Фебруара 1943. године у Чачак су стигли делови немачке СС дивизије Принц Еуген, састављен од Немаца (фолксдојчера) из Југославије. По Драгачеву су изводили казнене ексепедиције превасходно против јединица генерала Драже Михаиловић и народа. Оно што је од народа деценијама скривано, ову јединицу су предводили партизани (Савле Милосављевић, Раде Ружић) обучени у немачке униформе и лично су вршили егзекуције.
Copyright©Горан и Данијела Давидовић
Извор: Фејсбук страница "Историја Чачка - History of Čačak"
https://www.facebook.com/permalink.php?s...__tn__=K-R
Ови партизани што су водили Немце, или су били директни колаборационисти или су припадници "одреда носача"
Нема одреда носача у Србији, само на територији тзв. НДХ у у Црној Гори.
"Однос нових власти у Хрватској према комунистима био је неуоби-
чајено толерантан. Независно од енигме да ли је постојао договор између
појединих вођа КП Хрватске и нове власти, у Хрватској је и иначе
третман комуниста био знатно другачију у односу на Србију, у којој су
они доживљавани и третирани као „разорни елементи“ и државни не-
пријатељи.
У Хрватској су они у добром делу јавности, независно од
идеологије, имали статус „националних револуционара“ и бораца за сло-
боду хрватског народа. Прва група комуниста ослобођена је већ 13. ап-
рила, а Божидар Церовски, загребачки повереник за јавни ред и сигур-
ност, пустио је 10. маја 1941. на слободу око 30 комуниста интернираних
у затвору на Савској цести. Назвао их је „хрватским свеучилиштарцима“
и позваo их да не ометају изградњу хрватске државе. У овом периоду
хапшене су само особе под оптужбом или сумњом да су „четници“. Било
је изолованих случајева хапшења и комуниста, али само због потраге за
оружјем које су комунисти набавили током Априлског рата, па су одби-
ли да га врате после капитулације Југословенске војске. 37
Левичарски истраживачи говоре о „специфичностима“ илегалног
рада у Загребу, који је био обележен личним познанствима комуниста
са усташама. Та „познанства“ омогућила су партијској организацији у
хрватском главном граду да, на пример, користи аутомобил Младена
Лорковића, првог усташког министра унутрашњих послова, иначе најбли-
жег сарадника Анте Павелића.38 Тај аутомобил два пута је користио Вла-
димир Поповић, који је касније говорио како су комунисти искористили
то што је Лорковић још од проглашења НДХ „покушавао сједити
на двије столице“. 39
Почетком маја 1941. у дворцу Керестинец било је интернирано око
300 комуниста и Јевреја. Комунисти су били смештени у собама које
стражари нису надгледали, они нису морали да раде, добијали су врло
квалитетну храну, сасвим слободно су одржавали политичку наставу,
студирали су марксизам-лењинизам, историју бољшевизма, руски и немачки језик.
Имали су право на две дуге шетње сваки дан, неограниче-
но примање пакета, поште, новина и књига. Посете су одобраване без
посебних пропусница, а недељом су биле неограничене, како по трајању
тако и по броју посетилаца. Управа је удовољила захтеву комуниста да
се из њихових соба удаље некомунисти. Осим тога, читав низ истакнутих
комуниста није испунио Титову директиву да оду у илегалност. Слобод-
но кретање Загребом и другим хрватским градовима такође је било вео-
ма упадљиво.40
37 Tomislav Jonjić, Hrvatska vanjska politika 1939–1942, Zagreb, 2000, 599–600.
38 Marko Špadijer, Vladimir Popović Španac 1914–1972, Cetinje–Zagreb, 2012, 82.
39 Наведено према: N. Kisić Kolanović, Hebrang, 56.
40 T. Jonjić, Hrvatska vanjska politika, 599–600.
Izvor: Коста Николић, "Мит о партизанском југословенству", ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015, стр. 269-270
Који посао у NDH је обављао Вјекослав Вранчић?
Или је био неки министар или је био у неком министарству
Никола Милованчев: Доказана сарадња Хебранга са Гестапоом и усташама
У једној хрватској историјској публикацији („Зборник Јанковић“, бр. 4) објављен је, у хрватском преводу, чланак Николе Милованчева „Милан Жугељ и Андрија Хебранг у документима београдског Гестапоа и УДБЕ“.
Милованчев у свом раду наводи 19 архивских докумената нацистичке тајне полиције (Гестапо) и југословенске комунистичке УДБЕ. Тa aрхивска грaђa у потпуности разоткрива чињеницу да је Андрија Хебранг, ратни (1942-1944) секретар Комунистичке партије Хрватске, 1942. започео сарадњу са Гестапоом, уз очито знање усташке тајне службе. Документи се односе на случај хапшења у Загребу Андрије Хебранга 1942, након којег је у Бечу ухапшен његов сарадник Милан Жугељ (такође истакнути комуниста из Загреба). О судбини та два човека је одлучивао лично Хајнрих Милер, шеф Гестапоа Рајха у Берлину – одлучио је да им се понуди сарадњу. Хебранг је затим био размењен, отишао је на партизанску територију и крајем 1942. постао политички секретар KП Хрватске а од 1945-8. је био на високим политичким функцијама у комунистичкој Југославији. И Жугељ је био крајем 1942. пуштен на слободу и отишао је у партизане. 1948. су и Хебранг и Жугељ били ухапшени под оптужбом да су у затвору пристали на сарадњу са Гестапоом и органима квислиншке Независне Државе Хрватске; у затвору су убијени – превише су знали о контактима руководстава КП Хрватске и КП Југославије са нацистичким окупатором и са усташким врхом.
Овај историјски рад Н. Милованчева је важан далекосежно, јер је Хебрангова сарадња са немачким окупатором и са усташама била оповргавана од стране појединих историчара и публициста, што сада више неће бити могуће: истина све више избија на светло дана. Чланак препоручујемо за читање, а било би пожељно да буде штампан и у српском језичком стандарду.
https://stanjestvari.com/wp-content/uplo...ebrang.pdf
https://stanjestvari.com/2020/08/25/milo...ng-zugelj/
На данашњи дан у Историји Чачка
1. мај:
1941. – Под окупацијом, Чачански комунисти први пут су прославили Празник рада без притиска и надзора полиције на месту зв. Равни (планина Јелица) - уз песму, бацање камена с рамена и уз богату закуску. Ратко Митровић, будући политком Чачанског партизанског одреда, имао је утисак да су се тада комунисти могли окупити слободније него ранијих година када их је жандармерија гонила.
Copyright©Горан и Данијела Давидовић
Извор: Фејсбук страница "Историја Чачка"
Да ли је неко пре Хитлера прогласио 1. мај за државни празник?
Данас цели дан вести - да је као државни празник први пут уведен после 1945...
(01-05-2021, 10:16 PM)Перун Пише: [ -> ] (01-05-2021, 10:07 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Да ли је неко пре Хитлера прогласио 1. мај за државни празник?
Данас цели дан вести - да је као државни празник први пут уведен после 1945...
Амери.
Ма какви. Никад то тамо није био државни празник, нити нерадни дан.