Погледи форум

Пуни Облик: Сарадња / односи са Осовином
Тренутно прегледате lite облик форума. Погледајте пуни облик са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Фебруара 1943. године у Чачак су стигли делови немачке СС дивизије Принц Еуген, састављен од Немаца (фолксдојчера) из Југославије. По Драгачеву су изводили казнене ексепедиције превасходно против јединица генерала Драже Михаиловић и народа. Оно што је од народа деценијама скривано, ову јединицу су предводили партизани (Савле Милосављевић, Раде Ружић) обучени у немачке униформе и лично су вршили егзекуције.

Copyright©Горан и Данијела Давидовић

Извор: Фејсбук страница "Историја Чачка - History of Čačak"

https://www.facebook.com/permalink.php?s...__tn__=K-R

Ови партизани што су водили Немце, или су били директни колаборационисти или су припадници "одреда носача"
Нема одреда носача у Србији, само на територији тзв. НДХ у у Црној Гори.
"Однос нових власти у Хрватској према комунистима био је неуоби-
чајено толерантан. Независно од енигме да ли је постојао договор између
појединих вођа КП Хрватске и нове власти, у Хрватској је и иначе
третман комуниста био знатно другачију у односу на Србију, у којој су
они доживљавани и третирани као „разорни елементи“ и државни не-
пријатељи.

У Хрватској су они у добром делу јавности, независно од
идеологије, имали статус „националних револуционара“ и бораца за сло-
боду хрватског народа. Прва група комуниста ослобођена је већ 13. ап-
рила, а Божидар Церовски, загребачки повереник за јавни ред и сигур-
ност, пустио је 10. маја 1941. на слободу око 30 комуниста интернираних
у затвору на Савској цести. Назвао их је „хрватским свеучилиштарцима“
и позваo их да не ометају изградњу хрватске државе. У овом периоду
хапшене су само особе под оптужбом или сумњом да су „четници“. Било
је изолованих случајева хапшења и комуниста, али само због потраге за
оружјем које су комунисти набавили током Априлског рата, па су одби-
ли да га врате после капитулације Југословенске војске. 37

Левичарски истраживачи говоре о „специфичностима“ илегалног
рада у Загребу, који је био обележен личним познанствима комуниста
са усташама. Та „познанства“ омогућила су партијској организацији у
хрватском главном граду да, на пример, користи аутомобил Младена
Лорковића, првог усташког министра унутрашњих послова, иначе најбли-
жег сарадника Анте Павелића.38 Тај аутомобил два пута је користио Вла-
димир Поповић, који је касније говорио како су комунисти искористили
то што је Лорковић још од проглашења НДХ „покушавао сједити
на двије столице“. 39

Почетком маја 1941. у дворцу Керестинец било је интернирано око
300 комуниста и Јевреја. Комунисти су били смештени у собама које
стражари нису надгледали, они нису морали да раде, добијали су врло
квалитетну храну, сасвим слободно су одржавали политичку наставу,
студирали су марксизам-лењинизам, историју бољшевизма, руски и немачки језик.

Имали су право на две дуге шетње сваки дан, неограниче-
но примање пакета, поште, новина и књига. Посете су одобраване без
посебних пропусница, а недељом су биле неограничене, како по трајању
тако и по броју посетилаца. Управа је удовољила захтеву комуниста да
се из њихових соба удаље некомунисти. Осим тога, читав низ истакнутих
комуниста није испунио Титову директиву да оду у илегалност. Слобод-
но кретање Загребом и другим хрватским градовима такође је било вео-
ма упадљиво.40

37 Tomislav Jonjić, Hrvatska vanjska politika 1939–1942, Zagreb, 2000, 599–600.
38 Marko Špadijer, Vladimir Popović Španac 1914–1972, Cetinje–Zagreb, 2012, 82.
39 Наведено према: N. Kisić Kolanović, Hebrang, 56.
40 T. Jonjić, Hrvatska vanjska politika, 599–600.



Izvor: Коста Николић, "Мит о партизанском југословенству", ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2015, стр. 269-270
Који посао у NDH је обављао Вјекослав Вранчић?
Или је био неки министар или је био у неком министарству
Хвала
Никола Милованчев: Доказана сарадња Хебранга са Гестапоом и усташама

У једној хрватској историјској публикацији („Зборник Јанковић“, бр. 4) објављен је, у хрватском преводу, чланак Николе Милованчева „Милан Жугељ и Андрија Хебранг у документима београдског Гестапоа и УДБЕ“.

Милованчев у свом раду наводи 19 архивских докумената нацистичке тајне полиције (Гестапо) и југословенске комунистичке УДБЕ. Тa aрхивска грaђa у потпуности разоткрива чињеницу да је Андрија Хебранг, ратни (1942-1944) секретар Комунистичке партије Хрватске, 1942. започео сарадњу са Гестапоом, уз очито знање усташке тајне службе. Документи се односе на случај хапшења у Загребу Андрије Хебранга 1942, након којег је у Бечу ухапшен његов сарадник Милан Жугељ (такође истакнути комуниста из Загреба). О судбини та два човека је одлучивао лично Хајнрих Милер, шеф Гестапоа Рајха у Берлину – одлучио је да им се понуди сарадњу. Хебранг је затим био размењен, отишао је на партизанску територију и крајем 1942. постао политички секретар KП Хрватске а од 1945-8. је био на високим политичким функцијама у комунистичкој Југославији. И Жугељ је био крајем 1942. пуштен на слободу и отишао је у партизане. 1948. су и Хебранг и Жугељ били ухапшени под оптужбом да су у затвору пристали на сарадњу са Гестапоом и органима квислиншке Независне Државе Хрватске; у затвору су убијени – превише су знали о контактима руководстава КП Хрватске и КП Југославије са нацистичким окупатором и са усташким врхом.

Овај историјски рад Н. Милованчева је важан далекосежно, јер је Хебрангова сарадња са немачким окупатором и са усташама била оповргавана од стране појединих историчара и публициста, што сада више неће бити могуће: истина све више избија на светло дана. Чланак препоручујемо за читање, а било би пожељно да буде штампан и у српском језичком стандарду.

https://stanjestvari.com/wp-content/uplo...ebrang.pdf


https://stanjestvari.com/2020/08/25/milo...ng-zugelj/
На данашњи дан у Историји Чачка

1. мај:

1941. – Под окупацијом, Чачански комунисти први пут су прославили Празник рада без притиска и надзора полиције на месту зв. Равни (планина Јелица) - уз песму, бацање камена с рамена и уз богату закуску. Ратко Митровић, будући политком Чачанског партизанског одреда, имао је утисак да су се тада комунисти могли окупити слободније него ранијих година када их је жандармерија гонила.

Copyright©Горан и Данијела Давидовић


Извор: Фејсбук страница "Историја Чачка"
Да ли је неко пре Хитлера прогласио 1. мај за државни празник?
Данас цели дан вести - да је као државни празник први пут уведен после 1945...
Бољшевици.
(01-05-2021, 10:07 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Да ли је неко пре Хитлера прогласио 1. мај за државни празник?
Данас цели дан вести - да је као државни празник први пут уведен после 1945...

Амери.
Ово нисам знао: Американци имају неки свој Дан рада који се пада првог понедељка у септембру

http://www.americancorners.rs/us-holidays/sr/Novi-Sad/

https://www.timeanddate.com/holidays/us/labor-day
(01-05-2021, 10:16 PM)Перун Пише: [ -> ]
(01-05-2021, 10:07 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Да ли је неко пре Хитлера прогласио 1. мај за државни празник?
Данас цели дан вести - да је као државни празник први пут уведен после 1945...

Амери.

Ма какви. Никад то тамо није био државни празник, нити нерадни дан.
(04-06-2014, 04:38 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]
(04-06-2014, 01:36 AM)milovan jovanovic Пише: [ -> ]Ovaj tekst mi je obrisan sa Wikipedije.LJuba Jovanovic-Patak radio je za kontraobavestajnu sluzbu pre rata imao je cin generalstanog Majora.Po dolasku u Valjevo 1941 godine primio je duznost komandanta Srpske drzavne straze.LJuba salje svog licnog pratioca Porucnika Stanoja Jovanovica na Ravnu goru da obavesti Drazu o napadu Nemaca.Porucnik Stanoje Jovanovic je LJubin bratanac .Nemci su posumljali da valjevska komanda radi za Drazu pa je premesta u Zajecar.Nemci saznaju da je LJuba Drazin dousnik i krecu u akciju pocetkom Oktobra 1942 godine.Provalili su u stan Ljube Jovanovica ali ga nisu nasli.Izneli su ga iz stana sa tempetaturom od 40 stepeni Porucnik Stanoje Jovanovic i Potporucnik Kent.Gestapo 1942 hapsi porodicu LJube Jovanovica (sestogodisnjeg sina,cetvorogodisnju cerkicu, zenu i oca svestenika).Boljevacka iZajecarska brigada iz zatora izvlace LJubinog oca.Zena i deca se nalaze u vozu koji je krenuo ka banjici.LJubina prateca jedinica Porucnika Stanoja Jovanovica i krajinska brigada izvlace iz voza Ljubinu zenu i decu.Gestapo 1943godine ponovo hapsi LJubinu zenu i decu,LJubinu sestru i njenu decu, oca i majku i odvode ih u logor Crveni Krst u Nisu..Kucu u Trsteniku su spalili do temelja.LJubin zet Franc Svensek Major Nemacke vojne obavestajne sluzbe (abwer-a)izvlaci iz logora svoju zenu ljubicu,sinove Janka i Ratka u februaru 1943.LJuba je tri puta dolazio u Milutovac 1943 godine i sastajao se sa zetom Francom Svensekom.Dogovorili su se kako da izvucu i LJubinog oca ,majku zenu i decu.Ljuba je sa potpukovnikom Francom Svensekom potpisao ovaj sporazum od 25 Decembra 1943 godine istog dana su svi pusteni iz logora. Pukovnik Ljuba Jovanovic je bio Komandant Istocne Srbije posto su Sovjeti zarobili Pukovnika Velju Piletica posle zajednicke akcije potapanja Nemacke Crnomorske flote.Posto su Sovjeti zarobljavali i odvodili u logore cetnike LJuba krece sa korpusom prema Bosni.Dolazi poslednji put u Milutovac svojoj kuci gde je rodjen.U kuci ga ceka Andrija Arsic cuveni doktor iz tog vremena dugogodisnji kucni prijatelj.Odmah zatim krecu za Bosnu.Od Sjenice pod njegovu komandu dolazi Nikola Kabic sa gardom i Potpukovnik Svetislav Trifkovic sa A valskim korpusom.15. februara 1945. Ljuba Patak je išao u Gračanicu radi dobavljanja municije i dobio od svog zeta tada potpukovnika ABWER-A.Kada su preformisani korpusi Pukovnik LJuba Jovanovic je prebacen u komandu na mesto nacelnika obavestajne i sifrantske sluzbe.Draza ga salje sa radiostanicom 1945 u Sloveniju da uhvati vezu sa saveznicima. LJuba se javljao mesec dana a zatim ga hvata Gestapo i odvodi u logor Mauthauzen,posle intervencije Pukovnika Franca Svenseka,jer su hteli da ga streljaju.Nekoliko meseci je bio u logoru i imao je povlasceni polozaj,Nakon toga ga oslobadjaju Amerikanci. Posle logora Ljuba zivi u Friburgu kod Berna.Na mostu u Friburgu na reci Sarini LJuba je preziveo atentat 1954godine.Pogodjen u vrat pao je u reku sa mosta koji je visok oko 100 metara.Cetnici koji su ziveli u Friburgu su mislili da je ubijen ,ali se pojavio u Parizu. Izbegao je i atentat u Prizu 06.03.1969 godine bio je medju prvima na listi udbe za likvidaciju.Do kraja zivota ziveo je u Antibes-u 25 kilometara od Nice.LJubomir LJuba Jovanovic -Patak umro je 31.07 1988 godine u 80 godini zivota u Antibusu u Francuskoj.Izvinjavam se sto pisem latinicom moj kopjuter nece da ukljuci cirilicu.
Где си Јовановићу, нема те одавно...
Одличан текст! Што су га обрисали?
Имам нека питања.
Који је извор за зета? Шта је са њим било после?
Значи, онај уговор из децембра 1943. је ипак потписан? Јел има неки доказ за то, који је извор?
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10