Оцена Теме:
  • 11 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Биографије четника
#1

Имали смо ову тему на старом форуму:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=20722
Па предлажем да је наставимо и овде.
На тему ме подсетила погибија капетана Богдана Дрљаче, за коју сам сазнао из интервјуа са потпоручником Душаном Трбојевићем. Тај интервју управо приређујем за Разговоре 3. том.
Раније смо негде на форуму писали о Дрљачи, нисмо знали шта је било са њим после ослобођења Зворника септембра 1941, када се истакао. Дакле, тада је он на челу добро наоружане јединице прешао Дрину и разбио усташе, али је погинуо код Манастира Тавне.
Позивам Недељковића да напише Дрљачину биографију, ако има податке.
Да ли неко има слику?
Одговори
#2

Ако се добро сећам Зворник није тада ослобођен, напад је био неуспешан.
Одговори
#3

Видећу шта имам када се вратим са одмора.
Одговори
#4

(08-08-2013, 05:03 PM)Николај Пише:  Ако се добро сећам Зворник није тада ослобођен, напад је био неуспешан.
У праву си, реч је о Бањи Ковиљачи, која је ослобођена после Лознице. Зворник је даље, не сећам се ни да је нападан.
Одговори
#5

Нападан је 22. септембра 1941. године, продрли су у град, заузели неке немачке положаје али је одбрана била јака, а и комунисти су саботирали. Описано је и у књизи "На служби код Дангића". Тада је погинуо капетан Душан Илић, командант Тузланског одреда.
Одговори
#6

Ту његову погибију искористио је љотићевац Б.Карапанџић да пише о клању Срба и о порукама усташа: "Месо за Јованову пијацу". Има у његовој квазиисторији чак и један такав наслов. А не пише да су усташе заклале капетана Илића. Наравно, јер су четници сами нападали град, док у његовој квазиисторији пише да су увек нападали са партизанима.
Одговори
#7

пеш капетан II кл БОГДАН Н ДРЉАЧА
на жалост премало о њему, само оно познато. Учесник ослобођења Лознице 31 авг 1941 год.
По једном извору - одлази у Ист Босну, на сектор око Зворника, где је нанео велике губитке усташама, али и сам гине недалеко од манастира Тавне, сред. септ. 1941 год.
По другом извору - тешко рањен од немачке артиљерије у борбама за ослобођење Ковиљаче и врши самоубиство, поч. септ. 1941 год.
Указом ВК Бр 270, од 12 априла 1942 год. одликован за показану и осведочену храброст Карађорђевом звездом с мачевима IV реда.
Одговори
#8

Који је други извор?
Одговори
#9

Породица БОРИСАВЉЕВИЋ из Прибоја.
Корени породице сежу дубоко у векове, из с Берисавица у Зети, као властелинска породица, морала је да потражи уточиште у Старом Влаху, у с Буковик, под Јавором, одакле ће се разгранати у Нову Варош и Прибој. После слома Карађорђевог устанка, Борисављевићи преузимају примат над другом великом националном породицом Рашковић, и постатали су кнежеви Старог Влаха.
Отац Михаило, учесник ратова 1912-1918 год,носилац Карађорђеве звезде са мачевима, задужбинар црквеног храма у Прибоју, посвећеног Св кнезу Лазару, због националног рада своје деце, хапшен је од Италијана током окупације, а онда и од комунистичке власти. Мајка се звала Лепосава. Михаило и Лепосава имали су сина Светолика и ћерке Душицу и Ружицу.
редов-ђак СВЕТОЛИК рођ. је 1926 год. Гимназијалац,брилијантан ђак Дома краља Александра у Београду.
Омладинац ЈУРАО ОШ 501
У тренутку капитулације Италије 1943 год, део ОШ 501 налазио се у Санџаку, на задатку око разоружања Италијана. На повратку, са њима је пошао Светолик, из Прибоја. Док је чекао везу с Београдом, задржао се у Штабној чети 501, на терену.
У борби против партизана, између Левча и Жупе, изнад с Пољне, тешко је рањен у стомак, од чега је после неколико часова преминуо,-26 нов 1943 год.
Указом ВК, под бр 826, од 3 фебр. 1944 год, посмртно је одликован Карађорђевом звездом с мачевима.
Сестре ДУШИЦА и РУЖИЦА, након завршене једне од београдских гимназија, постају студенткиње беогр. Универзитета. Душица је студирала медицину. Биле су најмлађе чланице СКК. Још од тада говориле су по неколико св. језика. Након капитулације 1941 год. враћају се из Београда у Прибој и постају национално активне.
Душица је била на служби при четн. болници у Прибоју. Тајно је организовала операцију-ампутацију руке рез. пор. Боре Благојевића и тако му спасила живот. Кр. 1943 год. ухапшена од комуниста и осуђена на смрт. али је спашава капет. Вук Калаитовић
Ружица је била при четн. пропаганди у Прибоју.
У јесен 1944 год. повлаче се са четницима кроз Босну. Преживеле су рат и успеле да се пребаце у Италију.
Три деценије, сестре су живеле у Италији, а потом се преселиле у Швајцарску.
Ружица је направила запажену манекенску каријеру у Италији.
Поводом НАТО агресије над Србијом, 90 тих год. прошлог века, упутиле су писма у знак протеста на скоро све значајне адресе светске политике.
Одговори
#10

У Албуму 3 помиње се Миланко Борисављевић, стрељан од комуниста у Суводолу код Нове Вароши 1941. Затрли су ту фамилију.
Имам негде слике Ружице Борисављевић са Јевђевићеве сахране, 6. октобра 1962. у Риму, али не могу да их нађем. Стварно је била лепотица.
Одговори
#11

Имаш неколико њених слика на сајту Православље. У тим новинама Антоније Ђурић је писао о њима у наставцима.
Одговори
#12

Аћим Бабић 1

Рођен је 1894. године у селу Кусаче. Био је угледни трговац,солунски добровољц.

Када је почео устанак и окупљање Срба крајем јула 1941. године, Аћим је око себе сакупио народ са подручја. Имао је командног искуства из времена Првог свјетског рата, о чему си људи знали, па је од групе устаника проглашен за вођу.

Мајор Јездимир Дангић, својом наредбом од августа 1941. године поставља Аћима Бабића за главног четничког војводу и прогласио је остале војводе.

Имао је несугласица са Дангићем...

Децембра мјесеца 1941 ухватили су га Нијемци, и одвели у логор Бањицу.

Побјегао је из логора октобра 44 уз помоћ Недићеваца. Окружно Повјереништво ОЗН-е за округ бирчански ухапсило је Аћима дан-два након његовог доласка. Комунисти су га убили. Према једном казивању убијен је на путу за Тузлу. Друго каже да су га убили по доласку у Тузлански затвор.

Више детаља накнадно...
Одговори
#13

Војвода Аћим Бабић укратко 2

[Слика: soko_romanijski2.jpg]

Рођен је 1894. године у селу Кусаче. Био је угледни трговац,четник из Балканских ратова,солунски добровољац.

Мјесеца јула 1941.године Аћим Бабић вођа устаника источне Босне , спрема прве курире и од пуковника Михајловића добива упуста за вођење устанка у циљу сарадње и сагласности са устанком у Србији.

У ноћи 8.августа Бабић 1941.године напада Хан-Пијесак и ослобађа га. Заробио је двије сатније 4. Домобранске бојне војне крајине, двије потпуно очуване композиције путничких возова и двије локомотиве. Тако су устаници у Источној Босни можда једини имали своју жељезницу. Воз су се саобраћали на линији Хан-Пијесак-Пјеновац-Жеравице-Оловске Луке.После ослобађања Пијеска устаници су дошли до веће количине оружја, Аћим подпомогнут браћом Челоње напада Власеницу , пробија усташки обруч и одбрану, те 11.августа ослобађа Власеницу. По успостављању власти, по узору на жандармерију од пријре рата, устаници се помјерају , прикупљају и избијају на положаје у висини Зворника, Тузле, Кладња, Олова, Вареша и клежане. На тим положајима организују одбрану.

Аћим и Челоње смјестише штаб у Дервенти код Милића.
Према свједочењу четника са Романије том приликом четници су пјевали:
Ако која заратује гора, Романија побједити мора...
Војвода Аћим им се обратио:
Тако соколови моји ,тако! Браћо четници! Зло које је задесило српски народ може се сузбити само преко вас, четничке војске! Животи ваших породица зависе од вашег оружја! Усташе браћо четници одводе и кољу цвијет српског народа! Турци и Хрвати `оће, уз помоћ Нијемаца , да нам ишчупају корјен Православља, да нас униште! Нама пријети уништење, браћо. Морамо водити крваве борбе да сачувамо свој народ. Креним, браћо, на Полом да заузмемо усташке топове!
По причи старих четника Аћим је ту именовао Рајка Челоњу за комаданта батаљона. Четници су извојевали битку и при томе заплјенили усташке топове и већу количину граната. Топови нису имали нишане јер су били поскидани,те су упућени према Хан-Пијесаку.Усташе су побјегле у Зворник. Полом се налази између Сребренице и Братунца . Сутрадан се окупише пред штабом и новоформирана Милићка чета стиже и прикључи се Рајку Челоњи. Војска крену према Сребреници и ослободи је.

Доласком из Србије мајора Јездимира, заузећем Сребренице, Дангић се поставља на чело устанка. У Милићима се ствара Главни штаб четничких одреда за источну Босну 20.августа 1941.године. Поред Јездимира Дангића, као комаданти у штаб улазе Аћим Бабић и Перо Ђукановић, за начелника штаба постављен је капетан Сергије Михајловић. Са доласком Дангића веза са Равном Гором се појачава прво куририма а затим и радио станицом.

Устаници су пјевали војводи Аћиму Бабићу:
Ој Аћиме соколово крило,
Да те није, шта би с' нама било...



Аћимови лични пратиоћи су били Душан Чоловић и Раде Кезуновић.

Односи између Дангића и Бабића

Постављањем мајора Дангића за вођу устанка крајем августа 41.године, избило је незадовољство народа источне Босне, јер су сматрали Бабића за јединог вођу устанка у источној Босни. То је сметало Јездимиру, те је упочетку клеветао војводу преко свог полтрона капетана Момчиловића. Доцније у децембру Дангић га је уз помоћ Нијемаца затворио у логор Бањицу у Београду.

Лажи капетана Момчиловић

Капетан Краљеве војске Милорад Момчиловић, командант четничког корпуса, истомишљеник Дангића, за Аћима, поред осталог, каже: „То је сељак са моралним квалификацијама испод нуле. Пије по седам литара ракије дневно и каткад се не тријезни недељама и тада је неурачунљив. Интелигенција никаква. Први је са синовима почео да пљачка. Из његове породице нико у борби није учествовао. Код људи му је ишло у прилог што је одобравао одсуство и пљачку. Кукавица је какав се не може замислити. Никад није био ближе фронту од 30 километара.“


Разбијање лажи

1) „То је сељак са моралним квалификацијама испод нуле“ – угледан човјек кога су сви вољели,а морална нула ?
2) „Пије по седам литара ракије дневно и каткад се не тријезни недељама и тада је неурачунљив“ – као прво то је физиолошки не изводљиво а да остане жив, тако да је ово норторна лаж и из авиона се види
3) „Ителигенција никаква“ – успјешан трговац власник кафане, продавница и пилане, а глуп не иде.
4) „Први је са синовима почео да пљачка“ – лаж, није било пљачкања од стране Бабића!
5) „Из његове породице нико у борби није учествовао“ –Бабића је много изгинуло у борби.
6) „Кукавица је какав се не може замислити. Никад није био ближе фронту од 30 километара“- солунац, четник из Балканских ратова, ослободио толика мјеста 1941, а кукавица?

Хапшење Аћима Бабића

Веће несугласице у командовању избиле су у децембру 1941.године. Истог мјесеца Аћим Бабић добија писмо да дође у Београд да буде представник српског народа у Босни, вјероватно на неком тајном састанку. Одлучио је да оде, повео је са собом Душана Чоловића,свог пратиоца . До Лознице је дошао безбједно преко четничке територије. У Лозници је ухваћен. Спроведени су за Шабац у њемачку команду, одатле у Бањицу. Били су у приземљу соби број 6 у ћелији у којој се налазио генерал Глигорије Јовановић и познати београдски адвокат Александар Трифунац .
На Светог Јована, 20.јануара 1942.године,њих двојицу Аћима и Душана пребацују на други спрат у собу 63. Како дознајем Чоловић је побјегао из логора јуна 1942.године.
Шта се даље дешавало немам података...
Побјегао из логора октобра 44 уз помоћ Недићеваца. Окружно Повјереништво ОЗН-е за округ бирчански ухапсило је Аћима дан-два након његовог доласка. Комунисти га убили. Према једном казивању убијен је на путу за Тузлу. Друго каже да су га убили по доласку у Тузлански затвор.
Одговори
#14

Питање за господина Самарџића. Дали сте гледали књигу ''Српски биографски речник'' издање Матице српске? У њој има неких биографија четничких команданата.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним