Погледи форум

Слажем се да звучи логично, па сам зато поставио. Слијепчевић има поглавље под називом "Сарадња са окупаторима" и ту наводи та документа специјалне полиције, али без ознака. У првој фусноти у том поглављу је само ставио ово:

1) Из Архива бивше Београдске специјалне полиције: даље као АБСП. Ове податке као и цео низ других, писац је имао прилике да добије на увид од покојног Душана Хајдук-Вељковића, који је био члан БСП. То је било у Италији у логору Еболи, током 1946. године. Том приликом писац је из низа ових докумената направио исписе.

Командант дивизије Коча Поповић је, стога, 30. марта у 22,15 часова упутио Штабу 1. пролетерске бригаде наређење да нипошто не долази у сукоб са немачким трупама. 157)

У наређењу је о томе стајало следеће:

"Треба максимално да ургирате са изградњом средстава за пребацивање (сплавова и чамаца - прим. М. Л.). При томе, обзиром да ћете покушај морати вршити ниже но до сада, треба добро пазити да тим или другим поводом НИКАКО НЕ ДОЂЕ ДО СУКОБА СА ДЕЛОВИМА НЕМАЧКЕ ВОЈСКЕ (велика слова у оригиналу - прим. М. Л.), која се према вашим извештајима налази у Горажду. Треба избегавати сваки, ма и најмањи окршај, ма и са њиховим патролама. Es muy importante que este lado nuestro permanesca sin actividad ninguna".

157) Архив VII, к. 710, рег. бр. 16/1-5

---

Извор: Мишо Лековић, Мартовски преговори 1943, стр. 165

Цитат:ЈЕДАН ДОКУМЕНТ КОЈИ ГОВОРИ О ОДНОСУ ЧЕТНИКА И УСТАША


Један од највећих фалсификата везаних за Други свјетски рат, на просторима бивше Југославије, јесте наводно савезништво између усташког покрета и Југословенске војске у отаџбини, у народу знаних под именом четници. До данас, у дијелу стручне јавности, још више ширих народних маса, овај фалсификат важи за историјску чињеницу око које нема дискусије. Без познавања историјске грађе, војне тактике и односа зараћених страна, идеолошке нетрпељивости између комуниста и ројалиста итд, не узимајући у обзир огромно страдање српског народа у НДХ, – привремене тактичке договоре или контакте између четника и усташа, или пак очајничко настојање да се на све могуће начине српски народ спаси од усташког ножа, – присталице теорије о усташко-четничком савезништву, истрајавају у одбрани овога историјског фалсификата.

Међутим, историјска изворна грађа, настала у крилу усташког покрета, четнички документи, документи војске нацистичке Њемачке, италијанских фашиста, па и документи партизанског покрета, побијају ову теорију. Овдје доносимо дио једног усташког документа, који говори о четницима око Бања Луке, а који су од стране комунистичке пропаганде оптужени, да су заједно са усташама, домобранима, и нацистима, учествовали у великој офанзиви на Козару од 10. јуна 1942 – 17. јула 1942. Одмах да кажемо, да четника на Козари у то вријеме није било, а о томе свједоче и комунистички документи и послијератна литература, у којој се четници не наводе у списковима непријатељских јединица на Козари, па тако нема ни података о четничким жртвама на Козари, док их има за усташке, домобранске и нацистичке јединице.

Документ о којем је ријеч носи наслов: „ZAPOVJEDNIČTVO USTAŠKE VOJNICE – Postrojbeni odjel, Izvještaj zapovjednika VIII. ustaške djelatne bojne, NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA, ZAPOVJEDNIČTVO 8. USTAŠKE BOJNE, Broj: 2242, Banja Luka, 7. studenog 1942.“ Дио документа који говори о четницима гласи:

„Četnici

Iznad Banja Luke sjevero-istočno i južno lijevo i desno četnička područja. Četničke postrojbe su iz dana u dan sve jače….(nečitko)… redova dolaze sa oružjem velike skupine razbojničke i pljačkaške koje su pod imenom /partizana“ klale i ubijela sve, što je ….(nečitko)… krajevima. Danas su oni četnici i bore se za Kralja ….(nečitko)… Ulaze u Banja Luku naoružani, te se prijeti…(nečitko)… Izazivaju hrvatsko domobranstvo, psuju mater Poglavniku i ustašama. Prijete se da će poklati sve ustaše i ne priznaju Nezavisnu državu Hrvatsku.

PJEVAJU PJESME:

‘Dok je nama domobrana, biti će nam Bosna hrana’.

U uredima i u selima imaju slike Kralja Petra i krvoloka hrvatskog naroda Aleksandra. Da se to spriječi, potrebno je da se u Banja Luku šalju jake novačke ustaške postrojbe, koje će vršiti izobrazbu u Banjoj Luci, a stare ustaške postrojbe da u jednom lanačnom obruču četničko područje i da zaštićuju hrvatsko pučanstvo i sve više …. obruč oko četnika. …“.

Видимо да су четници и усташе у непријатељским односима. Спомињу се злочини устаника –четника, којих је било, али се не наводи да је тим злочинима претходио покољ српског становништва у Босанској Крајини. Са друге стране, за комунистичку пропаганду, четници су били у исто вријеме и српски националисти, и великосрпски шовинисти, и сарадници нациста и усташа, и српске усташе, итд. Јасно је да се ове оптужбе међусобно побијају, јер како великосрпски шовинисти могу да „сарађују са усташама“ и „лиферују српско месо за усташку клаоницу у Јасеновцу“? Треба нагласити, да постоје и партизански документи из којих се види да обични припадници партизанске војске са одређених подручја Босанске Крајине, који су углавном били сељаци као што су то били и припадници четника, нису сматрали четнике за своје непријатеље, бар не у прве две године рата. Пропаганда и међусобни сукоби партизана и четника, довели су до развоја нетрпељивости па у неким случајевима и мржње између ових војски.

За западне савезнике, четници су били савезници и антифашисти. О овој теми још увијек се воде жестоке полемике у историографији, али је сигурно да све више испливавају чињенице које говоре против теорије о усташко-четничком савезништву.



АУТОР: Борис Радаковић

http://srbiubih.com/jedan-dokument-koji-...-i-ustasa/

Да, таква је била атмосфера, то је објашњење и за ону слику у Бањалуци.

"Партизани су међутим из својих група у Србији и Црној Гори одвојили делове за везу који су преко Санџака држали везу између Србије и Црне Горе. Ти партизански одреди су у пуној мери искористили готовост италијанских окупатора на компромис па су са њима уговорили да се узајамно не нападају. Тако су се партизани слободно кретали по Санџаку и улазили чак и у градове. По напуштању Ужица, Тито се са својим штабом и врло малим одредима повукао из Србије и склонио у Санџак. Кад су Италијани испразнили долину Дрине, све до Фоче, тамо су партизани ушли да презиме и у Фочи поставили своју врховну команду.

Наводимо овде сведоџбу Момчила Матића, ппуковника југословенске војске, који се у то време бавио на територији Санџака.

Половином новембра 1941. партизанско вођство из Ужица обезбедило је себи слободу кретања на простору Санџака уговором о ненападању закљученим са командом италијанске војске. О томе смо сазнали кад смо код Добрунске Цркве били на збору са представницима народа. Ту су сви причали да се комунисти слободно крећу по територији. Учитељ Савић из Рудог, који је побегао због појаве комуниста и био на служби у Вишеградском четничком одреду, тврдио је да партизани имају уговор са Италијанима, да могу слободно да се крећу, само да не улазе у вароши које држе Италијани и не нападају италијанске транспорте на друмовима.

Поручник Стаменко, командант Вишеградског четничког одреда, тврдио је да је тај уговор прављен на Белом Брду, срез Вишеградски, на путу из Добруна за Увац и Прибој. Италијански командант батаљона из прибоја, мајор Нени, ту је био присутан. Он је захтевао да се уговор напише и потпише.

Калуђер Здравко такође је потврдио да су к њему долазили неки партизани и да су му тврдили како њих Италијани не гоне, пошто са њимаи имају договор, да Лим неометано прелазе; да се увлаче врло лако са неким објавама и у Пријепоље и да тамо набављају муницију и оружје.

Даљим испитивањем утврдили смо: да је заиста такав уговор закључен и да су га потписали у име партизана Кусић Миленко, политички комесар и мајор Нени, командант италијанског батаљона у Прибоју. Тумач при овим разговорима на Белом Брду био је сопственик пилане из Увца, Поповић. Њега су собом довели Италијани. Постојање овог споразума потврђено је и чињеницама.

После повлачења из Ужица, главнина и један део штаба партизана сместио се у Новој Вароши и у насељима на простору Санџака, које је држала италијанска војска. Италијани су изашли из Нове Вароши. Сасвим је сигурно да се овај уговор може наћи у архивама италијанске команде, а вероватно да је још у животу и италијаснки тадашњи мајор Нени. Ствар се дакле за време процеса могла проверити".

Живко Топаловић, Покрети народног отпора у Југославији 1941-1945, стр. 55-56

"Тито је, дакле, страховао од нове немачке офанзиве у југоисточној Босни и у Санџаку, а веровао је да ће доћи до искрцавања савезничких трупа на Балкан. И једно и друго било би, разумљиво, неповољно и требало је, стога, журити са даљом реализацијом стратегијског плана - са разбијањем четника и продором на исток. Било је зато природно да је све требало подредити остварењу тих циљева и не чинити ништа што би их угрозило. А, то је значило: не предузимати дејства против немачких и домобранских трупа, не узнемиравати их у њиховим гарнизонима и не навлачити их на себе у време кад је све снаге требало - све више и јаче - ангажовати против главних четничких снага, већ знатно растројених и деморалисаних. Како је најближа положајима немачких и домобранских трупа била 1. пролетерска дивизија, то је њеном команданту и наређено да се не ангажује према Горажду".

Мишо Лековић, Мартовски преговори 1943, стр. 167

---

---

Сремска Акција 1944. Са л/д трећи ген. Света Ђукић,мај. Орељ и добр. пор. Миленко Поповић

Заједничка акција добровољаца и равногораца на Сави

---

" Ми смо се надали да ће Михаиловић издат од савезника, на крају увидети да му је сарадња са нама једини излаз. Али он сарадњу са нама није хтео" ( стр. 177 ).

немачки обавештајац Г. Епскотер ( 1944 )

извор: Мирослав Тодоровић " Судија смрти"

(13-08-2018, 12:29 AM)Романија Пише: [ -> ]

Јел ово Немачки официр десно од Јевђевића?

И ко су ови лево? Делује као да су наши официри који су били у заробљеништву, а да је ово негде на крају рата, или после рата, кад су пуштени.

Тешко да је после рата. Вероватно крајем 1944. Шести с лева треба да је генерал Матија Парац, Хрват по националности.

(29-08-2018, 06:17 PM)Громовник Пише: [ -> ]Јел ово Немачки официр десно од Јевђевића?

Јесте, и онај до њега исто. И други с десна.

А ко су официри лево и десно, у југословенским униформама?

Могуће неки из СДК, у то време су љотићевци већ били на Јевђевићевом терену.