"О велики маниту,дубоки наклон! ", мислио сам на ово,
или си постао пантеиста па се клањаш сваком Богу.
Увек сам за здраву критику, али не и за некритичко препричавање лажи.
Што се Тасе тиче, он је своје опредељење доказао давно, љубоморни могу да га мрзе.
Знам га лично врло добро, и стварно су глупе идеје да се продао за паре.
О томе да је комуниста стварно немам коментара, само се питам колико траба да будеш болестан у памет да би то закључио.
Зар заборави да је на ратишту у Херцеговини био увек на првој линији.
Зар заборави да је на Косову сахрањивао полураспаднуте Србе, док се Артемије шетао по Америци.
Зар заборави да је први указао на погрешну политику Милошевића, Ђинђића и других.
Зар заборави да је устао против бриселског споразума.
Зашто слушаш мученика "у памет" "публицисту" који мисли да боље зна о Литургији од Тасе.
Заиста не разумем чиме те је "публициста" опчинио да верујеш толико његове "опрелешћене" ставове.
Опрости, али једини разлог видим у комунистичкој солидарнсти.
(29-03-2015, 05:02 AM)aco Пише: [ -> ]Порука примљена, али мало нејасна, молимо појасните. 
Оно си се разгрмио када Шумадинац постави текст како је добар, како је овакав, онакав!?
А нигдје те када ти рекох да је тај Николај Берђајев поборник јереси. А то не тврдим ја, него је још опаснији што је огрнут 'православљем'!
Мислим да сам за Берђајева рекао да је текст који је овде поставио Шумадинац
тачна анализа психе "ревнитеља", а да Берђајево учење не познајем.
Тако ако је и био јеретик ја га ни у ком случају не браним.
Нигде нисам рекао да Таса не може да погреши, имам и ја замерки на његове ставове.
Али то зашта га нападате је стварно безсмилсено.
А да сам некога од епископа ковао у звазде није тачно, (ако сам то негде урадио покажи ми где и опрости због тога).
Више пута сам рекао да их поштујем као епископе Цркве , ради Цркве.
А не као неке "непогрешиве".
Критика на твој рачун је на основу твога писања, и стварно, па нека ти звучи и неискрено,
се чудим да си у лицима "грешног" и "публицисте" препознао Православље.
За песничењем нема потребе, може у недељу праштања (сиропусну), али је она далеко.
Опет настављаш са пустом причом,
али ћу ти поновити да је Николај Берђајев опасан јер је заогрнут 'православљем' и људи не препознају опасност његовог филозофирања. Примјер ти је Шумадинац који ће прије себи опалити шамар него признати да Бређајев нема везе са Православљем.
А понављам ти све ово из чињенице да си подржао текст дотичног и настављаш да истичеш вриједност текста једног софисте!
Нигде нисам написао да у њима препознајем Праославље,овде сам само изнео њихове ставове у вези владике Артемија,са којима се слажем.И наравно да нико није безгрешан,бар овде на планети Земљи.
Поштујем и ја Цркву,али могу да критикујем неке ставове појединаца који ми се не свиђају,не верујем да ће их то дотаћи,али бар могу да изнесем своје мишљење,а Бог је судија!
Песничење је било фигуративно,живи били до недеље праштања!
Моја грешка, цитат који си навео се односи се на смедерево.
Берђајева не браним нити нападам, јер га не познајем.
Напоменућу само да су Свети оци користили незнабожачку философију као методу или
за појашњење терминологије. На пример Свети Јован Дамаскин користи Аристотела.
То не значи да га подржава као православног, али се користи његовим системом.
Као што се и ми користомо компјутерима, серверим и форумима, које су створили неправолсавни.
Ама,
шта те кошта да људски кажеш:
Јесте човјек софиста, јесте опасан, Браћо, окренимо се светим оцима!
Има утисак да привиђам, малопре сам видео да ме је херцеговац цитирао, а сад неста.
Извињавам се свима!
Берђајев у сваком случају не спада у "Свете Оце"
Па прочитао сам да се не односи на мене и обрисао, па нема потребе да ти одговарам и будалесам у празно? Немој да се ишчуђаваш.
Сви могу кориговати своје текстове, а ова моја корекција је безазлена да не би ширили причу у празно.
И опет!
Нико не тврди да он спада у свете оце или да се води овдије расправа о користи или штетности филозофирања, овдије је ријеч о томе да је он поборник јеретичког учења које је убачено у интелектуалну елиту царске Русије!
А ти, Србине драги, одбијаш да се оградиш од горњег текста којег је цитирао Шумадинац...
Цитат:Са сигурношћу се могло очекивати да ће највише замерки, па и оштријих критика упућених Берђајеву, како од философа, тако нарочито од теолога све три вероисповести хришћанске религије, бити стављене његовом појму Ungrund-a, појму и речи коју је Николај Берђајев позајмио од знаменитог немачког мистичара из XVI/XVII века, Јакоба Бемеа (ова немачка реч је тешка за превођења, а најпре би одговарала, такође, теже схватљивом Платоновом појму меона, који он доводи у везу са праматеријом, као вечно постојећим супстратом, али небитним, јер и пропадљивим). Слобода, према Берђајеву, није створена од Бога, она има корење у Ништавилу (Ungrund, meon). То је мистериозна немоћ Бога пред недокучивом слободом коју није створио.
Тежа је критика Александра Димитријевића када Николаја Берђајева оцењује као православног философа: „Берђајевљева философија је најчешће пнеумоцентрична“, пише Димитријевић и „често тежи ка богочовечности, на тренутке је хришћанска или теоцентрична, али никада није тријадолошка... Само начело на коме је заснован његов персонализам у суштини је имперсонално. Дух одређен изван тријадологије не може бити персонална категорија, па не може бити ни основа личности. Нисам још срео ни једно место на коме Берђајев покушава да превлада ову дубоку противречност у својој философији.
...
Александар Димитријевић закључује да против проглашавања Берђајева за искључиво православног мислиоца говори много чињеница. То су пре свега утицаји средњовековне немачке мистике, затим класичне немачке идеалистичке философије, као и савремене западноевропске философије.
Можемо дискутовати и о томе зашто Владета Јеротић није Православни мислилац, него нема везе са Православљем иако је популаран у црквеним круговима, а неупућен народ купује његове књиге!
И о његовој штетности управо због те подршке људи из круга цркве!
О гомили уштви који се крећу сивом зоном, 'као лавови ричући', траже неупућен народ, траже своје жртве!
Одличан рад о филозофирању и софијанској јереси врсног познаваоца тематике о литургијском препороду и новотаријама Архимандрита др НИКОДИМА (Богосављевић):
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Iz...iranje.htm !
(29-03-2015, 03:31 PM)смедерево Пише: [ -> ]Немој Јеротића да дираш,ту је посебно осетљив!
Ко воли Јероту, Шуки или Цоа?
Слажем се да је Јеротић превише православно окарактерисан.
И не мислим да је некакав православни мислилац, просто је заробљен у психологији
и одатле не излазећи посматра православље, мада је био пријатељ оца Јустина.
Јакоб Беме, је ваљда био столар, које је "доживео просвећење",
а "Ungrund" требало би да значи "понор".
Наравно нема много везе са хришћанством уопште, а камо ли са Православљем.
Са херцеговцем се у суштини слажем, у вези све тројице горе поменутих.
Имамо толико светитеља на које треба да се угледамо,
али остајем при ставу да је текст који је Шумадинац цитирао пре неки дан врло
тачно растумачио ревнитеље не по разуму.
Али ми Шумадинца не дираје. Се ће ве потепам.
смедерево где ископасте Јеротића, до сада није био тема.
Али се у начелу не слажем са тим што инсистирате на црно-белом изјашњавању.
Јер ако кажем да ми се свиђа нека песма Ђорђа Балашевића,
то не значи да сам реко да је он узор православности. А имам утисак да тако схватате.
Јеротић јесте пренаглашено психологичан, али је дубоко Православан! Доживљајни верник, не традиционалан и површни. Духовни отац преко 35 година му је био Ава Јустин Ћелијски....Ава га је
итекако готивио и уважавао. Јеротић је пре свега психијатар и психотерапеут, а не теолог.
Он је итекако потребан свима, пре свега- верницима. Скоро да нема представника Цркве кога он не зна
Да не помињемо колико је само помагао, чак и лечио раслабљене монахе и монахиње. Толико о њему!
Што се тиче Руске Религиозне Философије- она је Православна Ренесанса, нова духовна појава,потекла
од Светог Серафима Саровског, Достојевског и Николаја Фјодорова. Утемељена на Светим Оцима и
настављач Светих Отаца. Чисто и још невиђено Православље...Православна Философија и Антропологија. Никаквих јеретичких учења ту нема, мада, се мора признати, да је сваки философ по
мало ''јеретик'' у философском смислу.
Док је на Западу од Схоластике изникао њима својствен Хуманизам, на Истоку од Патристике је изникла
нова Руска Православна Свест, Православна Антропологија, Православна Космологија, Неопатристика.
Сетимо се само колико су Владика Николај и Ава Јустин били наклоњени Руском Православном Свешћу!
Што се тиче ''Софиологије''- она представља нову духовну појаву, не јерес! Први пут се среће код Премудрог Соломона.
Најпознатији представници Руске Православне Философије су: Словенофили...Алексеј Хомјаков, Леонтјев, па Николај Фјодоров, Чадајев, Достојевски, Соловјов, Розанов, Сергије и Јевгениј Трубецкој, Максим Тарејев, Виктор Несмелов, Мерешковски, Семјон Франк, Николај Лоски, о. Василије Зјењковски, Борис Вишеславцев, Николај Берђајев, о. Сергеј Булгаков, о. Павле Флоренски, о. Георгије Флоровски, Владимир Лоски, о. Николај Афанасјев, Павле Евдокомов,...итд, итд, да не гњавим много.
Па ти сам себе гњавиш.
Православна ренесанса?
Па Иван ти рече да је лудост стављати св. Серафима Саровског са тим прелашћеним људима!?
Пази термина...
Човјече,
читај свете оце, остави се ових трица и кучина! Користиш термине који се не срећу у Православљу, него код квази 'учитеља'!