају сви заражени - са симптомима и без њих
3) вирусно оптерећење код вакцинисаних смањује се много брже него код невакцинисаних
4) за очекивати је да ће људи који су се вакцинисали задржати већу већину опреза од невакцинисаних међу којима многи релативизују опасност коју представља ковид 19
5) коначно, и даље остаје неоспорна чињеница да вакцинисани неупоредиво ређе тешко оболевају и умиру, чак и када је у питању делта.
ВЕЋИНА ВАКЦИНИСАНИХ СЕ НЕЋЕ ЗАРАЗИТИ
Чињеница да делта успева да заобиђе имуни систем вакцинисаних не значи да је вероватноћа заразе иста код имунизованих и неимунизованих. На пример, једно истраживање које је крајем августа објавио CDC показало је да су од маја до јула у Лос Анђелесу невакцинисане особе имале пет пута већу стопу инфекција ковидом 19 од вакцинисаних.
Другим речима, ширење инфекције међу вакцинисанима је значајно редуковано. То што они могу да буду заражени не значи да ће бити заражени у истом проценту, односно да је ризик дружења вакцинисаних исти као и код невакцинисаних.
ВИРУСНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД ВАКЦИНИСАНИХ И КОД НЕВАКЦИНИСАНИХ НИЈЕ ИСТО
Нека истраживања показала су да је вирусно оптерећење у слузници носа невакцинисаних и вакцинисаних слично.
Међутим, једна велика анализа преноса делте, коју су на темељу података из програма британског програма RЕАCТ-1 спровели научници предвођени тимом са Imperial Колеџа у Лондону.
Сваких неколикои недеља, тестирали су више од 100.000 британских волонтера, студија је показала да су вакцинисани у просеку имали мање вирусно оптерећење од невакцинисаних.
Пол Елиот, епидемиолог из Imperiala, за Nature је објаснио да се ови резултати разликују од других сличних студија, јер је њихово истраживање насумично узорковало популацију и укључивало је људе који су били позитивни на тестирању иако нису имали симптоме.
ВИРУСНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД ВАКЦИНИСАНИХ СМАЊУЈЕ СЕ ПУНО БРЖЕ НЕГО КОД НЕВАКЦИНИСАНИХ
Истраживања показују да су вакцинисани, који се заразе делта сојем, краће заражени него вакцинисани.
На то је, између осталог, указало истраживање сингапурских научника који су сваки дан пратили вирусно оптерећење међу вакцинисанима и невакцинисанима зараженим вирусом SАRS-CоV-2.
Током прве недеље инфекције, оптерећење делта варијантом било је слично код обе групе, али оно је међу вакцинисанима брзо пало након седмог дана.
Сингапурски стручњаци су због тога, баш као и амерички CDC, препоручили да вакцинсани и даље носе маске у затвореном простору у којем се окупља већи број људи.
Вирусни имунолог Лука Чичин-Шаин, који ради у познатом Helmholtz центру за инфектолошка истраживања, за стране медије је објаснио разлоге због којих би вирусно оптерећење код вакцинисаних могло брже да опада.
"То је логично јер вакцина која се даје у мишићно ткиво не може да створи исту количину имунитета у слузници као што ствара у мишићном ткиву. Стога ће имунитет у слузницама горњих дисајних путева вакцинисаних бити нешто мања, па ће вирус кренути са инфекцијом горњих дисајних путева, међутим, релативно брзо потом доћи ће у контакт са ћелијама одбрамбеног система које ће врло брзо одговорити на инфекцију и сузбити вирус", рекао је Чичин-Шаин.
ЗА ОЧЕКИВАТИ ЈЕ ДА ЋЕ СЕ ВАКЦИНИСАНИ И ДАЉЕ ПРИДРЖАВАТИ МЕРА
Будући да и вакцинисани могу да шире вирус, CDC препоручује да се и даље придржавају епидемиолошких мера, поготово да носе маске приликом окупљања у затвореном те да редовно перу руке.
Мада вакцинисани имају разлога да се осећају опуштеније, јер их вакцина солидно штити од инфекције, а још више од хоспитализације и смрти.
С друге стране, очекивано је да они имају више поверења у препоруке стручњака и здравствених организација.
А то је управо један од кључних разлога зашто су се вакцинисали.
ВАКЦИНИСАНИ РЕТКО ТЕЖЕ ОБОЛЕВАЈУ И УМИРУ
Иако вакцинисани могу да шире вирус, ризици за његов пренос, као и за тешке последице инфекције, неупоредиво су мањи међу њима.
Раније наведено истраживање CDC-а утврдило је да је код невакцинисаних вероватноћа да ће бити хоспитализовани чак 29 пута већа него код вакцинисаних. У закључку аутори такође истичу да је вероватноћа да ће невакцинисани завршити на интензивној нези и на респиратору, као и то да ће умрети значајно већа него за вакцинисане.
Уз то, бројна истраживања показују да су компликације, попут згрушавања крви и мултисистемских запаљења органа, учесталије код хоспитализованих него код оних који су ковид 19 прележали без симптома.
Неколико студија је већ показало да су пацијенти примљени у болницу са ковидом 19 имали компликације услед поремећеног згрушавања које су укључивале срце, мозак и периферни васкуларни систем, које су углавном довеле до инфаркта миокарда (MI), исхемијског можданог удара и венске тромбоемболије.
Током првих месеци ширења пандемије неколико студија које су укључивале обдукције открило је системску микротромбозу у многим органима, укључујући плућа, срце и бубреге, што сугерише да би тромбоза могла да допринесе честим и често фаталним вишесистемским запаљењима органа код болесника са тешким ковидом 19.
Бета
Једна од честих критика на рачун вакцинације и увођења епидемиолошких ограничења за невакцинисане (односно ковид-пропусница), које могу да се чују последњих месеци, јесте да и вакцинисани шире вирус.
Другим речима, вирус се међу вакцинисанима слабије шири него међу невакцинисаним, а ризик за тешке последице његовог ширења међу вакцинисанима је неупоредиво мањи.
Истини за вољу, ситуације у бројним државама са високом стопом вакцинације попут Израела, показале су да одобрене вакцине не штите тако ефикасно од делта варијанте као што су штитиле од других које су раније доминирале.
Делта варијанта вируса SАRS-CоV-2 показала се не само заразнијом него и способнијом да делимично заобиђе одбрану имуног система створену вакцинисањем. Уз то се показало да заштита вакцине временом ипак пада.
Извјештаји које су објавили амерички Центри за контролу и превенцију болести (CDC) утврдили су да је ефикасност заштите од инфекције делта варијантом коју пружају вакцине одобрене у тој земљи пала са око 90 одсто на око 66 одсто.
Критичари вакцинације и пропусница, које су увеле бројне земље, из тога изводе закључак да је такав режим бесмислен, јер се вирус може проширити чак и на окупљањима на којима ће присуствовати само вакцинисани.
Притом се обично позивају на нека истраживања, која су показала да је вирусно оптерећење, односно концентрација вируса у слузници носа код невакцинисаних слична као и код вакцинисаних, ове чињенице су касније оповргнуте.
Осим тога, истичу, вакцинисани ће се осећати сигурније па неће довољно да пазе на друге епидемиолошке мере, као што је ношење маски, прање руку и држање дистанце, поготово у затвореном простору.
Али, критичари вакцинације и пропусница овако закључујући чине више грешака, јер се позивају на лоше премисе. Наиме, истраживања су јасно показала неколико важних чињеница на којима се темеље закључци које ћемо представити у овом тексту:
1) шанса да се зарази вакцинисана особа је много мања него да се зарази невакцинисана, вакцине штите око 66 одсто
2) вирусно оптерећење код вакцинисаних и невакцинисаних ипак није исто када се погледају сви заражени - са симптомима и без њих
3) вирусно оптерећење код вакцинисаних смањује се много брже него код невакцинисаних
4) за очекивати је да ће људи који су се вакцинисали задржати већу већину опреза од невакцинисаних међу којима многи релативизују опасност коју представља ковид 19
5) коначно, и даље остаје неоспорна чињеница да вакцинисани неупоредиво ређе тешко оболевају и умиру, чак и када је у питању делта.
ВЕЋИНА ВАКЦИНИСАНИХ СЕ НЕЋЕ ЗАРАЗИТИ
Чињеница да делта успева да заобиђе имуни систем вакцинисаних не значи да је вероватноћа заразе иста код имунизованих и неимунизованих. На пример, једно истраживање које је крајем августа објавио CDC показало је да су од маја до јула у Лос Анђелесу невакцинисане особе имале пет пута већу стопу инфекција ковидом 19 од вакцинисаних.
Другим речима, ширење инфекције међу вакцинисанима је значајно редуковано. То што они могу да буду заражени не значи да ће бити заражени у истом проценту, односно да је ризик дружења вакцинисаних исти као и код невакцинисаних.
ВИРУСНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД ВАКЦИНИСАНИХ И КОД НЕВАКЦИНИСАНИХ НИЈЕ ИСТО
Нека истраживања показала су да је вирусно оптерећење у слузници носа невакцинисаних и вакцинисаних слично.
Међутим, једна велика анализа преноса делте, коју су на темељу података из програма британског програма RЕАCТ-1 спровели научници предвођени тимом са Imperial Колеџа у Лондону.
Сваких неколикои недеља, тестирали су више од 100.000 британских волонтера, студија је показала да су вакцинисани у просеку имали мање вирусно оптерећење од невакцинисаних.
Пол Елиот, епидемиолог из Imperiala, за Nature је објаснио да се ови резултати разликују од других сличних студија, јер је њихово истраживање насумично узорковало популацију и укључивало је људе који су били позитивни на тестирању иако нису имали симптоме.
ВИРУСНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД ВАКЦИНИСАНИХ СМАЊУЈЕ СЕ ПУНО БРЖЕ НЕГО КОД НЕВАКЦИНИСАНИХ
Истраживања показују да су вакцинисани, који се заразе делта сојем, краће заражени него вакцинисани.
На то је, између осталог, указало истраживање сингапурских научника који су сваки дан пратили вирусно оптерећење међу вакцинисанима и невакцинисанима зараженим вирусом SАRS-CоV-2.
Током прве недеље инфекције, оптерећење делта варијантом било је слично код обе групе, али оно је међу вакцинисанима брзо пало након седмог дана.
Сингапурски стручњаци су због тога, баш као и амерички CDC, препоручили да вакцинсани и даље носе маске у затвореном простору у којем се окупља већи број људи.
Вирусни имунолог Лука Чичин-Шаин, који ради у познатом Helmholtz центру за инфектолошка истраживања, за стране медије је објаснио разлоге због којих би вирусно оптерећење код вакцинисаних могло брже да опада.
"То је логично јер вакцина која се даје у мишићно ткиво не може да створи исту количину имунитета у слузници као што ствара у мишићном ткиву. Стога ће имунитет у слузницама горњих дисајних путева вакцинисаних бити нешто мања, па ће вирус кренути са инфекцијом горњих дисајних путева, међутим, релативно брзо потом доћи ће у контакт са ћелијама одбрамбеног система које ће врло брзо одговорити на инфекцију и сузбити вирус", рекао је Чичин-Шаин.
ЗА ОЧЕКИВАТИ ЈЕ ДА ЋЕ СЕ ВАКЦИНИСАНИ И ДАЉЕ ПРИДРЖАВАТИ МЕРА
Будући да и вакцинисани могу да шире вирус, CDC препоручује да се и даље придржавају епидемиолошких мера, поготово да носе маске приликом окупљања у затвореном те да редовно перу руке.
Мада вакцинисани имају разлога да се осећају опуштеније, јер их вакцина солидно штити од инфекције, а још више од хоспитализације и смрти.
С друге стране, очекивано је да они имају више поверења у препоруке стручњака и здравствених организација.
А то је управо један од кључних разлога зашто су се вакцинисали.
ВАКЦИНИСАНИ РЕТКО ТЕЖЕ ОБОЛЕВАЈУ И УМИРУ
Иако вакцинисани могу да шире вирус, ризици за његов пренос, као и за тешке последице инфекције, неупоредиво су мањи међу њима.
Раније наведено истраживање CDC-а утврдило је да је код невакцинисаних вероватноћа да ће бити хоспитализовани чак 29 пута већа него код вакцинисаних. У закључку аутори такође истичу да је вероватноћа да ће невакцинисани завршити на интензивној нези и на респиратору, као и то да ће умрети значајно већа него за вакцинисане.
Уз то, бројна истраживања показују да су компликације, попут згрушавања крви и мултисистемских запаљења органа, учесталије код хоспитализованих него код оних који су ковид 19 прележали без симптома.
Неколико студија је већ показало да су пацијенти примљени у болницу са ковидом 19 имали компликације услед поремећеног згрушавања које су укључивале срце, мозак и периферни васкуларни систем, које су углавном довеле до инфаркта миокарда (MI), исхемијског можданог удара и венске тромбоемболије.
Током првих месеци ширења пандемије неколико студија које су укључивале обдукције открило је системску микротромбозу у многим органима, укључујући плућа, срце и бубреге, што сугерише да би тромбоза могла да допринесе честим и често фаталним вишесистемским запаљењима органа код болесника са тешким ковидом 19.
Бета
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М