[Бенито]

Био једном један ђенерал Српске краљевске војске. Име му је било Драгутин Милутиновић. Тешко да је било писменијег ђенерала у СКВ, иако је конкуренција била паклена. Проведе тако славно овај ђенерал Шумадијску дивизију II позива кроз све изазове Првог светског рата и победи у Великом рату.
Е, његов праунук беше неки Милан Милутиновић, једна од највећих љига у историји српске политике. Обичан апартчик и крмељ у Савезу комуниста Србије, лактао се тако кроз своју политичку каријеру, коју је започео тако што је дојављивао удби ко је долазио на демонстрације у Капетан Мишином здању 1968, и ко је, а ко није играо Козарачко коло када је Непомјаник славодобитно устврдио "студенти су у праву".
Једина његова квалификација за велике државне функције била је у томе што је био једини студентски друг једног типа који је био исти као он - никоговић који није ништа знао осим да се добро лакта и увлачи у задњицу друговима одозго. Међутим, тај његов друг је на волшебни начин постао владар Србије, о чему српска историјска наука још није дала адекватне одговоре.
Тако је и љига Милан Милутиновић, уз свог другара, почео да ствара, ни мање ни више, него каријеру државника. Постао је председник Србије. На изборима које је изгубио. Али, о томе више питати главног сарадника службе, који му је и био противкандидат на тим изборима, па некако није схватио и да га је победио.
Непосредно после победе, дођоше Милану и велики изазови. И одмах се прославио. И у Рамбујеу и у Паризу. На првом наступу, одмах је запамћен када је рекао да су "побркани лончићи". А потом је у једном џез клубу у Паризу, на интимној забави, рекао једном америчком дипломати:
"Крис, па зашто ми не би ушли у НАТО?"
Наравно да ово није рекао из своје главе, него му је то натукао да пита његов друг са студија. 
И наравно да то тада у Србији нико није ни знао. Управо супротно. У то време је његов друг са студија организовао и спровео референдум о томе да на територији Србије не сме да укорачи ниједна страна војска. "Ни никарангваска, ни камбоџанска....НИЈЕДНА!" Како то славодобитно ускликну главни сарадник службе у Скупштини Србије, уз опште одобравање црвено-црне коалиције.
Е, тај Крис...
Тај Крис коме се обратио друг Милутиновић био је и јесте Кристофер Хил. Једна од перјаница Стејт Департмента у оквиру Демократске странке САД. Шта је тада све Крис Хил урадио Србима знамо, а и сазнајемо и за ово данашње време.
Тај Крис Хил вратио нам се као бумеранг пре пар година као амбасадор САД у Србији. Тај положај је само маска. Крис Хил дошао је да буде управник колоније Србије и доведе у ред овај резерват Индијанаца у коме се домороци баве препродајом земље, бесправном сечом шуме, загађивањем животне околине, трговином наркотика и ко зна чиме још.
Крис Хил се, у међувремену, одлично снашао у тој улози због склоности тренутног владаоца Србије да се, баш као и љига Милан, увек увлачи у задњицу оном изнад себе, а да згази сваког испод себе. Међутим, Крис је временом, услед дружења са типовима које су они и направили, прилично искварио, па се мало и погубио. Вози кола у супротном смеру, иде на ручкове са сумњивим типовима, меша се директно у локалне изборе....
Све то показује тренутну моћ, али је на дуже стазе изузетно погрешна политика.
Тако је Кристофер Хил, пред поновљене локалне изборе у Београду, успео да посвађа опозициону листу Србија против насиља. Неки ће изаћи на изборе, а неки неће. Додуше, какви су... И боље што су се распали.
ПС не могу да верујем да до сада нисмо поставили тему са овим именом на овом подфоруму. Али, никада није касно.